Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.825
GALIMATIJAS
Mesec dana je prošlo kako se iselila iz njihovog trosobnog stana, iz njihovog života i nastavila ko zna gde, ko zna kako i ko zna s kim...A trideset godina zajedno i dvoje odrasle dece, istina oboje u Kanadi gde su već dvaput išli i bili prijatno iznenađeni, jer su i sin i ćerka našli bračne drugove...
Nisu im ni javili,tačnije,on im to nije u prepisci rekao da nisu više zajedno...
Nije znao razlog...Ili,bolje reći,nije ni hteo da sazna,ni da se potrudi. Samo mu je rekla da se seli u njihov stan u glavnom gradu koji su dotad izdavali i koji se vodio na njeno ime...Nisu ni poruku izmenili od tad...
U početku mu je bilo čak drago da ide i osećao je veliko olakšanje...Nisu bili više u tako skladnom odnosu. Nešto je nedostajalo...Najverovatnije žar iz tridesetih kad su se sreli?
Već nakon dve nedelje je ispucao sve svoje zamisli o samačkom životu i čak je i jednu laku žensku doveo i jedva uspeo da ima seks s njom jer ga nije baš motivisala...A onda je usledila praznina,ona snažna i teško izdržljiva koja čak suzu na oko istera.Praznina koju je samo ona mogla popuniti...Ili neka druga snažnijih utisaka i dejstava?
Veče je bilo mirno, kasnoprolećno, s teškim mirisima ocvetanih lipa i dafnija, kad u tim mirisima nastupaju teške čežnje i žudnje za pogledom koji kaže sve u polumraku...Korak pred korak,išetao je u grad, u ulicu šetača, uličnih svirača i zaljubljenih parova.
Stranac u svom gradu...Stranac u sebi...Stranac i prolaznicima...Noge su ga same odvele u obližnji park i spustile na klupu naspram vodoskoka...
Još po koje dete se igralo s roditeljima i oni su već žurno odlazili iz parka...Jedna devojčica s plavom mašnom je bila s jednom njegovih godina, očigledno mlađom bakom, utegnutom u helanke preko koje je bila cvetna tunika koja je trebala sakriti sve one viškove,ali i samokritićne i razočarane misli svojim izgledom koje su uvek bile preterane...
Setio se kako je njegova bila šlang i kako je svakih pola kilograma viška brzo i brižljivo skidala...Ova to,izgleda nije radila,ali je ipak imala neku privlačnost.
Kad joj je pogled zapeo na njemu, osmehnuo se i rekao: "Kako je otmena i lepa devojčica..." Klimnula je glavom i rekla:"Ista njena mama kad je bila mala..." "I ista baka kad je bila mala,pretpostavljam..." "Moguće,ne sećam se baš,ali da i ja sam imala plavu kosu..."
Bože,pomislio je,pa i sad joj kosa plava...Ali ,shvatio je-bila je to bojena kosa...
Ubrzo je jedan mladi par stao kod nje i nešto su razgovarali dok je devojčica od oca tražila da joj kupi kokice...
-Ostaću još malo...Uspeo je da čuje...
Otišli su i ostala je sama da sedi na toj klupi do njegove...Nisu se gledali i samo su kao u tinejdžerskim danima znali da čekaju da ono drugo nešto preduzme...
Nije znao da li da joj kaže nešto ili da kao nekad priđe i kaže "Ja sam taj i taj, a vi?" ili da jednostavno sedne pored nje i ćuti i čeka da ona nešto kaže...Prošlo je možda i petnaest minuta,a onda su naišle dve dame slične dobi i stale naspram nje i "Vidi ti nju! Ni da se javiš,a mi te hteli čekati u "Vitražu"...
Ustao je i krenuo iz parka...Okrenuo se i uhvatio njen pogled! Mahnuo je rukom. Nije odmahnula, verovatno zbog prijateljica.
Ušao je u stan mrzovoljan i neraspoložen sa slikom njenog pogleda kako ga ispraća iz parka...Istuširao se i legao bez večere na prevelik francuski ležaj...
Sanjao je da razgovara s njom u parku,a onda ga je trgao ključ u vratima stana i u stan je ušla supruga,ostavila torbu,brzo se skinula i uvukla u krevet kod njega...
A njemu su misli i dalje bile u parku...Nije ništa pitao.ali je znao da će sutra otiči u park,a ako treba i svaki naredni da
Mesec dana je prošlo kako se iselila iz njihovog trosobnog stana, iz njihovog života i nastavila ko zna gde, ko zna kako i ko zna s kim...A trideset godina zajedno i dvoje odrasle dece, istina oboje u Kanadi gde su već dvaput išli i bili prijatno iznenađeni, jer su i sin i ćerka našli bračne drugove...
Nisu im ni javili,tačnije,on im to nije u prepisci rekao da nisu više zajedno...
Nije znao razlog...Ili,bolje reći,nije ni hteo da sazna,ni da se potrudi. Samo mu je rekla da se seli u njihov stan u glavnom gradu koji su dotad izdavali i koji se vodio na njeno ime...Nisu ni poruku izmenili od tad...
U početku mu je bilo čak drago da ide i osećao je veliko olakšanje...Nisu bili više u tako skladnom odnosu. Nešto je nedostajalo...Najverovatnije žar iz tridesetih kad su se sreli?
Već nakon dve nedelje je ispucao sve svoje zamisli o samačkom životu i čak je i jednu laku žensku doveo i jedva uspeo da ima seks s njom jer ga nije baš motivisala...A onda je usledila praznina,ona snažna i teško izdržljiva koja čak suzu na oko istera.Praznina koju je samo ona mogla popuniti...Ili neka druga snažnijih utisaka i dejstava?
Veče je bilo mirno, kasnoprolećno, s teškim mirisima ocvetanih lipa i dafnija, kad u tim mirisima nastupaju teške čežnje i žudnje za pogledom koji kaže sve u polumraku...Korak pred korak,išetao je u grad, u ulicu šetača, uličnih svirača i zaljubljenih parova.
Stranac u svom gradu...Stranac u sebi...Stranac i prolaznicima...Noge su ga same odvele u obližnji park i spustile na klupu naspram vodoskoka...
Još po koje dete se igralo s roditeljima i oni su već žurno odlazili iz parka...Jedna devojčica s plavom mašnom je bila s jednom njegovih godina, očigledno mlađom bakom, utegnutom u helanke preko koje je bila cvetna tunika koja je trebala sakriti sve one viškove,ali i samokritićne i razočarane misli svojim izgledom koje su uvek bile preterane...
Setio se kako je njegova bila šlang i kako je svakih pola kilograma viška brzo i brižljivo skidala...Ova to,izgleda nije radila,ali je ipak imala neku privlačnost.
Kad joj je pogled zapeo na njemu, osmehnuo se i rekao: "Kako je otmena i lepa devojčica..." Klimnula je glavom i rekla:"Ista njena mama kad je bila mala..." "I ista baka kad je bila mala,pretpostavljam..." "Moguće,ne sećam se baš,ali da i ja sam imala plavu kosu..."
Bože,pomislio je,pa i sad joj kosa plava...Ali ,shvatio je-bila je to bojena kosa...
Ubrzo je jedan mladi par stao kod nje i nešto su razgovarali dok je devojčica od oca tražila da joj kupi kokice...
-Ostaću još malo...Uspeo je da čuje...
Otišli su i ostala je sama da sedi na toj klupi do njegove...Nisu se gledali i samo su kao u tinejdžerskim danima znali da čekaju da ono drugo nešto preduzme...
Nije znao da li da joj kaže nešto ili da kao nekad priđe i kaže "Ja sam taj i taj, a vi?" ili da jednostavno sedne pored nje i ćuti i čeka da ona nešto kaže...Prošlo je možda i petnaest minuta,a onda su naišle dve dame slične dobi i stale naspram nje i "Vidi ti nju! Ni da se javiš,a mi te hteli čekati u "Vitražu"...
Ustao je i krenuo iz parka...Okrenuo se i uhvatio njen pogled! Mahnuo je rukom. Nije odmahnula, verovatno zbog prijateljica.
Ušao je u stan mrzovoljan i neraspoložen sa slikom njenog pogleda kako ga ispraća iz parka...Istuširao se i legao bez večere na prevelik francuski ležaj...
Sanjao je da razgovara s njom u parku,a onda ga je trgao ključ u vratima stana i u stan je ušla supruga,ostavila torbu,brzo se skinula i uvukla u krevet kod njega...
A njemu su misli i dalje bile u parku...Nije ništa pitao.ali je znao da će sutra otiči u park,a ako treba i svaki naredni da
