Komšije iz pakla

Postoji dobra britanska emisija o zlim komšijama: https://www.youtube.com/results?search_query=The+Nightmare+Neighbour+Next+Door

Pretpostavljam da svi imamo neko iskustvo sa ovakvim tipovima komšija, pogotovo u Srbiji gde kao zaostavstina komunizma postoji puno uskogrlskih i dvorisnih stanova. Na ovoj temi mozete izneti anegdote i probleme koje imate ili ste imali sa ludim komsijama i kako ste to resili (lepom reci, ruznom reci, motkom, policijom, sudom, iseljenjem, ombudsmanom), ako uopste jeste

Ja nisam imao nekih teskih problema sa komsijama koji bi rezultirali tucom ili sudom, ali imam par anegdota.

Kad sam bio klinac, prvo smo ziveli u stanu u zgradi. U holu, komsinica iz stana do naseg je s vremena na vreme klala pilice. Krv i krici na sve strane, ali dobro... Uvek je posle sredila hodnik. Nije strasno.

Posle smo kupili kucu. Komsija, večiti ćata, namćor i neuspeli lokalni politicar. Stalno je smarao da je nas deo dvorista njegov. Citav zivot nekoga tuzi sudu za bilo sta i ne dobije proces, pa nas nije tuzio, pogotovo kad smo mu pokazali svu dokumentaciju i zvali geometre.

U drugom gradu, kad smo se preselili, kupili smo kucu gde nam je komsinica bila izvesna sto ne govori sa pola grada. Jednom je iz cista mira optuzila moju sestru da je namerno po njenom pragu i zidovima prosipala crvenu boju. Naravno, komsijski macak je zesce povredio nogu i, kako je trcao, prolio silnu krv po njenom pragu i deliću fasade, ali objasni to njoj. Zvala je cak forenzicare i zaista se utvrdilo da je macija krv

Opletite...

Imam komšije koje upražnjavaju agresivan i veoma glasan seks. Ne smeta mi buka, nego njihova perverznost jer sam sigurna da se deru zato da bismo ih čuli. Tj. neko nas (ceo komšiluk) tera da budemo deo njihovog ljubavnog zanosa protiv naše volje. (Nisam uobrazila, znam ljude)

sve redom pickaram samo da mi se obrate ili popreko pogledaju

Živela sam u maloj zgradi sa šest stanova, dobar komšiluk, složni, družili se.
Osim jedne porodice, žena sa troje dece , esktremno neuredna i prljava. Zaudaralo iz stana haos. i to prvi stan na ulazu.
Toliko me puta bilo sramota kada mi neko dođe zato što mora da prođe pored njenih vrata.

Rešenja nije bilo, jer je bila teška svđalica, samohrana majka, pa nije hteo svako ni da je napuši.

Sadašnji komšiluk solidan.

A za forenzičare ne mogu da verujem! Gde se to dogovdilo, ne verujem da je Srbija u pitanju.

Mogla bih da pisem eseje na ovu temu ali nevaspitana deca, nedresirani psi i mandovi koji samo gledaju sta da ukradu me najvise nerviraju.

Ziveo sam gotovo 30 godina u jednoj zgradi, u kojoj je komsiluk prilicno dobro funkcionisao. Takoreci, uspesno smo se trpeli. Mi, klinci, smo se, svojevremeno, lepo druzili, medjutim, odrasli smo i mi, pa je svako svojim putem posao...
Ipak, i u ovom zitu je bilo kukolja.
Uvek je bio neki komsija koji nije mogao da obuzda dete, komsija koji nije mario kako se ponasa njegov kucni ljubimac itd.. Uz malo prigovora sa strane, to se kratkorocno resavalo, ali s obzirom na to da je svaki komsija imao sve prste na ruci, ubrzo bi sve islo po starom....
Onda je doslo bombardovanje i ceo komsiluk se za tih prvih par sati srodio. Zajedno smo od toga danas bili gotovo 24h. Kraj bombardovanja smo, na svu srecu, docekali svi kao i prvog dana..
Samo nekoliko dana posle toga, gotovo da niko ni sa kim vise nije pricao...
Trpeli smo se, pokazali smo da u nevolji mozemo biti slozni, a nadam se da oni koji sada tamo zive, nece stvoriti pakao sebi i drugima...