strpljenje

butjibutjibutji:
koliko je zapravo strpljenja potrebno da se "izadje na kraj" sa osobom ( moze biti prijatelj, bracni partner ili sta god vec ) koja ima hronicni mentalni poremecaj ?

koliko energije se izgubi podizanjem takvih osoba iz njihovog zacaranog kruga zapetljanih autodestruktivnih misli i ponasanja ?

jel hroinicni pacijent koji je oboleo od nekog vida mentalnog poremecaja uopste ima rezon koliko se na njega energije gubi dok vrti jednu te istu pricu konstantno i upada u svoje promene ili smatra da prema njemu svako mora da se ponasa kao prema princu ili princezi ?

da li ste izgiubli nekad strpljenje i udaljili se od naseg "ludaka" iz price ?
Kliknite za proširenje...

brineš o nekom? :o :o
možda nešto odgovorim sutra... al mislim da su tu valjda dve osobe u priči, taj "ludi" i taj koji kao nije lud i oni igraju igru
negde kažu da mora taj ludi da kao reši da promeni ponašanje, ne znam, to su obično priče o nekim zavisnostima ili od destruktivnog ponašanja koje ne mora baš biti ona očigledna zav. (alkohol droga) nego neka naizgled mekša lakša
ima neki razlog zašto se vežeš za takvu osobu i da li ste bar u početku kao neka ekipa malo ili više odsečena od sveta... i kad se mnogo odsečete onda ste verovatno naebali
 
izgubljeni slučaj:
imam toliko duboko ukorenjeno negativno mišljenje o sebi, da čim neko kaže bilo šta pozitivno, odmah pravim distancu prema njemu

p.s. inače, svi idoli su mi bili narkomani i samoubice još i ranije sam imao afinitet prema takvim ličnostima i poistovećivao sam se sa njima, nikada sa nekim šmekerima, sportistima, krimosima i sl
Kliknite za proširenje...

pa dobro al ti si "lud" za sebe, zarađuješ, funkcionalan si? ovi iz teme obično nečim opterete svog nekog spasitelja dok ih to drži, sad valjda je kvaka da spasitelj ne krene da ih gura dole jer se i on navukao na to stanje

pa mnogima su narkomani i samoubice hm idoli, to su obično nekakvi umetnici ili naučnici?, a što bi ti krimosi bili dobar primer, to je valjda do mlađe generacije, mislim što spajaš krimose sa sportistima kao dobro a ne krimose i te narko samoubice : )))

e pišem kao da mnogo nešto znam, malo ovako gledam zaključujem
 
Poslednja izmena:
butjibutjibutji:
koliko je zapravo strpljenja potrebno da se "izadje na kraj" sa osobom ( moze biti prijatelj, bracni partner ili sta god vec ) koja ima hronicni mentalni poremecaj ?

koliko energije se izgubi podizanjem takvih osoba iz njihovog zacaranog kruga zapetljanih autodestruktivnih misli i ponasanja ?

jel hroinicni pacijent koji je oboleo od nekog vida mentalnog poremecaja uopste ima rezon koliko se na njega energije gubi dok vrti jednu te istu pricu konstantno i upada u svoje promene ili smatra da prema njemu svako mora da se ponasa kao prema princu ili princezi ?

da li ste izgiubli nekad strpljenje i udaljili se od naseg "ludaka" iz price ?
Kliknite za proširenje...

Kao taj koji ima hronicni mentalni poremecaj, pretpostavljam(ne mogu da znam) da je potrebno jako mnogo, jako mnogo strpljenja i enerije i svega. Mislim nekad da bi prijatelj, partner, rodjak, mogao da poludi od takve osobe, recimo mene.
Ugh. To mi je najgore, sto neki sami pocnu da se ponasaju prema meni kao princezi jer znaju da me sve povredjuje, da me sve baca na crnu stranu(GPL), i onda ultrapazljivo sa mnom. Ne zelim da se to radi i mislim da se tako ,,pacijent" jos i razmazi.
Svi su izgubili strpljenje iz pobegli od mene. ;) Porodica me trpi i to je sve, svi drugi pobegnu ko da ih jure besni psi.
 
PerfectOne:
Da nisi ti neki vonabi pisac pa ovde ispituješ granice svoje moći da nas uvučeš u priču?
Čisto onako da proveriš da li će neko da te čita ako se pojaviš u izdanju Lagune?
Kliknite za proširenje...

hvala na komplimentu drugarice :) , ali u školi osnovnoj i srednjoj četvorka mi je bila krajnji domet u pisanju sastava, tako da ipak ne bih pokušavao da budem pisac ili poeta . počeo sam pre jedno nedelju dana da pišem dnevnik, na tom talasu sam se i registrovao na ovaj forum, ali slabo mi ide pisanje dnevnika. slabo mi ide pretvaranje misli u rečenice, razmera između misli i reči mi je 50:1, a i kratka mi je memorija pa propuštam da napišem neke važne stvari zbog čega sam i digao ruke. u školi skoro da nisam čitao lektire, i to mi je mnogo žao, išao sam u elektrotehničku školu gde nam je to bilo tolerisano. pročitao sam svega par knjiga lektire i to su knjige koje su mi pomogle da skrenem u ovo sranje u kojem sam već 12 godina. ostalo mi je u sećanju da sam od lektira pročitao dve kratke knjige: "Ep o Gilgamešu" i "Lovac u žitu (raži)". Kasnije kad sam već zagazio u depresiju otkrio sam JEsenjina, ali nisam nikada pokušavao da budem poeta, više volim da čitam nego da pišem

- - - - - - - - - -

butjibutjibutji:
troluje lik , zabavlja ga to , super se istripovao
Kliknite za proširenje...

što je najgore ne trolujem, u životu se uglavnom trudim da nosim masku da bih zaštitio i sebe i druge, ovde ne moram jer niko ne zna ko sam, pa mogu najiskrenije da govorim neke stvari, možda sam suviše katastrofično nastupio pa mislite da trolujem ali sve je istina koju ja znam i nosim u sebi
 
hirajgoagain:
pa dobro al ti si "lud" za sebe, zarađuješ, funkcionalan si? ovi iz teme obično nečim opterete svog nekog spasitelja dok ih to drži, sad valjda je kvaka da spasitelj ne krene da ih gura dole jer se i on navukao na to stanje

pa mnogima su narkomani i samoubice hm idoli, to su obično nekakvi umetnici ili naučnici?, a što bi ti krimosi bili dobar primer, to je valjda do mlađe generacije, mislim što spajaš krimose sa sportistima kao dobro a ne krimose i te narko samoubice : )))

e pišem kao da mnogo nešto znam, malo ovako gledam zaključujem
Kliknite za proširenje...

pa kako bih rekao, funkcionalan sam, da, u smislu da idem na posao i primam platu... sad druga je stvar što sam i na poslu i kući sam non stop. do skora nisam bio sam na poslu i to mi je bilo psihičko mučenje par godina sada da ne objašnjavam u detalje, u pitanju je bio vrlo specifičan slučaj, koji kada bih opisao možda bi se otkrilo ko sam, pošto nije bilo baš svakidašnje.

imam neku svoju masku za obične ljude sa kojima imam površan odnos, ali mislim da 90% ljudi vidi da mi nisu sve koze na broju pri prvom kontaktu.
 
izgubljeni slučaj:
pa kako bih rekao, funkcionalan sam, da, u smislu da idem na posao i primam platu... sad druga je stvar što sam i na poslu i kući sam non stop. do skora nisam bio sam na poslu i to mi je bilo psihičko mučenje par godina sada da ne objašnjavam u detalje, u pitanju je bio vrlo specifičan slučaj, koji kada bih opisao možda bi se otkrilo ko sam, pošto nije bilo baš svakidašnje.

imam neku svoju masku za obične ljude sa kojima imam površan odnos, ali mislim da 90% ljudi vidi da mi nisu sve koze na broju pri prvom kontaktu.
Kliknite za proširenje...

a ti bi da se uklopiš ali ti ne ide ili šta
 
hirajgoagain:
a ti bi da se uklopiš ali ti ne ide ili šta
Kliknite za proširenje...

hm, to je zanimljivo pitanje koje me odvlači na to da otvorim temu istorijata moje bolesti... bojim se da to moje pričanje o prošlosti ne poremeti ono što sam pokušao da iskažem do sada.

ali da ne bi bilo dosadno evo pričaću malo o prošlim vremenima, ali imajte u vidu da je to ipak za mene samo daleka prošlost i ništa više od toga

prvih par godina depresije mi je bilo najgore, sećam se kad se probudim ujutru desetak sekundi sam se osećao tako lepo dok nisam bio svestan gde sam i šta sam i onda me nešto stegne u grudima i drži me skoro ceo dan. da ne duljim priču, početkom 2007. (zaršavao sam srednju školu) sam postao svestan da ne mogu tako da živim više i da mi je to verovatno od konstantnog cirkanja, varenja i sl. sredinom te godine sam rešio da presečem jer sam se uplašio da sam dobio sidu (glupa priča ukratko istripovao sam se jer nisam mogao da ozdravim od neke bolesti, nisam nikad imao seks niti sam se bo u venu nego sam pio iz iste flaše sa jednim likom za koga sam naknadno čuo da ima sidu, ne znam da li je to uopšte tačno, ali ja se istripujem da moram da prestanem da pušim pijem i sve ostalo pa da vidim da li ću ozdraviti ili stvarno imam sidu), i nekako ostavim i ozdravim, i bukvalno par nedelja posle toga mi najbolji drug završi u zatvoru (nanošenje teških telesnih povreda). I tu sam pukao i prelomio da prekidam ovaj dosadašnji život da hoću da se integrišem u normalno zdravo društvo i da se vratim na pravi put na kojem sam nekad kao bio. Neposredno posle toga je bio jedan period kada sam išao u palatu pravde skoro pa jednom nedeljno i sve mi je to ogadilo moj dotadašnji život i učvrstilo mi ubedjenje da neću da se vratim tamo gde sam bio. Unormalio sam se , težio da budem sa normalnim ljudima da pričam o normalnim stvarima, ugojio sam se i fizički razvio. ALI ubrzo počnem da provaljujem da sve manje i manje zanimam ljude oko sebe, i brzo provaljujem da završavam kao poslednje levo smetalo gde god da se pojavim. Racio mi je govorio da sam na pravom putu i da će sve doći na svoje ALI očima vidiš da ideš nizbrdo i da sve manje interesuješ ljude oko sebe. sve to je stvorilo opet tešku konfuziju u mojoj glavi i opet mi se upalio taj žar depresije. Bio sam spreman na sve samo da budem normalan dečko, nisam popio nijedno pivo tri godine, slušao sam najgoru seljačku muziku, čak nisam nijednom onanisao za 3 godine jer sam mislio da će me to nagnati da nadjem devojku, ali ništa od svega toga i čitava operacija je propala... i shvatio sam da nisam kao drugi, da sam slaba nezrela ličnost bez iakkvih socijalnih veština, da se nikad nisam i izlečio od one depresije, samo sam kratkotrajno umislio da više nisam onaj stari. TRi godine šatro studiranja je brzo prošlo i ostao sam opet sam u svojoj čamotinji bez svetla na kraju tunela

eto glupa dugačka digresija i bespotrebna ali sad kad sam ispisao sve ovo greota je da brišem

- - - - - - - - - -

butjibutjibutji:
troluje lik , zabavlja ga to , super se istripovao
Kliknite za proširenje...

kunem se svime da nikad nisam ima seks ni devojku. probaj da zamisliš šta se dešava u mozgu lika od 30 godina koji nikad nije imao devojku
 
Poslednja izmena:
Imam ja druga od 24 koji nijad nije imao devojku a ne verujem da ce i do tridesete, ali on mi deluje psihicki stabilno i funkcionise po principu robota. Ne zanimaju ga devojke i posbetio se faksu. Ni ja nisam imao ribu vec 3 godine, to ti je kao skidanje sa dopa, u prvih nekoliko meseci ti bude teško, kasnije se naviknes. Probaj da se bavis drugim stvarima, a nek ti uteha bude ta da ce svakako ta depra i citava agonija oko nje sa se zavrsi tako sto ces da umres kao i svi mi. Tako se ja bar tesim.
 
momcilo95:
Imam ja druga od 24 koji nijad nije imao devojku a ne verujem da ce i do tridesete, ali on mi deluje psihicki stabilno i funkcionise po principu robota. Ne zanimaju ga devojke i posbetio se faksu. Ni ja nisam imao ribu vec 3 godine, to ti je kao skidanje sa dopa, u prvih nekoliko meseci ti bude teško, kasnije se naviknes. Probaj da se bavis drugim stvarima, a nek ti uteha bude ta da ce svakako ta depra i citava agonija oko nje sa se zavrsi tako sto ces da umres kao i svi mi. Tako se ja bar tesim.
Kliknite za proširenje...

najviše na svetu se plašim smrti ali ne u smislu da nešto nisam stigao da uradim, da nisam ispunio svoju svrhu i sl, već se moj um užasava pomisli da će jednog trenutka prestati da postoji, da će taj moj unutrašnji glas prestati da postoji...

 
izgubljeni slučaj:
najviše na svetu se plašim smrti ali ne u smislu da nešto nisam stigao da uradim, da nisam ispunio svoju svrhu i sl, već se moj um užasava pomisli da će jednog trenutka prestati da postoji, da će taj moj unutrašnji glas prestati da postoji...

Kliknite za proširenje...

E pa onda ne tnam sta da ti kazem, probaj da nadjas veru u Boga i Boga u sebi, neki ljudi tako lakse podnose patnju misleci da sve ovo ima smisla.
 
Адастра:
Па морамо да зажмиримо на трола. Реално, форум је слабо посјећен.
Kliknite za proširenje...

bolje da se obratio doktorki nadi macuri. ona bi ga sigurno izlečila mada iskreno mislim da njemu lečenje nije potrebno jer još ne videh depresivca koji tako razložno i sa logikom posmatrača opisuje svoj problem.
 
A imal ko odgovor na moju poruku, odgovorila sam autorki da je potreno mnogo strpljenja za osobe sa psihickim probemima, da su od mene kao osobe sa granicnim poremecajem svi digli ruks
 
Pre su ga zvali granicni poremecaj jer su mislili da se granici izmedju psihoze i neuroze, sad ne znam jel se to ispostavilo netacno ali ugl sad se zove emocionalno nestabilni poremecaj licnosti. Samo je meni krace pa i lakse da ga onako prvo zovem :D
Kao sto ime kaze, emocionalna nestabilnost. Velika impulsivnost, burno reagovanje na stvari, hronican osecaj unutrasnje praznine. Veliki strah da ce te drugi napustiti i zato teranje svaog od sebe. U vezi je stalno prisutno ono, ti mene ne volis, ne svidjam ti se dovoljno, pa stalno trazenje razloga da drugima nije dovoljno stalo do tebe, i onda teranje svih od sebe da ne bi oni oterali tebe.
Kazu da poremecaj nastaje vezan za neko takozvano napustanje od majke, da je recimo dete dugo bilo odvojeno od majke, da majka nije imala vremena za dete itd. Zato osoba kasnije stalno pati od toga da ce je svi napustiti..
Gledanje crno belo na stvari, ili mrzis nekog ili ga idealizujes i dizes u nebesa. Ili je sve njesra ili je sve savrseno i savrseno super strava se osecas, ili zelis da se ubijes..

Verujem da mozda zvuci nista posebno, kao svi smo mi malo nestabilni, svi menjamo raspolozenje, ali ovo je mnogo mnogo zesca stvar.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Diazepam47:
Pre su ga zvali granicni poremecaj jer su mislili da se granici izmedju psihoze i neuroze, sad ne znam jel se to ispostavilo netacno ali ugl sad se zove emocionalno nestabilni poremecaj licnosti. Samo je meni krace pa i lakse da ga onako prvo zovem :D
Kao sto ime kaze, emocionalna nestabilnost. Velika impulsivnost, burno reagovanje na stvari, hronican osecaj unutrasnje praznine. Veliki strah da ce te drugi napustiti i zato teranje svaog od sebe. U vezi je stalno prisutno ono, ti mene ne volis, ne svidjam ti se dovoljno, pa stalno trazenje razloga da drugima nije dovoljno stalo do tebe, i onda teranje svih od sebe da ne bi oni oterali tebe.
Kazu da poremecaj nastaje vezan za neko takozvano napustanje od majke, da je recimo dete dugo bilo odvojeno od majke, da majka nije imala vremena za dete itd. Zato osoba kasnije stalno pati od toga da ce je svi napustiti..
Gledanje crno belo na stvari, ili mrzis nekog ili ga idealizujes i dizes u nebesa. Ili je sve njesra ili je sve savrseno i savrseno super strava se osecas, ili zelis da se ubijes..

Verujem da mozda zvuci nista posebno, kao svi smo mi malo nestabilni, svi menjamo raspolozenje, ali ovo je mnogo mnogo zesca stvar.
Kliknite za proširenje...

ali ako to primećuješ kod sebe možeš bar nekad da nekako koriguješ? doduše ja imam problem da delujem ko ...??? i deluje mi da bih mogla bolje ali do danas nisam sebi dala neki plus

što ne probate psihologe i razgovore ako već mislite da imate problem, mada nekad pomogne i traženje nekih oblasti ili aktivnosti, mada ja i ne znam

- - - - - - - - - -

izgubljeni slučaj:
najviše na svetu se plašim smrti ali ne u smislu da nešto nisam stigao da uradim, da nisam ispunio svoju svrhu i sl, već se moj um užasava pomisli da će jednog trenutka prestati da postoji, da će taj moj unutrašnji glas prestati da postoji...
Kliknite za proširenje...

i meni ovo zvuči ko neka religijska priča o umiranju, doduše muvam se pasivno po crkvi, al nije da si izmislio tu priču, ona na neki način već postoji
al ne moraš da radiš ništa, dosta je što ideš na posao i plaćaš račune ako ništa :confused:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top