Od 1. januara 2019. godine postale su važeće izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koji je inače ključni Zakon za regulisanje poreskih i drugih obaveza preduzetnika. Najbitnija izmena ovog zakona jeste ukidanje sistema prostog knjigovodstva i definisanje obaveze prelaska na sistem dvojnog knjigovodstva. Budući da su izmene Zakona usvojene decembra 2017. godine, oni preduzetnici koji su do sada vodili prosto knjigovodstvo imali su dovoljno vremena da se adekvatno pripreme za vođenje knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva, koji unosi niz promena i ima ne tako mali uticaj na njihovo dalje poslovanje.
Ukidanjem mogućnosti vođenja prostog knjigovodstva i obavezom primene sistema dvojnog knjigovodstva preduzetnici se izjednačavaju sa društvima sa ograničenom odgovornošću. Osnovni društveni benefit ove mere, što je bio i prevashodni motiv zakonodavca, jeste uspostavljanje transparetnosti prihoda i rashoda, uz veliko suženje manevarskog prostora za obračun dobiti. Odnosno, pred svim preduzetnicima je obaveza veoma odgovornog finansijskog poslovanja, koju dvojno knjigovodstvo nameće. I olakšavanje kontrole finansijskog poslovanja od strane nadležnih organa.
Knjigovodstvo
Knjigovodstvo se definiše kao sistematično evidentiranje finansijskih, odnosno poslovnih promena i transakcija u koje spadaju: kupovina, prodaja, rashodi i prihodi koji nastaju tokom rada firme i zahvaljujući kojima dolazi do promene visine imovine i kapitala, kao i do promene njihove strukture.
Vođenje knjigovodstva, obaveze prema državnim i poreskim organima, kao evidentiranje svake finansijske promene u poslovanju, obaveza je knjigovođe. Knjigovođa beleži finansijske promene u firmi na dan njihovog nastanka, odnosno prati knjigovodstvene isprave (ulazne i izlazne fakture, dnevne izveštaje poslovne banke, glavne I pomoćne blagane, sve obračune i odluke poslovanja).
Dakle, knjigovodstvo ima zadatak da prikupi podatke o promenama u poslovanju i da sve te promene upisuje u poslovne knjige, da na osnovu toga sačinjava finansijske izveštaje i utvrđuje poslovne rezultate i da vlasnicima kapitala omogući sagledavanje finansijskih tokova i pruži pomoć u upravljanju firmom, kao i da omogući podatke koji služe za izradu kalkulacija cena i troškova nabavke onih roba i usluga koje su nužne za rad.
Time se obezbeđuju podaci koji bivaju primenjeni u ostalim delovima računovodstva (prikupljanje, analiza i razvoj informacija o finansijskom stanju firme ), a takođe i izrađuju finansijski izveštaji koji se podnose nadležnim institucijama države u zakonom definisanom roku.
Prosto i dvojno knjigovodstvo
Finansijske promene moraju biti proknjižene i mogu, odnosno mogle su biti evidentirane metodama prostog i dvojnog knjigovodstva, do 31. Decembra 2018. Godine. Posle čega je sistem prostog knjigovodstva postao prošlost.
Primenom prostog knjigovodstva evidentira se samo jedan ograničeni deo finansijskih promena, dok dvojno knjigovodstvo predstavlja sveobuhvatno evidentiranje svih finansijskih promena i poslovnih događaja.
Prosto knjigovodstvo je preduzetnicima koji su odabrali taj način vođenja poslovnih knjiga pružalo mogućnost vođenja jednostavnijeg knjigovodstva, a da uz to da nemaju obavezu podnošenja obrasca finansijskog izveštaja o poslovanju Agenciji za privredne registre.
Za njih je važila samo obaveza podnošenja poreskih obrazaca poreskoj upravi do 15.marta, za prethodnu godinu. Zbog manje transparentnosti, bila je otežana kontrola poslovanja firme koja primenjuje sistem prostog knjigovodstva, od strane nadležnih organa.
Osnovna karakteristika sistema prostog knjigovodstva sastoji se u njegovoj ograničenosti na evidentiranje stanja i promena samo na određenim vrstama sredstava i njihovih izvora, usled čega je ono upotrebljavano daleko više od dvojnog knjigovodstva. Sam sistem prostog knjigovodstva ne omogućuje precizno utvrđivanje stanja ukupnih sredstava i izvora sredstava, upravo zbog takvog ograničenog beleženja finansijskih promena, odnosno nevođenja posebne evidencije rashoda i prihoda u toku obračunskog perioda. Jedini pokazatelj finansijskog rezultata u slučaju primene sistema prostog knjigovodstva jeste knjiga inventara (inventar), poslovna knjiga koja je isto tako i jedini pokazatelj poslovnih rezultata.
Inače, prosto knjigovodstvo je lakše za primenu na mikro nivou, dok se pokazalo manje korisnim na makro planu.
Celovit sistem knjigovodstvene evidencije jeste sistem dvojnog knjigovodstva. On podrazumeva obuhvatanje svih poslovnih događaja, a zahvaljujući tome daje daleko bolji uvid u stanje i razumevanje poslovanja jedne firme.
Dvojno knjigovodstvo podrazumeva postojanje dva računa – na levoj i na desnoj strani, koji uvek moraju biti u skladu. Zbir svih iznosa koji su proknjiženi na levoj strani mora biti jednak zbiru svih proknjiženih promena na desnoj strani. Za vođenje dvojnog knjigovodstva potrebne su tri vrste knjiga: dnevnik, glavna i pomoćna knjiga. Sve promene beleže se po redosledu nastanka, dnevnik je ta hronološka evidencija, kao i po predmetu – glavna knjiga sadrži sistematski raspored po predmetu.
Finansijski rezultat u sistemu dvojnog knjigovodstva utvrđuje se kao razlika između prihoda i rashoda.
Dakle, osim što se razlikuju u pogledu knjigovodstvene evidencije i obaveze prikupljanja i dostavljanja knjigovodstvene dokumentacije agencijama za vođenje knjigovodstva, ova dva sistema se razlikuju i u sledećem: prosto knjigovodstvo je knjižilo samo ukupne dnevne uplate i isplate, odnosno dnevne promene stanja na poslovnim računima, dok dvojno knjigovodstvo knjiži svaku uplatu i svaku isplatu tokom jednog dana. Stoga je dvojno knjigovodstvo daleko sveobuhvatnije i tačnije u pogledu pružanja pregleda stanja i finansijskih rezultata.
Šta podrazumeva prelazak na dvojno knjigovodstvo?
Budući da je zakonodavac ostavio dovoljno vremena za adekvatnu pripremu preduzetnika kako bi bez ikakvih problema sa sistema prostog prešli na sistem dvojnog knjigovodstva, podrazumeva se da su tokom prošle godine završili detaljan popis:
robe (po nabavnim i prodajnim cenama) koja se u sistem unosi kao početno stanje
obaveza (utvrđivanje duga prema svakom dobavljaču i utvrđivanje neplaćenih poreza, doprinosa i neto plata zaposlenih, kao i svih ostalih obaveza)
potraživanja (dugovanja kupaca, nevraćene pozajmice, potraživanja od Poreske uprave na ime subvencija, potraživanja za bolovanja koja još nisu refundirana…)
novčanih sredstava ( na dinarskim i deviznim računima)
svih osnovnih sredstava i opreme (uz utvrđivanje njihove nabavne, otpisane i sadašnje vrednosti)
Mane i prednosti dvojnog knjigovodstva
Nesporno je da će knjigovodstvene usluge za preduzetnike koji su do početka godine koristili sistem prostog knjigovodstva poskupeti. Razlog toga je složeniji sistem vođenja poslovnih knjiga, odnosno više posla za knjigovođu.
U suštini, obaveze preduzetnika u smislu administrativnih poslova nisu toliko povećane – misli se na ažurnost u prikupljanju dokumentacije i proširenje obima komunikacije sa knjigovodstvenom agencijom, kao kada je u pitanju ta agencija, budući da se knjiži svaka finansijska promena.
Osim toga, smanjuje se mogućnost manipulacije finansijskim izveštajem, što je i navedeno kao jedan osnovnih motiva države za ovu meru.
S druge strane, dvojno knjigovodstvo pruža ne samo državi, već i samom preduzetniku, daleko bolji uvid u sve finansijske transakcije do kojih dolazi tokom poslovanja, a time i u potraživanja i dugovanja. Što je posebno značajno za preduzetnike koji imaju veći obim poslovanja, veliki broj dobavljača i dužnika.
Budući da je za ovaj sistem nužno posedovanje elektronskog potpisa, samim tim omogućeno je i da se mnoge stvari obavljaju elektronskim putem, bez odlaska do šaltera i gubljenja vremena u redovima.
Naravno, sistem dvojnog knjigovodstva zahteva poštovanje zakonskih rokova: preduzetnik je dužan da knjigovođi dostavlja dokumenta u roku od tri dana od dana nastanka ili prijema dokumenta, a knjigovođa ima obavezu knjiženja u roku od pet dana od dana njegovog prijema.
I ono što je bitno imati u vidu: najbitnije obaveze posle prelaska na sistem dvojnog knjigovodstva nastaju krajem ove i u prvom kvartalu naredne godine, budući da se podrazumeva podnošenje i registracija finansijskog izveštaja kao rezultata vođenja poslovnih knjiga.
Preduzetnici koji se nalaze u sistemu vođenja poslovnih knjiga imaju obavezu da do kraja februara tekuće godine podnesu i registruju set finansijskih izveštaja – bilansa stanja, bilansa uspeha, statističkog bilansa i poreskog bilansa, što za one koji su ove godine prešli na sistem dvojnog knjigovodstva podrazumeva 28. Februar 2020. Godine kao poslednji dan za ispunjavanje ove obaveze.
