Automobil je skrenuo u pravcu Ušća i zaustavio se na malom prostoru pored šetališta. Sedeći u kolima natkriljenim gustim, isprepletenim krošnjama drveća, koje su se, kao katedrala, zatvarale u svod, Sonja je iznenada doživela katarzu. Kroz prozor je videla bicikliste, ljude sa psima, decu … gradski život koji se, u prolećenim večerima, slivao na obalu reke u potrazi za mirisima i romantičnim odsjajima mlade mesečine u vodi. Život još uvek može biti lep – pomislila je – samo treba zgrabiti najbolje trenutke; treba im se prepustiti, zaboraviti sve ostalo i pogaziti krute principe, jer ništa nije večno… Ništa, sem prijatnih uspomena, koje nam oplemenjuju sećanje.
Aleksandar je uključio plejer i ubacio disk. ‘Shine on You Crazy Diamond’ preplavio je Sonjina čula. Dugo, dugo nije slušala ‘Flojde’. „Znam da voliš ovu stvar“, rekao je, sa smeškom u očima. „Večita je“, odgovori ona, osećajući se poput putnika u vremeplovu, iznenada izbačenog iz kapsule u sopstvenu prošlost. Sada je imala samo malo više od dvadeset godina, i nije bio potreban nijedan pogled u retrovizor da bi zaključila kako joj je lice povratilo sjaj a kosa živost; telo joj se zateglo, napinjalo, kipelo, kao da će pocepati staru košuljicu i prsnuti u svojoj jedrini. Jedva savlađujući drhtanje ruku, zapalila je još jednu cigaretu.
„Reci mi, Sonja, šta bismo radili da smo te davne večeri bili zajedno? Ili, da smo sada na nekom drugom mestu?“ upitao je. Zabacio je glavu na naslon sedišta i proturio lakat kroz otvoren prozor.
„Sve ono što bismo poželeli“.
„Budi malo određenija“.
„Oduvek sam maštala da ti ljubim vrat… Eto, od toga bih počela. Zatim bih prešla na tvoje grudi i ruke“.
„Već mi se sviđa… A zatim?“
„Ne znam… Verovatno bih se do tada sasvim izgubila…“
„Brzaš“, kazao je, „zato što hoćeš da izbegneš priču… Stidiš se. Ja nisam stranac. Sreli smo se posle dosta vremena i osećamo uzajamnu privlačnost. Želiš me koliko i ja tebe… Pa, čemu gluma? Hajde, kaži: jesi li još uvek divlja u srcu kao nekada? Barem sam te zamišljao divljom. Nisam mogao ništa naslutiti iz one epizode u motelu. Sve se odigralo tako brzo…“
„Ne želim da pričam o toj večeri“.
„Izvinio sam ti se, zar ne? Ni ja nisam hteo na taj način…“
Zatreperila je od Gilmurovog glasa, koji je, u refrenu, ispunio prostor; vinuo se još dalje i dublje, prolazeći kroz svaku poru Sonjinog naelektrisanog bića, dotakao – činilo se – i Aleksandra, jer je, odjednom, ponovo izgledao isto kao nekada. Sonja ga je pomilovala po licu, ozarena njegovim rečima i prisustvom, glasovima ljudi oko njih, mirisom reke koja je isparavala, lavežom pasa … koječime, što je prepoznala kao trenutak apsolutnog savršenstva. „Nemaš pojma koliko sam bila zaljubljena u tebe“, rekla je, sa suzama sreće u očima.
„A sad?“
Umesto odgovora, poljubila ga je u stisnuta usta. Nije uzvratio.
„Šta sada osećaš?“ pitao je opet, namrgođen.
„Ne znam“, rekla je iskreno.
„Želiš li da budeš sa mnom?“
„Da“.
„Ali, to mora biti beskompromisno. Bez uslova. Bez foliranja. Ozbiljno“.
„U redu…“, kazala je.
Uključio je motor. Ćutke su se odvezli do ‘Hajata’. Kada su ušli u sobu, učinilo joj se da je, nekada davno, bila na tom mestu. Sve ovo je već odsanjala: dva kreveta, spojena u jedan, prekriven satenskim čaršavom; korpica voća na noćnom ormariću; čupavi, svetli tepih, veliko ogledalo, portabl televizor, beržere cvetnog dezena; zavese od belog muslina, koje poigravaju na večernjem povetarcu… Dok je Aleksandar bio u kupatilu, skinula se i zavukla pod pokrivač; iako svilenkast, palio joj je kožu i jedva je obuzdavala potrebu za milovanjem svog tela.
Čim su se dodirnuli, znala je da će ova noć biti nešto posebno… Istovremeno nežna i strastvena. Kao Liebertango. Nešto, o čemu je maštala celog života. Bili su to romantični snovi devojčice, u kojima je ona ležala na travi, gledala u zvezdano nebo i držala se za ruke sa vilinskim ljubavnikom; ujedno, bili su erotični: puni pokreta, drhtanja, šapata, mirisa, naizmeničnih smenjivanja nežnih milovanja i strasnih izliva. Znali su kako da ugode jedno drugom, kao da su vodili ljubav hiljadu puta. Kupali su se u svojim sokovima: njegov znoj kapao je po njoj, a njena pljuvačka razmazala se po Aleksandrovim slabinama. „Volim te“, rekla mu je, u poslednjem uzdahu, pre nego što su joj se sjajne tačkice raspršile pred očima. Čula je Aleksandra kako joj, glasom, koji je podsećao na jecaj, odgovara: i ja tebe.
Kada je pomislila da je gotovo, i da više nema ni trunke snage u njihovim telima, on je počeo ponovo, žareći je dodirima i govoreći kako je divna – lepe grudi, čvrsta zadnjica, noge kao u gazele, prekrasna koža – a Sonja je osetila kako u njoj opet raste ubuđenje, od koga se rastočila u milionite delove sebe. Tek pošto se sjedinila sa njim, vratila se u svoj prvobitni oblik.
„Zauvek, Sonja“, šapnuo joj je na uvo, i ona je odgovorila: zauvek.
Dakle - NE pornografska priča, već erotska. Ako vam nije jasna razlika, izguglajte, ili me pitajte. 
Biće ovde svega, koliko vidim... 
