Компарација српске средњовековне архитектуре са западноевропском

Да ли постоји нека литература на ову тему? Чини се да српски манастири и нису толико импресивне грађевине у поређењу са западноевропским здањима колико се то често потенцира (Дечани су знатно скромнији од Нотр-Дама, мада су и изграђени за неупоредиво краће време). Шта је узрок одсуству монументалне градње у средњовековној српској држави?

Gledston:

Да ли постоји нека литература на ову тему? Чини се да српски манастири и нису толико импресивне грађевине у поређењу са западноевропским здањима колико се то често потенцира (Дечани су знатно скромнији од Нотр-Дама, мада су и изграђени за неупоредиво краће време). Шта је узрок одсуству монументалне градње у средњовековној српској држави?

Kliknite za proširenje...

Српска средњовековна архитектура је византијска, али на мањој скали.

Pravi Vlah:

Српска средњовековна архитектура је византијска, али на мањој скали.

Kliknite za proširenje...

Не бих се сложио. Споменици романичке традиције нису баш малобројни на простору средњовековне српске државе. Сетимо се да је чак и Високе Дечане градио човек који је звао фра Вито Которанин.

Gledston:

Шта је узрок одсуству монументалне градње у средњовековној српској држави?

Kliknite za proširenje...

Manje trgovine, više duhovnosti.

Mrkalj:

Manje trgovine, više duhovnosti.

Kliknite za proširenje...

Напротив, функција српског града је била пре свега трговачка, а тек секундарно занатска. У градовима Славоније и Словеније, на пример, трговачка функција је била мање заступљена.

Gledston:

Да ли постоји нека литература на ову тему? Чини се да српски манастири и нису толико импресивне грађевине у поређењу са западноевропским здањима колико се то често потенцира (Дечани су знатно скромнији од Нотр-Дама, мада су и изграђени за неупоредиво краће време). Шта је узрок одсуству монументалне градње у средњовековној српској држави?

Kliknite za proširenje...

Nisam siguran šta tačno pitaš...da li možeš navesti primere monumentalne građe u srednjovekovnoj bugarskoj državi?

Monumentalna gradnja (srednji vek) u Slavoniji pa i u Sloveniji ?

Slaven777:

Nisam siguran šta tačno pitaš...da li možeš navesti primere monumentalne građe u srednjovekovnoj bugarskoj državi?

Kliknite za proširenje...

Када упоредиш Дечане и Нотр-Дам, видиш да су Дечани више него скромна грађевина. Када упоредиш средњовековне немачке државе и српску државу, видиш да Србија нема ни приближан број замака. О томе причам. Па чак и српски владар живи у рефугијумима, рађе него у правим замковима.

krinka5:

Monumentalna gradnja (srednji vek) u Slavoniji pa i u Sloveniji ?

Kliknite za proširenje...

Ко о томе прича?

Gledston:

Ко о томе прича?

Kliknite za proširenje...

Ti. Da bi negirao trgovinu kao glavni uzrok skromne arhitekture u srpskoj srednjevekovnoj državi pomenuo si Slavoniju i Sloveniju kao netrgovačke , onda je logično da oni poseduju bogatiju arhitekturu.

Gledston:

Када упоредиш Дечане и Нотр-Дам, видиш да су Дечани више него скромна грађевина. Када упоредиш средњовековне немачке државе и српску државу, видиш да Србија нема ни приближан број замака. О томе причам. Па чак и српски владар живи у рефугијумима, рађе него у правим замковима.

Kliknite za proširenje...

Možda je pravo pitanje, zašto uopšte očekivati monumentalnu gradnju u Srbljem?

Slaven777:

Možda je pravo pitanje, zašto uopšte očekivati monumentalnu gradnju u Srbljem?

Kliknite za proširenje...

Зашто не, нису ваљда били сви богаљи?

krinka5:

Ti. Da bi negirao trgovinu kao glavni uzrok skromne arhitekture u srpskoj srednjevekovnoj državi pomenuo si Slavoniju i Sloveniju kao netrgovačke , onda je logično da oni poseduju bogatiju arhitekturu.

Kliknite za proširenje...

Можда бисмо се могли окренути Угарској уопште уместо специфично Славонији (коју сам навео заједно са Словенијом као две области најближе западноевропским моделима), па погледати да ли је тамо било монументалне архитектуре.

Gledston:

Зашто не, нису ваљда били сви богаљи?

Kliknite za proširenje...

Pa nije to stvar personalnih kapaciteta, već državnih.

Srbija nikada u svojoj prošlosti nije bila velika sila. Nikada se nije mogla meriti, ni u momentima najvećeg rudarskog bogatstva despotovine, veličine Dušanove države ili Milutinove sile. Srbija se, jednostavno, nije mogla meriti ni sa Ugarskom.

Gledston:

Напротив, функција српског града је била пре свега трговачка, а тек секундарно занатска. У градовима Славоније и Словеније, на пример, трговачка функција је била мање заступљена.

Kliknite za proširenje...

Pogledaj svoj uvodni post. Ne govoriš o gradovima već o sakralnoj arhitekturi.

Gledston:

Да ли постоји нека литература на ову тему? Чини се да српски манастири и нису толико импресивне грађевине у поређењу са западноевропским здањима колико се то често потенцира (Дечани су знатно скромнији од Нотр-Дама, мада су и изграђени за неупоредиво краће време). Шта је узрок одсуству монументалне градње у средњовековној српској држави?

Kliknite za proširenje...

Zato i ja govorim o njoj, a ti izvini ako si se pogrešno izrazio.

Mrkalj:

Pogledaj svoj uvodni post. Ne govoriš o gradovima već o sakralnoj arhitekturi.



Zato i ja govorim o njoj, a ti izvini ako si se pogrešno izrazio.

Kliknite za proširenje...

Невероватно је како неко ко се бави лингвистиком има тако низак ниво разумевања прочитаног. Наслов имплицира да се не ради само о сакралној архитектури. Последња реченица уводног поста имплицира да се не ради само о сакралној архитектури. Сакрална архитектура је узета као један од најочигледнијих примера. Извини што не знаш да читаш.

Gledston:

Невероватно је како неко ко се бави лингвистиком има тако низак ниво разумевања прочитаног. Наслов имплицира да се не ради само о сакралној архитектури. Последња реченица уводног поста имплицира да се не ради само о сакралној архитектури. Сакрална архитектура је узета као један од најочигледнијих примера. Извини што не знаш да читаш.

Kliknite za proširenje...

Neverovatno da neko ko se predstavlja kao filozof ne kapira da je upravo on sam u odgovoru na moj post pretpostavio gradove kao opštu kategoriju teme.

Pa iako sam pojasnio da se moj post odnosi na sakralni kontekst, kako i stoji u uvodnom postu, nema odgovora na moj post. Očigledno je da ga ne razumeš nakon što sam ti rekao da se ne odnosi na gradove.

Mrkalj:

Manje trgovine, više duhovnosti.

Kliknite za proširenje...

Dodatno pojašnjenje: (zapadnjačka) monumentalnost sakralne arhitekture posledica je materijalizma.

Gledston:

Не бих се сложио. Споменици романичке традиције нису баш малобројни на простору средњовековне српске државе. Сетимо се да је чак и Високе Дечане градио човек који је звао фра Вито Которанин.

Kliknite za proširenje...

Како српска средњовековна црквена архитектура није византијска него романичка? Погледај Високе Дечане и типичну византијску цркву:



https://study.com/academy/lesson/byzantine-romanesque-design.html

Pravi Vlah:

Како српска средњовековна црквена архитектура није византијска него романичка? Погледај Високе Дечане и типичну византијску цркву:

https://study.com/academy/lesson/byzantine-romanesque-design.html

Kliknite za proširenje...

Niti je isključivo vizantijska niti je je isključivo romanička.



Đurđevi stupovi, romanički stil


Sopoćani, romanički stil



Studenica - pola vizantijski, pola romanički stil.

Ima, Deroko....

Slaven777:

Pa nije to stvar personalnih kapaciteta, već državnih.

Srbija nikada u svojoj prošlosti nije bila velika sila. Nikada se nije mogla meriti, ni u momentima najvećeg rudarskog bogatstva despotovine, veličine Dušanove države ili Milutinove sile. Srbija se, jednostavno, nije mogla meriti ni sa Ugarskom.

Kliknite za proširenje...

Али ствар која ми боде очи јесте да је краљ Стефан Урош III много брже сазидао Дечане, него што су француски краљеви сазидали Нотр-Дам. Исто тако имамо случај Смедерева, које је изграђено за око 10 година, а било је величине Дубровника. Дакле, Срби су морали имати знање како да граде, морали су имати и новца како сведоче извори (не заборавимо на то колико српски историчари потенцирају Ново Брдо и Сребреницу), а опет су се ограничили у градњи.

Gledston:

Али ствар која ми боде очи јесте да је краљ Стефан Урош III много брже сазидао Дечане, него што су француски краљеви сазидали Нотр-Дам. Исто тако имамо случај Смедерева, које је изграђено за око 10 година, а било је величине Дубровника. Дакле, Срби су морали имати знање како да граде, морали су имати и новца како сведоче извори (не заборавимо на то колико српски историчари потенцирају Ново Брдо и Сребреницу), а опет су се ограничили у градњи.

Kliknite za proširenje...

Notr-Dam je gradjen skoro 200 godina, nismo imali slicnih egzibicija. Ostaje pomalo pitanje kolike su bile nase gradske crkve npr. u Skoplju.

- - - - - - - - - -

Pravi Vlah:

Како српска средњовековна црквена архитектура није византијска него романичка? Погледај Високе Дечане и типичну византијску цркву:

https://study.com/academy/lesson/byzantine-romanesque-design.html

Kliknite za proširenje...

Da li si ti slep kod ociju? Vizantija je imala uticaj na sve, a Decani su maltene cista romanika, bar spolja.

Gledston:

Али ствар која ми боде очи јесте да је краљ Стефан Урош III много брже сазидао Дечане, него што су француски краљеви сазидали Нотр-Дам. Исто тако имамо случај Смедерева, које је изграђено за око 10 година, а било је величине Дубровника. Дакле, Срби су морали имати знање како да граде, морали су имати и новца како сведоче извори (не заборавимо на то колико српски историчари потенцирају Ново Брдо и Сребреницу), а опет су се ограничили у градњи.

Kliknite za proširenje...

Ни у Угарској није било већих утврђења/замкова до после монголске инвазије у 13. веку када је племству дозвољено да се утврђује. Са једне стране последица је била бољи одбрамбени систем државе, са друге, тежа контрола суверена над својим вазалима.

С обзиром на константна унутрашња трвења у Србији није тешко замислити да је владар ограничавао градњу већих градова, будући да свако јаче утврђење донекле ограничава и његов суверенитет.
Сетимо се ситуације са војводом Јеремијом, који није хтео да преда Голубац Жигмунду Луксембуршком, па га је на крају из ината предао Турцима.


Немој сметнути са ума ни деструктивну моћ векова над остацима српског средњевековног градитељства. Бројни градови су страдали у време турских освајања, много запостављени после успостављања турске власти, а огроман број их је растављан део по део и коришћен као бесплатан грађевински материјал.

Jednostavno Gotichki stil gradnje crkava,nigde tada nije bio zastupljen u Vizantijskom komonveltu,chiji je i Srbija tada duhovno bila chlan,ekonomska snaga drzhave je bila drugachije rasporedjena i usmerena,chak i onolika i onako mochna Vizantija u ekonomskom i drugom smislu je gubitkom svojih teritorija u VII Veku imala mozhda tek dva prava grada koji se mogu meriti sa svojim kasnijim zapadno-evropskim pandanima Carigrad koji je dugo bio velegrad tadashnjeg sveta i mozhda delimicno Solun...

Što se tiče crkava,čini mi se da je katolička crkva uvek imala veći budžet nego pravoslavna,a više je bilo naroda po Italiji i Francuskoj te se više para moglo skupiti za neke projekte. Mene je uvek zanimalo zašto mi nemamo sačuvane srednjovekovne gradove. Da li su ih Turci sve uništili ili su ih u mahale pretvorili. Jedini sačuvani srednjovekovni gradovi na Balkanu su Dubrovnik i Kotor. Dubrovnik nije dohvatila turska ruka jer su plaćali taksu sultanu,a Kotor Turci gotovo da i nisu držali.

https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=254884_190931130_DSC_0075.JPG

Da li zaista Sv. ARhangeli ne deluju monumentalno ovde?

Које су димензије Св. Архангела?