Džordan Piterson - Mape značenja

Ево да оживим тему и да уједно одговорим на питања.
Rigel:
Meni je problematično što sam Peterson baš i nije načisto sa terminom "istina".
Kliknite za proširenje...

Не, мислим да ти ниси разумео шта Питерсон говори кад је истина у питању. Ево сада ћу ти то мало појаснити.

Питерсоновов основни параметар је да људи не живе у свету објективних чињеница, него у свету њима релевантних чињеница. А разлика је јако битна, јер он на томе заснива свој појам "истине" ( што би се можда могло поистоветити са оним када хришћанин говори о Истини ). Истинито је оно што ради и производи резултате које очекујеш - и то у контексту ограничене људске свијести о свету. Тј., ми можда никада не можемо знати апсолутну истину, али можемо знати оно што нам се чини истинитим јер ради онако како очекујемо. Око тога је имао јако запетљану дебату са Самом Харисом, који је чист "научењак". За Хариса је истина оно што се може експериментално утврдити и то је једино истинито - када знамо сигурно шта јесте. И он није могао схватити како Питерсон заговара другачији појам истине, да је истинито он ошто је битно нама у овом тренутку и оно што ради како очекујемо да ради - независно од тога да ли ми знамо како оно ради. Дакле приступа му са психолошке, феноменолошке стране, а не "рационалистичке" на коју смо навикли. ( Ја бих то представио тако да Харис каже да постоји само једна истина, а д Питерсон каже да постоји истина која може да значи различите ствар иу различитим тренуцима, зависно од тога шта је битно ). Питерсон на први поглед звучи лудо, јеретички здравом разуму чак на прву лопту. Али велики број људи осећа и види да је ипак погодио нешто што има смисла и са чим се он сам дуго година рвао.

Мени је рецимо доста отворио очи гледе политике, јер је одлично објаснио како идеологија делује кроз паралелу са религијом и митологијом. Идеологија је заправо једна митологија која прича једну причу и кроз ту причу појединцу објашњава како свет функционише. И то значи да све што није у тој причи није релевантно, није битно за тврдог идеолога. Он ће онда свет сагледавати само кроз тај идеолошки шаблон, кроз тај велики мит ( о експлоатацији пролетеријата од стране буржоазије, или Немачке од стране Јевреја, или Срба од стране Запада, Хрвата од стране Срба, муслимана од стране свих на свету... ) јер му је тај мит све остало учинио небитним. И сад, замислимо следећу ситуацију - нека буде да је комунизам преовладао светом. Читав свет је комунистички, сви верују у комунизам. Ми сада знамо да је комунизам пропала и нефункционална идеја јер смо доживели распад СССР-а и накнадно сагледали све штетне последице тог система. И имамо наспрам њега капиталистички систем који се показао бољим емпиријски. И то је истинито. Али у свету у којем је комунизам завладао - то није истина јер више нема капиталиста. Сви верују у комунизам и сви живе комунизам и сви очекују да ће комунизам да пружи сигурност и једнакост. И сви се понашају у складу са тим и наравно, такви резултати ће бити произведени неко време. И комунизам ће бити истинит докле то ради. И људима је добро и не желе да се мењају, јер зашто би? Ако није покварено, не поправљај га. Али чим комунизам престане производити последице које људи очекују и које су људима битне, он више није истинит. Истинито је оно што производи последицу која је теби битна и релевантна. Зато рецимо наши националисти виде Америку као злу империјалну силу која поробљава друге и ратује са малима, јер је њихова идеологија прича која каже да је Америка таква. И све док Америка то ради, небитно је шта Русија ради, или Кина или Немачка. Што се њих тиче, то није исто и стога није истина у оном смислу у којем је истина за Америку. Али ако би Русија нпр. повредила нешто што је битно националистима, њихов национализам престаје бити истинит и почеће тражити нови логички шаблон да се прилагоде промијењеној ситуацији.

И то Питерсон сагледава као наш еволутивни модус операнди. Идеологије, религије и митологије људи користе као алате да сами себе укалупе у шаблоне који су им корисни да преживе и да се побољшају у свијету - били ми тога свесни или не. И дошли смо друштвеном еволуцијом до данас, сакупљајући све оне вредности и логичке шаблоне који су опстали до данас јер су нам били корисни, а одбацујући оне делове који су застарели, и имамо одређене друштвене вредности које рецимо конзервативци више цене и желе да одрже, док их либерали желе да тестирају и мијењају. А зашто то радимо? Јер нам има смисла. Но смисао Питерсон мисли да није чак метафизички појам ,него биолошко-психолошки. Смисао је реалан као емоција, у смислу хемијске и/или неуролошке реакције у тијелу. Смисао добијамо кроз ове "структуре вјеровања" које нас укалупљују да гледамо на једне ствари као битне и да гледамо да њих испунимо и побољшамо, док игноришемо друге. Опет, натраг на политику, зато рецимо социјалисти игноришу аргументе економске ефикасности а капиталисти аргументе људске солидарности - јер су кроз своја веровања укалупљени да те ствари, иак осматрају противаргументе тачним, сматрају небитним. И сад, нису само религије, митологије и идеологије део његове приче, него и наше свакодневне ситуације, јер заправо сваки од нас има неку своју животну филозофију ( или што би Хрвати то много боље рекли - свјетоназор ) који су такође логички и вредносни шаблони и системи које сами индивидуално стварамо. На колективном нивоу већ имамо приче веће размере и тиме компликованије.

- - - - - - - - - -

Иначе, поводом ове расправе о Хитлеру-Хитлер је легитимно и демократски дошао на власт. То је факт. Нацистичка партија јесте имала велику подршку Немаца. Зашто је то било тако, може се анализирати, али нема потребе да се негира та чињеница.
 
Ево Питерсонове књиге ,,Мапе значења" у пдф формату:


Да не спомињем његове Твитер тираде и понижавања алт-рајта као "неосварених људи који своје личне недостатке траже да надоместе у неком колективном расном идентитету".
 
nema niceg niti fasitickog niti desnicarskog kod Pitersona.
Retardirani SJW neoliberalicici vole da ga gadjaju ad hominemom, ali uglavnom mase.

Njegov najveci doprinos, IMHO, je u borbi protiv masovne idiokratizacije politickom korektnoscu. To ga je i ucinilo poipularnim: borba protiv apsolutne debilizacije drustva.
Da se nije okomio na apsolutne debile, ne bi bio toliko popularan. Njegova borba protiv najvece intelektualne kuge danasnjice, ideologije politicke korektnosti, ucinila je da se dopada ljudima s veoma sirokog politickog spektra.
Ima stvari u kojima masi, naravno, s istorijom ne stoji bas najbolje a sto se levice tice vezuje jeili za staljinizam, ili za dokone burzujcice koji se loze na to da budu SJW i nazivaju sebe levicom, iako vecina njih dan radnog staza nije videla niti ikada porazgovarala s bilo kim ko je ikada imao zulj na ruci.
 
Дакле приступа му са психолошке, феноменолошке стране, а не "рационалистичке" на коју смо навикли.
Kliknite za proširenje...

To je americki pragmatizam. Konkretno mislim na Vilijama Dzejmsa.

Питерсон на први поглед звучи лудо, јеретички здравом разуму чак на прву лопту. Али велики број људи осећа и види да је ипак погодио нешто што има смисла и са чим се он сам дуго година рвао.
Kliknite za proširenje...

Mozemo da zamislimo okruzenje u kojem lazi opstaju (jer su korisne) dok istina izumire (jer nije korisna) i mozemo reci da mi trenutno zivimo u jednom takvom okruzenju. Zato i postoji taj otpor prema Dzejmsovom pragmatizmu.

Istina jeste instrument ali nije bilo kakav instrument vec je to instrument koji nam omogucava da predvidimo buducnost. Neko moze da zamisli da univerzum funkcionise na nacin na koji on zapravo ne funkcionise i da taj svoj stav prenese na svoju decu koja bi onda taj stav prenela na svoju decu i tako u beskraj jer ne postoji nista sto bi moglo da kazni njihovu nepreciznost. Da li bi to znacilo da oni govore istinu? Naravno da ne . . .

Dakle, istina nije jednostavno ono sto covek zamisli a prirodna selekcija ne eliminise.
 
Изашло је и српско издање капиталне књиге др. Питерсона ,,Мапе значења". Ко није прочитао ову књугу на енглеском, сада има прилику да је прочита на српском:
Mape-znacenja-000012920544214.jpg


MAPE ZNAČENJA predstavljaju vodič za blaga drevne i savremene misli, i neprocenjive uvide u ljudsku motivaciju i emocije.


„Knjiga Džordana Pitersona je briljantno proširenje našeg razumevanja ljudske motivacije. On ide stazom koju su preporučivali mnogi naučnici i intelektualci u prošlosti – stazom koja je u praksi toliko zahtevna da je retko ko njome uspeo daleko da odmakne. Piterson sintetiše istraživanja i naučnu literaturu čiji se raspon kreće od neuronauke do arheologije. Zaključke ove literature povezuje s delima pisaca, kao što su Jung, Niče, Dostojevski i Solženjicin.„ “Mape značenja” karakteriše neodoljiva istančanost – refleksivnost, dubokoumnost, pažljivo istraživanje i strastvena želja za razumevanjem. Ovo je divno delo.”

–Šeldon H. Vajt, šef katedre za psihologiju na Univerzitetu Harvard


„Ovo delo Džordana Pitersona je unikatna, blistava nova sinteza značenja mitova i naše potrebe da u obliku priče izrazimo duboku strukturu iskustva koje smo stekli u prelaženju granice između poznatog i nepoznatog. Izuzev širokoj čitalačkoj publici, knjiga je namenjena i svakom psihologu koji se pita kako se raznovrsni aspekti onoga što znamo o umu međusobno uklapaju.”
–Kit Outli, profesor primenjene kognitivne psihologije na Univerzitetu u Torontu


„Oslanjajući se na istraživanja mitova, književnost i savremenu neuronauku, Džordan Piterson opisuje kako su ljudi naučili da žive sa opasnostima neistraženog – pa čak i kako da njegovu pretnju preobraze u priliku. Svaku rečenicu pažljivo plete i postepeno gradi koherentnu i snažno argumentovanu celinu.”
–Filip Džejms Stoun, profesor psihologije na Univerzitetu Harvard
 
Perem ruke:
Da on nesto zna ne bi zavrsio kod nas na detoksikacij
Kliknite za proširenje...
A sad ti meni ,,pametno" objasni kakve veze to ima jedno sa drugim? Drugo, nije poenta u tome da Piterson ,,sve zna", niti neki mislilac može da ti ponudi ,,apsolutno znanje" o svemu. Ni sam Piterson, u ovoj svojoj knjizi, ne kaže da nudi neko apsdolutno znanje, već samo nudi jedno razmatranje (uz pozivanje na mnoge druge autore i mislioce, naučnike i filozofe) i sam poziva čitaoca da izneseno ne prihvata dogmatski, već da kritički preispituje napisano.
Kako god, šta god mislio i Pitersonu, knjiga je zaista interesantna, ima zaista zanimljivih uvida iz oblasti neuronauke, psihologije, religije, mitologije, itd. Kod istorije i sociologije je već tanak, i to se oseća u knjizi. Ni sam Pitersona ne posmatram dogmatski kao nekog čije stavove bez pogovora usvajam. I samu temu sam postavio ne da bi vršio apologiju njegove ličnosti i dela, već da bi se o njemu diskutovalo jer ga smatram jednim, svakako, zanimljivim i kontroverznim misliocem.
Perem ruke:
i odgojio bi cerku da bude manje luda.
Kliknite za proširenje...

A šta je sa njegovom ćerkom, šta joj fali?
 
Udala se za nekog ruskog ludaka koji misli da u sebi ima alter ego koji je demon i zove se Igor. Plus je puna raznih psihickih problema van ovoga...sad dal je genetski na mamu il tatu neam pojma ali to je isto cesto praksa da ludaci najvise prosipaju drugima kako biti normalan. On se tu lepo uklapa.
 
Perem ruke:
Udala se za nekog ruskog ludaka koji misli da u sebi ima alter ego koji je demon i zove se Igor. Plus je puna raznih psihickih problema van ovoga...sad dal je genetski na mamu il tatu neam pojma ali to je isto cesto praksa da ludaci najvise prosipaju drugima kako biti normalan. On se tu lepo uklapa.
Kliknite za proširenje...
Eto, nisam znao taj podatak, to za njenog muža. To da je Rus, to sam znao, ali nisam znao za te njegove tripove koje ima.
Za nju sam znao da je imala psihičkih problema i da se lečila, ali to nema veze opet sa vaspitanjem, što si ti gore implicirao, jer psihički problemi mogu biti genetski, nastaju usred velikog stresa, itd.
Perem ruke:
Van svega toga sve sto sam od njega slusao su opsta mesta i prosipanje iz supljeg u prazno. Ono...ima smisla donekle al nema tu dubine nikad. Suvise pojednostavljena slika.
Kliknite za proširenje...
To je tačno, da se ponavlja na mnogim mestima. Tačno je i da mnoge stvari ne zna, pogotovo kada krene da tumači istoriju i istorijske procese i događaje. Tu je manjkav, a to se i u knjizi primećuje.
Takođe, on i nije izmislio ništa novo, samo se u suštini poziva na mnoge već prevaziđene i osporene ideje Karla Gustava Junga.

Ali, i dalje mislim da je svakako zanimljiv i kontroverzan mislilac.
 
Piterson - lik koji je po svemu beta, ali kao i svaki beta muškarac dao je sebi za pravo da druge uči kako da budu alfa. Iako su ta dva pojma (kao i omega) genetski predodredjeni. On nije glup ali ono što priča je loženje za naivne. Isto kao redpill filozofija, gomila propalih tipova se loži na to sranje jer misle da se to uči. Za to vreme prirodne alfe od trinaeste godine imaju veze, društvo i yebu, dok neki usamljeni jadnik u dvadeset i petoj razmišlja kako da pridje ženi i ima jače samopouzdanje. Tužno je sve to, Pedja Gnjatić je ispuzao iz tih šinjela, samo pre vremena.
 
Kad bi Black Baron bio baron mozda bi poceo vjerovati da je najizrazenija karakteristika plemstva istinoljubivost (Genealogija morala), a ne seksualna izvitoperenost.
Kod mene istinoljubivost ide tako daleko da su mi rijeci kao obecanja. Dugo sam zbog toga svijet posmatrao sa mnogo humora, kao da ljudi u njemu namjerno ne paze sta ce da kazu samo da bi ispali smijesni.
 
Dionys:
Kad bi Black Baron bio baron mozda bi poceo vjerovati da je najizrazenija karakteristika plemstva istinoljubivost (Genealogija morala), a ne seksualna izvitoperenost.
Kod mene istinoljubivost ide tako daleko da su mi rijeci kao obecanja. Dugo sam zbog toga svijet posmatrao sa mnogo humora, kao da ljudi u njemu namjerno ne paze sta ce da kazu samo da bi ispali smijesni.
Kliknite za proširenje...

Ja se zapravo slažem sa tobom, ali ovde je tema Piterson koji upravo pojedinim muškarcima objašnjava kako da zavode devojke, a ne baroni i plemstvo. Ja komentarišem taj aspekt njegovog rada jer mi se čini da je dominantan, najveći broj onih koji ga prate su takvi likovi. Generalno mi je odvratan kao pojava, zato što prodaje ljudima maglu umesto da se bavi nečim pametnijim. Isto je i sa redpill filozofijom, ima tu finih stvari ali se sve uvek svodi na žene i seks i zavodjenje i kako da budeš alfa. "Shvati da su sve žene površne i vole dominantne bad boy muškarce, pa i ti budi takav i uspećeš, crna trijada ličnosti i sve ćeš ih privući". Roosh Valizadeh je isto taj tip, pretvorio je odvodjenje žena u krevet u smisao života. Zato je od tih pravaca najbolji MGTOW jer je najrealniji i zapravo usmerava muškarce ka poboljšanju samih sebe i drugim aktivnostima, a ne ka tome da život provode opsednuti ženama i zavodjenjem.

Zato sam i naveo Pedju Gnjatića, on je prvi krenuo kao pick-up artist kod nas.
 
Poslednja izmena:
Dionys:
Dugo sam zbog toga svijet posmatrao sa mnogo humora, kao da ljudi u njemu namjerno ne paze sta ce da kazu samo da bi ispali smijesni.
Kliknite za proširenje...

Nisam baš siguran da sam razumeo ovaj deo tvoje poruke.

Seks sigurno nije najbitnija stvar u životu, kao ni reprodukcija, ali Piterson, Valizadeh, Gnjatić, redpill gurui i slični ga čine najbitnijim i opterećuju pametne ljude koji bi se inače bavili drugim stvarima u životu. U tome je problem i ne razumem kako to ne vidiš. Piterson bi bio alfa kad se ne bi bavio takvim stvarima, ali je beta jer je slab, potrebna je snaga da se čovek izdigne iznad svega toga.

 
Dionys:
Potrebno je samo naci klosarke koje su odvojene od porodice odnosno koje braca i ocevi ne stite. One ce se od straha dati prvom koji naleti. Ko god je odvojen od porodice postaje trash.
Kliknite za proširenje...

Nije to samo od straha, nažalost od seksualne revolucije šezdesetih i Seks i grad dinamike devedesetih jasno se iskristalisao tip muškarca kom većina žena podsvesno teži, i tu čovek NIKAD ne može da bude siguran u današnjim vremenima, osim ako oženi neku Albanku kao što kaže Miroljub. Moj kum je četiri godine bio u ozbiljnoj vezi sa devojkom iz dobre familije po svim standardima, tradicionalna porodica itd, da bi je pred veridbu našao u krevetu sa nekim lokalnim likom koji vozi motore, drogira se, svira u nekom bendu i slično. Ovo sad deluje ko neki filmski stereotip ali se stvarno desilo. Kad ju je pitao što je to uradila rekla je da joj je "bilo dosadno" i da joj "treba uzbudjenje" (doslovne reči, kad sam čuo nisam verovao). On je naravno beta što je uopšte pita to, umesto da sačeka negde tog dripca i polomi mu kosti. I da se izdigne iznad toga i bavi korisnijim stvarima.

Kako čovek danas da ima ozbiljnu vezu punu poverenja? Jordan Piterson i ekipa tu upadaju i dele savete kako da čovek bude "alfa, bad boy i dark triad kombinacija ličnosti", i zato su beta jer prihvataju te glupave "alfa-beta-omega" standarde, umesto da se izdignu iznad toga. Oni su ukorenjeni u ovaj svet i zato su problem, i zbog toga pljuju MGTOW pokret.

Po meni je pravi alfa nezavisna, hladna, autonomna ličnost, neopterećena zahtevima modernog sveta, a ne neko ko je glavni baja u kraju i može svaku da odvede u krevet.

On nije glup ali ono što priča je loženje za naivne. Isto kao redpill filozofija, gomila propalih tipova se loži na to sranje jer misle da se to uči. Za to vreme prirodne alfe od trinaeste godine imaju veze, društvo i yebu, dok neki usamljeni jadnik u dvadeset i petoj razmišlja kako da pridje ženi i ima jače samopouzdanje. Tužno je sve to, Pedja Gnjatić je ispuzao iz tih šinjela, samo pre vremena.
Kliknite za proširenje...

Ovde se čini mi se nisam dovoljno dobro izrazio i zato deluje grubo i promašeno ovaj moj tekst. Spavalo mi se kad sam pisao pa sam zbrzao. Trebalo je da napišem da usamljeni ljudi greše jer uopšte prihvataju te standarde, a Piterson i slični insistiraju na tome i nameću ih. Moć je u izdizanju iznad toga, tu je prava snaga. Ne treba prihvatati modernu definiciju alfa i beta i omega osobe koju oni nameću. To što neko ima ribe od trinaeste godine ništa ne govori o njegovom intelektu i snazi duha, naprotiv.
 
Poslednja izmena:
Kad ju je pitao što je to uradila rekla je da joj je "bilo dosadno" i da joj "treba uzbudjenje" (doslovne reči, kad sam čuo nisam verovao).
Kliknite za proširenje...

70% brakova razvede se "iz dosade". Ostalih 30% traju jer je "muz" pristao na perverzije.

Ali to je vec klosarenje. Kad roditelji posalju djecu u debilanu prestali su da stite njihovo dusevno zdravlje. Ne moze se takva porodica nazvati tradicionalnom. Tradicionalna je gdje se djeca ne salju u skole i gdje na zidu o klinu visi puska.

Sve je to burn out taj moderni zivot.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top