Lancier
Veoma poznat
- Poruka
- 14.419
Kolibri
Kolibriji (Trochilidae) su familija ptica koja je sa bliskim, srodnim porodicama pravih čiopa (Apodidae) i ćubastih čiopa (Hemiprocinidae), svrstana u zajednički red čiopa (Apodiformes). Pojedini autori izdvajaju kolibrije u sopstveni red Trochiliformes. Familija kolibrija ima više od 100 rodova i oko 330-340 vrsta.
Izgled i građa tela
Kolibriji su uglavnom vrlo male ptice. Najmanji kolibri koji je u isto vreme i najmanja ptičja vrsta uopšte, Mellisuga helenae, dugačak je, zajedno s kljunom i repnim perima, samo 6 cm. Najveća vrsta je Patagona gigas, a veliki su oko 25 cm. Većina kolibrija ima šareno perje, po pravilu s metalnim odsjajem. Grlo mužjaka je često sjajno crveno, plavo ili smaragdno zeleno.
Posebno obeležje kolibrija je kljun, koji je kod gotovo svake vrste drugačiji. Tako vrsta Ensifera ensifera ima kljun dug 10 cm, što je gotovo jednako koliko mu je dugačak ostatak tela. Suprotno tome, kljun vrste Ramphomicron microrhuncum je dug samo 5 mm. Nekim vrstama kljun je savijen na dole, nekim na gore, a zajedničko im je samo to, da je svaki prilagođen sasvim određenom tipu cveta, tako da svaka vrsta ima svoju vlastitu ekološku stanicu, čime se izbegava konkurencija među vrstama.
Jezik im je dugačak i može se ispružiti daleko iz kljuna. Na vrhu je rascepljen i ima oblik cevčice, što im omogućava da lako piju nektar iz cvetova.
Osobine
Kolibriji imaju vrlo visoku frekvenciju zamaha krilima, čak do 80 zamaha u sekundi. To im omogućava let u stranu kao i unazad, a mogu i ostati u vazduhu na jednom mestu. Još jedna osobina kolibrija je i da imaju osam pari rebara, dok ih druge ptice imaju uglavnom šest. Srce im radi brzinom od 400 do 500 otkucaja u minutu, a broj udaha u minutu im je do 250. Za vreme sna, drastično im se smanjuje frekvencija otkucaja srca jer bi u suprotnom, zbog vrlo brzog metabolizma, uginuli od gladi.
Rasprostranjenost
Kolibriji u prirodi žive isključivo u Americi, i to od juga Aljaske pa do Ognjene zemlje.
Kolibriji (Trochilidae) su familija ptica koja je sa bliskim, srodnim porodicama pravih čiopa (Apodidae) i ćubastih čiopa (Hemiprocinidae), svrstana u zajednički red čiopa (Apodiformes). Pojedini autori izdvajaju kolibrije u sopstveni red Trochiliformes. Familija kolibrija ima više od 100 rodova i oko 330-340 vrsta.
Izgled i građa tela
Kolibriji su uglavnom vrlo male ptice. Najmanji kolibri koji je u isto vreme i najmanja ptičja vrsta uopšte, Mellisuga helenae, dugačak je, zajedno s kljunom i repnim perima, samo 6 cm. Najveća vrsta je Patagona gigas, a veliki su oko 25 cm. Većina kolibrija ima šareno perje, po pravilu s metalnim odsjajem. Grlo mužjaka je često sjajno crveno, plavo ili smaragdno zeleno.
Posebno obeležje kolibrija je kljun, koji je kod gotovo svake vrste drugačiji. Tako vrsta Ensifera ensifera ima kljun dug 10 cm, što je gotovo jednako koliko mu je dugačak ostatak tela. Suprotno tome, kljun vrste Ramphomicron microrhuncum je dug samo 5 mm. Nekim vrstama kljun je savijen na dole, nekim na gore, a zajedničko im je samo to, da je svaki prilagođen sasvim određenom tipu cveta, tako da svaka vrsta ima svoju vlastitu ekološku stanicu, čime se izbegava konkurencija među vrstama.
Jezik im je dugačak i može se ispružiti daleko iz kljuna. Na vrhu je rascepljen i ima oblik cevčice, što im omogućava da lako piju nektar iz cvetova.
Osobine
Kolibriji imaju vrlo visoku frekvenciju zamaha krilima, čak do 80 zamaha u sekundi. To im omogućava let u stranu kao i unazad, a mogu i ostati u vazduhu na jednom mestu. Još jedna osobina kolibrija je i da imaju osam pari rebara, dok ih druge ptice imaju uglavnom šest. Srce im radi brzinom od 400 do 500 otkucaja u minutu, a broj udaha u minutu im je do 250. Za vreme sna, drastično im se smanjuje frekvencija otkucaja srca jer bi u suprotnom, zbog vrlo brzog metabolizma, uginuli od gladi.
Rasprostranjenost
Kolibriji u prirodi žive isključivo u Americi, i to od juga Aljaske pa do Ognjene zemlje.
