- Poruka
- 11.279
Ova istinita tragična erotska priča se odigrala 24.11.1965. tokom berbe grožđa u mestu Lido di Jesolo, Italija..Naime, jedan mladić, don Fabricio, ugleda jednu lepoticu tananog osmeha i setnog pogleda kako gazi grožđe svojim krhkim, bosim nožicama i odmah se zaljubi na prvi pogled..''Bićeš moja 
''-reče u sebi..Malena lastavica, Lukrecija Karuci, dok je veselo gazila grožđe svojim bosim,drhturavim nogicama u iskon tmine obale zavičaja, ugleda jednog zgodnog i prelepog mladića, don Fabricija, i istog trena u njenim govedjim okicama pojavi se čežnja i iskra erotske ljubavi uz odblesak mesečine ponjave preskordicije..''Bićeš moj ^^''- reče u sebi ova princeza lepote,kneginja tananosti, vojvotkinja pohote!
Što je babi milo to joj se i snilo, u suton sumraka smiraja praskozorja,dve zaljubljene,napaljene lastavice nađoše se, po dogovoru, u obližnjoj šumi blizu crkve Santa Monika i rešiše da okušaju svoju strastvenu požudu podno Durmitora lepršave koegzistencije..Erotske igrarije su mogle da počnu!
''Moj si,konačno!''- reče Lukrecija zgrabivši ga za nabubreli, uzavreli,obrezani ud
''Moja si,konačno!''- uzvrati joj on neverovatnom,neočekivanom i nadasve inteligentnom replikom i uhvati je za sočne,postmodernističke guzove. Avaj, u tom trenutku, verovatno usled toga što ju je previše žustro i silovito zgrabio za smrdljivu guzicu (istoričari još raspravljaju o pravim uzrocima), sladunjava Lukrecija ispusti vetar poput tanane, majušne golubice ranjenog međunožja..
Ovo se baš zgadilo slađušnom,osetljivom don Fabriciju, te joj uputi slijedeće razarajuće rijeći: ''Oh mon šeri.. Ne možemo biti zajedno..Sudbina nas rastavi..Oh,kleta sudbo! Oh bella bella..''
Prelepa Lukrecija na ove bolne rijeći pusti otomansku suzicu i ukaki se od žalosti..
''-reče u sebi..Malena lastavica, Lukrecija Karuci, dok je veselo gazila grožđe svojim bosim,drhturavim nogicama u iskon tmine obale zavičaja, ugleda jednog zgodnog i prelepog mladića, don Fabricija, i istog trena u njenim govedjim okicama pojavi se čežnja i iskra erotske ljubavi uz odblesak mesečine ponjave preskordicije..''Bićeš moj ^^''- reče u sebi ova princeza lepote,kneginja tananosti, vojvotkinja pohote!Što je babi milo to joj se i snilo, u suton sumraka smiraja praskozorja,dve zaljubljene,napaljene lastavice nađoše se, po dogovoru, u obližnjoj šumi blizu crkve Santa Monika i rešiše da okušaju svoju strastvenu požudu podno Durmitora lepršave koegzistencije..Erotske igrarije su mogle da počnu!
''Moj si,konačno!''- reče Lukrecija zgrabivši ga za nabubreli, uzavreli,obrezani ud
''Moja si,konačno!''- uzvrati joj on neverovatnom,neočekivanom i nadasve inteligentnom replikom i uhvati je za sočne,postmodernističke guzove. Avaj, u tom trenutku, verovatno usled toga što ju je previše žustro i silovito zgrabio za smrdljivu guzicu (istoričari još raspravljaju o pravim uzrocima), sladunjava Lukrecija ispusti vetar poput tanane, majušne golubice ranjenog međunožja..
Ovo se baš zgadilo slađušnom,osetljivom don Fabriciju, te joj uputi slijedeće razarajuće rijeći: ''Oh mon šeri.. Ne možemo biti zajedno..Sudbina nas rastavi..Oh,kleta sudbo! Oh bella bella..''
Prelepa Lukrecija na ove bolne rijeći pusti otomansku suzicu i ukaki se od žalosti..
