Strasno se osjecam

D

Dakaldov

Početnik
Poruka
43
Pozdrav ljudi,i ranije sam pisao o ovoj temi i vec skoro mjesec i pol dana pucaju me suicidalne misli.Pocelo je tako sto se nakon stresne situacije polavile samo sam ih tad registrovao kao glupost medjutim kad sam nakon 10 tak dana postavio pitanje da li to zelim?Pa onda je nastala borba sa samim sobom da zelim,da hocu,sta ako stvarno zelim i dosta mi je svega.Sad duboko vjerujem da se zelim ubiti i to mi je pokvarilo zivot.Prije sam to mogao da kontrolisem tako sto navedem razloge da necu ali opet mi se vracalo da hocu i ja povjerujem jercmi preraste u osjecanje.Doslo je do kriticne tacke gdje samo sto nisam poceo planirati suicid gdje i kako otisao sam kod psihijatra.Propisao mi je ad anafranil pijem ujutro 25mg i popodne 25 mg znaci 2 tablete.Stanje mi se fizicki popravilo extra se osjecam ali i dalje hocu da se ubijem a ne znam zasto hocu.Prisiljava me ta misao da ja to hocu i zelim.pijem evo vec 14 dan a-depresiv.Ne znam kako da otjeram te suicidalne ideje.Gubim se i u poslu i u zivotu i u sveme.Stalno mi je u glavi da hocu da se ubijem i gotovo.Da li je neko imao slicnih problema
 
Dakaldov:
Pozdrav ljudi,i ranije sam pisao o ovoj temi i vec skoro mjesec i pol dana pucaju me suicidalne misli.Pocelo je tako sto se nakon stresne situacije polavile samo sam ih tad registrovao kao glupost medjutim kad sam nakon 10 tak dana postavio pitanje da li to zelim?Pa onda je nastala borba sa samim sobom da zelim,da hocu,sta ako stvarno zelim i dosta mi je svega.Sad duboko vjerujem da se zelim ubiti i to mi je pokvarilo zivot.Prije sam to mogao da kontrolisem tako sto navedem razloge da necu ali opet mi se vracalo da hocu i ja povjerujem jercmi preraste u osjecanje.Doslo je do kriticne tacke gdje samo sto nisam poceo planirati suicid gdje i kako otisao sam kod psihijatra.Propisao mi je ad anafranil pijem ujutro 25mg i popodne 25 mg znaci 2 tablete.Stanje mi se fizicki popravilo extra se osjecam ali i dalje hocu da se ubijem a ne znam zasto hocu.Prisiljava me ta misao da ja to hocu i zelim.pijem evo vec 14 dan a-depresiv.Ne znam kako da otjeram te suicidalne ideje.Gubim se i u poslu i u zivotu i u sveme.Stalno mi je u glavi da hocu da se ubijem i gotovo.Da li je neko imao slicnih problema
Kliknite za proširenje...

Trebalo je otici kod psihijatra cim se osete suicidalne misli ili bilo kakvo razmisljanje o "Svrhama zivota, filozofijama, zasto covek zivi i slicno". Sve je to uvod u depresiju. Posle krene, pa covek misli moze da iskontrolise. Ali ne moze. Ako je uhvatilo svoj tok, gurace dalje sve do suicida. Dobro je sto si otisao kod psihijatra, mada moglo je i ranije.

Vrlo je vazna i ta stresna situacija koju si naveo, ali nisi napisao. Otprilike i treba 2 nedelje da prorade antidepresivi, i da covek oseti promene, ne moze ranije, nisu to anksiolitici.
Mozda pored te depresije ispoljavas polako i OKP (opsesivno-kompulzivni poremecaj), te imas iracionalne prisilne misli da kao zelis da napravis suicid, iako duboko u sebi ti to NE OSECAS, i znas da to nije racionalna misao, tj nije potreba tvoja. Imas samo misao o tome, prisilnu ali je ne prihvatas. Depresivan covek zaista zeli da izvrsi suicid i tu ne vidi neki problem, sve snage su pale, samo se prepusti i krece polako u akciju kada odluci kako, kada, gde, cime.

U svakom slucaju reci sto pre to tvom psihijatru, to moze biti i zbog samog leka, i tvog tela koji se privikava na njega, a moze biti i razvijanje OKP-a itd. Mozda da ti ukljuci i anksiolitik neki, pa da probas da uvidis da li ima promene sa tim mislima ili ne....

I sta to znaci stanje ti se fizicki popravilo i extra se osecas? Moze biti to i manija ili hipomanija. Moze biti smena te manije/hipomanije i depresivne faze, kada pozelis suicid, pa kada prodje onda opet "extra sve super", tj manicna euforicna faza, ili hipomanicna koja se teze i uocava. Tada bi bilo reci o bipolarnom poremecaju.

Je l nisi imao neku vrstu halucinacija mozda do sada? Vidnu, slusnu i sl? Neke cudne ideje i razmisljanja mozda?
 
Svako ima slićne probleme,ali dok ne počnu da opsedaju,nema potrebe za posetu psihijatru.
Ti si bar otišao psihijatru i tvoj post ovde je dokaz da se boriš!
Pogledaj statistiku:dobar broj njih umesto kod psihijatra odu sv.Petru...
Ne pišeš kad ti je zakazan kontrolni pregled,a ne verujem da nije. Trebalo bi da je za mesec dana.
U svakom slučaju ćeš i toliko izdržati jer će anafranil tek pokazati svoje dejstvo vrlo uskoro,ali nema smetnji da posetiš
istog psihijatra i pre tih dejstava i požališ mu se na svoje suicidalne primisli,bez obzira što će ih anafril uskoro obrisati!
Opake su te misli,ali vidi,njima ne dobijaš ništa,a život daje sve mogućnosti!
Pogledaj samo koliko je lepota oko nas!Zasad ti nisu važne,ali progledaćeš pa se moguće i zaljubiti itd...
Važno je da život teče...:)
 
Nisam.Samo me pritiska ta misao da ja stcarno hocu da se ubijem.Peovao sam kontrirati sa kazem necu,dzaba kao da hocu i gotovo.Kao da mi mozak kaze da hocu.Nadam se da cu se izvuci.

- - - - - - - - - -

Drakce hvala ti drug moj puno.Ja znam koliko je zivot lijep.A isto tako imam 22 godine i treba da se borim za svoju porodicu da osnujem da zivim.Ne znam samo da li mi je malena doza anafranila pijem 50 mg na dan da li mi to moze pomoci.Pijem ujutro 25mg i popodne 25 mg

- - - - - - - - - -

Najgore je zadnja 4 dana prititisce me misao da ja to stvarnp zelim i nmg joj se suprostaviti jer se tako osjecam da stvarno zelim.Nadam se da ce biti bolje
 
Idem kod privatnog psihijatra jer me je onaj drzavni bio zakazao tek za mjesec dana.Svaki put me ocerupa ovaj privatni.Nemam vise ni novca a ovaj anafranil pijem jednu tabletu ujutro i kedmu u podne.Sta mislite da li je to mala doza.Najgore ta stresna situacija mi je bila u vezi one utakmice kad sam pomislio ubicu se ako promasi penal jer ja imam taj vid okp i taj lik je promasio penal.Najgore je sto ja mislim kao da sam tad isao s namjerom da se ubijem pa me to pritisce da moram to uraditi jercje promasio
 
georgejune:
Bolje idi neka riba da te istrese iz gaca socijalizuj se malo
Kliknite za proširenje...

To bi ga,definitivno vratilo u život...;)
Šalim se...I znam da se nije šaliti s okp,ali i ti bi momče trebao početi da se šališ s tom bolešću kao da je stranac kog treba da se otreseš.A hoćeš-obećavam ti!
Znam ja dosta primera u kojima je remisija trajna!
Danas su lekovi čudo!
To što sporije počinje da ti deluje anafranil,znači samo da će imati dugačko produženo dejstvo kad počne da deluje...Verujem da si neke znake dejstva već primetio i očekujem da se ovih dana javiš i da nam saopštiš kakva su dejstva,kakvi su novi osećaji!
Treba da veruješ u taj lek-do sada je pokazao 100% efikasnost!
 
Evo radim nesto na kuci i u glavi mi samo da hocu da se ubijem.Ne znam brt koji mi je djavo u glavi pa me nagovara da samo to hocu,znaci mozak mi kaze hoces da se ubijes i ja vjerujem u to da hocu i da necu vise da zivim.Jer desilo mi se u zadnja 4 dana da stvarno hocu da se ubijem.Nevjerovatno sta mi se desava.Nadam se da cu se izvuci.Otici cu kod psihijatra da vidim hoce li mi pojacati dozu anafranila ili nece hoce li mi jos nesto dodati npr antipsihotik ili jos nesto.On je meni dao antiepileptik zadnji put prije 10 dana da pijem latrigil ali nisam ga poceo piti.Mislio sam da ce se smanjiti sa anafranilom,nadam se da hoce.Mozda mi je mala doza
 
Evo me cim sam dosao na posao opet prisilni suicidalni osjecaji i misli da hocu da se ubijem.Jos me nasikiraju ove budale sa kojjma radim u trgovini.Nadam se da cu uspjeti sebi reci e ne zelis se ubiti i da cu istrajati
 
Dakaldov:
Evo radim nesto na kuci i u glavi mi samo da hocu da se ubijem.Ne znam brt koji mi je djavo u glavi pa me nagovara da samo to hocu,znaci mozak mi kaze hoces da se ubijes i ja vjerujem u to da hocu i da necu vise da zivim.Jer desilo mi se u zadnja 4 dana da stvarno hocu da se ubijem.Nevjerovatno sta mi se desava.Nadam se da cu se izvuci.Otici cu kod psihijatra da vidim hoce li mi pojacati dozu anafranila ili nece hoce li mi jos nesto dodati npr antipsihotik ili jos nesto.On je meni dao antiepileptik zadnji put prije 10 dana da pijem latrigil ali nisam ga poceo piti.Mislio sam da ce se smanjiti sa anafranilom,nadam se da hoce.Mozda mi je mala doza
Kliknite za proširenje...

можда треба мало времена да почне да делује , не може лек сам да реши ствари , мораш и ти да се покренеш .нађи нешто што те испуњава .слушај музику , учи неки страни језик
гледај нешто интересантно и читај ..забави се и окупирај се послом .

престани да мислиш на самоубиство , скрени мисли на другу страну и тако се бори а лекови ће учинити своје и за месец дана си као нов ..

број у себи до милион , само немој дозволити црне мисли да те надвалдају
 
Hejde probaj da vidiš zašto te smrt privlači sebi. Budi iskren prema sebi, uzmi olovku i papir i piši.
Napiši sve razloge zbog kojih se osjećaš kako se osjećaš. Kažeš hoćeš da se ubiješ... foksirao si
htjenje na nešto što te privlači iz tame. Premjesti fokus htjenja na nešto drugo što je u svjetlu.
Nemoj se suprotstavljati htjenju za saoubistvom, jer suprotstavljanje, 'neću', je podjednako snažno
sredstvo koje te opet privlači istom cilju. Hoću i neću nešto imaju isti cilj; fokusiraju tvoju pažnju na
to isto nešto. U ovom slučaju i jedno i drogo fousiraju pažnju na samoubistvo. Sjedni sam sa sobom
i zapišti šta još u životu HOĆEŠ. Maštaj, fokusiraj se na to što hoćeš i tvoj fokus će ti pomoći da
provodiš više kvalitenog vrermena u tim mislima.


Imam za tebe jednu praktičnu, fizičku vježbu, koja služi trenutnom anuliranju misli. Jednom kad
anuliraš misli iz svoje glave anulirat ćeš i želju koja se javlja sa tim mislima. Evo ovako:

Postavi ruke sa otvorenim šakama 30-tak cm sa jedne i sa druge strane glave. Takođe ih postavi 45
stepeni u odnosu na liniju očiju. Dakle, neka budu tridesetak cm lijevo i desno od glave i tridesetak
cm ispred ravni u kojoj su ti oči. Lijevim okom gledaj u lijevu ruku a desnim u desnu. U obe ruke
gledaj odjednom, drži ruke u vidnom polju očiju a onda polako, dok još držiš fokus na rukama prenesi
fokus ispred sebe u treću tačku, negdje naprijed između ruku. Sad imaš tri tačke fokusa. Drži ih sve
osviješćene. Niti jedna ne treba biti glavna tačka fokusa, sve tri treba da imaju istu vrijednost. Kad to
ostvariš shvatit' ćeš jedno: U tvojoj glavi neće biti niti jedne misli. Zašto? Naš razum ne može držati
fokus na tri tačke i misliti. Ako pak još uvijek misliš, znak je da nisi ostvario tri-tačke fokus, pokušaj
ponovo. Kad to ostvariš drži se u tom stanju koliko možeš, 5-10 secundi. Kad izađeš iz tog fokusa shvatit'
ćeš da su tvoje misli o samoubistvu isčezle i da nemaju nikakvu nit sa tvojom stvarnošću. Radi to kad
god osjetiš prvu misao o samoubistvu. Ne košta te ništa i zahtijeva samo disciplinu i 1-2 minuta tvog
vremena. Što to više uvježbaš manje vremena će ti biti potrebno da to ostvariš... a onda će se desiti da
će takve misli totalno isčeznuti iz tvoje podsvijesti.

Probaj. Ne košta ništa. Budi sam svoj 'psihijatar'. :ok:
 
JA KOJI JESAM:
Hejde probaj da vidiš zašto te smrt privlači sebi. Budi iskren prema sebi, uzmi olovku i papir i piši.
Napiši sve razloge zbog kojih se osjećaš kako se osjećaš. Kažeš hoćeš da se ubiješ... foksirao si
htjenje na nešto što te privlači iz tame. Premjesti fokus htjenja na nešto drugo što je u svjetlu.
Nemoj se suprotstavljati htjenju za saoubistvom, jer suprotstavljanje, 'neću', je podjednako snažno
sredstvo koje te opet privlači istom cilju. Hoću i neću nešto imaju isti cilj; fokusiraju tvoju pažnju na
to isto nešto. U ovom slučaju i jedno i drogo fousiraju pažnju na samoubistvo. Sjedni sam sa sobom
i zapišti šta još u životu HOĆEŠ. Maštaj, fokusiraj se na to što hoćeš i tvoj fokus će ti pomoći da
provodiš više kvalitenog vrermena u tim mislima.


Imam za tebe jednu praktičnu, fizičku vježbu, koja služi trenutnom anuliranju misli. Jednom kad
anuliraš misli iz svoje glave anulirat ćeš i želju koja se javlja sa tim mislima. Evo ovako:

Postavi ruke sa otvorenim šakama 30-tak cm sa jedne i sa druge strane glave. Takođe ih postavi 45
stepeni u odnosu na liniju očiju. Dakle, neka budu tridesetak cm lijevo i desno od glave i tridesetak
cm ispred ravni u kojoj su ti oči. Lijevim okom gledaj u lijevu ruku a desnim u desnu. U obe ruke
gledaj odjednom, drži ruke u vidnom polju očiju a onda polako, dok još držiš fokus na rukama prenesi
fokus ispred sebe u treću tačku, negdje naprijed između ruku. Sad imaš tri tačke fokusa. Drži ih sve
osviješćene. Niti jedna ne treba biti glavna tačka fokusa, sve tri treba da imaju istu vrijednost. Kad to
ostvariš shvatit' ćeš jedno: U tvojoj glavi neće biti niti jedne misli. Zašto? Naš razum ne može držati
fokus na tri tačke i misliti. Ako pak još uvijek misliš, znak je da nisi ostvario tri-tačke fokus, pokušaj
ponovo. Kad to ostvariš drži se u tom stanju koliko možeš, 5-10 secundi. Kad izađeš iz tog fokusa shvatit'
ćeš da su tvoje misli o samoubistvu isčezle i da nemaju nikakvu nit sa tvojom stvarnošću. Radi to kad
god osjetiš prvu misao o samoubistvu. Ne košta te ništa i zahtijeva samo disciplinu i 1-2 minuta tvog
vremena. Što to više uvježbaš manje vremena će ti biti potrebno da to ostvariš... a onda će se desiti da
će takve misli totalno isčeznuti iz tvoje podsvijesti.

Probaj. Ne košta ništa. Budi sam svoj 'psihijatar'. :ok:
Kliknite za proširenje...

Poslušaj ga Dakaldov, ovo mi izgleda kao dobra baza za rešenje tvog problema, A ni ne izgleda teško.
 
Ovo mi se cini dobro brate probacu mada ne kontam te najbolje kako treba iako si dobro objasnio.Ne znam ni ja sto hocu da se ubijem.Samo znam da hocu a sto ne znam.Kad bi mi mogao bolje objasniti ili pokazati na nekom videu
 
JA KOJI JESAM:
Budi iskren prema sebi, uzmi olovku i papir i piši.
Kliknite za proširenje...

'Ćutanje o bolnim, teškim, traumatskim događajima je štetnije od samih događaja.
Ako nemate nekog ko će vas saosećajno i podržavajuće saslušati (a i ako imate), pišite.
Džejms Penebejker je na osnovu mnogobrojnih istraživanja došao do zaključka da 15 minuta pisanja dnevno, o traumatskom ili bolnom događaju značajno smanjuje uticaj događaja na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na kvalitet života.
Važna napomena: moguće je da ćete se neposredno nakon pisanja osećati lošije nego pre pisanja, ali to traje nekoliko sati, dok dobrobiti ovakvog pisanja traju i po nekoliko meseci.'

Psiholog Jelena Pantić

...

„Potpuno sam ubeđen da bih se, da nisam pisao, ubio. U to sam potpuno siguran. Ja sam te stvari izbacio napolje, odbacio.“

Emil Sioran

...

eto vidiš, i ovde se pominje da je pisanje o tome što te muči lekovito.
 
wirdz:
'Ćutanje o bolnim, teškim, traumatskim događajima je štetnije od samih događaja.
Ako nemate nekog ko će vas saosećajno i podržavajuće saslušati (a i ako imate), pišite.
Džejms Penebejker je na osnovu mnogobrojnih istraživanja došao do zaključka da 15 minuta pisanja dnevno, o traumatskom ili bolnom događaju značajno smanjuje uticaj događaja na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na kvalitet života.
Važna napomena: moguće je da ćete se neposredno nakon pisanja osećati lošije nego pre pisanja, ali to traje nekoliko sati, dok dobrobiti ovakvog pisanja traju i po nekoliko meseci.'

Psiholog Jelena Pantić

...

„Potpuno sam ubeđen da bih se, da nisam pisao, ubio. U to sam potpuno siguran. Ja sam te stvari izbacio napolje, odbacio.“

Emil Sioran

...

eto vidiš, i ovde se pominje da je pisanje o tome što te muči lekovito.
Kliknite za proširenje...

Da, pisanje je verbalizacija misli. I metaforicki a i bukvalno je to izbacivanje onoga sto nas muci, napolje. Dok se pise, vrsi se obrada emocija, misli i ponasanja. Mozak obradjuje te stvari i kasnije mu je malo lakse, jer se stvara utisak da ne moras vise da ih drzis pod kontrolom.

Slicno je kao i kada se ode do psihoterapeuta ili psihijatra. Nekom vise pomogne i to sto ga neki autoritet saslusa nego neki lek... Naravno to sve vazi za one pocetne, lagane slucajeve.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Dakaldov:
Pozdrav ljudi,i ranije sam pisao o ovoj temi i vec skoro mjesec i pol dana pucaju me suicidalne misli.Pocelo je tako sto se nakon stresne situacije polavile samo sam ih tad registrovao kao glupost medjutim kad sam nakon 10 tak dana postavio pitanje da li to zelim?Pa onda je nastala borba sa samim sobom da zelim,da hocu,sta ako stvarno zelim i dosta mi je svega.Sad duboko vjerujem da se zelim ubiti i to mi je pokvarilo zivot.Prije sam to mogao da kontrolisem tako sto navedem razloge da necu ali opet mi se vracalo da hocu i ja povjerujem jercmi preraste u osjecanje.Doslo je do kriticne tacke gdje samo sto nisam poceo planirati suicid gdje i kako otisao sam kod psihijatra.Propisao mi je ad anafranil pijem ujutro 25mg i popodne 25 mg znaci 2 tablete.Stanje mi se fizicki popravilo extra se osjecam ali i dalje hocu da se ubijem a ne znam zasto hocu.Prisiljava me ta misao da ja to hocu i zelim.pijem evo vec 14 dan a-depresiv.Ne znam kako da otjeram te suicidalne ideje.Gubim se i u poslu i u zivotu i u sveme.Stalno mi je u glavi da hocu da se ubijem i gotovo.Da li je neko imao slicnih problema
Kliknite za proširenje...

ja tako godinama
prosto se naviknes:)

meni i sad evo lose i ubija mi se :(

samo eto da znas da nas ima jos i ne mozemo si pomoci :sad2:
 
wirdz:
'Ćutanje o bolnim, teškim, traumatskim događajima je štetnije od samih događaja.
Ako nemate nekog ko će vas saosećajno i podržavajuće saslušati (a i ako imate), pišite.
Džejms Penebejker je na osnovu mnogobrojnih istraživanja došao do zaključka da 15 minuta pisanja dnevno, o traumatskom ili bolnom događaju značajno smanjuje uticaj događaja na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na kvalitet života.
Važna napomena: moguće je da ćete se neposredno nakon pisanja osećati lošije nego pre pisanja, ali to traje nekoliko sati, dok dobrobiti ovakvog pisanja traju i po nekoliko meseci.'

Psiholog Jelena Pantić

...

„Potpuno sam ubeđen da bih se, da nisam pisao, ubio. U to sam potpuno siguran. Ja sam te stvari izbacio napolje, odbacio.“

Emil Sioran

...

eto vidiš, i ovde se pominje da je pisanje o tome što te muči lekovito.
Kliknite za proširenje...
Nemoj Siorana spominjati ako hoćeš nekome pomagati što se tiče suicida.
Sioran nije ono što misliš wirdz... Sioran je smatrao da je suicid preporod bića, izbacivanje demona, ne tačka pucanja, već tačka rađanja života i isto tako gašenje. Sioran je pesimista, nihilista, cinik. Nemoj njega ovde spominjati.

Izvini Dakaldov. Pisanje može a i ne mora da ti pomogne... Probaj, svakako.
Ne može ti pomoći ni psihijatar, ni psiholog ni tablete. To je tvoja borba. Sam je vodiš, sam se boriš. Ti pronađi način.
Iz ličnog iskustva pričam. Iste gluposti u glavi...
 
Dakaldov:
Ovo mi se cini dobro brate probacu mada ne kontam te najbolje kako treba iako si dobro objasnio.Ne znam ni ja sto hocu da se ubijem.Samo znam da hocu a sto ne znam.Kad bi mi mogao bolje objasniti ili pokazati na nekom videu
Kliknite za proširenje...

Naravno da je dobro, isprobano. Video nemam, nisam napravio. Ovu vježbu nećeš naći nigdje
drugdje, bar meni nije poznato da je neko drugi koristi. Ali radi, 100% radi. Ono što je neophodno
jeste VOLJA da se proba. Sve što ti treba da izvršiš eksperiment uvijek imaš sa sobom. Dakle, ne
trebaju ti tablete, ne treba ti treće lice koje će ti uskočiti u pomoć, sve imaš: imaš razum, imaš fokus,
imaš ruke (bar tako mislim) i imaš prostor ispred sebe (ukoliko imaš vid, i to pretpostavljam da imaš
pošto pišeš). Dakle, ono što treba da činiš jeste da uposliš VOLJU. Podigni ruke u poziciju kako
sam peporučio, drži ih u vidnom polju, nije teško. Prvo načini probu sa rukama kako bi shvatio da
obe ruke možeš gledati u isto vrijeme. Napomena: Kada gledaš ruke nemoj misliti da ih moraš
vidjeti detaljno, ne radi se o takvom-centriranom fokusu, već ih vidiš u isto vrijeme, bez detalja.
Ono što možeš učiniti kako bi shvatio da si ih stvarno svjestan jeste da pomijeraš prste na jednoj i
da drugoj ruci, samo za probu. Tad ćeš vidjeti, tačnije biti svjestan svakog pokreta i na jednoj i na
drugoj ruci u isto vrijeme. To je dovoljan fokus o kojemu govorim. Kad to ostavriš drži fokus na
rukama i prstima koje pokrećeš a onda ga prenesi na bilo koju tačku u prostoru, može biti neki
predmet takođe. Radi to dok ne shvatiš da sve tri tačke imaš u svjesnosti odjednom. Kad se to
desi tvoje misli će isčeznuti. Ako si vješt, do tri-tačke-fokusa ćeš doći za manje od 2-3 sekunde.
Ostat' će ti samo da se držiš u tom stanju dokle god možeš.
 
Evo jedan primjer:

Prije par mjeseci sjedim na klupi u parku i meditiram (ne u onom klasičnom smislu kako nam slike
indijskih jogina dođu u Um :)). Nakom nekoliko minuta klupi priđe jedan čovjek i sjede na drugi kraj.
Ranije sam ga viđao na ulici te ga pozdravih. Potom se poče odvijati razgovor i on mi se počne
ispovijedati. Alkoholičar je, obrazovan je, ima Masters u računovodstvu ali ne može odoliti alkoholu.
Kaže, kad prođe pored prodavnice ne može odoliti da ne uđe a da ne kupi pivo. Kad je pijan pravi
probleme, većinom samom sebi. Zadnji put je dobio veliku kaznu jer se obratio ženi-policajki i rekao
joj kako izgleda dobro. Kaznili su ga novčano sa ... ne znam ni kakav izgovor su napravili. Kaže, da
nisam bio pijan ne bih to učinio. Pijanstvo ga čini nefunkcionbalnim u društvu. Ja ga pitam da li želi
da to promijeni. Kaže da. I pokažem mu tu vježbu. Kažem ovako: Zamisli sad pivo. Eto, stoji ispred
tvojih očiju, ništa drugo ne vidiš do pivo. Gledaj ga, gledaj tu sliku. Šta osjećaš? Kaže, hoću da pijem,
moram ići da kupim. Kažm mu stani, postavi ruke i ostalo... kad je to učinio, držao je fokus na tri
tačke otprilike 15-tak sekundi a onda se vratio u dijalog. Pitah ga šta sad misliš? On kaže: NIŠTA.
Jesi li siguran, pitam. Kaže da. A gdje je pivo? Gdje ti je žeđ? Kaže ne znam, nestalo. Kažem mu
da ispred mene proba isti eksperiment još par puta i on to učini. Svaki put sam ga pitao da se upusti
u doživljaj adikcije i da onda učini eksperiment. Svaki put je ostao bez misli i bez žeđi.

Zašto sam ti dao ovaj primjer? Zato da ti kažem da i ti, sada, kad nemaš samoubilačke misli, svjesno
izazoveš osjećanje te potrebe a onda da izvršiš eksperiment nad sobom. Bilo bi poželjno kada bi mogao
imati treće lice sa sobom za početak, da te podržava dok ne shvatiš šta radiš.

PS Ako imaš Skype, pošalji mi privatnu poruku i ja ću ti se javiti kad se dogovoriumo za vrijeme.
Pomoći ću ti da održiš fokus na onome sto treba da učiniš. Kada shvatiš, a shvatit' ćeš u nekoliko
pokušaja, ja ti više neću biti potreban. Ne naplaćujem.
 
Dakaldov:
Pozdrav ljudi,i ranije sam pisao o ovoj temi i vec skoro mjesec i pol dana pucaju me suicidalne misli.Pocelo je tako sto se nakon stresne situacije polavile samo sam ih tad registrovao kao glupost medjutim kad sam nakon 10 tak dana postavio pitanje da li to zelim?Pa onda je nastala borba sa samim sobom da zelim,da hocu,sta ako stvarno zelim i dosta mi je svega.Sad duboko vjerujem da se zelim ubiti i to mi je pokvarilo zivot.Prije sam to mogao da kontrolisem tako sto navedem razloge da necu ali opet mi se vracalo da hocu i ja povjerujem jercmi preraste u osjecanje.Doslo je do kriticne tacke gdje samo sto nisam poceo planirati suicid gdje i kako otisao sam kod psihijatra.Propisao mi je ad anafranil pijem ujutro 25mg i popodne 25 mg znaci 2 tablete.Stanje mi se fizicki popravilo extra se osjecam ali i dalje hocu da se ubijem a ne znam zasto hocu.Prisiljava me ta misao da ja to hocu i zelim.pijem evo vec 14 dan a-depresiv.Ne znam kako da otjeram te suicidalne ideje.Gubim se i u poslu i u zivotu i u sveme.Stalno mi je u glavi da hocu da se ubijem i gotovo.Da li je neko imao slicnih problema
Kliknite za proširenje...

Da li sa psihijatrom vodis i razgovore ili si samo objasnio problematiku i dao ti lekove? Ja idem i kod psihologa i psihijatra, kod psihijatra samo pojasnim ukratko nesto i izmeni terapiju ili ostavi isto. Ako ne vodite konverzacije o tome idi i kod psihologa pored psihijatra.
Kazes i da ne znas zasto oces da se ubijes samo ti dolaze te misli. Da li su mozda to neke prisline misli, nesto kao da ti ih neko namece? Jel si dobio mozda neku dijagnozu sem depresije, suicidnosti?..
Mislim da je jako vazno da ides na razgovore kod psihologa ili da pricas o tom problemu ako imas nekog s kim bi mogao. A uvek ima razloga samo sto je kod tebe verovatno dubolo potisnut pa ne znas sta je
 
Pa vise je to kao prisilna misao.Pijem anafranil vec 20 dan osjecam poboljsanje ali meni se javi misao da ja to hocu i onda stvarno mislin da hocu.Pogotovo onda vjerujem da se stvarno zelim ubiti i da me nista ne koci da to uradm.Prije sam to kontrirao kazem sebi necu nema tamo nista.Evo i sad kazem sebi tamo nema nista ali mi mjesec dana se namece to da hocu bez ikakvih uslova.Pogotovo sto sam pogubljen zbog togs i jos su tu neki problemi.Jer meni kad se javi misao da zelim ja stvarno onda mislim da zelim
 
A jel imas ovako neki razlog da kazem, veliki problem zbog kog bi to uradio?
Jer ako je prisilna misao koja ti dolazi kao da ti je neko namece, obavezno to sve moras da objasnis psihijatru.. i najtoplije preporucujem razgovor sa psihologom, meni licno to najvise pomaze.
A za taj lek nisam cula ja pijem neke druge xd
 
Diazepam47:
A jel imas ovako neki razlog da kazem, veliki problem zbog kog bi to uradio?
Jer ako je prisilna misao koja ti dolazi kao da ti je neko namece, obavezno to sve moras da objasnis psihijatru.. i najtoplije preporucujem razgovor sa psihologom, meni licno to najvise pomaze.
A za taj lek nisam cula ja pijem neke druge xd
Kliknite za proširenje...
Benđu (bensedin-dijazepam) pije pola Srbije-sve to nervozno ko ker...:lol:
Tako da,mani se-tvoja boljka je drukčija...Ovaj momak OKP ima i to nije tako neka luftika,već zahteva ozbiljan medikamentni tretman.
Dislociranje pažnje može pomoći,a i pisanje takođe,mada su preporučljiva kretanja među ljudima.posebno putovanja...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Bojite li se smrti?
2
Odgovora
47
Pregleda
469
Soradze
Soradze
Sonatica72
  • Leplјiva
Kako se osećate danas?
2
Odgovora
48
Pregleda
821
Konj_na_belom_princu
Konj_na_belom_princu
Manga Hilux
Ne sećati se snova
Odgovora
4
Pregleda
226
Sonatica72
Sonatica72

Back
Top