DAMIJAN

Drzanje za vazduh

U cirkusu crvene satre
Jednorog je konj;Slon dzinovskog uva
Pretesterisani madjionicar;Uvek gladni gutac vatre
Nekad slavni bokser,sad ukrotitelj muva…

I ko zna zašto?Publika zvizdi.Sred scene
Baburast nos, klovnu pada I pada…
Sve dok paradajze ne primi na sebe;Smeh se razlegne
I tako to traje,od grada do grada…

Pa mrak stupi.Svi snove vezu
(A da ni oci zatvorili nisu)
U Nebo se vinu jedna Dama na trapezu…
U koju potajno zaljubljeni svi su

Staza

Jednog je jutra proleće stiglo.
Andjelko zaboravio da privuce vrata Raja...
Majka rece:Sine!Otac ti je kupio plavi biciklo!
O,Nebesa!Mojoj sreći nigde kraja.

(Ma,kakvo ti je ovo od stiha ruglo!?
I ne kaže se 'biciklo';-rekli bi neki oni.
Ne znam.A,dobro.Bilo kako bilo.
Na njemu pisase;i bese, nacrtan-Poni!)

I vrtelo se;To zdrebe moje
Stiglo svuda;Ko nit iz klupka.
Al odjednom ostade bez guma,boje...
Mogao bih se zakleti ,negde i dalje lupka.

A sad nekad,na rent-a-kar od Boga
Dobijem auto!Pred ogledalom brod od papira visi.
A stvarno,ne posedujem Ništa
od svega toga.
Na ovom putu;Od pucine do,Pristanista.

Palcica

Ka pesniku Muza 'odi.
Bose noge, lice bledo...
Do jutra se pesma rodi!
Eh, zaplaka NJINO cedo...

Na poljani Cvet uberu ;
Čak i kad su teske kise.
Pa se s drugog kraja sveta deru
Ko će prvi da Ga njise.

Ali kada Muze nema...
Sakrise se ledne cesme
Da. Pucina je pregolema;
Al ni deteta. A, ni pesme.

Epitaf

Kraj svoje stoji humke.
(Mada punih pluca dise...)
Gleda neku sliku sretnu.
Šta to tamo na dnu piše!?...

„Ja od danas dizem ruke.
Prepusticu reci, vetru”...

Moskva

Bila jednom ta kafana.
Svi putevi tu te nose...
Kapljicom, zaleci se koja rana...
Il kad neko osmehne se.

Zbijeni, još u smiraj dana
Slusali smo kako peva:
Pripit boem, koja dama...
Eh to sunce;Već izgreva!

... Svratim nekad opet u te.
Prozborio bi' koje slovce...
Prepuno je;No, ljudi cute.
Aparat brblja, sto broji novce.

Kisa

Vetar duva, jeca grad
Nosi grane preko crepa.
Sve novine u paramparcad
Krenu silan da pocepa...

Onda dodje Ona-Kisa;
Spusti veo boje olova
Leze naga preko plisa;
Napravljena... od tih slova.

Lipa

Mirise negde lipa
Svuda baca svoju sen
Za oci još me stipa...
Daleko je dodir njen.

Ispod nje sad će stati
Zaljubljenih jedan par
Na celu im duga sjati...
Pod nogama pesak, gar ;

Mirise negde lipa
Na asfalt baca svoju sen
Za oci još me stipa...
Daleko je dodir njen

Susret

Gori svega sveca par;
Da u sobi mrak opara...
On, notorni mesecar
Ona, drama s trotoara.

Ne skidaj se ništa
(Kisa pada ko da jeca)
Nocas , pobegli iz sirotista
ljubicemo se samo kao deca.

*

Ta praznina, medj kosti seva.
Svi smo mi njeno roblje;
Eto tu, se pjano peva...
Pa postade zacas groblje.

Tesla

Grmi.
Sakri mi se muva na nosu.
Šta bi toj srmi
... Ljute Svetlosti što se po Nebu prosu?

Bezao kom je zivot mio
I veliki razni ljudi
Samo on se nije krio
Isao im golih grudi;

Da l je bio ratnik smeli
Il za ljudstvo da ukrade?
Napravi ih, ko da veli
TI odozgo... Ja odavde

Skice

Ratnik

Kuci dodje. Skrije rane ljute
S vernom ljubom rasplamsa znoj;
Još sanjivu decu stavi na skute...
Pa onda opet, ode u boj.

*

Ne gledaj u sunce sjajno!
Zašumilo od njega žito.
Da li imaš nešto tajno, tajno?
Čak I od sebe same skrito...

Kako?

Kako? Dotaknuvsi dno
U pesku, mulju biser pronaći?
Otvoriti skoljku zapecacenu snom
Pa, dok još ne puknu grudi, k Nebu se primaci?...

Kad oslusnes skoljku. Od mora, miljama daleko
Opet lupaju talasi, to more se cuje
Gde bejase biser, sad u oku je nekom
S kosom sirene I... Jezikom guje.

Korzo

Znate, nekad imali smo... Korzo!
Mada svi mi kažu :'Na koju nogu si to ust'o'?
Pa još:'Bolje idi negde i osuncaj torzo' ...
Ali ipak dodjem; Mada, sve je pusto.

I odjednom vidim ona lica draga...

Znaš... Pecina je rupa
Da joj nije blaga...
Taj nevidljivi lancic;
Sto kroz grudi lupa.

Kocka

(O,kolk'o je zaradio para!
Taj lukavi pesnik;Varalica stara...)

Kad karta ga neće
Sto ništa ne cudi,
Ruku oprezno mece
Da sakrije jednu;U kosulju;U grudi...

Na stolu brdo je love.
Na coji,pokoja fleka...
Neki brka ostro ga zove:
Ajmo!Isp'o si mali!Drugi već ceka!

Da,partija prođe
I noc.Mesec negde,boje je cukra
On praznih dzepova kuci podje...
Samo sa damom;Krisom sto ukr'a.

....

Munja...Tisina se para,negde daleko...
U Sibirsku tajgu uvire Neva.
Rano ujutru;Na ulici već bruji,stari komsijin „aleko”...
Znam;Tad i ja jednopm umrecu...
Na nečijem malom oziljku od slepoga creva..

Cipele

Belutaka dodir. Zapali zvezde...
Kako da hoda?
A cipele ne spari?
Tu smo mi negde.
Rasuti sred nebeskog svoda...
I jedna kometa, iz cije utrobe zari.

Tat

Izlazi rudar ;Uz gvozdeni cun;
Od cadjavog lica , ima l šta belje?
U dzepu sakrio stiha trun.
-Ukrade ponekad iz utrobe zemlje

Auberge

Za sankom sede
Dva covek, oba pjana.
Tu prolazi, Tren provede...
Krcmarica jedna mlada.

Za sankom sede -
Dva pijanca ;Dva buraza.
Obojica piju vino...
Iz casice jedan blede.
Drugi iz jamica joj obraza.

Ples

Sna;
-Hteo bih na oci plis...
Eto;
Iz dimnjaka se huk
cuje.
Al zagrljajem me iz daljine
davis...
Da l ...
probudice besani ples
slavuje?

REKA

Znam jednu Reku.
Katkad nocu,u nju udjem pri dubokom
Krivudavu, daleku. ..
Pesme piše svojim tokom...

Jednu Reku znam;Po slatkom znoju.
Ogledne se u njoj Svemir
Otkine mu zvezdu koju...
Pa odvuce u svoj, Vir.

Ljubav

Ljubav je riba.
Sto je vise stežeš
Pre se izmigolji...

Ljubav je reka.
Nekad bucna nekad tiha
Miluje stopala,
I lomi stene
Vezana koritom
Al Ipak plavi
Živi za dan
Kad će se uliti u more

Kad ne znaš
šta ćeš

Samo cuti

Nek se Tisina
Uz golet vere ;

Gde su gusteri i kamen ljuti...

Iz Njenih nemih usta
Lavina bezglasja

Kreće na tebe

Cirkus

Vladaju koji zongliraju rečima .
Pomoćnici klicu hopa cupa opa;
Sve gusci oblak crnog dima...
A ,mene ispališe iz topa.

Ni lavovi ko da nisu isti;
U ocima ugnjezdila se tuga
U publici lutke-drveni statisti...
Nigde sveta,dal to bela kuga?...

A ti,pripazi se dobro...
Ko visove i slobodu duzi.
Tek procvet'o,Ni jabuku obr'o...
Nema druge;Za vazduh se drzi.

Tema se zaključava iz razloga zato što smatram da nije u redu da neko ima posebnu temu za svoju
poeziju, kad već postoji tema Mali virtuelni klub pesnika, gde svako može postavljati svoje radove.