Heroji

ZAŠTO SE STIDIMO HEROJA

Na današnji dan pre 76 godina, Srbin je ubijen u Hrvatskoj, a Hrvat u Srbiji. Jednog su IZDALE USTAŠE, DRUGOG ČETNICI

Istorija se surovo igrala sa Srbima i Hrvatima, ali im je često pisala i lekcije koju ova dva naroda listom nisu uspevali da protumače i savladaju. Možda i najpotresnija takva lekcija ispisana je na današnji dan, pre tačno 76 godina.

Danas je 22. maj. U istorijama Srbije i Hrvatske bi to trebalo da bude značajan datum - ali nije!
A 22. maja 1942. godine su fašisti pogubili dva velika heroja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu - Radeta Končara i Stjepana Stevu Filipovića. Bila je to neverovatna igra sudbine: Filipovića, Hrvata koji se borio protiv okupatora u Srbiji, izdali su četnici i predali Nemcima; Končara, Srbina iz Hrvatske, izdale su ustaše Italijanima. Pogubljeni su na isti dan.


Na otpor! Šta čekate?!


Slika Stjepana Filipovića, rođenog 27. januara 1916. godine, danas se može videti na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Na njoj on prkosno uzdiže ruke u vis dok mu je oko vrata obmotana omča. Koji minut posle nastanka slike, on je obešen.

Filipovć nije želeo da napusti Srbiju, jer je verovao da se u Srbiji mora voditi aktivna borba protiv fašističkih trupa. Uoči javnog pogubljenja je pozivao okupljeni narod na otpor, vičući: "Šta čekate?!"
I Stjepanov stariji brat Šimun nije preživeo Drugi svetski rat. Kobnog 21. oktobra 1941. godine je odveden u kolonu smrti sa više od 2.700 Kragujevčana, civila, koje će Nemci streljati u Šumaricama. Prema svedočenjima, Šimun je mogao da se spasi, budući da je bio Hrvat, ali je odbio da otkrije svoju nacionalnost i nastradao je sa svojim sugrađanima. Herojstvom je ušao u istoriju.
Stjepan Filipović je rođen u Opuzenu, u današnjoj Hrvatskoj. U Srbiji je prihvaćen i poznat pod srpskim imenom Stevo i ratnim nadimkom - Steva Kolubarac.
Steva Kolubarac je po izbijanju rata u Jugoslaviji postao zamenik komandira Kolubarske čete, a uskoro i komandant Prvog bataljona Mačvanskog partizanskog odreda. Posebno se istakao 14. avgusta 1941. godine, kada su Nemci napali Lajkovac. Sa saborcima je, naoružan pištoljima i bombama, pobio oko 40 Nemaca u jednom vozu.

U noći između 23. i 24. decembra 1941. godine Filipović je upao u četničku zasedu. Četnici su ga predali Gestapou, koji ga je mesecima mučio, ali Filipović je odbio da oda saborce u Srbiji. Kada su nacisti shvatili da im je trud uzaludan, osudili su ga na smrt vešanjem. Pogubljen je na pazarni dan u Valjevu - pre zakazanog termina jer je uzvikivao antifašističke parole i prkosio fašistima.

Danas se u Valjevu nalazi čuveni spomenik Filipoviću sa podignutim rukama, a i jedna škola nosi njegovo ime. Iako je i u njegovom rodnom mestu Opuzenu podignut sličan spomenik, hrvatski nacionalisti su ga srušili 1991. godine. Do danas nije obnovljen.


Milost ne tražim, niti bih vam je dao!
Sličnu sudbinu kao Filipović je imao i Rade Končar, Srbin iz Hrvatske rođen 6. aprila 1911. godine u selu Končarev kraj, kod Plitvičkih jezera.

Rade Končar

Kada su Nemci okupirali Jugoslaviju, Končar je organizovao otpor i borbe protiv okupacione vojske i njenih kolaboracionista.


U julu 1941. godine je koordinisao napade na ustaške jedinice, a narednih meseci organizovao oružane akcije u Zagrebu i Splitu. Zahvaljujući iskazanoj hrabrosti i ličnom učešću u borbama protiv Italijana i ustaša, postao je poznat, a među fašistima ozloglašen.

Streljanje Rade Končara i drugih partizanaDana 17. novembra 1941. godine, Končara su ranili i uhapsili italijanski fašisti. Mučili su ga, ali je on odbijao da im otkrije identitet. Ustaše su u međuvremenu otkrile njegova dokumenta i potkazale ga svojim gazdama, italijanskim fašistima.
Kukavice, pucajte mi u grudi!
Italijanski Specijalni sud za Dalmaciju u Šibeniku ga je 21. maja osudio na smrtnu kaznu. Na pitanje da li traži pomilovanje, Končar je rekao čuvene reči:
- Milost ne tražim, niti bih vam je dao!
Već narednog dana je streljan sa još 25 boraca protiv fašista. Budući da su ga vezali licem okrenutim ka stubu, da bi mu pucali u leđa, Končar je dželatima uputio svoje poslednje reči:
- Kukavice, pucajte mi u grudi!
U ratu je poginula i njegova supruga Dragica Končar. Oboje su proglašeni za narodne heroje. Rat je preživeo samo njihov sin Rade, rođen nekoliko meseci pre očeve pogibije. Ime je dobio po ocu kojeg nikada nije upoznao.
Danas, spomenik Radetu Končaru u Šibeniku se održava, mada je svojevremeno bio išaran kukastim krstevima i ustaškim simbolima. Osnovna škola koja je bila nazvana po njemu danas se zove "Petra Krešimira Četvrtog" - što je svojevremeno nije bilo spasilo od grafita "Srbe na vrbe".
U Srbiji, po Končaru je nazvana elektrotehnička škola u Beogradu, u kojoj je njegova bista. Mimo toga, herojstvo Srbina kojeg su izdale ustaše i pogubili fašisti ovih dana se slabo pamti i ceni. A po Beogradu se kliče drugim ratnim "herojima" i niču spomenici ruskim carevima i azerbejdžanskim vladarima.

- - - - - - - - - -

https://www.blic.rs/riznica/istorij...-godina-srbin-je-ubijen-u-hrvatskoj-a/eqr3k45

- - - - - - - - - -

da li se stvarno stidimo heroja?????

filipović je valjevski partizan, to što je 'hrvat' nema veze ni sa čim, jer je iz hrvacke pobegao

Прво Филиповић је био Србин а Кончара су подказали другови који су и Ковачићу намјестили погибију . . . тако су Броз, Хебранг, Бакарић, Блажевић, Гошњак елиминисали Србина партијца (Р.Кончар) и хрвата искреног антифашисту (Ковачић).

Ко каже да су поменутог испоручили четници, и који четници, Гестапоу, изузев самих комуниста наравно?
Чуј побио око 40 Немаца у возу!!!!!

Иначе на слици уопште не изгледа да је мучен.

И да ли је Стеван био заменик командира или командир Колубарске чете, и да ли је то био у Ваљевском или у Мачванском одреду, наводи се обоје, шта кажу књиге староставне од 1945 године по Титу?

Зна се да су само комунисти предавали Србе Гестапоу...ал ту није ништа чудно јер су били њихови највернији савезници до 22. јуна 1941. када су Срби увелико започели отпор...међутим тај тренд комунисти су наставили и касније....а овај текст је трагикомичан као и већина онога што поставља прока и није му место на пдф Историја

to je teks od juče iz novina, a priložen je kao primer kako se i danas edukuju nova pokolenja

- - - - - - - - - -

Istorija se surovo igrala sa Srbima i Hrvatima, ali im je često pisala i lekcije koju ova dva naroda listom nisu uspevali da protumače i savladaju........

I.Z.K. 22.05.2018. 12:29

- - - - - - - - - -

.btw:

- - - - - - - - - -

ova fotografija Steva Filipovica u orginalnoj velucini nalazi se na ulazu Ujedinjenih Nacija u New Yorku.

Ona u pravom smislu simbolizuje hrabrost jednog coveka prema tada mocnom fasizmu.Citav svet se ponosi stavu i hrabrosti ovog coveka, i zasluzno stoji na pravom mestu.

proka:

to je teks od juče iz novina, a priložen je kao primer kako se i danas edukuju nova pokolenja

- - - - - - - - - -

Istorija se surovo igrala sa Srbima i Hrvatima, ali im je često pisala i lekcije koju ova dva naroda listom nisu uspevali da protumače i savladaju........

I.Z.K. 22.05.2018. 12:29

- - - - - - - - - -

.btw:

- - - - - - - - - -

ova fotografija Steva Filipovica u orginalnoj velucini nalazi se na ulazu Ujedinjenih Nacija u New Yorku.

Ona u pravom smislu simbolizuje hrabrost jednog coveka prema tada mocnom fasizmu.Citav svet se ponosi stavu i hrabrosti ovog coveka, i zasluzno stoji na pravom mestu.

Kliknite za proširenje...

из БЉица...поколења се едукују из БЉица?



могао си да одговориш на питања која је поставио Лекизан...али наравно немаш одговоре...јер је текст трагикомедија...историчари из БЉица

- - - - - - - - - -

i onda su partizani pobedili u ww2, pobili okupatore i njihove saveznike četnike

Ког тачно датума је то рекао? пре или после 22. јуна 1941?

Stjepan Filipović became the Yugoslav symbol of anti-fascism and of the fight for freedom. Two monuments have been erected in his honour, the first one in Valjevo itself and the second in Croatia, in his home town of Opuzen. His heroic act became the memory of a common, both Serbian and Croatian, fight against Nazism and fascism. During the Second World War, Yugoslavia had organised the largest resistance movement in occupied Europe.

- - - - - - - - - -

https://libcom.org/history/stjepan-filipovic-everlasting-symbol-anti-facism

- - - - - - - - - -

u slučaju Stjepana Filipovića javno smaknuće pokazalo se kao velika greška Nijemaca i njihovih domaćih suradnika budući da je osuđenik do samog kraja ostao prkosan ne iskazujući ni mrvicu straha, potičući okupljene ljude na daljnji otpor i borbu protiv okupacije. Zbog toga je i samo smaknuće odrađeno po ubrzanom postupku i ranije od predviđenog. Tada je i nastala čuvena fotografija koja je samim čudom preživjela rat da bi postala jednim od simbola otpora fašizmu, ne samo na području Jugoslavije već i u europskim okvirima.

- - - - - - - - - -

https://dubrovackidnevnik.rtl.hr/pl...tiji-narodni-heroj-i-partizan-roden-u-opuzenu

- - - - - - - - - -

Iz teksta Milana Radanovića (Stjepan Filipović: heroj radničke i antifašističke borbe: 70 godina od smrti od 18. 05. 2012.): -Presudom nemačkog vojnog suda Filipović je osuđen na smrt vešanjem. Presuda je izvršena 22. maja 1942. na pijačnom trgu u Valjevu. Izvršenje presude obavili su predstavnici kvislinških vlasti: pripadnici Srpske državne straže i legalizovanih četničkih odreda, formacija pod kontrolom kvislinške vlade Milana Nedića. Vešanje su izvršila dvojica četnika koja su se dobrovoljno prijavila. Reč je, dakle, o primeru neposredne kolaboracije srpskih rojalističkih, antikomunističkih snaga sa okupatorom.


Iz izveštaja predstojnika gradske policije u Valjevu, od 22. maja 1942, saznajemo kako je proteklo izvršenje kazne nad Filipovićem i kakvo je bilo držanje partizana nad kojim je izvršena smrtna kazna. Prilikom sprovođenja, „osuđeni je izvikivao parole: živeli narodni oslobodioci, živeli komunisti, dole fašisti i izdajnici srpskog naroda, živeo Staljin, pozivajući srpski narod na borbu protiv okupatora“. U izveštaju se dalje konstatuje da je Filipović „izgovorio još mnogo nerazumljivih reči, hrabro i vojnički koračajući pored stražara, tako da je korak njegovih sprovodnika prema njegovom bio smešan“. Kada su se sprovodnici sa Filipovićem zaustavili pred vešalima, „osuđeni je počeo i dalje da viče, vređajući okupatora pa i samog vođu velikog nemačkog Rajha, uzvikujući: živeli komunisti, živela radnička borba, dole Hitler“. Ovo je bio razlog da prisutni nemački oficir izda nalog da se izvrši presuda, iako još nije bilo 11 časova za kada je bilo predviđeno da Filipović bude pogubljen. U citiranom izveštaju zabeležene su poslednje reči osuđenika pred izvršenje smrtne presude, upućene okupljenom narodu: „Šta čekate, što trpite, uzimajte puške i isterajte žgadiju iz zemlje. Živela Komunistička partija Jugoslavije. Živela Crvena armija.”–
Stjepan Filipović proglašen je Narodnim herojem Jugoslavije 1949. godine.

- - - - - - - - - -

Добро бре...не мораш напрасно да спамујеш тему....опусти се...и ајде да дискутујемо...свако мало се погубиш и панично спамујеш...а бзв показујеш немоћ да се суочиш са стварним стањем ствари и да је прошла 1945...чему тај гнев данас?

Стварно су занимљива питања која је поставио Лекизан па ако знаш одговор јер у овом аматерском тексту Блица не пише ништа конкретно...мене исто занима да ли се ово десило пре или после 22. јуна 1941? тј кад то Филиповић позива на отпор?

ајде, мајку му, ово је форум, ваљда је циљ дискусија и да дођемо до неке истине...не да лечимо комплексе и фрустрације...треба се суочити са правим стањем ствари...покушај проко...

на страну аматерски текст, без докумената, аргумената итд...

али ово много говори...шта је Филиповић рекао на крају

Živela Komunistička partija Jugoslavije. Živela Crvena armija.”

Да, знамо да сигурно неће рећи "Живела Србија"...ал не рече ни "Живела Краљевина Југославија", земља у којој живи, земља која је окупирана, земља која је призната од Савезника...он кличе комунистичкој партији, која је у Краљевини Југославији била забрањена, а њени чланови су ништа друго до терористи који су махом делили ћелије са усташама...и позива се на једну страну земљу и страну војску, Совјетски савез, тј Црвену Армију...то га наравно никако не чини "народним ослободиоцем", а ни "борцем против фашизма" већ искључиво "комунистичким револуционаром", а у овом случају терористом

Дакле, ова изјава се може сматрати чином издаје Краљевине Југославије, а Филиповића чини обичним терористом...

И даље моје питање је ли ово било пре или после 22. јуна 1941? или да ли је Филиповић имао овако запаљиве говоре пре 22. јуна 1941?

proka:

Iz teksta Milana Radanovića

Kliknite za proširenje...

Познато име

[

Koča:

]...шта је Филиповић рекао на крају

Živela Komunistička partija Jugoslavije. Živela Crvena armija.”

Да, знамо да сигурно неће рећи "Живела Србија"...ал не рече ни "Живела Краљевина Југославија", земља у којој живи, земља која је окупирана, земља која је призната од Савезника...он кличе комунистичкој партији, која је у Краљевини Југославији била забрањена, а њени чланови су ништа друго до терористи који су махом делили ћелије са усташама...и позива се на једну страну земљу и страну војску, Совјетски савез, тј Црвену Армију...то га наравно никако не чини "народним ослободиоцем", а ни "борцем против фашизма" већ искључиво "комунистичким револуционаром", а у овом случају терористом

Kliknite za proširenje...

Те стиснуте песнице....:

proka:

Kliknite za proširenje...

eto, bravo srebrena, jasno se vidi da su to svi prekopirali od filipovića, čija slika stoji i dan danas u UN kao primer pravog borca protiv fašizma

- - - - - - - - - -

slava mu vek i vekova

трагикомедија....чак и пише "споменик Револуцији"

А јел овом дође нешто сулејман филиповић, онај што је убијао србе по ндх, док је овај убијао србе по Србији. Мислим на суљу, усташу, који је после био партизан?

proka:

eto, bravo srebrena, jasno se vidi da su to svi prekopirali od filipovića, čija slika stoji i dan danas u UN kao primer pravog borca protiv fašizma

Kliknite za proširenje...

Тај Стјепан, један од многих Стјепана само је пион у низу глобалне акције уништавања одређених територија и преузимања власти, заједно са свим богатствима.

Стиснута пролетерска "пест" симбол је и код Стаљинових "пса рата" у Шпанском грађанском рату:



Вреди истражити да ли је лични "Парвусов" изум, или је још неки елитни пљачкаш учествовао у осмишљавању још пре Октобарске револуције :



Сетимо се :

Pruski bajoneti i ruske proleterske pesnice


U pitanju je nemački vanredni voz, koji je na raspolaganje stavio car Vilhelm II kako bi raspirio revoluciju u Rusiji. Jer, u jednom od vagona sedi niko drugi do Vladimir Iljič Uljanov zvani Lenjin. Uz pomoć Nemačke, on je napustio svoj azil u Švajcarskoj da bi nedelju kasnije stigao na cilj: Petrograd, današnji Sankt Peterburg. ..Takve ideje i koncepti nisu bili novi. Oni potiču od čoveka koji je imao komunističko ime „Parvus" – mali. Izrail Lazarevič Heljfand...Heljfand je na 23 strane kucanog teksta detaljno opisao kako bi mogao uspeti prevrat podržan iz inostranstva. Mesec dana kasnije, nemačka carska blagajna je odobrila da se izdvoji dva miliona maraka „za podršku revolucionarnoj propagandi u Rusiji".

Rečenica „Prenosim pozdrave od Olge" je služila kao lozinka uz pomoć koje su ruski revolucionari preko te granice dobijali ne samo propagandne materijale, već i oružje i dinamit. Pomoću „nemačkih poklona", potapani su brodovi u Arhangelsku i paljene luke. „Parvusove" akcije je koordinisao nemački ambasador u Kopenhagenu, grof Ulrih fon Brokdorf-Rancau, koji je smatrao da je podrška komunistima bila opravdana time što je tako bila podrivana ratna koalicija.

Sam „Parvus" je direktno delao kao posrednik nemačkog cara. On je bio „svodnik imperijalizma", kako je to o njemu posthumno napisala Klara Cetkin, nemačka marksistkinja koja je pomogla Lenjinovu revoluciju.

https://www.blic.rs/riznica/plan-pa...car-doveo-komuniste-na-vlast-u-sssr-u/b4sd51z

https://www.blic.rs/riznica/istorij...-godina-srbin-je-ubijen-u-hrvatskoj-a/eqr3k45

ZAŠTO SE STIDIMO HEROJA Na današnji dan pre 76 godina, Srbin je ubijen u Hrvatskoj, a Hrvat u Srbiji. Jednog su IZDALE USTAŠE, DRUGOG ČETNICI



Istorija se surovo igrala sa Srbima i Hrvatima, ali im je često pisala i lekcije koju ova dva naroda listom nisu uspevali da protumače i savladaju. Možda i najpotresnija takva lekcija ispisana je na današnji dan, pre tačno 76 godina.

Danas je 22. maj. U istorijama Srbije i Hrvatske bi to trebalo da bude značajan datum - ali nije!

A 22. maja 1942. godine su fašisti pogubili dva velika heroja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu - Radeta Končara i Stjepana Stevu Filipovića. Bila je to neverovatna igra sudbine: Filipovića, Hrvata koji se borio protiv okupatora u Srbiji, izdali su četnici i predali Nemcima; Končara, Srbina iz Hrvatske, izdale su ustaše Italijanima. Pogubljeni su na isti dan.

Na otpor! Šta čekate?!

Slika Stjepana Filipovića, rođenog 27. januara 1916. godine, danas se može videti na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Na njoj on prkosno uzdiže ruke u vis dok mu je oko vrata obmotana omča. Koji minut posle nastanka slike, on je obešen.



Filipovć nije želeo da napusti Srbiju, jer je verovao da se u Srbiji mora voditi aktivna borba protiv fašističkih trupa. Uoči javnog pogubljenja je pozivao okupljeni narod na otpor, vičući: "Šta čekate?!"

I Stjepanov stariji brat Šimun nije preživeo Drugi svetski rat. Kobnog 21. oktobra 1941. godine je odveden u kolonu smrti sa više od 2.700 Kragujevčana, civila, koje će Nemci streljati u Šumaricama. Prema svedočenjima, Šimun je mogao da se spasi, budući da je bio Hrvat, ali je odbio da otkrije svoju nacionalnost i nastradao je sa svojim sugrađanima. Herojstvom je ušao u istoriju.

Stjepan Filipović je rođen u Opuzenu, u današnjoj Hrvatskoj. U Srbiji je prihvaćen i poznat pod srpskim imenom Stevo i ratnim nadimkom - Steva Kolubarac.

Steva Kolubarac je po izbijanju rata u Jugoslaviji postao zamenik komandira Kolubarske čete, a uskoro i komandant Prvog bataljona Mačvanskog partizanskog odreda. Posebno se istakao 14. avgusta 1941. godine, kada su Nemci napali Lajkovac. Sa saborcima je, naoružan pištoljima i bombama, pobio oko 40 Nemaca u jednom vozu.

U noći između 23. i 24. decembra 1941. godine Filipović je upao u četničku zasedu. Četnici su ga predali Gestapou, koji ga je mesecima mučio, ali Filipović je odbio da oda saborce u Srbiji. Kada su nacisti shvatili da im je trud uzaludan, osudili su ga na smrt vešanjem. Pogubljen je na pazarni dan u Valjevu - pre zakazanog termina jer je uzvikivao antifašističke parole i prkosio fašistima.

Danas se u Valjevu nalazi čuveni spomenik Filipoviću sa podignutim rukama, a i jedna škola nosi njegovo ime. Iako je i u njegovom rodnom mestu Opuzenu podignut sličan spomenik, hrvatski nacionalisti su ga srušili 1991. godine. Do danas nije obnovljen.

Milost ne tražim, niti bih vam je dao!

Sličnu sudbinu kao Filipović je imao i Rade Končar, Srbin iz Hrvatske rođen 6. aprila 1911. godine u selu Končarev kraj, kod Plitvičkih jezera.



Kada su Nemci okupirali Jugoslaviju, Končar je organizovao otpor i borbe protiv okupacione vojske i njenih kolaboracionista.

U julu 1941. godine je koordinisao napade na ustaške jedinice, a narednih meseci organizovao oružane akcije u Zagrebu i Splitu. Zahvaljujući iskazanoj hrabrosti i ličnom učešću u borbama protiv Italijana i ustaša, postao je poznat, a među fašistima ozloglašen.


Dana 17. novembra 1941. godine, Končara su ranili i uhapsili italijanski fašisti. Mučili su ga, ali je on odbijao da im otkrije identitet. Ustaše su u međuvremenu otkrile njegova dokumenta i potkazale ga svojim gazdama, italijanskim fašistima.

Kukavice, pucajte mi u grudi!

Italijanski Specijalni sud za Dalmaciju u Šibeniku ga je 21. maja osudio na smrtnu kaznu. Na pitanje da li traži pomilovanje, Končar je rekao čuvene reči:

- Milost ne tražim, niti bih vam je dao!

Već narednog dana je streljan sa još 25 boraca protiv fašista. Budući da su ga vezali licem okrenutim ka stubu, da bi mu pucali u leđa, Končar je dželatima uputio svoje poslednje reči:

- Kukavice, pucajte mi u grudi!

U ratu je poginula i njegova supruga Dragica Končar. Oboje su proglašeni za narodne heroje. Rat je preživeo samo njihov sin Rade, rođen nekoliko meseci pre očeve pogibije. Ime je dobio po ocu kojeg nikada nije upoznao.

Danas, spomenik Radetu Končaru u Šibeniku se održava, mada je svojevremeno bio išaran kukastim krstevima i ustaškim simbolima. Osnovna škola koja je bila nazvana po njemu danas se zove "Petra Krešimira Četvrtog" - što je svojevremeno nije bilo spasilo od grafita "Srbe na vrbe".

U Srbiji, po Končaru je nazvana elektrotehnička škola u Beogradu, u kojoj je njegova bista. Mimo toga, herojstvo Srbina kojeg su izdale ustaše i pogubili fašisti ovih dana se slabo pamti i ceni. A po Beogradu se kliče drugim ratnim "herojima" i niču spomenici ruskim carevima i azerbejdžanskim vladarima.

Dakle zašto se stidimo ovakvih heroja?Drugi narodi bi ih dizali u nebesa.Njihove slike su u zgradi Ujedinjenih nacija kao simboli borbe protiv fašizma a mi ih ni ne pominjemo.

Steva Kolubarac je po izbijanju rata u Jugoslaviji postao zamenik komandira Kolubarske čete, a uskoro i komandant Prvog bataljona Mačvanskog partizanskog odreda. Posebno se istakao 14. avgusta 1941. godine, kada su Nemci napali Lajkovac. Sa saborcima je, naoružan pištoljima i bombama, pobio oko 40 Nemaca u jednom vozu.

40 мртвих Немаца пута 100 живих Срба једнако 4 000 мртвих Срба.
Е зато су га четници предали немцима, уопште их се не стидимо већ
их презиремо.

psmaniac:

Steva Kolubarac je po izbijanju rata u Jugoslaviji postao zamenik komandira Kolubarske čete, a uskoro i komandant Prvog bataljona Mačvanskog partizanskog odreda. Posebno se istakao 14. avgusta 1941. godine, kada su Nemci napali Lajkovac. Sa saborcima je, naoružan pištoljima i bombama, pobio oko 40 Nemaca u jednom vozu.

40 мртвих Немаца пута 100 живих Срба једнако 4 000 мртвих Срба.
Е зато су га четници предали немцима, уопште их се не стидимо већ
их презиремо.

Kliknite za proširenje...

Znači po tvojoj logici treba da se stidimo kosovskog boja,prvog i drugog srpskog ustanka,junaka iz prvog svetskog rata pošto je posle tog otpora nastupila velika tragedija.Trebalo je samo da pognemo glave i da kažemo izvolite radite sa nama šta god hoćete.Da li je to tvoja logika?

Није моја, Чича је имао план, ови дошли да му кваре план и сахране народ.
Пази, дођеш ти на моју територију и обрачунаваш се са својим непријатељима
а после мурија јури мене и моје људе, мислим да бих морао да те предам мурији
или сам ликвидирам.

Ne znam za Stevu ali njegovog brata Šimuna treba da slavimo kao primer čoveka koji je svojim postupkom prevazišao osnovni interes da živi i time zaslužio večnu slavu od nas Srba. Iako Hrvat ili poluhrvat (šta li je zaboravio sam već) prilikom streljanja u Kragujevcu od Nemaca nije tražio izuzeće pozivajući se na svoje Hrvatstvo niti je tražio bilo kakvu milost iako je mogao ( Hrvate nisu streljali) .

psmaniac:

Није моја, Чича је имао план, ови дошли да му кваре план и сахране народ.
Пази, дођеш ти на моју територију и обрачунаваш се са својим непријатељима
а после мурија јури мене и моје људе, мислим да бих морао да те предам мурији
или сам ликвидирам.

Kliknite za proširenje...

Čiča imao plan.Koji plan je imao?Da prati stada ovaca kako bi se obezbedio jagnjetinom?Da kolje po Vraniću bebe u kolevci?Da potpisuje sporazume u Bosni sa ustašama kako priznaje vrhovnu vlast NDH u Bosni dok punom radi Jasenovac?Planovi su mu u najmanju ruku sumanuti.Bolje da ništa nije planirao.

Ljudi se u pravilu dijele na one s mudima i one bez muda, ova dvojica su imali muda do koljena, šta jes' jes'...

psmaniac:

Није моја, Чича је имао план, ови дошли да му кваре план и сахране народ.
Пази, дођеш ти на моју територију и обрачунаваш се са својим непријатељима
а после мурија јури мене и моје људе, мислим да бих морао да те предам мурији
или сам ликвидирам.

Kliknite za proširenje...

I to je misao i shvatanje vecine srba danas.
Moja Srbija je moje selo, moj grad i par naselja okolo, Sumadija, Pomoravlje ili neki od 22 okruga u Srbiji.
Van tog okruga to nije moja Srbija, svako za sebe...
Prevelika je Srbija danas, ocigledno da prema mentalitetu i psihi ljudi , ona treba da bude okrug do okruga, ne veca.