Visnja

Sada je vreme visnja..

Najveći deo svetske proizvodnje visnje je u Evropi, a najveći proizvođač su SAD.
U svetu postoji preko 1.000 sorti višnje.
Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus.
Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).
Kod nas je najpoznatija vrsta Oblacinska visnja, zatim sorte Reksele, Šumadinka, Keleris i Meteor

Sta mislite o ovom vocu ?

nije loše

Ja mislim da je kiselo i da sam srecan sto ga nema gde ja zivim.

Iako sokic nije los....

Dobra tema Nina...

Kiselo Volim slatko voce
Visnja moze samo za lenju pitu.

Kisela, a u svakoj crvic.......Pa vuce na masno....

Postoji i jedna vrsta visanja koja je slatkastog ukusa a koja se zove Lepa od šanteja ali se vrlo malo kod nas gaji.
Jednom sam pronasla na pijaci i nikad vise

Sveze ubrana sa drveta najsladja je.
Odlicna za ove vrele dane, pravo osvezenje.

Volim da se gadjam kosticom od visnje....

Данас сам напунила велику теглу - правим вишњевачу.

Super voce,bas zato sto jei slatka i kisela.Osvezava bolje nego ista po ovim vrucinama,a sok od njih.ne moze se ni opisati koliko je dobar i zdrav.

Višnju volim da jedem i to dok berem. Sok takođe od višanja volim.
Smrznutu nikad nisam volela pa ni u kolačima.

Za višnju sam na više mesta čitala da je carica voća, izuzetno zdrava.

- - - - - - - - - -

Фабрика:

Данас сам напунила велику теглу - правим вишњевачу.

Kliknite za proširenje...

Volim i višenjavaču
Moja snajka pravi odličnu.

- - - - - - - - - -

Ovo je stara fotka višanja koje sam imala u staroj kući. Jedino mi je njih žao, dva velika stabla sam imala. Sad dok posadim, pa dok narastu...

zanimljivosti o visnjama

U vreme dubokog zimskog mirovanja višnja može podneti i -35 °C. U fazi početka vegetacije ona je posebno osetljiva na niske tem­perature. U toj fenofazi, uz niske noćne temperature dolazi do izmrzavanja debla (zbog naglog jutarnjeg zagrevanja kore) u obliku pucanja kore. Najosetljivija je 3 - 4 nedelje pre cvetanja i u cvetanju. U toj fenofazi nastaju znatne štete ako temperature padnu na -2,2 °C do -2,7 °C. Za razliku od drugih voćnih vrsta, višnja je otpor­nija prema visokim temperaturama, pa nema šteta kad temperature prelaze i 30 °C.
Donja granica za gajenje višnje je 650 mm padavina godišnje. Tamo gde nema dovoljno padavina pristupa se navodnjavanju.
Višnji najviše odgovaraju pro­pusna, topla i duboka zemljišta (peskovite ilovače kao i ilovasta i ilovasto glinasta zemljišta).
Teža zemljišta višnja teže podnosi, pa je na takvim zemljištima obvezatna drenaža.

„Jeste da mi se zena zove Visnja,
ali mi nikako nije jasno sto se
svi vole penjati na nju.“!!!

Вишња - воће које се може употребити на све могуће начине - за јело, за колаче, за сок, за сируп, за компот, за вишњевачу, сјајно се замрзава...Оцена 10.

Prema pisanju strucnih lica pre nego posadite drvo visnje potrebno je da se pripremi zemlja, raskrci od korova i usitni i pođubri.đubrenje obuhvata dodavanje fosfora i kalijuma, delom pre rigolovanja, a delom pod tanjiraču. Budući da se koren višnje nalazi do 60 cm du­bine, rigolovanje zemljišta mora se obaviti najmanje do te dubine. Rigolovanje je najbolje obavljati onda kad je zemljište potpuno suvo, a to je uglavnom u julu i avgustu. Pre sadnje, i to jesenje, potrebno je poravnati i usitniti zemljište. To je vrlo važno jer je za uspešnu sadnju potrebna rastresita zemlja. Iskolče se redovi i sadna mesta na razmaku 5 x 4 m. Za sadnju dolaze u obzir samo prvorazredne jednogodišnje sadnice višnje sa snažno razvijenim nadzemnim delom (s prevremenim izdancima) kao i dobro raz­vijenim korenovim sistemom.

Pre sadnje, sadnice se pregledaju i odvoje se one koje su oštećene. Koren se osveži rezom. Tako pripremljene sadnice stoje nekoliko sati pre sadnje u smesi vode, ilovače i goveđeg stajnjaka. Ta gusta smesa uhvati se na korenje, omogućuje njegovo bubrenje, a ujedno je i početna hrana sadnici.
Sorte višnje trebaju zadovoljiti i sledeće zahteve: da im plod ne puca u kišnim godinama, da im se plodovi lako odvajaju od peteljke, da gube malo soka pri mehaniziranoj berbi, kao i da su otporne prema bolestima i štetočinama.



- - - - - - - - - -

Danas je u Srbiji zastupljena gotovo u potpunosti takozvana "Oblacinska visnja".

To je jedna nestandardizovana autohtona sorta.

U svetu postoje sorte visanja koje su mnogo kvalitetnije od oblacinske.

Visnja se puno koristi u industrijskoj preradi i u kulinarstvu
primer:

sok od visnje



- - - - - - - - - -

Višnja je glavni sastojak brojnih slatkih poslastica. Nastala je ukrštanjem slatke domaće trešnje sa divljim kiselim vrstama i bila je poznata još starim Rimljanima.

Frikom višnja nema koštice i dostupna je svim ljubiteljima ove voćke tokom cele godine!

Od sada Frikom višnja je dostupna u pakovanju od 500g i predstavlja idealnu meru za vaše štrudle, pite, kremaste torte, kolače i voćne osvežavajuće salate! I svakom smutiju će dodati osvežavajući ukus!

kompot od visanja

Španska višnja