Pre svega, cast je igrati sa reprezentacijom Brazila. Ko ce bolje da ti ukaze na mane od
majstora nogometa.
Samim tim, vrlo jak tim, u vetrovitom zaletu ka finalu...Ipak, prakticno, na terenu, pomalo i konfuzni, sto se dalo videti, je li...
Sto nas dovodi do toga da se nekad stvari uce i u letu, samo da je pameti, srece, i volje...Imali smo vise od tri dobre sanse za zgoditak.
Dakle, i najacem timu se moze zbiberiti...Ne mora se uopste uglas vikati `ovo je Sparta`, mada su povici `Srbija` sa tribina bili - dobro dosli..
Nekih dobrih desetak minuta agresivne igre sa presijom nakon primljenog gola govore u prilog tome da se neki duh kolektivnog bio probudio....
A opet, i sa tom navalom energije - promasaji... U cemu je problem? Predugo se u ovoj zemlji zivi ne samo pod terorom novca, menadzerstva i finti,
jer tako je u celom svetu....(i to se videlo na terenu: previse zadrzavanja lopte kod pojedinaca, individualisticko pimpanje i novovekovno razmetanje
znanjem baratanja fintama i slicno u tom stilu...) vec pod terorom toga da se Kolektiv podrazumeva jedino kad sebi treba dati autogolove: glasanjem
na izborima ili tupavim rijaliti shouovima...svejedno. Kolektiv bi u pravom smislu podrazumevao zajednicko funkcionisanje zarad valjanog cilja...
Ne ulazeci u bilo sta drugo, u fudbalu je jedini valjani cilj - dati Go....Tacno sam shvatio da ove zdrave postavke cak ni u formi senke nije bilo u reprezentaciji..!
Kolektiv, odn. tim bi proradio da je imalo skrenuta paznja na ovaj najosnovniji stav igre...Obavezno sa naglaskom da ime Brazil ne znaci puno ako se iza
tog imena kriju jednake, ako ne i vece slabosti u igri.
Hrabro je trebalo ici, jer hrabar otkriva stvari kakve jesu. I sjajno se iznenadi. Da, tim nam je mlad,
i ne pamti taj dah kolektivne igre, zajednicki zar, nalet, prodor, presiju, vizuelizaciju cilja, odn. gol. Zamisljam da generaciji stasaloj uz digitalne gedzete smeta
protivnik kao telo, da je viteski polomiti mu noge,,,Ne shvatajuci da je protivnik tek samo 1% ukupnog prostora vidljive igre...dok ostalih 99%, koji se zacrtaju, osete,
u medjudejstvu predstave na terenu....cine onaj prazan, brisan prostor u kome je sve zapravo i moguce uciniti. Zelim nasim fudbalerima da izadju iz menadzerskih
video-igara, koji ih drze odvojeno od pravog zajednistva, u svojim zlatnim kavezima, sacinjenim od individualnih talenata i trikova. Svaki put je tim, kolektivna igra
ono sto izgradi igraca, jer to je ipak sve, a to sve je - samo fudbal.
