...

КИЛО ЛЕБ'


Неки се од вас се+ају. Било време када су векне биле по два кила. Од они мирисни, кажу црни хлеб .. а он мири'ееее ... И билие су породице толике да се лебац за дана изе..

Па су смаљили порције као у Стаљинграду.

Векна Кило.

Потом је све ишло више по Енглеском пронципу .. који трговац има мање руке и мање прсте ту има више палаца и лаката зараде... Одатле је и подврст аоних са мтираносаурским ручицама а оверсизед раљама и трбушинама .. политичари амбасадори ... дипломате адвокати... Жене су одмах према рушицама прпознавале предаторе ...
и радо имале потомство са истима

Еволуција пецива се наставила ... кифла се надувавала леб се испувавао ...

Данас имате неко ѕамрѕното стање.

Као у Рововима Великога рата ... Кифле су се нагојиле до 200 грама
а лебови испували до 450 ... 300 они 'здрави'

Ето ... Колико су 'породице' тако ј еи леба

Уосталом ... Једите кромпир хељду банане јам .. сад бар има на бирање ..

Пријатно

- - - - - - - - - -

ТРАВЊАК

Брмммм ... потегох конопац и из прве .. пу пу пу .. да не урекнем .. упали косилица .. ки мина .. што кажу.

Сва рђава ручка... опет сам сметнуо са ума да је покријем .. да мање кисне у шупи ... и кров мора да променим ( не да се промени .. сам неће никад )

Брмммм... јуче је турирао своју леђну комсилицу масер ... Леп дечко висок кокорав ... Трчи свако јутро .. Брмммм .. надувао ми кујну са димом ... ?та ћћу ћутим .. Гледам како раѕмахује ... Шим травица мали никне а он кране да штрицка ... а мени се озноје дланови ... морам и овај травњак који је под мојом јурисдикцијом...

Косилица половна .. швајцарска.. немачка .. половна а ко нова коштала .. ко дао .. продао .. а ко него рођаци .. увек неки рођаци ...

Боја се љушти ...клепеђе и тресе се ... али је она моје светло свакога пролећа .

Комшија са друге стране свој травњак коси косом. Еколођки. Каже остали нођеви системи кидају цепају .. Ќоса ти је приодно за траву као благо када пасе' ... Комшиница опет променула фризуру и једва дочекала пролеше да у шорцу и мајицама истрши на дрвену клупицу и пијуцка кафицу и срче оне слим цигаретице. Зачудо престала је да се шминка .. и некако лепше иугледа ... Можда је ухватила мој израз лица кад ме питала ќако ми стоји кармин'
А оно црвено као бабунскао ...
Рекао сам то лицем па мада је на уста узашло савим друго
провидан сам ..
Да није зато престала са шминком?!
Клати ногом ... Клати клати клати ... а комшија не престаје...
'Ево ти МОЈА коса па да видиш какав ће бити травњак'
Комшиница промени ногу за клаћење ... Мени се опет зноје дланови.

'Шта не крећеш' Пита наглас онај комшија са косом ...
без речи
онај високи кокорави мишићави ...
ова са кафом и расклиматаним расклаћареним ногама и новом фризуром ненашминканом фацом ...

А мени жао ... Мали пољски цветићи забелели се ту и тамо заплавили се овде онде зацрвенили се којегде ... Трава свакојајка. Ко зна каквога је облика кад почне да класа .. све је то предак некога јечма обса пшенице кукуруза ... ено тамо и струк нане , прошле године је никао струк кантариона ...
Жао ми ...

Грунуше ми сузе изнура .. јер срамота је наглас и на видело плакати и ридати ... И кренух

Косац развуше уста у осмах као да му драго мртвих ... она одсечно угаси цигаретицу из које је три дима сркнула у кафи
Аполон се окрену на пети да покаже и друго лице ...

А мени се и дање руке зноје

- - - - - - - - - -

ПОД ТУШЕМ

Умори ме и озноји ово пар реда травњака .
Све по мени лешеви бубица комадићи траве цвећа...
Незнам како ико може трпети прљавштину на себи .
Опет је прљава шоља. Можда не вама али мени јесте .
Прашак варикина ... трљам ...
Боље пре него се истушрам.
Понеки пут заборавим па се туширам једном ... па видим шољу.. па перем шољу .. па опет под туш.

Манија ме ухватила против бубица. Шавови још нису срасли.

Самом себи личим на Кали .. модра плава... са гримизноцрвеним језиком.. плешем игру уништења и стварања .. до малопре на травњаку .. сада у купатилу... чекајући да Шива легне и дочека моје стопало на грудима и тако смири мој махнити гнев ...

Добро .. чисто је.

Од операције промене пола која је, узгред коштала три пута више него она друга промена пола , плашим се да на ровита места не улети војска гамади .. па перем искувавам све чега се дохватим.

Живи свет подигне своје мале грашевине као мандале очас ...

Зашто скупо ...
па кажу да је рупе лако правити ..
пасу зато јефтини ... јесте да је рупу теже одржавати ..
јер свака рупа има хаотични нагон и потребу да се попуни
.. макар и ђубретом ...
Док направити кулу .. изравнати брегове ... то је проблем.

Нема више згрбљених леђа ... Тестестерон ради своје . Па данс немора ни пола жлезди да има .. све постоји у ињекцијама пилулама.

Доста ми је било. Донесем питу з адоручак одмах ме зеззају .. кога си гледала... маму бабу .. теку.. ко ти дао рецепт... Нико није веровао да ми ето тако падне на памет...
Обично добијем у пролазу и по дупету ууз
'заводнички' кез и индикативно намигивање 'дародаваоца'
'МОЖЕШ ДА СЕ УДАШ'
преко пита сланих комада торти слатких преваљивали су
док су мљацкали
Неким чудом све те руке толико жељне до уста толико гладних спремне да принесу и убаце брда хране које сам доносила нису биле вољне да поправе ниједан кућни апарат који се покварио.

Ниједна нога која је хитала ка препуном столу није дошла да са горе споменутом руком понесе нови уређај који купим ... Све сам сама морала плаћати превоз ...
Али зато су били спремни да се ругају .. ко ти купио фрижидер замрзивач тостер ... тата ... тајни швалер .. мама ти спрема мираз

Оне витке
из канцеларије
нашмикане кокораве тапиране, зависи од моде, плаве , црне , црвене
су водили трептали на њих као швраке на југовину
водили их по ресторанима , сплавовима ..
и дивили се како једу као 'птичица'

Ето зато ова промена . Споља.

Променио сам и канцеларију ... Не кувам ... за друге
ни кафу ... Покушавам и да се
не перем ... Лажем
То не могу али намерно носим дроњаво и раскопчано .
Правим полако имиџ човека .

Али језик немогу променити.
Мисли ...
Немогу да сконтам зашто ме привлачи
и зашто их очигледно привлачим
и комшиницу са бабунским устима , сада ненашминкану
и Аполона...

Немогу да схватим чему шизофрена мржња у њиховим очима ...
Према мени ... према себи ... што у мени споља изнутра виде оно што би сами да буду изнутра споља.
Да ли они 'виде' мене изнутра или виде ипак само оно споља.

Једно ми је ипак јасно. Најтеже је мењати себе... а увек лакше дробити другима шта како где зашто коме куда ...

Људска бића увек бирају лакши пут мењања других.

Готово туширање... Неморам стављати пешкир већ само исрљам ову нову кратку фризуру.
Још понеки пут махинално забацим косу које нема...

Кад се осушим ... фенирам
ипак ћу обући нешто ново лепо и чисто
.. изаћи ћу на штранд да гледам .. и да ме виде.

Јер нема смисла крити се у рупи.
Предци су нам пре милионе године изашли из пећина...

Не живимо више, како би многи хтели, у каменом добу .

РАСПЕТА ВИШЊА

Одавно имамо ову кућу.
Имамо .. говорим у множини .. а више нема никога ..
све изгинуло .. помрло...
Сећам се браће како смо се натеривали по дворишту.
Нека браћа отишла у иностранство.
Тамо један пао са скеле код газде, други сам себи и слуга и газда па га здробила приколица док је мења пукнути точак,
трећи док је тражио злато по Сибиру налетео на џеп гаса.
Све што је развејала експлозија пождерале звери ...
Четврти ... дука листа

Од ових овде што остали неко се нашло на путу метка или ножа.
Стари и пре тога помрли ...
Бар нису дочекали судбину Његошева оца што сарани четири сина
и сво мушко им потомство.

Остала , остао сам сам на ободу , некад салашу.
Сећам се деде како је покушавао да среди воћњак , а већ
га издавала снага...
Једна трешња није га хтела 'слушати' па је, као подивљали гневни баштенски патуљак, 'уразумљавао'фрабуљама
привлачећи, повалчећи, везујући гране.

Никад нисам научио занат воћарства.

Ето оправдања .. нисам имао од кога , са ким.
Знао не знао морам и воће да середим.
Бабускра ... да не грешим друшу ... стварно се са оправдањем жали.
Са јесен опадне лишће са оне трешње сада монументалних димензија...
Са пролећа трули плодови опадају све по стази
'која она не знам за кога чисти'
Стално је чујем како оним вештичијим гласом сикће.
'О добар дан комшија .. Вредни сте '
То каже у лице када изађем да бацим ђубре ... једним сасвим другим тоном бојом нијансом.

Некако сам довукао мердевине и балансирајужи сам одескао пар
грана пружених у бабино двориште.
На реду је јабука... Кажу да је највећа грешка сећи тако да се јави метличарење. Е у томе сам мајстор.
Јабука изгледа као цига са гомилом метли које породаје.
Мерим дведест центиметара .. па сеци све около ... двадесет па сеци ... да преполовим метле.

Кајсија је мртва ..
од кад је деда умро.
Неки пут на њу слећу птице па им служи као фина осматрачница без
лишћа. Све је мња јер отпадне или се скрши нека трула грана.
Једнога пролећа на њој су кренуле гљиве али су и оне усахле.
Никад она није ни за живота рађала.

Вишња.
Најмађа. Сва у неким гранчицама . Чупава. Чупошица.
Шта да радим са тобом. У пролеће се оспеш цвећем као богињама.
Пчеле на све стране .. и онда ништа. Као и ова матора
усахла .. ништа ...
Видим како си гране савила према тераси .
Као да се од овога јаросног асунца покушаваш скрити под кровом.
Или бежиш од две јабуке које су те опколиле са бокова.
Шта са тобом да радим.
Једино ми пада на памет да применим дедину тактику.
Једнан коноп вежем за једну грану и закачим за мртвиу кајсију,
а другим конопом другу грану за шљиву .

Стојим и гледам својих руку дело .

Комшијски дечак трчи по дворишту за стерилисаном кујом.
Смеје се онако дечије .
Сећам се како се смејао као беба.
Знате онај смех кад чујете бебећи,
а у вама се ледене плоче Антартика дробе.
Е тако се смеје .. падне ... вуче ноге по прашини .. трчи кроз облак и удише... шашаво дете ...
Скаче са пруженим рукама према небу

И смеје се .. смеје ...

Гледам ово дрвеће , подкресано, проређено , разапето, сигуран сам да би и оно скакало .. трчало и пружало руке према небу
само да може,
само да може и да му дају ...
али неможе ..
сапето је корењем , распето конопцима, обогаљено тестером.

- - - - - - - - - -

У ГАЛЕРИЈИ КОПИЈА ВЕЛИКИХ МАЈСТОРА

Стојим пред Вам Гоговим аутопортретом. Знате онај без увета.
Један тинејџер зајеца.
Шта ћете .. у том добу још нису Мушкарци па нису још научили,
није им одурмула емпатија ...
Мени се омаче 'немој душо...' Он ме погледа...

Накашљах се 'ШТА БРЕ ЦМИЗДИРИШ' наставих другим тоном који је складнији мојој појави...

'Па жао ми сликара'

'Ма шта жао'
'Будалетина ...
Одесекао уво...Бар да је рекао ...
'ето бријао сам се па се инфицрало'
... него дао свакавим гласинама повода...
Знаш ли ти шта се све испрело на основу слике'

Кренем да причам ... а дечаку веће очи него сунцокрети

'Завидни буржуји ,
који нису куповали Ван Гогу слике
за живота Ван Гога
иако су знали да његов брат
против воље оца плаћа га и издржава,
су смислили прво експресиионистичко имресионистички
артистичко стваралчки дуел
који је прерастао, мачоистички у мачевалачки сукоб
при чему је Гоген отфикарио Ван Гогу уво
...
затим има још једна прича, после пар деценија од прве,
о наводној телесној опседнутост Гогеном ,
Као допао му се ... '

дечак подугну обрве

'небитно ...
а уствари знаш шта је било ... ' журим крају

'Ван Гог је одсекао само окрајак од увета
и поклонио чистачици бордела ...
као доказ .. шта би све дао да буду заједно...
Смиашљао је Ван Гог свакакве приче о наследству ...
Али женски оштроумна
редуша је знала
да од тога нема ништа
одбила га је док се
потајно надала
да ће неко од посетилаца бордела бацити око на њу ...
потом имовину и на крају руку ...
Е зато је Ван Гог осекао увце '

Дечак затвори уста и очи ..
Видело се да му баш све није јасно и да вари причу

У тишини разиђосмо се ...
а све уши и очи
у галерији се окретоше од нас ...

Наставих до копије Гојине слике

'Сатурн прождире једно од своје деце'

Уроњени прсти обе шаке у месо око бубрега, поред кичме
са торзоа ландарају млитаве ноге,
без једне десне руке и главе,
пола леша се брани гурајући леву руку, као послењи траг побуне
протеста
... избечене избуљене очи Сатурна ...

Нема ништа на тој слици божанско ... узвишено...
а опет има ...

баш оно што је у свима нама ... толико нељудско а људско
Мора се признати да је Гоја не био, већ и био и остао Мајстор.

Можемо и о Гоји препричавати, смишљати приче ...али
оно мајсторско Ван Гогу .. Гоји
нико не може одузети
јер о њему, о ономе у њему, о нама
више и гласније од речи
говоре њихова наоко проста и једноставна , али суштински
Мајсторска дела.

- - - - - - - - - -

КОЛЕНО

Опет жига.
Мења се време.. магла киша .
Стегнем .. мажем ...
Не вреди ... црвена жута провидна црна крема облози .
Пилуле иљекције ... изнутра.
Ништа не делује ни споља ни изнутра.
Еј колено ...

'Шта је !'

Молим ...

'Кажем шта је '

Па ти причаш ...

'Јесте. Причам увек али Ви не слушате '

Како мислиш МИ ...

'Па ниједно од Вас горе ни доле'

Видим да ови лекови и на мисли уштичу. Сад наводно НАС има .
Хајде да удовољим па да наставим унутрашњи дијалог.
Реци колено шта то МИ не слушамо.

'Па као прво ти стопало.. стално идеш криво ... и опери се
и нокте подкреши .. потом ВИ у гомили стомак леђа сисе ****** будитне ма смањите се мало .. знате ли колики сте
а после ја криво и сестра ми што Вас гледа и ћути
а ви очи гледајте куд идете
понеки пут лакат помогне и њему капа доле
а ви уши .. п ачујете када нешто се ломи
па јавите да се склонимо на време
уста ... а ви БЛА БЛА БЛА мењете
и на крају све што ВАС контролише
еј МОЗГЕ .. МОЗГУ ... па шта мислиш докле ћемо
овако сви ми ...
обрати мало пажњу и на остале а не само на себе
уста .. и руке што ово куцају'

Седимо МИ неми ... уствари нисмо неми ..јесте седимо ...
и куцкамо ... па у прав је колено .. и ово што прича
и ово друго колено што ћути ...
Мора се .. пардон .. МораМО и урадићемо НЕШТО да помогнемо
једни другима .. као што лева
рука добије помоћ од десне

тако
као наук да знате
неије срамота када помоћ
или да неко нешто престане
тражите
већ је одмоћ и немоћ
када (се) не понудите , учините
неваља кад не чините баш то
што од вас траже или очекује
већ чините шта вам на памет падне a
или тренутно ( убудуће )
мил(ије)о и корисн(ије)о
само вама је

БИЉКЕ

- Опет су украли саксију

- Какву саксију Ружо

- Па ону малу тамно љубичасту са три кактуса

- Па имамо ...

- Милије - Није у тoме ствар што имамо.

Сећаш се када смо једног јутра видели очерупан ружмарин , а зар пар дана
комшиница , друга кућа одавде, она на спрату,
е посадила у четири жардињере ПУНЕ рузмарина.

Па онда када сам поклонила онај најлепши мини сагуаро комшиници преко пута , а она га
оставила да се смрзне.

Затим када сам срећивала хибискус и направила више од туцета пелцера, молила
да их неко узме. Тек када сам купила саксије , скоро безвољно и на силу су узимали,
још су се распитивали

ЈЕЛИ ОНАЈ СА ДУПЛИМ ЦВЕТОМ ... ЈЕР СМО ЧУЛИ ДА ЈЕ ДОБАР ЗА ЧАЈ

Тачно знам колико је било оних нежно розе ружиних пупољака, тек расцвалих
нестало пред матуру па после испливало по фотографијама.
Бар да су неку развили и за успомену оставиле незахвалне пуклаче, кобиле.
Не берем их и не стављам код себе у вазу. Можда су и они бикчићи што су им
тек нагаравњене науснице брали да би добили мало акције, како кажу,
по хаусторима или на ходницима.

Увек сам поклањала не само цвеће и то са саксијом, оне мале, велике свекрвине језике,
божићни кактус, јапанско дрво пара , афричку љубичицу ...

Све сам их ожилила, расаћивала, сачекала да се укорене па онда дала ...

Само краду .

Једном ми рече она преко пута да

ЦВЕЋЕ КОЈЕ УКРАДЕШ БОЉЕ РАСТЕ,
АКО СЕ ДОБИЈЕ НА ПОКЛОН УНЕСЕ СЕ УРОК У КУЋУ ! ( ?! )

За СВЕ ће да нађу оправдање. Никад да питају, замоле, каћу хвала.

Тихо је цвилела и ридала Ружа над својим покраденим и раздељеним ...

као за убијеним ... јединим ... и недошлим дететом

- А што си онда ове љубичице бацила ? ( упита милоје )

Ружа га погеда, нељудском, ванземљаском мржњом ,
а Милоје устукне пар корака...

- Ето , дошло ми !!!

Просикта ...
Нешто исконски , не зло, већ осветнички, уништавачки,
затируће
из Руже .

Милоје се полако окрену, удаљи , сам за себе прошапута

- Тако ми и треба када питам

Једва је обуздао нагон за повраћањем као начина да се ослободи мучнине
у суштини баналнога догађаја.

- Биће јој боље, ваљда, бар споља , као пре, кад тад

A?

МРТВО СЛОНЧЕ

Крдо је прешло реку. Пет одраслих женки и два младунца.
Запутили су се ка седам километара удаљеном платоу.
Пратимо их у два џипа,
уствари једном џипу и једном мини теренском аутобусу.
Чувари парка кажу да једна од женки треба да добије младо.
Нама све исто изгледају. Огромне сиве вреће које се гегају.
Ноћ. Хијене се смеју.
Нису стигле до каменога платоа.
Упалили смо рефлекторе , због нас, нас све занима да видимо.
Измећу пет сурли , десет кљова, двадесет сивих стубова,
тетура се мала врећица сивила.
Мајка покушава да га осови на ноге. Минут, два, оно падне.
У прашину.
Око реке је прашина. Нанео је ветар.
Земља претворена у прах препржена сунцем и сушом.
Зато је крдо и ишло на камнеи плато.
Слонче је чекало двадесет два месеца и поранлио је.
Поранило у живот , а стигло на време у смрт.
Упркос покушајима мајке сурлица му завршава стално у прашини.
Надиласо се лепљиве афричке, црвене земље.
Гвожђе му се лепи на мала розе плућа.
Сунце је просуло своје светло на драму.
Плачемо , ридамо и јецамо, како ко.
Молимо чуваре да помогнемо маломе слону.
Кажу неможе. Мајка је млада... научиће временом.
Предводница крда је стара ... сенилна ... погрешила је.
Зар мислите да би прошли њих две и три тетке?
Претвориле би вас у кашу упркос вашим намерама.
Готово.
Мало не мрда.
Идемо у камп и остављамо слонице њиховој тузи.
Такав је живот у Африци, кажу чувари.
Слабост мора да се плати, ако немате среће на рачуну или
на зајам, кредит и вересија не следује ником , ни малима
ни слабима ...

Sarani

Pre par dana samo spremali sarane za danasnju slavu.
Nismo mi novo novokomponovani 'riscani ciji su ocevi decu terali u piJonirke i piJonire pa pod starost sa poodraslim piJonirima i piJonirkama „morali” da se navrat nanos pokstavaju zarad zadrazavanja porodicnoga posla odnosno radih mesta po javnoj / državnoj sluzbi

„Mi” smo od onih porodica zblebanih još u daavna vremena gonjanih ratovima sa svih strana, iz par razbucanih porodica ... neke Tuta Bugarin , neke Kerevs Nizui , neke Ivan Poucki ... a neke sam Hans Googlemajer desetkovao

Nismo ni „Mi” neki posebni „vernici” ... eto pola od „nas” ne znamo ni reci „jest i da bude ” na popovo „I...H... među nama” ...
dok se na kraju sluzbe za „okadjivanje” i „svecenja kolaca vodice ... krst prinosi našim ustima kao zavet i ponuda ...
Međutim nešto i duže traje i svetli ako ne bukti ... buktali su ”komunisti„ sada plamte ”;riscanstvom„ ...bla truc .. zalutah

Nego saranima da se vratimo.

Kao svaka ”glava„ porodice , sa makoliko godina, i stvarno prakticnoga znanja, a najviše ritualnog apamcenja i ove godine smo redilii sarane .. Meni zapade(opet) filetiranje odvajanje od kicme seckanje na parcice ... skidanje peraja i repa ... navodno ... ”imam ruke za taj posao , veste ... a lako su mi veste kada su male„

”Glava„ prvo mora da ih rasplai sa cekicem takvom silom koja bi usmrtila ubojnicu i/ili nerasta u mestu , možda i manje govedo... nikako nij eprihvacena ( opet ) sugestija da se nozem za filetiranje elegentnije ne samo već i brze prekrate muke ...

MA MORA TO DA PU-KNE ... kaže ”Glava„

Glav(i)na domaćica je insistirala da se klupica koju koristim unese na novu betorinau otvorenu verandu pod tarsaom da bi me ”zastitilo od kise „ ... znajuci međutim kakav je haos odvukoh klupicu dva tri metra u dvoriste ...

Saran sa izvadjenom utrobom dolazi do mene . Zaboravih reći da je moj zadatak i csenje krljusti ... i ”to me ide „ ...
Imam neki U profil kojim zamenim nedostatak snage , akoji u tili cas pocisti krljust.
Sda obavezno ide dekapitacija koja opet obavlja ”maajstor„... šjekirom zveknuvsi po nozu ... otfikari saransku glavu
Meni bi lakse bilo da je glava tu jer iako su veliki saranska glava bi mi pomogla da se ne pomera cela riba ... ”ALI NE IDE TO TAKO „ ... ” NE ZNaš TI „ ... zato glava ide prrrva

potom ”IDU PERAJA„ ...”gazda„ je već se pa nateze kuvanu ( treću , meni se ne daje jer nije red ... prvo radim ... a i ”ZA TEBE JE VINO „ slazu se gazda i gazdinica )

”E SAD SE SECE NA TRI PRSTA SIRINE„ .. ” NE TVOJ ATRI PRSTA „
” TVOJ ACELA SAKA „ .. ” ETAKO „

U vangli stoji pet sarana petokilasa bez glava :TRI PRSTA: ili sake iseckani ... šta li .. koteleti koj su

” E SAD SU ZA FILETIRANJE „

” KRPOM UFATI DA TI SE NE KLIZA „
... a da je glava tu ne bi se ni okretalo ...

eto tako se filetira kotlet ako niste znali
( da mene ko pita drugacije bi islo ali ko mene pita niti sad
niti ubuduce )

Dok ”GAZDA „ otiso da dokusuri onu dzezvu za tri ili pet kafa ( zavisi od solje ) kuvane raije ... zurim da kisa koja sipi ne prođe dublje kroz preveliku musku jaknu i duks ... na naogama mi landaraju policijske cizme ... da me neko vidi , a vide me komsije i komsinici ... pa pomisle i kažu .. otkud je to tvoj posao ...



”GAZDARICA„ Od saranki i sarana se sprema ikra i mlec kao male cuftice ...
meni od mleca je namenjeno
a ”GAZDI„ od ikre .. takav je red ...

gazdarica ne jede i ne pije ništa

inače uvek mi se vise dopadala rakija i ikra ...
majka mi je tako davala ... ali kad vas (ne)volja nanese gde već nanese ... šta vas ko pita .. već radite šta vam kažu ”

'Хаику' и по.

У цев наганке гледам.
Руски рулет ...
не са револвером..

Шта ми то треба ?

Која би ми била шанса против Колта 45 ... 357,
а не код ове старије сестре Глока
Вероватно већа ..

Хајде да повучем ..

Да видим како ради ово што хране шаржером ..
Можда се сломи игла,
слаже каписла ...

Мада заглавио се затварач није и ради опруга ..

Да потегнем ...
ово је моја срећна рука ...
Само прво да оперем суђе ...

а онда ХРАБРО ... САЛУТИРАЈ !

само
левом ... лево ... лева ...
треба

.

Полтора «Хайку»

Я смотрю в трубку наганки.
Русская рулетка ...
нет с револьвером.

Что это мне нужно?

Который был бы случай с Кольтом 45 ... 357,
не с этой старшей сестрой Глока
Большой , наверно ..

Давайте потянем ...

Позвольте мне посмотреть, как это работет , что кормлют фидером.
Может быть, игла ломается,
капсулы неудает...

Хотя закрытие нет застряло, работает пружина .

Потянуть ...
Это моя счастливая рука ...
Ну впервое мыть посуду надо ...

а патом ОТВАЖНО ... САЛЮТ !

только
с'левoй ... лево ... левою ...
необходимо

.

ЦИРКУСКА ШАТРА


вече аматера
горе у висини
на трапезу кловн,
соло

публика свуда разнолика
по партерима ,
ложама,
на даскама,
неки стоје...

гледатељке серија
индијских мексичких јужно и северно америчких
мушкарци стручњаци и експерти свега ... политика и фудбала

научници и судије
професионалци, уметници, колеге артисти

сви у публици

посматрају кловна на жици

између аплауза
и мукле тишине
сви очекују
нешто да се деси
то нешто је
пад
па сви су дубоко унутра такви,
признајмо,
будимо храбре и храбри

сем деце
деца мисле
да сви тек онако
сами од себе лебде и долете
били сте дете?
једном давно?

кловн смишља
нове керефеке
све виђено
трик са бананом
на жици
па бицикл који се распада
на жици
па он остане на једном точку
на жици
жонглирање
...на жици

све виђено, све виђено
како прозаично, како дооооосадно

жица је уклоњена
испод ништа
ни мрежа

кловн се баца
са једне не другу страну
од пречке до пречке, од вратила до вратила
цела уздише и издише
шатра

руке и ноге му расту
у једном моменту кратак
за мало

чак се одоздо види
да је кловн и уморан и стар
очигледан је и зној и бледило
на лицу

и коначно
пад

али на таваницу

кловну је деда био Ајнштајн па је смислио једну малу справицу
што шири простор
и поништава
чак и оне што гутају
гравитацију
ма компликовано
за мене
и незнам детаље
није апарат на црне рупе
ни на црвоточине

кажу да војске и ослободиоци
хоће те кутије да се дочепају
да уређај ради на неку
тамну материју или тамну енергију

ма битно је децо
да није пао
и да тако наопако
по плафону шета
шета као једна електрицитетом
за ћилибар
залепљена шарена конфета

плаћам рачуне у банци , директор ме позове у канцеларију

ДИРЕКТОР БАНКЕ - МОЖЕТЕ ДА МИ ПОЗАЈМИТЕ

да вам позајмим ?

ПА ДА ИМАТЕ ТАМАН КОЛИКО МИ ТРЕБА

па ви сте директор , позајмите од банке

НЕМОГУ , БАНКА ИМА ПОЛИТИКУ НЕПОЗАЈМЉИВАЊА ЗАПОСЛЕНИМА

али то је сва моја уштеђевина

КАКО ПА ТО НИЈЕ НИ ДЕСЕТИ ДЕО КОЈИ ИМАТЕ ?!

остало је братово

ВЕРУЈТЕ МИ КО БРАТУ , КУМИМ ВАС

како ћу ја ако ми затреба

ВЕРУЈТЕ; ВИ СТЕ МИ КАО СЕСТРА

шта ће вам

ИЗРАНИО САМ СВУ ДЕЦУ ОД СЕСТАРА А УКАЗАО СЕ СТАН

па вам треба

ДА ЕВО И ПРОЈЕКАТ И СВЕ

па за кад вам треба

ЕВО ЧИМ РАЗОРОЧИТЕ ДАЈТЕ МИ

добро, а када ћете вратити

ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ , САМО ДА ПРОДАМ ДРУГУ НЕКРЕТНИНУ

... шест месеци после

НЕМАМ; НИСАМ ПРОДАО

како немате ... обећали сте

ПА ЈЕСТЕ АЛИ НЕДАЈУ ПАРЕ ; ЗНАТЕ КАКО НАС СРБЕ ОНИ МРЗЕ

па шта да радимо

НЕ БРИНИТЕ; ВИ СТЕ МИ КО СЕСТРА; ЗА ТРИ ГОДИНЕ ДАЋУ ВАМ

како за три године

ПА ОНИ КАМАТУ БАНКАРСКУ ПУТА ДВА

добро

... после две године

остала сам без посла

СТРАШНО

муж ми је отишао, извадили су ми све, нема деце

ЧУДНИ СУ ЊЕГОВИ ПУТЕВИ ... ТОЛИКО ЊИХ НЕМА ДЕЦЕ ПА ЖИВЕ

можете ми дати део ... треба ми да преживим

ПА ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ .. ЈОШ САМО ГОДИНУ

?!

...

добар дан, имате ли

НЕМАМ

?

ЗАТВОРИЛА СЕ БАНКА , БАНКРОТ

па шта сад

ЕВО ЈА САМ У ОВОЈ БАНЦИ ЧИМ ОДМРЗНУ ЈА ВРАЋАМ

али човече знатели колико је то

НЕ БРИНИТЕ , ВИ СТЕ МИ КАО СЕСТРА, ИМАМ СЕСТРУ НА МОРУ

и?

ПА ОД ЊЕ ЋУ ТРАЖИТИ

... после шест месеци

добили сте

НЕ

па како

ОБЕЋАЛА МИ СЕСТРА АЛИ МИ ПАША УМРО

како?

ПАО СА ТРЕШЊЕ , ДВА ДАНА ПРЕ НЕГО САМ УЗЕО ПАРЕ

???

НЕМОГУ САД ОД СЕСТРЕ УЗЕТИ ИМА ТРИ ДЕТЕТА

али ја ... ?

САЧЕКАЈТЕ СКУПИЋУ ОД РОДБИНЕ

... шест месеци

јесте скупили ...?

НИСАМ, НЕМА СЕ ...

па рекли сте

ЈЕСАМ АЛИ НЕМА , ЕВО ДОБИЋУ НАГРАДУ ЗА 30 ГОДИНА

па ?

ЧИМ ЈЕ ДОБИЈЕМ ВАША ЈЕ !

кад

ЗА МЕСЕЦ И ПО

хало ... хало ...

добар дан, да ли код вас ради

ПОРТИР - ДА РАДИ САЧЕКАЈТЕ

три сата после, крај раднога времена

ДИРЕКТОР - ПА ШТО НИСИ РЕКАО ДА МЕ НЕКО ЧЕКА

ПОРТИР - ПА РЕКАО САМ ВАМ ...

ДИРЕКТОР - ИЗВИНИТЕ ХАЈДЕМО НА КАФУ

може

НЕМАМ , ОБУСТАВИЛИ НАГРАДЕ

али мени стварно треба ... рачуни ... ископликвало се здравље

ЈАВИО МИ СЕ КОЛЕГА КОМЕ САМ ПОМОГАО ... ИЗ КАНАДА ... ДОНЕЋЕ

кад

НАЛЕТО

сад, ово лето

ДА

хајде

... у лето

НИЈЕ ДОНЕО

како ?

ДОНЕЋЕ НА ЈЕСЕН , ПРОПАЛА МУ ФИРМА У КАНАДИ

...

АЛИ ЋЕ ДА УЗМЕ ХИПОТЕКУ НА КУЋУ ПА ЋЕ МИ ДАТИ

кад ?

НА ЈЕСЕН

иво пада лишће

ЈЕСТЕ

имате ли новац

НЕ , УСТВАРИ ДОБИО САМ ...

па како имате или немате ?!

АЛИ САМ ДАО ДРУГОЈ СЕСТРИ У КРАГУЈЕВАЦ

и она има децу и погинуо јој муж

ПУ ПУ ПУ ДАЛЕКО БИЛО

него

ПА ДОБИЛИ СУ ПОСАО ОБОЈЕ УЗЕЛИ КРЕДИТ ПОСЛАЛИ ДЕЦУ ...

молим?

КАЖЕМ ПОСЛАЛИ ДЕЦУ НА СТУДИЈЕ У ЕНГЛЕСКУ

али

НЕ ЧУЈЕМ ВАС ДОБРО ЕВО НА СВАДБИ СМО СЛАВИ ...

?!

САЧЕКАЈТЕ ... ВИ СТЕ МИ КО СЕСТРА

- - - - - - - - - -

ДУХ У БОЦИ

Знате ону причу о злом чаробњаку . Свемоћном .

Могао је да да се претвори у било шта , да има незмерно

свега и свачега.

Затворили га, затвориo се у боцу .

Осуђен да се мора јавити само када га позову ,

да испуни, уради, шта, како му кажу , ако , када , види и чује.

То што им је био ( понеком, понекад )

користан није изменило његову природу .

Правио је смицалице и испуњавао жеље на начин који се

некада није поклапао ( чак је био контрадикторан )

са намерама или намислима оних

који жељу јесу пожелели.

Рецимо ... када се боце докопао познати

Швалер

и пожелео да је цео живот окружен девојкама ...

дух му је испунио жељу тако што га је окружио

са туце ћерки .

Богаташ , који је протрљао лампу , хтео је да буде

цењен и поштован од свих ...

зачудо ( његово ) сви су га презирали и поред

новца и имања.

Дух га је начинио ...

аскетом, пустињаком, сиромахом , али ( на око ) умним ,

( бар ) пуним савета

који су се исплаћивали, другима.

Лепотан,

коме није било своје сопствене слике доста,

затражи да му све диве и постаде скулптура , савршена

у детаљима и верности оригиналу која је стајала

на , отад, најпосећенијем тргу града.

Највећи војсковоћа времена пожели да

све будуће војске падају пред њим , постаде најпознатији

шахиста, непобедив у многобројним биткама без капи крви,

иједне ране, иједне пале главе.

...

Било је и глупљих , или можда ипак паметнијих

тренутних власника, корисника лампе,

који су затражили просте ствари, ћуп злата , пуну трпезу хране,

сигурну, топлу , велику кућу ...

Такво нешто , дух, упркос својој природи,

није могао ( уз сву жељу и труд ) изврнути.

Чему прича о духу . Чаробњак, у суштини је био зао,

чинио је ( ипак ) добре ствари, већини , појединцима.

У боци је намамљен преваром, обаном ...

изазазовом да неможе бити

тако сићушан да се увуче у боцу ... његова сујета није

издржала. Сам је себе осудио на своју судбину.

тако , ма како изгледало да се ико предао ,

није ништа онако како изгледа.,

само се не може домислити начина

да зло зароби,

Чекајући је некада довољно ( прислни избор је ипак најбољи )

ако ничим можда временом зло само себе

делимично или подпуно надмудри

и реши све остале свога места присуства , кад већ неможе

дела, трагова и постојања.

- - - - - - - - - -

ХЛЕБ

Чекам аутобус.

Купио сам две векне хлеба .

Држим их у наручју да се не испадну из слабе провидне кесе.

Понеко, са једном векном, понеко без ичега сем неких

ташни , сепета, кесурина ...

Мислим се како да затворим финансијску конструкцију реално

одрживог бизнис плана, па преко гнезда приватизујем и реконструшем

неку агенцију и одем са овим хлебовима на К-9.

Поврх свега нашао би, ондак, и неки динар за маргарин,

рецимо добро јутро .. лигхт.

ХЛЕБ

Држим две векне хлебе. Поцепала ми се кеса.

Држим два хлеба на станици и чекам аутобус... трамвај , шта наиђе.

Понеко ме погледа ... сажаљиво, зачуђено, згађено ... како ко .

Држим два хлеба и плачем.

ХЛЕБ

Види онога маторог на станици.

Каже ми Марија да је видела како се просуо док је претрчавао улицу.

Држи оне хлебове као да су последњи...

... Марија се смеје. Глупача. Ево буса

Мораћу поново да исфолирам оне бус плус котролоре.

Као сад сам почела да студирам , па јоз нисам извадила уверење карту ...

Испрсиш се мало и то је то. Марија баш то добро ради.

Види онога са хлебовима. Плаче.

Свашта. Дође ми га жао. Личи мало на стрица.

ХЛЕБ

Данас опет немам за хлеб. Нема везе ... за млеко имам.

Купићу млеко па ћу направити јогурт.

Баба Ружа ће ми дати мало сланине а на пијаци ћу напибирчити

паприке и парадјѕа ... ма биће ручак ђаконија .

Прсте да полижеш.

ХЛЕБ

Опет нешто граде мост.

Стално нешто граде.

Неможе човек да провезе колица а да потроши сат на чекаље.

Ако ми мечку опет неко огребе убићу га од батина.

Ено станица буса.

Две рибе гледају неког маторог. Баш су се пицнуле.

Једна ме снимила и као да би хтела вожњу али она друга већ улази у бус.

Нема везе ... има их ко салате.

Онај матори јоз стоји на станици . Стеже хлеб а глава му крвава.

Мора да се са неким потукао за хлеб.

Матора будала ... не зна да плива.

СЕНИЦА И БУНДЕВИНО СЕМЕ

Суше нам се на тераси бундевина семена у корпици.
Сезона је па спремамо свавкве ђаконије од бундеве.
Од најукусниј и највеће изаберемо семе да имамо догодине.
Гледам лишће јабуке још неодпало што чека почетак зиме.
У познатој синусоиди долете лоптица.
Као на опругицама доскатута до корпице.
Оштар кљунић, црна капица и кравата, бели образи,зелени сако...
Парус Минор Мајор , сница мала велика незнам, нисам експерт.
Окце антрацит. Гледа има ли ишта опасно.
Знам зта је намерило гладно окце и стомачић. Бундеве.
Скок ... скок скок ... ето је код корпице. Кљуц.
Нека је. Мека једе. Иде зима. Њој више треба него нама та бундева.
Уосталом има пуна корпица ...

Идем кафу да закувам ...

Вратим се да видим да ли је неки лист са јабуке опао ,
да проверим како иде гозба ... кад тамо не доручак ручак вечера
баханалија ...оргија.

Не јато , већ банда ... све семе бундеве зоба.

Иш бре ... разлетеше се крила ... а у корпици ... девет семенки.

Добро смо се извукли овога пута, таман за двориште.
Унео сам преоостале семенке у стан да се суше.
Чудо ... остале су оне баш највеће и најлепше.
Да помислим да су их сенице прескочиле из неке пажње, сумњам.
Пре ће бити да су биле тако велике претврде да их отворе изпрве...
Мада да сам их оставио сигурни би и оне дошле на ред.

ВРАПЦИ

Седимо и пијемо кафу. Касна је јесен.
Послеподне и мало мезимо, слано, слатко.
Мрвице бацамо са терасе врапцима .
Баш лепо причају , ћућоре ...

ИСТЕРАЋУ ТИ ОКО
КОМЕ
ТЕБИ
ТИ МЕНИ
ДА ЈА ТЕБИ
ШТО
А ТРЕБА МИ РАЗЛОГ
ЈА ЋУ ТЕБИ ПРЕ
А ШТО
УКРАО СИ МИ ПРОЛЕТОС ГРАНЧИЦУ НАЈБОЉУ
АЈДЕ НЕ ЛУПАЈ
ЈЕСТЕ ВОДА МИ ОДНЕЛА ГНЕЗДО
НЕЕЕ ЛУПАЈ
ТЕБИ ЈЕ ОВО ТРЕЋИ НАСАД ОВЕ ГОДИНЕ БАШ ТЕ БРИГА
НЕ ЛУ-ПА-Ј
ИСТЕРАЋУ ТИ ОКО
БОЉЕ ОЧИСТИ ТО ПОД РЕПОМ СВЕ ТИ ЈЕ УКАКАНО
ИСТЕРАЋУ ТИ ОКО

Баш су дружељубиви ови врапци ... да ми је знати шта причају.

ЧАС ВОЖЊЕ

Седамо у расклиматаног Југа 45. Понешто већ знам.
Ручна квачило гас. Иде некако. Да бих добио посао
морам да положим .
Возамо се лево десно десно лево по Земуну , а упекло проклето
сунце. Иако сам све паре једини уплатио добијем најгори термин.
Идемо на Т раскрсницу. Са лева њима црвено.
Испред стадион Галенике. Десно она земунска телефонска централа.
Условно зелено. Продере се инструктор .. АЈДЕ БРЕ ВОЗИ ШТА ЧЕКАШ.
Ја по команди ... ГАС.
КВРЦ
Притиснуо он своје команде а испред нас пролете ЗЕЛЕНИ СЛОН.
Аутобус 83. Не би ни прикочио само би нас унео у станицу.
Е САД СМО МРТВИ
Каже инструктор.
ТО ТИ ЈЕ НАУК ДА НЕ СЛУШАШ СВАКОГА КО СЕ ДЕРЕ
И одвали ми шамарчину да упамтим.
Другачија времена

ПОЛАГАЊЕ ВОЖЊЕ

Улазимо пандур и представник школе у Југића.
Пре мене колега на полагању се тако збунио
( а и мало попио трему да растера ) да није одмах на самом
почетку полагања, излазној Т раскрсници из Дома Спортова Пинки
скренуо ни лево ни десно већ право у паркиранога фићу.
Пандур ме гледа и презнојава се још потрешен од катастрофе
пре 10 минута.
Ја ... не знам... мени још смешно.
Кад немаш у глави мислиш увек се све другоме деси.
Возим таман мало грубо ( како ме научио инструктор )
Да не килавим али да не претерујем. Да се у ретровизооре
обавезно бешим ( што упадљивије) .
Возамо се по Земуну , а ја незнам на чему сам.
Да смо на ауто путу досад би већ стигли до Новога Сада.
АЈДЕ СКРЕНИ ОВДЕ КА СТАНИЦИ 88
Ја станем и културно чекам .
МА ШТА ЧЕКАШ ( пандур )
ПА ДА ОНАЈ ПРОЂЕ ИЗ КОНТРА ПРАВЦА ( ја )
МА ВИДИШ ДА РЕШАВА САОБРАЋАЈНУ СИТУАЦИЈУ И ПРОПУШТА ПЕШАКЕ
АЈДЕ КРЕ-ЋИ ( пандур )
Ја невољно крећем.
АЈДЕ САДА НАЗАД У ПИНКИ СЛОБОДНО НАЈКРАЋОМ РУТОМ
Стално је нешто записивао и мислим се цврц , падох.
Пуче ми филм и лево десно десно лево, на крају без мигавца
улазим у прилаз ка Пинкију.
ШТА ТО РАДИШ ( пандур )
ПА ПАО САМ
ЈЕСИ
ПА ЗНАМ
А КАД СИ ПАО ЈЕЛ ЗНАШ
МА ОДАВНО , ЧИМ САМ СЕО
НЕ БЛЕНТО ПАО СИ САДА НА КРАЈУ КАДА НИСИ ДАО МИГАВАЦ !!!

РАСАД

РАСАД РАСАД РАСАД ...

Виче деда Милоје на пијаци . Уствари није на пијаци већ

поред пијаце. Узео једну картонску кутију од паприка

ку рто вки, које су тек спремили у ајвар , послагао у њих

оне пластичне чашице које фенси квази омладина троши

за фрапућина капућина латућина , у сваку сунуо шаку земље

и побо по један листић патуљастога свекрвинога језика.

Пре пар година је донео три листића и сада је у једном старом

лавору цела шума ове мало захтевне биљчице.

Нема више места од силних расада по кући, а требаће ...

сваки динар ... иде купус ... сланина треба да се дими.

Јефтино даје , један лист десет динара ...

Ови комунални инспактораши и полицајци, квази избеглице

партијски активисти, доушници , првокатори ...

остављају га на миру јер имају већу ловину .

Нахватали су пар камиона на паркинзима

паприка, парадајза ... па

деле међу собом .

Сваки већи од два метра наспрам Милоја као

велике беле дебеле ајкуле у униформи отимају џакове .

Не отимају јер им треба. Пола фамилије им је по

Швајцарскама, Францускама, Америкама ... неко и у Русију залута

Отимају јер им се може и хоће ... мерак им је и гушт.

Природна селекција на коралном гребену .

- И ... колико си зарадио . Пита баба Ружа Милоја.

- 300 ...

- 300 ?

- Да ... 300, а потрошио сам тек пола лавора

- ...

- Ова дифембахија ионако има три гране и дошла је до плафона

- Па шта са њом ?!

- Па да је исецкам на штапиће ... можда сто по комаду за расад

- То си требао пролетос па да пусти корен .

- Кактус ?!

- ... и то си требао исецкати на по тр центиметра па побости...

- Мислиш нико неће да купи без корена ?

- Неће Милоје .

- Ништа онда . Однећу једну по једну ове бундеве које су вишак...

- Понеси сатарицу и нож да исацкаш парче, ако ко тражи

- Јестре . Добро си ме подсетила Ружо. Свима треба само за данас

О сутра ... као у Прохујало са вихором ...

мислићемо некога другога дана


...........................................

ПУЖ

Пужи пужо рогове...

Шта да радим са тобом, теби .

Тако си мали малушан ситан минијатуран.

Јесте ... пуно сам већа од тебе ... и мислим .. свашта.

За разлику од твоје једне једине .. како се извући одавде.

Како утећи у једном комаду .

Пустио очи на стубиће и гледа својим мрљицама .

Гледа нешто , за њега нешто огромно што трепће.

Ко зна како му миришем. За њега сам матора . Сигурно.

Хермафродит ... пише на интернету...

Пиш ки и стојећи и седећи ... у твом пужијој пракси лежећи.

Шта да радим са тобом ?!

Никада нисам појела пужа ... нити ми пад напамет... некога

великога, маторог ... бљакс. Ти си таман мали . Розе.

Виде ти се крвни судови и црева. Одвратно.

Виде ти се црева.

Ти си баш таман ... ситан . Глоцкала сам пре пилеће кости .

Не само хрскавице... већ и врхове, чашице ...

Кажу ... на интеренту... да је такво понашаље

рефлекс на недостатак калцијума . Неко копа зид .. неко једе кости ...

Бојиш ли ме се. Па појешћу те ... можда .

Целог. Или да те скувам па испечем . Твоји љуштуру окачим

као ловину на ланче, а поједм ти ножицу , ногу, ногурду.

...

Лудо лудице... не брини . Пужи пужо рогове ...

ево мало салате , да не будеш гладан ... кад поједеш

пустићу те у башту.


ЛАВОР

Ослужио си и ти своје ( Обраћа се Милоје лавору ).

Жему сада служиш. До пола си празан . Почупао сам

ових десетак свекрвиних језика из тебе , излистао их ...

YUGO - PLASTIKA

Пре си служио нечему . Прати. Талијански . Лаваре.

Лаватрице ... Латински .. Л ... волим како Л звучи

када се каже ... како запене међу језиком и уснама .

Глупост. Одакле ми такве мисли. Па ја незнам латински.

Глупетам се са уснама и језиком као женско ...

како баба Ружа, ове њене торокуше на кафи ..

Лаворо .. рад ... травахо ... абле еспањол ...

те кијеро те кијеро мучо ...

Глупе серије... Увуку ти се уши .

Е... лаворе, лаворе. Одрадио . У теби се прало

и прало и прало ... никако и никада опрати ...

толико ђубрета и прљавштине си помогао да уклонимо, уклоне,

а опет је тако пуно остало.

Сеђаш ли се када сам те користио као појилицу.

Комшија имао пчеле , али им изгледа није ставио воде довољно.

Устанем ујутро , оперем те, напунум воде .

Неке пљеле доћу одмах. Тетурају, поспане, хладне ...

Упадну у тебе па сам морао да их вадим .

Прво сам вадио прстима па када ме једна боцнула ,

јадница се ваљда поплашила вадио сам их прутом.

Вадила су и деца, комшијска ... али накратко.

Откуд лептирима стрљења да ваде пчеле.

После пар минута им досади дежурство .

Пар пута сам заборавио да испразним воду увече

па сам налазио ујутро удављене водоноше ...

Имао сам посла, ишла зимница, треба цепати дрва ,

па нисам могао крај тебе седети ... наслажем ти по

површини летвице од ламперије па пчеле их користе

као мале палубе за појење.

Тада си био најсрећнији . Не измишљам.

Стварно је тако било, него си оматорео ... па се несећаш.

Мислиш да си одувек био саксија ... пуно се дружиш са

осталим саксијама дифенбахија драцена фикуса

христових венаца и суза, љубишица, кала , кактуса ...

па си се усаксијао ... Ето ... нова реч ...

за оне који оматоре изнутра ... без обзира шта су споља ...

РЕЗ

- Пробудите се ... Лупка ме сестра по образима ...

- Визита је

Све ми се врти и повраћа ми се. Познати осећај .

- И муж вас је звао и сестре

...

- Морате да шетате , исправите се, рамена назад

...

Све су извадили . Јанике, материцу ...

Поред она три метеролога , пупка, ране , остале

од задње катастрофе пре толико деценија , уградили су ми и кез.

Рез кез. Настрани , манијачки лудачки.

Сада ми је стомак као смајли.

Смајли из филмова страве и ужаса.

Борис Карлоф , са три ока на левој страни и осмехом .

...

- Јесте добро ми је . Данас ми донеси ... Немој пуно

...

Пандорина кутија . Отворена и из ње испузала

исчупали је, исекли ... последњу...

наду. Узалудну ... какву такву.

Тако сам празна , јалова ... дефинитвно .

Мислила сам да после Милице се неможе осећати празније ...

али ово ... глува соба . Без одјека , еха ...

Јаловија од било кога мушкарца .

За две недеље биће извештај да ли је нешто ...

паши израза ... нешто ... малигно , каже докторка,

мала женица са зубима као Сауронова Уста ...

Шта сам љута на љу. Нисам . Ето пало ми на памет.

Уз комшијску децу сам одледала свашта .. Хобит , Голум ...

Морам да јој купим нешто ...

Одрадила је посао . Ставила тачку . Подписала се скалпелом,

а ред је да се сваки догађај, макар и крај

обележи .

ОПСЕНАРСКИ АУТОДВОБ(Р)ОЈ

расте аламнах
слаже се и увија
проза и стих
толико очију и прста
трчкара екраном
због себе ... не њих

улица ... посута додирима и погледима
чека наставак
свиленбубине танане нити преслица одмотава
баш је благотворније ткати ... плести ... сликати крпицама ...
мелем наспрам дуела
( са ) буздованима сабљама ... пиштољима

на крају улице шатра ...
а у њој жад свет смарагд прашуми отет
волијера препуна рајских птица ... пера фанатастичних облика ... цвркута френетичних грла
до ње ... кавез ... од ахат челика ... под рубин гримиз балдахинма
зифт ... са опал зубима ...
два ћилибар ока

ДВЕ КАМИЛЕ

- Куда идемо?
-- Па по воду.
- Ма знам то , али куда.
-- Како куда?!
- Хоћемо ли по ободу дина или изохипсама изобарама
-- Шта си то појела
- Па летели су неки папири географикја, метеорологија
-- Па си појела
- Јесте
-- Имаш лепе очи
- Молим ?
-- Прелепе очи у дуууге трепавице
- ... Шта си ти јео
-- Нииишта
- Престани да жваћеш тај олијандер.
-- Ово је БЕЛИ олијандер.
- Бели, црвени, розе ... какве везе има
-- Па бели нису отровни ... за камиле
- Ко ти је то рекао
-- Па прочитао сам на листовима ботанике и кувара
- И ти свашта верујеш. СВИ су олијандери отровни
-- Сви?
- ДА. Корен , лист , кора ...
-- Свеједно имаш лепе очи, а и грбу , односно обе грбе.
- Имам једни грбу. Не је-ди ви-ше о-ли-јан-де-ре
-- До-бро
- И ... кудаћемо ?
-- Па незнам . Хајде да кренемо па где стигнемо.
- Так тако? Без гледања у звезде . Да знамо где је север.
-- ...
- Да омиришемо ваздух мижда осетимо облаке, оазу...
-- Хајде само да идемо
- Немогу овако без планирања. Немогу без питања. Без одговора.
-- Па да питамо пустињску лисицу ... некога
- Да . Лисицу .
-- Шта си још јела
- Па била је торба, у љој писма, војна
-- Само то
- Књига о неком Малом Принцу .
-- ....
-- Јеси добро
- Онесвестила сам се. Сад ми ј ебоље
-- Хајде да кренемо. Стојимо на сунцу и не мрдамо
- Морамо да размислимо куда.
-- Само да кренемо ... мислићемо успут
- Знаш
-- Па незнам
- Знаш мислим да нисмо једно за друго. Пуно смо различити
-- Па јесте. Да смо исти и обоје кренули вец би негде стигли
- Да смо исти нешто би смислили.
-- Овако не помажемо једно другоме
- Само сметамо
-- Имаш лепа стопала
- Морамо престати да једемо ове папире који лете
-- Да ... право... филозофија .. религија
- Одакле све ово
-- Па сећаш се . Синоћ је бљескао хоризонт
- Дааа. Неке велике пламене лопте . Бљесну па згасну
-- Онда су јутрос долетели ови папири
- Хајде идемо.
-- Имаш лепе зубе.
- Ласкавче.

ЕРИК ( БАНАНА ЧОВЕК )

Упознајте Ерика.
Ерик је Француз. Тачније Бретонац.
Пиргав је, висок и танак као понека банана.
Чак је мало и жуто блед.
Његови су, каже, млатили викинге као вашке.
Пије татино вино када је у Бретоњи, у Перос Гуиреццу.

Шта ће Ерик овде?
Па служи војску. Цивилно. Време је таман пре бомбардовања.
Изпонова се нада рађа да ако сви радимо можемо нешто и да направимо.
Наша плата каква је таква је. Њему наши шефови само за трошкове
као што су кола, стан, провијант, дају три пута више, а тек главницу
што му дају. А нико није ни љубоморан ни завидан.
Па сви смо браћа једнаки слободни ( још )

Први викенд Ерик је сео у половнога голфа двојку и отишао скроз негде
на југ јер ће чуо да имају фантастични предели. Ми још нисмо имали
ни службена ни своја кола ... после нам је било јасно колика
је и земља где живимо .

Трећег викенда се врати са сликама располовљеног голфа .
Причао је како је, по киши, претицао, неће да призна на дуплој пуној,
улетео у маказице, како је тачно видео возача камиона како
покушава да њега Ерика сачува.
Она половина голфа у којој је био Ерик је остала читава.
Саветујемо га , а пола се спрдамо, да пријави као ратну штету
и да га је као однео тенк. Ситуација на југу се тек закувавала.
Питао нас како има тако добрих људи као возача камиона
а тако лоших као судија који су му одрапили казну.
Све је то Ерик питао , као дете.

Иде зима па питамо Ерика на шта ће да се греје. Ерик тврди да у стану
има и термоакомулациону пећ и грејалице и шукое...

Јеси проверију струју?
КАКО СТРУЈУ
Има ли струје у чукоима?
КАКО ДА НЕМА СТРУЈЕ!?
Лепо. Провери и глимерицом . Па провери пећи и грејалице.
ДОБРО!
Пази такође на искључења
КАКВА ИСКЉУЧЕЊА?
Па она планска
ПЛАНСКА?
Да , продајемо струју да би они горе имали да плате рашуне.
И ВИ ТО ТРПИТЕ!? А ПОЛИТИЧАРИ?! А ГЛАСОВИ !?
ЕЛЕКТРО КОМПАНИЈА НАМЕРНО ИСКЉУЧУЈЕ ПОТРОШАЧЕ!? А ПРОФИТ !?
Ћути бре Ерик, добићео по носу ако се деремо .

Вози ме Ерик до централе и скреће из Таковске баш где је само
за тролејбусе дозвољено. Тамо пандур.
Ерик псује... демократија, репресија, гиљотина.
Ћути бре пусти мене. Прилази пандур.

ШТА ХОЋЕЧ!!!

Ерик као из пушке. Ја немогу да верујем. Пандур такође.

НА ШТА ТИ ЈА ЛИЧИМ !!!

Пандур му врати. Да бежим немогу. Ено му тамо колега.

Ерик почиње да нешто лупета на Француском. Пандур се окреће мени

СТРАНАЦ?

ЈЕСТЕ ... ОН ... кажем ја

РАЗУМИТЕ ЕТО РАДИМО ЖУРИМО ГОРИ ФРКА УСАМЉЕНОСТ ...

ДОООБ'РО АЈДЕ ДАЈ ПАСОШ

Ерик нема. Вади неке фотокопије ...

Полицајац се смилује коначно на моју фацу и пушта нас да идемо.

Вози опет ко него Ерик.
Мене, себе, ое из комисије да примимо објекат.
Вози Ерик и стаје.
Слика мачку како се пење на дрво. Слика роде.
Пита где су нам краве.
Ериче пожури да стигнемо где смо пошли нисмо сами, ниси сам.

Једном опет, на у ко зна коме месту, неће Ерик да ради.

ТО ЈА ДА РАДИМ. ПА ТО ЈЕ ИСПОД МОЈЕ ЧАСТИ ЗНАЊА ВЕШТИНЕ
ЗНАШ ЛИ ТА ШТА ЈА ЗНАМ

Мора и ово да се уради Ерик ...ајде бре.

Ерика окружи пар естрогена,
једна запиткује шта је ово па шта је оно,
једна кафу пита слађу, горчу,
трећа неке,ситне колаче носи да Ерик бира ...
иии
Ерик од беснога бика постаде во који мирно прихвати јарам и вуууче.
Исправише му се они очи, ниједно ка носу гледа, нимало змијске.

ЗНАШ ОВО ЈЕ ЈАКО КОРИСНО И ДОБРО.

Прича Ерик мљацкајући колаче , испирајући са чајем и шарајући прстом
... по шемама мислећи да су нечија леђа или груди или бедра.

Вози Ерик ноћу. Мисли ... радио се покварио.
А ја запевам. Зима је.
„Tombe la neige Tu ne viendras pas će soir” .
Њему груну сузе.
Ја се угризем за језик да умукнем. Од тада су ми пукле две гласне
жице па само причам са оних пар што ми остало.

Ето сналазим се.

Отишао Ерик.
Добио своју Милицу.
Преселио се у мрски Париз.

ЧТО НЕ ПИШЕШ

Ја не отписујем. Незнаш ти Ериче како је кад нема своје Милице.

Ти је ниси ни хтео а имаш. Да ти пишема ... а ко ће и када

и како онда да прекине ... само ће да боли све више.

Уосталом то ћу лако да решим ...

Ериче Банана човече ... ниси ни постојао

ижмишљен си ... и ти и твоја и моја Милица

а сада да лупим гримизним ципелицама и пожелим да одем

као Ерик

кући.

ДУПЛО ГОЛО


РОЂАЧКА

писамце само ово да ти дотурим
да те обавестим
да само од себе постоји
још једно зрнце светла и мрака

не да смо ти и ја, неки други добили
већ да су свима
Сестричину или Братаницу
поклонили

ко?
ненам
нисам био или при себи или само просто ту

чуда не постоје
и нисам јој Деда
јер није ми дато бити икоме ни Отац и камоли Тата

али морам
ово писмо ти подтурам под затворена врата
испод врата која морају
због мојих дела
остати чврсто и заувек забрављена

РОЂАЧКА

колевка
машем звечком
гледа и не трепће
братичина сестричина
никад се нисам сналазио у фамилијарним везама
трепни бре
како је слатка
грицка зубићима пластичну хладилицу
кришом сатвљам последље паре
под јастук
оно моја ме онако гледа
за име јединога ... Алекса...
па немеамо више
онда хукну
и окрену се
знам да се стварно не љути
а ко би
види како је слатка ... ајде насмеј се
да видим да ли су ти зуби велики као очи
уши су ти огромне
породично

РОЂАЧКА

хајде потруди се Милице
мало
одкад су ти дали ово име
она моја сва као да је поново жива
ајде Миии лиии цееее
нсамеј се
ево ставили смо ти сада и златник под јастук
развуци те крајеве усана
па макар и у онај за сликање осмех
Милице
ставићу ти следећи пут чварак под јастук
па да будеш дебела па да те нико неће
ставићу ти наочаре па да само читаш
и да те опет нико неће
ставићу ти књигу па да пишеш, цео живот, тужне сретне, о другима приче
па да те опет нико неће
Милице Ми-ли-це

...

Алекса мани се детета видиш да му се спава .

РОЂАЧКА

Е тачно сам знао.
Као један пут један да ће да буде белаја.
Разболелала се Милица.
Брат се на мене дере у другој соби.
Што долазим овакав диваљ необриајн ...
То је она снаја, змија, покренула.
Уосталом разумем је ... криза проблеми страх хормони.
Иде ми брат за њеним јајницима као за светиоником.
Кажем му будало Милица је болесна ко зна од кога.
Па била је цела фамилија да је обиђе и да је види.
Да му причам пола шта знам о родбини не би ми поверовао, па ћутим.
Он ми је једино остао... и она моја.
Гледа ме брат онако избечено , а у подочњаку му она вена никла
када се наљути до пуцања.
Ћутим и трпим. Породица ми је.
Кући исто, а друга прича.
Она моја каже што су је назвали Милица.
Сада ће опет да се исто деси.
Што си брату дао да јој то име да. Што када све знаш...

Крив ... за све крив.
Лежем опет са тим каменом на грудима који сваку ноћ постаје тежи.
Милице ... ејјј Милице

РОЂАЧКА

Жива је Милица.
Жива и здрава. Седи у оном свом малом кавезу ћумезу.
Мало се и придиже ручицама.
Румена.
Брат извадио неку ракијштину па славимо.
Важим ионако за пиајандуру који свашта гута па ћутим, а слагаћу
ако ме пита кава је .
Ушим Милицу овако издалека да се плези.
Снаја ухвати мене и милицу у немуштом споразумевању и
таман овлаш испусти овал на сто, да се примети , а не прави сцена.
Гледам брата, а он се мало чуди јер неразуме али већ га
је пиће ухватило и повукло расположење назад ка срећи.
За три године већ је пет пута био у Сибиру.
Раде електране. Овде нема леба .
Враћа се сваки пут све сувљи и сивљи.
Само још једном , каже.
Знам добро то још једном ... до прве прилике.
Ухватим прилику и понудим Милици мали прст.
Кажем гризи. Неразуме . Ја покажем гримасом.
Угризе . Змија . Она два зуба утера под кожу са лакоћом.
Горња гола вилица јој послужи за ослонац.
Очи Милице се променише. У мах постадоше снајине очи.
Под оним оком искочи вена.
На секунд.
Мало крви потече из прста.
Потом јој се очи опет вратише као пре.
Оно једно мало разроко ка носу, као у покојне мајке.
Пусти прст и издужи лице као да ће заплакати.
Почнем јој тепати Милице Мико Мићо ... немој.
Ниси ти крива . Сам сам тражио.
Мора се платити некада цена да се види шта се крије изнутра.
Све ћу је наушити и да псује и да пљује... кад дође време.
Изађем на трем код свих.
Она моја мало насмејана , али изморена ...
Мораћемо мало у бању што пре.

РОЂАЧКА

Оде Милица.
Лежи у малом белом ковчегу. Видим је са врата.
Носили је у болницу, каже брат, кроз стиснуте зубе.
Причали му лекари о статистици ...
Мучно.
Оде још једна Милица.
Снаја ме гледа као да нисам, као да није, људско биће.
Ова моја једва стоји.
Отишао би у шуму и завијао као за мајком али немогу.
Не одмах.
Само да се ова моја поврати мењаћемо стан.
Идемо у шуму, у планину ,
да не видим и нечујем икога од фамилије родбине ,
ниједнога људскога створа сем ове
са којом сам истом муком везан.

ПОРОДИЧНА

Расте Милица.
Као свака трска... из воде.
Иста стасом брат ми и снаја.
Оно око идаље мало ушреге, братова и моја мајка.
Прескаче преко свега и свачега
аикидо џудо кошарка одбојка пливање тенис виолина клавир певање

Једва чекам да дорасте до Ојлера и Де Броља ... .
Лако је бацакати се и њиштати споља , тело нам је и дато за то
али док људско биће изнутра не почне да кликће цакће клокоће као водоскок метроном сат , док се не подеси и проради мозак ... све је
напола.

Она моја весела. Сунце и светлост.

Чекам.

ФАМИЛИЈАРНА

Расте Милица, снајина и братова .
Све смо даље брат и његови и ја.
Она моја отишла. За Милицом ... њеном.
Седим и бројим, гледам пахуље.
Сетим се пустиња... авиона ... ратови Арапи савезници противници.
Милица ме обилази.
Каже насмеј се, каже угризи ме за прст.
Хајде бар заплачи.
Немогу. Парализован могу само да је видим ако ми је у фокусу.
Каже зваћу те свим именима ... Деда, Оче ... Тата... татице ... тајо.

Немогу Милице... све и да хоћу немогу.

Постоје силе јаче и моћније и од људскога меса и од чудскога мозга.

Мала је још па не зна.

Мала споља а тако велика изнутра.

ФАМИЈАРНА

Скроз смо се одродили.
Брат и ја.
Читам по новинама да је основао увозно извозну фирму
за неке бројаче грејаче трансформаторе генераторе...
Дрма и економски и политички.
Одавно , већ десет година, смо на планини од смрти друге,
братове, Милице.
Ова моја је добро. Хвала јединоме. Мрашава али румена.
Поред нас дошли неки Руси Францужи Италијани Немци.
Подигли смо куће ... ко од сламе ко од камена.
Направило смо велики резервоар , ископали чак и превише бунара.
Нека ... нек се нађе.

Гледамо Ртањ.

Чекамо.

РОДОВСКА

Милане дођи у кревет.

Ево само мало Милице.

Шта радиш будан. Опет гледаш оне авети по дворишту.

Јесте милице. Ноћ и дан су ту . Ноћу ми их жао.
Све три у белом.
Једна старија бело плава тужна. У наручју јој бело црвена беба
час плаче час се смеје , а ча њима бело зелена девојчица.
Ова бело челена свако вече све старија и већа.
Како ли могу авети да расту.

Милане нису то вати . То су нам познаници а пролачници.
Хајде дођи молим те мало ми измасирај ми леђа, крста .
Ова двојица у стомаку Гојко и Стојан ми не дају мира.

Гледам их Милице и по дану.
Тада су некако сретније, а беба мање плаче.
Видим их када скренем једно око онако према носу.
Ако их пробам гледати директно измакну ми из фокуса и растопе се.

Остави их Милане својој радости и муци .
Нека играју у своме колу. Није наш свет њихов свет.
Одавно је много њих из града пре њих отишло куда и оне.
Наћи ће их. Временом.
Наше време још није дошло. Надам се.
Дођи Милане измасирај ме, уби ме ово твоје семе.

ЛИЧНА

Браним овај извор нафте негде у арабији.
После општег пржења истока запада севера и југа цео свет се вратио
50-так година уназад.
Срећом нису будале употребиле нуклеарке или вирусе да поморе
и затрују свет преко мере .
Млатили су се неким таласима зрацима.
Битно је да нема више великих играча.
Остали смо ми мали да се сналазимо и опстајемо.
Браним овај извор са мојом гуском.
Гуском дебелом. Кад су је правили дали су јој име Галеб.
Мени је лепше гуска.
Јавили ми да врапци крећу .
Да их има девет и да се провлаче кроз неке долине ... даће ми већ
локацију.
Ма моја гуска ће растурити врапце као и сенице без проблема.
Могла би и тетреба скинути ... лешинара мало теже ...
али не би ме издала... ваљда.
Њих девет значи.
Крстарим по долини и чекам да радари блипну сквикну ...
да се огласи гуска.
Ено их.
Сад брзо . Не као кунг фу филм ... млаћеље до зоре ... плес смрти.
Ма какви ... секунд ...ударац...остало седам ... још трен
...остаде три ... иииииии ... пљас... последњи.
Пет минута све готово.
Онај задњи ме закачи. Моја гуска шепа по небу .
Она ме није издала али ја морам њу.
Катапултирам се... приземљим.
Е фино . Сад не знам где сам. Имам локатор али док ме нађу ...
Буба марама ...дебелим хеликоптерима спасиоцима треба време .
Морам да нађем неки орјентир.
Тамо је неко дрво ... шта ли .
Ако је одавде оволико какво је тек близу.
Дрво , у пустињи, само , онолико ?
Дошао сам до стабла и по кори не познам шта је.
Баобаб није. Дебео јесте .. и дебљи од баобаба
,али баобаб није овако висок. Горе разгранат као манго или орах.
До лишћа ми не досеже поглед, али ово опало личи на смокву.
Кора као у брезе ... бели се ...
Горе високо виде се плодови ... ако се одавде виде колики су ?
Плаве се ... шљиве ?
Немогуће !!!
Немогуће дрво .
Нема везе ... сачекаћу овде ... наћи ће по њему.
Како га досад нико није приметио?
Мора да је изникло после оних чудних оружја.
Паде ми на памет да урежем своје име ... глупо .
Нагрдити овако јединствено дрво.
Оне моје име да урежем ?
Глупо је без мога имена .
Знам ... урезаћу Милица.
Милицина шљива.
Само што сам запарао кору ... један рез.
Неко врисну . Испустих нож. Будало .. шта си направио.
По белој кори крв.
Будало будало будало.
Чим ме покупе враћам се кући да видим ону моју.
Сада је мај и трешње су никле. Она моја воли трешње.
У седмом је месецу па таман да јој се нађем.
Доста је пустиње ове године.

ЛИЧНА

Опет шетам Земунским кејом.
Лабудови ... по обичају.

АЛЕКСА !!!!

Ја се пресечем. Шта сам опет урадио!?

Извините ( Каже нека девојка )
Видим, замишљени сте, а ја се продерала.

АЛЕКСА МАРШ ОД ВОДЕ ПРЕБИЋУ ТЕ АКО СЕ ОПЕТ ПОКВАСТИШ

Добро је да немам никога ( тренутно ) ... ала бих се наобјашњавао
зашто свако треће четврто се зове АЛЕКСА.

Бар да се зове тј да их зову ... стално се дерњају за тим неким
АЛЕКС-ОМ.

Шутирам каменчиће и мислим се куда и шта.

Брата , ко да нема, отишао у бели свет... Он исто сам.
Ја немам храбрости за њим ... ни знања икаквога кориснога.
Да сам на време био пилот инжењер лекар ... каријера .. структуре ...
Наследство. Цврц... Политика? Ма дааајјјј ?

Овако ништа.

Бар неки план да смислим неее РЕАЛИЗУЈЕМ ... остварив ОДРЖИВ.

Ма смслим ја али увек пукне и главни план и резервни.

ДУПЛО ГОЛО

-П ШТА ТО РДАИШ!
-НЕ ДЕРИ СЕ
-Добро ... Шта то радиш? оДносно шта завршаваш?
-Пааа завршавам качење кукица ... стопица ... шта год на драперије и завесе.
-А КАКО СИ КАЧИЛА?
-О-пе-т се деРЕШ!
-Како?
-Па лепо ... инспирација .. наберем закачим ...и тако редом .. ево остало ми пар комада
-Уффф ...
-Шта 'Уффф...' Што ниси рекао како ... Па ваљда знаш да ја неумемо никако сем 'офрље наврат нанос хаотично збрда здола... ' кад бих те цитирала'
- Колико имаш завеса
- Па имам ове крем кратке и дугачке и драперије ...
- Не питам какве већ колико
- Па 2 велике кратке танке са 4 дебеле и једну дугачку танку у дебелу дугачку
- Ма дужина
- Измери
- два пута по 1.4 М 'дугачке' како кажеш односно широке ' и једна 1.4 М широка односно 'висока'
- Добро ... и?
- Па просто ... то је пет делова ... све стопице поделиш на 5 гомила ...сваку гомилу на пола ...једна половина иде на ѕавесу а друга половина на драперије .... поповина половине на једно крило драперије за ове широке прозоре
- Ахам
- Јесте ... то је математика .. музика ...
- Чујеш ли ти славује ујутро?
- ...?
- Па музика је музика .. пемса ... пој птица .. ујутро .... увече ... славуји ... шта је нејасно?
- Допро певају птице и славују ... и шта
- Е па СЛАВУЈ кад пева не понавља .. цврекуче ..сад ово сад оно ... уникатно ..деликатно .. везе .. надовезује ... е завеса ... и драперија односно распоред ножица ти је песма славујса како пева ... Сад ћу ја лепо да скувам кафу нес ... и да посршем дуван-цигар ... а ти ољушти кромпир .. стварно извини што свак' није исти ни по велечни ни по облику тежини текстури .. има ги и млађи и старији .. куку ... кад кромпир ољуштиш исецкај за кропириће и молим не цифрај да су исти облици ... већ ме глава боли ... потом до рибарнице скочи ... прелети... одпуѕи и две скуше узми и не матретирај продавце да сваку посебно стави на вагу само да имају исту тежину ...
-Зар моје руке ... које су пребирале толике Боседнорфере Блутхенере Станvај и синове ....
- Да да ... и не драми и не пренемажи ... ниси ти пијанист већ клавир штимерист
- Ееее какво је време дошло
- Јесте .... баш ритаво и дроњаво .. нико више не трађи чтимере за свој клавир оли пијано...
ајд паре узми .. па у рибарницу лагано
- Али киши ...
- А ти над себе искачи кишобран да виси

- Вратио се ...
- Јесте и искисао ... покварио се механизам за љубишасти кишобран
- Фино ... што сте покисли .. сада сте порасли ... Руке опери .. док переш шољице од кафе ... соц у
веце шољу проспи
- Али зар нисмо нес пили ...
- Ма то су само детаљи ... нико и не чита озбољно ни детаљно .. нити памти ... Него протегни се ... за ову задњу завесу у соби плафон је мало вишљи и кривљи неможе да се натакаре граничници
- Јесте ... једва дохважам .. фали ми 14 цм ... минимум
- Ма ти имаш вишка ... .. пар пута по 14 килограма ...прекардашио...на максимуму
- Оговарала лонац шерпу ....
-...
- ПА ВИДИ ....
- ПА ШТА
- Па промашила си стопице ... за конац си закачила ... а не за трачицу ... па ову стопицу ниси зачључала
- Па ти поправљај ... ман'ме трагедије ... не правиш либрето за Кармен ... већ за Срескога Клавирштимера .. пардон .. Степскога Барбарина


....

Завесе и дрперије су окачене .. да не кажемо повешавене ...
Она дугачка завеса ... према тараси ...
ноншалантно прелива обе стране дрaперије
флертује једним својим крајем ослоњена о праг
у залудном покушају да загрли гелендер .... само да би га , као праг, прескочила
и отисла се у слободу
ношена ветром

O pceli


Vratio sam se sa posla u iznajmljeni privatni smestaj.

Namestio zavesu sto sam sinoć dopola izvukao iz garnisle i dok sam silazio sa jednog od kreveta
primetio sam pcelu koja se usporeno vukla po podu.

Bilo joj je zima pa je uletela kroz prozor kupatila. Napolju još nije
skroz krenulo proleće.
Soba jeste bila primamljivo skloniste ali ne topla toliko da je probudi.

Oprao sam ruke. Nisam zurio. Znao da tako hladna i troma neće stici daleko.

Uzeo sam listic papira i stavio ispod nje da uspuze. Grejao sam je dahom.
Pocela se cistiti od pare koja se kupila na njenom tamno braon skoro crnom telu.
Ko zna koliko je ovde u sobi gladna i zedna.

Za desetak sekundi se ugreja i polete.

Pravo na plafonjeru.
Iz prve potrefi ulaz u svetli pakao.
Ne tuzno već skoro besno zujanje se zacu.
Dok sam ugasio svetlo i skinuo plafonjeru sve je bilo gotovo.

Glava joj je sroz bila crna.
Stomacic još mekan.
Plafonjera je isisala ono malo zivota što se u njoj probudilo.

Neko će reci sto je nisam zgazio, sto je nisam tako hladnu bacio, sto sam palio svetlo...

Šta da vam kažem .

Mogu se bar tesiti da sam jednoj pceli olaksao zivot u njenim poslednjim minutima.

Tuzno.

Tuzno, ruzno i otuzno.

Napolju kisa sipi i kao da nikada neće prestati.

УКРАТКО О ДУВАНУ КАФИ ПИЋУ И ПИСАЊУ

Знате ли онај осећај када вам је 'нешто' потребно ... да 'некоме' 'требате'.

Треба Вам никотин, кофеин , алкохокол .... Варка ... варке ....
Познат вам је осећај гребања у грлу ?... уствари ослобађање трепљи у душнику које избацују нешистоће ...
који вас вуже да запалите још неку ..... уствари покријете новим шлајмом алвеоле
Мислите да ће те се коначно разбудити ако ... кад ...срхнете само још једну кафу ...?
Свет неће бити тако црн и (по)остаће бар мало ружишаст када цврцнете? .. мање више !?... више мање?!

Какаве самообмане ....

Само ћете парче себе, других .... угушити унервозити омамити ...
Тако вам је и са писањем .... У трен вам се чини ..да је пожељно добро .. корисно
не само вама ... већ .. 'о како сте 'великодучни' ' свима ...

Немојте ... Или се бар боље контролишите ... вештије прикријте ...

о већим 'пороцима' ... лаким тежим ... женема мушкарцима ... други пут ... бољом приликом

gradi sneska
od grudvi metana
ne vode
jer toga ima u dinama Titana

sargarepa kao nos
prsla bi na 170 i jos nesto minus
kao klip liveni , gvozdeni stare lokomotive
Sarganske osmice

Pinokio bez nosa
u Jupiter zuri dijamantskim očima

vozim u rikverc
i nizbrdo

isključivo

izborom ili silom prilika

... svejedno

svako radi svašta

i оnako kako najbolje zna ...

ili mu neko .. neki ... dozvoljava

ТРИПТИХ

ПРОЛОГ

као што је ред пре прознопоетске скаломоције
мало нешто увода
којим послом кренух
да платим рачун .. да ...
ред огроман ... 20'и више душа .. свако са листићем чека да
као у многим редовима овде ту једну обавезу отаља
али на крилима
два крилна шалтера
пар госпођа
распоредиле се и ни једна не престаје
једна како пара нема друга како редовно плаћа
и једна и друга нашминкана
гунђа гомила ... непријатно и шалтерушама
обезбеђење се чешка , а и договара очима
срећом прекинуше
са осмехом кад видеше колико њих чека
... одсусташе
пре белаја нека
тако .. као и ове госпође две које
за прошли месец да плате
прстом по екрану клизање
... у чекању
за Орловачу Ново Лешће
ви крај пролога дочекаште

БИСЕР

слово
је слој , основни, из њега слог, па реч , па стих , строфа
пасус настаје...
као бисер седеф
слово по слово шкољка ниже
не налива се као зрно грожђа

'ЕЈ БРЕ УТИШАЈ ТАЈ ТЕЛЕВИЗОР САДА НАЂЕ
ДА ТОН ПОЈАЧАШ
И ДА МЕ ОМЕТАШ У МИСЛИМА МОЈИМ
ДОК ПУБЛИКА ЧЕКА'
...
'не лупетај ... никога нема'
...

тако слој за слојем органски лискун белила јача
од величине шкољке , врсте , времена ... зависиће и боја
величина
све док не дође рука скупљачице или скупљача
што сечивом пресече везице
за дно мора шкољке
роњењем на дах или на боцу
кроз корпу или торбицу
кроз руке
слагачу
и мајстору трговцу
пред вама стоје они класични бисери
за низање на огрлице
мали средњи и већи
нађе се и понеки за прст ...
а они већи
на столу и постољу
највећи
су и даље скривени у мору
где рониоц чекрком мора џин-бисер извући
који ће касније на пијадестал под стаклено звоно поставити
и тако уаштићен
о моћи власника сведочити
сваки од њих,
сигурно знате обично сирће без окаквога проблема
и обзира на величину
раствори
стога пазите чиме бисере чистите
да не упропастит енечији труд и ваше фиансијско одрицање
како бисери тако и дела књижевности
ретко ко може да створи ... пуно њих мора да се баци
сваки треба да се обради
презентира .. па тек онда конзумира
у друштву их носи полица
или у руци књига
као слој за слојем некара , мајке бисера
тако је инспирације извор
страница ... страница

САОБРАЋАЈНИ ЧВОР

кола
из спореднога ток, а у споредни ток
скоро па наслничка вожња
главни проток се зауставља
штуца
... због мушица
што пролећу
са лева на десно,
из десна на лева
утоке отоке соабраћаја
у последњи час грдосија аутобуса стаје
пијанац, старац, девојка са слушалицама, мајка са колицима
неко се превлачи, неко претрчава
...

КОНТРОЛА КАРАТА

све то видим
свашта видим
да зарадим за хлеба и меса
док ме возе
само сам рука
пружена
баш ме брига
имаш ли ?
принесем кутији

ако немаш молим напоље , изволи. колега, сачекај , стани
јесте Ви млада дамо , ни превише нашминкани , ни нападно скупо
одевени
знам да не расправљате и да сте љубазни ненападни
заборавили сте ... разумем
нема везе , изађите,
изађи
и ти набилдовани , сам , са неким ,
ви господине са шеширом
за њима молим сви без карте или са неуплаћеним средствима

ПА ПОМАКНИТЕ СЕ СА ВРАТА
ВИДИТЕ КОЛИКО МЕСТА ИЗМЕЂУ ВРАТА
ИМА НА СРЕДИНАМА

ви старице немојте да показујете карту,
ви са бебом и трудна
чколарци

неморате ни устати,
ти заспали , тебе и не будим

само сам рука
безпола
мушка женска

АЈМО КОНТРОЛА

...

ЕПИЛОГ

као што беше ПРОЛОГ ..
РАДЊА МАЛА СА ПЕРЕПЕТИЈАМА
ТАКО И
ЕПИЛОГ
увод и закључак прете да буду гломазнији него разрада
нема везе
можда и тако , ко зна зашто, тако треба
да убрзамо процес овде може и да се муне
и умува критика
рецимо БИСЕР ... пих могло је у стилу обожаваоца
кааала ( дуго силаѕно А )
и смрада
ставити СЕНКРУПА .. па и она се пуни,
пуне је ( граматички и лексички правилнија )
свак свака свим свачим

брабоњ..
прол...
препуним уло...
тустим пеленама

САОБРАЋАЈНИ ЧВОР .. могла је бити
ХИТНА ... ИНТЕЗИВНА ... ИНФЕКТИВНА .. и ту је динамично

КОНТРОЛА ...
па зар тако брза правда
наместо некога СУДА ПРАВА
одмах ИЗЛАЗИ ... ОСТАНИ ...

еее...

за крај овога ... свега .. сигурно да ово горе постоји
негде некада ... или само виси у машти
као што висе ови дренови ..
и из њих капа отров мени
а за многе мале животињице
опстанак
еликсир живота
њиховога потомства и вечне младости

...
'ДА ДА ЧУЈЕМ КАКО ВАЖНО
УЗДИШЕШ ЈЕ СВУ ПАЖЊУ
ВРЕМЕ ПОТРОШИХ НА ДРУГЕ
А НЕ НА ТЕБЕ'
...

' опет се вараш , вараш, никог не-ма , вараш себе '

...

rado bih bio
kao svi
Vi
dobri
ali ja zlim
i besom vrim
samo tražim
kako
i
cime
bilo kome
da napakostim

ПОЛИТИЧКИ МЕМОАРИ

епизода прва

седимо Мићун и ја
нормално за два рашличита стола
за његовим још пар привремено повремено његових
за мојим нико и ништа, бар да је нека но никаква пиииииии
они све у оделима
а ја
у онај тексас радни плави комбинезон
и вееелика , ко крављи језик жута кравата
да се уклопим у штимунг кафане
они све мало мало па погледају на врата
како зашкрипи
како неко кине поглед им одмах
на врата скочи
ја се досетим
да материјализујем протест народа
СТАВ ИЗРАЗИМ
цев од хемиске направим
пиринџом напуним
и кад се окернуше ка вратима
пљуц
Мићуна у уво погодим
погодио сам и пар њих ... углавном у косу
мићун достојанствен ... сееед, седи , из ува ми пиринаџ
цури
а остали се по соби погледују
ко то уради, ко им косе разбашури
ја им нисам био сумљив
шбог оног плавога комбинезона и жууууте кравате
мислише ваљда да сам њин
камуфлажи је помогла црвена носна кугла