Pa recimo fizičko lice udje u spor sa pravnim licem. I ako je evidentno da je fizičko lice u pravu država donese mišljenje da je pravno lice u pravu...
Sližbenici države koji nisu doneli to mišljenje vide da je tu prekršeno pravo... ali se i dalje zaklanjaju iza zakona. Da to jeste tako...ali zakon
I koliko puta se ovde dobije objašnjenje - zakon. Pa zar se zakon pravi samo za jedne a na uštrb drugih?
Da li postoji način da se to promeni?
- - - - - - - - - -
Da li može da opstane država u kojoj državni službenici imaju filozofiju - pravda ne postoji?
U državi gde je himan - Bože Pravde
Otisla si u "sitno crevo", tj. konkretne primere. A ja sam pokusao da od njih bezim jer je to rasprava bez kraja.
To sto ti pominjes je cuveno nepostovanje zakona. Znaci drzava ima zakone, sto kazu neki i najgori zakon je dobar ako se sprovodi, ali mora DA SE sprovodi i da se odnosi na sve jednako.
Naravno, kod nas to nije slucaj.
Ja licno vidim problem u tome sto odsustvuje kazna. Recimo, kada je pala vlast SPS/JUL 2000. godine, govorilo se o cuvenoj lustraciji. Ja sad ne mogu tacno da kazem sta znaci lustracija, a mrzi me da trazim, ali moja licna interpretacija, cak i da nije pravno tacna, je da je trebalo POCISTITI i drzavnu upravu i sudove i policiju.
Ono sto je jako bitno u celom drzavnom sistemu su INSPEKCIJE. Tako postoji i upravna inspekcija, koja kontrolise rad upravnih organa.
Rad drzavne administracije je, ovo mozda nekoga iznenadi, jako uredjen. Oni imaju procedure, rokove za te procedure i pomenutu inspekciju koja treba da kontrolise rad tih istih ograna i njihovo postovanje zakona.
Kako sam pomenuo, veliki problem je sto razne inspekcije ne rade svoj posao.
Zato bih, uz pomenute, ja u lustraciji posebnu paznju posvetio KAZNJAVANJU INSPEKTORA. Jer njihov zadatak je upravo to - posto ti i ja NEMAMO moc i uvid u rad ovoga i onoga, zadatak inspektora je da radi to u nase ime. Zato postoji i zato je placen.
Ali to je blokirano politizacijom vlasti. Ne znam da li takodje znate da je zabranjeno da drzavni sluzbenici stalno zaposleni u drzavnim organima, recimo u Ministarstvima, budu clanovi stranaka. Inspektori su deo tih struktura, te i za njih vazi isto. Ovo je uradjeno u zakonima s ciljem da se ti ljudi drze iznad stranackih interesa i da rade svoj posao u interesu svih gradjana. Ali to nije tako.
Mozemo sad da raspravljamo zasto je to tako kada zakoni prilicno lepo kazu kako treba - I NE TREBA TAKO. Tu dolazimo, po meni, do psihologije POJEDINCA, onog isto kog drzava treba da stiti po definiciji.
Pojedinac je kukavica i sitni kalkulant, poveci broj ih je i prilicno tupav, i nece da se konfrontira jacem od sebe (citaj sefovi i slicno). Ne zanima ga previse gorepomenuti IDEAL - da se radi maksimalno priblizno idealnom, vec samo da dobije svoju porciju pomija i da zbrise kuci sto pre.
Takva svest i ponasanje omogucuju filozofiju pravda ne postoji. Pravda ne postoji zato sto masa nas, pocev od tih drzavnih sluzbenika, nije spremna da se suprotstavi zloupotrebi i da, zapravo, stiti svoje interese.
Slicno vidimo i kod glasanja za vlast - narod se vodi strahom i nekim sitnim interesom, a ne ide na resavanje sistemskih problema koji bi mu, u konacnom, doneli 100 puta bolji zivot.
Posto narod drzave cini skup pojedinaca, i posto su vecina pojedinaca, narodski receno, JAJARE, imamo ovo sto imamo.
Jedna pametna i sposobna, ali i beskrupulozna, grupa ljudi je to provalila odavno, iskoristila to, malo po malo, koristeci to isto jajarenje, obezbedila sebi moc i novac, i danas imamo svet kakav imamo - nas, ovce, koje muzu neki likovi preko debila iz vlasti KOJE SAMI SEBI BIRAMO.
Nacin da se sve to promeni je samo jedan - da se narod MASOVNO otrezni, opameti, zainteresuje za sopstvenu sudbinu i prestane da se ponasa kako se trenutno ponasa. Naglasak je na onom MASOVNO, jer sve individualno se ili ubije (bukvalno fizicki, da ne talasa), ili prebije, ili se razocara inertnoscu i gluposcu mase i ili okrene samo sebi ili se samoubije.
