Nestaju jezici, nestaje znanje

haeul:
Узгред, потпуно је ненормално да се приказују цртани филмови (и садржаји за децу уопште) на страним језицима.
Kliknite za proširenje...
Са овим не могу да се сложим.

У вишејезичним срединама деца, од првих речи, уче по два па и више језика истовремено и сваки говоре течно.
 
Треба да постоји равнотежа и да неко брине о тој равнотежи.
Знам да је и Италији обавеза државног ТВ медија да 80 посто програма емитује на домаће теме и домаћем језику, а само 20 посто су остали садржаји.
То би код нас требало применити одмах.

Ево примера који сам поменула, ипак је Лесковац у питању
https://www.blic.rs/vesti/srbija/ro...govorilo-na-engleskom-a-ne-na-srpskom/4t4dnlb
http://jugmedia.rs/dete-vam-je-prog...g-jezika-evo-zbog-cega-treba-da-se-zabrinete/
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=05&dd=18&nav_category=12&nav_id=1262010
 
Сребрена:
Треба да постоји равнотежа и да неко брине о тој равнотежи.
Знам да је и Италији обавеза државног ТВ медија да 80 посто програма емитује на домаће теме и домаћем језику, а само 20 посто су остали садржаји.
То би код нас требало применити одмах.
Kliknite za proširenje...
Ништа мањи проблем је и разноврсност и квалитет садржаја на страном језику. Главнина тог садржаја је истог порекла. Доминирају глупе америчке серија, филмови и програми, и гледаоци остају ускраћени могућности да се упознају с остатком света, и садржајима који имају праву вредност. Врсна остварења кинеске, иранске и руске кинематографије, за мене непревазиђени јужнокорејски забавни програми, квалитетне серије из целог света (уместо оног труског отпада) итд. Уместо тога, ми гледамо репризе партизанских филмова, трећеразредне америчке филмове, турске серије, Фарме и сличне глупости, што полако утиче на наш карактер и мења нас као појединце и народ.

Поменуо бих и потпуну доминацију садржаја на енглеском на кабловској телевизији, као и употребу латиничних уместо ћириличних титлова.

Ribar:
Са овим не могу да се сложим.

У вишејезичним срединама деца, од првих речи, уче по два па и више језика истовремено и сваки говоре течно.
Kliknite za proširenje...
Ми нисмо вишејезична средина, на начин на који је су то Индија или нека земље Африке. Ми немамо три матерња језика, већ само један, и недопустиво је да се било који други језик уздиже на његов ниво.

Но, поента је да српска деца, усред Србије, треба да гледају цртане филмове на српском, како би развијала своје знање матерњег језика и осећај припадности српској култури. Уместо тога, она гледају цртане на енглеском, и зато имаму случајеве попут овог који је поменула Сребрана.

Да се разумемо, у овом случају је проблем кабловска телевизија, јер канали попут РТС-а се углавном придржавају правила да садржаји за децу буду на српском језику.
 
Poslednja izmena:
BLAJBI:
ALI zvanicno JE SPANSKI!

Ne mogu ti nikakvi papiri biti na nikakvom drugom jeziku.
Kliknite za proširenje...
Управо тако. Ја нема ништа против садржаја на страним језицима, али у свему треба имати мере. Нисам љубитењ dubbing-а (заборавио сам како се то каже на српском), који је иначе, из оправданих разлога, норма у многим земљама света - укључујући и Шпанију, Италију, Француску и Немачку - али универзална је пракса широм света да се садржаји намењени деци преводе на тај начин. То није само зато што мала деца не умеју да читају, већ управо из разлога које сам изнад навео.

Oвде вреди поменути и јавне ознаке. Неприхватљиво је да се страни језици - у нашем случају, то је скоро искључиво енглески - стављају у исти ранг са српским, као и то да енглески уздижемо на ниво језика за комуникацију с остатком света, чиме учествојемо у процесу културне колонизације сопственог друштва. Тамо где има потребе за јавним ознакама на страним језицима, поред српског, који јасно треба истаћи као службени језик државе, треба додати натписе на више страних језика - никако само енглеском. Таквим приступом, не само да поштујемо саме себе, и штитимо своју културу, већ и представљамо себе на најбољи начин пред својим посетиоцима, којима енглески већином није матерњи.

У Београду, рецимо, ја бих испод српског додао и натписе на енглеском, руском, кинеском, француском, шпанском и немачком.
 
Poslednja izmena:
haeul:
Управо тако. Ја нема ништа против садржаја на страним језицима, али у свему треба имати мере. Нисам љубитењ [I]dubbing[/I]-а (заборавио сам како се то каже на српском), који је иначе, из оправданих разлога, норма у многим земљама света - укључујући и Шпанију, Италију, Француску и Немачку - али универзална је пракса широм света да се садржаји намењени деци преводе на тај начин. То није само зато што мала деца не умеју да читају, већ управо из разлога које сам изнад навео.

Oвде вреди поменути и јавне ознаке. Неприхватљиво је да се страни језици - у нашем случају, то је скоро искључиво енглески - стављају у исти ранг са српским, као и то да енглески уздижемо на ниво језика за комуникацију с остатком света, чиме учествојемо у процесу културне колонизације сопственог друштва. Тамо где има потребе за јавним ознакама на страним језицима, поред српског, који јасно треба истаћи као службени језик државе, треба додати натписе на више страних језика - никако само енглеском. Таквим приступом, не само да поштујемо саме себе, и штитимо своју културу, већ и представљамо себе на најбољи начин пред својим посетиоцима, којима енглески већином није матерњи.

У Београду, рецимо, ја бих испод српског додао и натписе на енглеском, руском, кинеском, француском, шпанском и немачком.
Kliknite za proširenje...
Sinhronizacija..
Nema sta da budes ili ne budes ljubitelj, to je zakon. I meni je to u Nemackoj bilo uzasno blesavo, ali kratko je
moja zblanutost trajala, danas nisam u stanju da citam i gledam istovremeno.

@Ribar
sve je to lepo i krasno, ali ne funkcionise.
Zaista deca uce i tri jezika, ali ih nikada ne uce ozbiljno nego nauce neke pesmice, nekoliko recenica
i tu se i zavrsi njihovo ucenje , recimo francuskog.

Ja sam sa recimo 25 godina pocela da ucim spanski jer mi se svidja, posle dve godine ozbiljnog ucenja
proputovala sam Juznu Ameriku, sledece godine Meksiko, lepo sam se sporazumevala, a onda desetak
godina nisam imala veze sa tim jezikom i kada sam otisla u Spaniju jedva sam umela da kazem i Dobar dan.
 
Rayela:
@Ribar
sve je to lepo i krasno, ali ne funkcionise.
Zaista deca uce i tri jezika, ali ih nikada ne uce ozbiljno nego nauce neke pesmice, nekoliko recenica
i tu se i zavrsi njihovo ucenje , recimo francuskog.

Ja sam sa recimo 25 godina pocela da ucim spanski jer mi se svidja, posle dve godine ozbiljnog ucenja
proputovala sam Juznu Ameriku, sledece godine Meksiko, lepo sam se sporazumevala, a onda desetak
godina nisam imala veze sa tim jezikom i kada sam otisla u Spaniju jedva sam umela da kazem i Dobar dan.
Kliknite za proširenje...
Da li govorimo o istom?

Viđao sam u Vojvodini ljude koji su od malena učili više jezika i nijedan jezik nije bio prepreka drugom. Tečno su govorili svaki.

Šta se zbiva kada neko ne koristi niti je u prilici da sluša naučeni jezik - druga je priča. Tu si u pravu.
 
Ribar:
Da li govorimo o istom?

Viđao sam u Vojvodini ljude koji su od malena učili više jezika i nijedan jezik nije bio prepreka drugom. Tečno su govorili svaki.

Šta se zbiva kada neko ne koristi niti je u prilici da sluša naučeni jezik - druga je priča. Tu si u pravu.
Kliknite za proširenje...

U Vojvodini mnogo ljudi govori srpski, madjarski i slovacki ili rusin ski....

Moj otac je tecno govorio pored srpskog i madjarski i nemacki.
 
Rayela:
Sinhronizacija..
Nema sta da budes ili ne budes ljubitelj, to je zakon. I meni je to u Nemackoj bilo uzasno blesavo, ali kratko je
moja zblanutost trajala, danas nisam u stanju da citam i gledam istovremeno.
Kliknite za proširenje...
Па, закон или не, нешто може да би се свиђа или не свиђа - а не свиђа ми се. Посебно мрзим синхронизацију хонконшких филмова на амерички енглески.

Наравно, не спорим да има ваљаних разлога за синхронизацију, и то не само садржаја за децу.

Ribar:
Da li govorimo o istom?
Viđao sam u Vojvodini ljude koji su od malena učili više jezika i nijedan jezik nije bio prepreka drugom. Tečno su govorili svaki.
Šta se zbiva kada neko ne koristi niti je u prilici da sluša naučeni jezik - druga je priča. Tu si u pravu.
Kliknite za proširenje...
Где си их виђао? Већина србијанских Мађара једва натуца српски, а нису нешто претерано писмени ни на мађарском. Међу њима је запрепашћујуће много оних који нису савладали ни један ни други стандардни језик у довољној мери да бисмо их могли рећи да су писмени. Да на северу Србије има примера вишејезичности, има, али мало тих билингуалаца и трилингуалаца једнако добро зна све језике којима говори, а још мање их зна исто тако добро као њихови матерњи говорници.

Слично је и у многим другим земљама. Узмимо пример Сингапура, где је већини Кинеза матерњи кантонски, примарни језик наставе је енглески, а као матерњи им се у школи предаје мандарински. У суштини, они говоре сва три језика (мандариски и кантонски се знатно разликују, мада их из политичких разлога треба сматрати дијалентима једног језика), али већина не зна ни енглески ни мандарински тако добро као неко у Британији или Кини. Ја овде не говорим о изговору, већ знању језика уопште.

Не спорим да има примера функционалне вишејезичности, али она се не постиже тако лако као што замишљаш.

Rayela:
sve je to lepo i krasno, ali ne funkcionise.
Zaista deca uce i tri jezika, ali ih nikada ne uce ozbiljno nego nauce neke pesmice, nekoliko recenica
i tu se i zavrsi njihovo ucenje , recimo francuskog.

Ja sam sa recimo 25 godina pocela da ucim spanski jer mi se svidja, posle dve godine ozbiljnog ucenja
proputovala sam Juznu Ameriku, sledece godine Meksiko, lepo sam se sporazumevala, a onda desetak
godina nisam imala veze sa tim jezikom i kada sam otisla u Spaniju jedva sam umela da kazem i Dobar dan.
Kliknite za proširenje...
Језик који се не користи се губи. То не важи само за касније научене језике већ и матерњи. Бивши премијер Сингапура, Ли Гуангјао, буквално је заборавио свој првобитни матерњи језик, кинески, и касније је био примора да га учи изнова. Енглески му је постао дефакто матерњи језик. Зато је касније, када је постао премијер, у школски програм Сингапура увео обавезну наставу матерњег језика.
 
Poslednja izmena:
haeul:
Где си их виђао? Већина србијанских Мађара једва натуца српски, а нису нешто претерано писмени ни на мађарском. Међу њима је запрепашћујуће много оних који нису савладали ни један ни други стандардни језик у довољној мери да бисмо их могли рећи да су писмени. Да на северу Србије има примера вишејезичности, има, али мало тих билингуалаца и трилингуалаца једнако добро зна све језике којима говори, а још мање их зна исто тако добро као њихови матерњи говорници.
Kliknite za proširenje...

Ne poznajes ti dobro Madjare u Vojvodini...

Jako mali broj njih ne zna srpski, i to su pretezno stari ljudi u etnicki cistim madjarskim selima (Jazovo, Surjan na primer...)

Drugi znaju srpski ALI NECE DA GOVORE i prave se da ne znaju.

A to je nesto drugo.....
 
BLAJBI:
Ne poznajes ti dobro Madjare u Vojvodini...
Jako mali broj njih ne zna srpski, i to su pretezno stari ljudi u etnicki cistim madjarskim selima (Jazovo, Surjan na primer...)
Drugi znaju srpski ALI NECE DA GOVORE i prave se da ne znaju.
A to je nesto drugo.....
Kliknite za proširenje...
Нисам рекао да не знају српски, мада има и таквих случајева, већ да га многи не говоре течно, што је колега Рибар изнад тврдио.

А да их има који свесно неће да говоре српски, знам, мада се они углавном не праве да те не разумеју, као Албанци.
 
Poslednja izmena:
haeul:
Нисам рекао да не знају српски, мада има и таквих случајева, већ да га многи не говоре течно, што је колега Рибар изнад тврдио.

А да их има који свесно неће да говоре српски, знам, мада се они углавном не праве да те не разумеју, као Албанци.
Kliknite za proširenje...
Od kud i kako bi jedan covek/zena od 20-30 godina na Kosovu ( albanske nacionalnosti) mogla da zna srpski? Usput ga i zna,
al eto iz inata nece da ga govori? Mislim, stvarno. cemu ta besmislena poredjenja.
Ja sam na faksu imala koleginice ( Madjarice)koje su i gimnaziju zavrsile na madraskom, ali su u Beogradu studirale
i nije bilo razlike izmedju njih i nas kojima je maternji srpski. Zasto bih ja jednog Madjara ili Albanca prozivala za nedovoljno znanje srpskog?
 
Rayela:
Od kud i kako bi jedan covek/zena od 20-30 godina na Kosovu ( albanske nacionalnosti) mogla da zna srpski? Usput ga i zna,
al eto iz inata nece da ga govori? Mislim, stvarno. cemu ta besmislena poredjenja.
Kliknite za proširenje...
Већина их зна. И, да, управо о мржњи, инату или чему већ и јесте реч. Не ради се овде само о Албанцима. У иностранству сам на кратко време живео поред једне забрађене босанскохерцеговачке хануме. На основу презимена на вратима знао сам да је 'наша' и зато сам је, кад год бих наишао на њу, уљудно поздрављао на нашем језику, а она је упорно одбијала да одговори, зато што је знала да сам Србин. Ја сам, и поред тога, наставио да је поздрављам (из ината?).

Ja sam na faksu imala koleginice ( Madjarice)koje su i gimnaziju zavrsile na madraskom, ali su u Beogradu studirale
i nije bilo razlike izmedju njih i nas kojima je maternji srpski. Zasto bih ja jednog Madjara ili Albanca prozivala za nedovoljno znanje srpskog?
Kliknite za proširenje...
Па, кад су догурале до Београдског универзитета, логично је да су знале. То није случај са свима.

А ко их овде прозива за било шта? Ја ово помињем у контексту Рибарових тврдњи да у Војводини људи течно говоре по више језика. Има таквих случајева, али далеко је више случајева половичног знања језика.
 
Poslednja izmena:
haeul:
А ко их овде прозива за било шта? Ја ово помињем у контексту Рибарових тврдњи да у Војводини људи течно говоре по више језика. Има таквих случајева, али далеко је више случајева половичног знања језика.
Kliknite za proširenje...
Nisam ni rekao da svi tečno govore više jezika.

Rekao sam da deca mogu da nauče i tečno govore više jezika - što si i sam potvrdio.
 
haeul:
Већина их зна. И, да, управо о мржњи, инату или чему већ и јесте реч. Не ради се овде само о Албанцима. У иностранству сам на кратко време живео поред једне забрађене босанскохерцеговачке хануме. На основу презимена на вратима знао сам да је 'наша' и зато сам је, кад год бих наишао на њу, уљудно поздрављао на нашем језику, а она је упорно одбијала да одговори, зато што је знала да сам Србин. Ја сам, и поред тога, наставио да је поздрављам (из ината?).


Па, кад су догурале до Београдског универзитета, логично је да су знале. То није случај са свима.

А ко их овде прозива за било шта? Ја ово помињем у контексту Рибарових тврдњи да у Војводини људи течно говоре по више језика. Има таквих случајева, али далеко је више случајева половичног знања језика.
Kliknite za proširenje...
Ribar je pricao o deci i tacno je da mogu da uce i tri jezika ( da govore), ali je takodje tacno da ako ne uce ozbiljno
dalje te jezike pozaboravljace skoro sve.
Danilo Kish je govorio tri jezika, prevodio je i sa madraskog i sa francuskog.
Moj profesor ( germanistika) Branimir Zivojinovic prevodio je i Sekspira, Turgenjeva, Bodlera, a o Geteu i Rilkeu
da ne govorim, a sigurna sam da ruski, francuski i engleski nije znao kao nemacki ili srpski. On je i sam pisao
pesme pa je sa ovih njemu "stranih" jezika prevodio samo poeziju, odnosno drame.
Crnjanski je govorio sve jezike, ali mi nije poznato da je prevodio, sto bi znacilo da ih je polovicno znao.
 
Rayela:
Ribar je pricao o deci i tacno je da mogu da uce i tri jezika ( da govore), ali je takodje tacno da ako ne uce ozbiljno
dalje te jezike pozaboravljace skoro sve.
Kliknite za proširenje...
Управо тако, и што је још важније, без озбиљног учења никада неће достићи ишта више од неког основног нивоа.

Crnjanski je govorio sve jezike, ali mi nije poznato da je prevodio, sto bi znacilo da ih je polovicno znao.
Kliknite za proširenje...
Или то, или просто није имао интересовања или дара за преводилачки посао (мада је тај дар скоро увек присутан код књижевника који добро знају стране језике).
 
Urvan Hroboatos:
Zašto bi bilo dobro da ljudi govore jedan jezik, nikad mi nije bilo jasno.
Kliknite za proširenje...
Jedina svrha jezika je sporazumevanje ljudi. To, između ostalog, podrazumeva prenošenje znanja i ideja kao i skladištenje istih u pisanoj formi.
Postojanje jednog univerzalnog jezika bi omogućilo svakom čoveku na planeti Zemlji da razume bilo kog drugog čoveka na planeti. Omogućio bi i svakom pojedincu na planeti da pristupi bilo kojoj vrsti znanja i obrazovanja i podeli ga sa drugima bez ikakvih komunikacijskih barijera što danas za neverovatno veliki broj ljudi nije moguće (možete misliti koliki je to gubitak za čovečanstvo?). Međutim, protivnici te ideje mogu da odahnu jer će se univerzalni jezik primeniti tek kada čovečanstvo bude dovoljno zrelo za to u intelektualnom smislu i taj univerzalni jezik (engleski?) će postati univerzalan postepeno, ne odlukom nekog pojedinca nego potrebom a i prostim prirodnim procesom evoluiranja čovečanstva.

Postojanje jednog univerzalnog jezika ne bi značilo zaborav postojećih jezika jer ako ne računamo sve drugo, u dalekoj budućnosti bi na nivou planete mogla da postoji vrsta etnološko-lingvističke podnauke koja bi se bavila jezicima sveta a koju bi činili lingvisti od kojih bi postojale recimo grupe lingvista koje bi znale svaka pojedinačan jezik (što opet na nivou planete ne bi bio neostvariv i posebno krupan naučni projekat).

Kako reče jednom Nikola Tesla "Uzajamno razumevanje će biti neizmerno olakšano upotrebom jednog univerzalnog jezika."

Urvan Hroboatos:
Zašto da postoje razne rase? Zašto razne nacije? Zašto razne kulture?
Kliknite za proširenje...

Što reče opet Tesla: "Pojedinac je prolazan, rase i narodi će doći i proći, ali čovek ostaje. U tome leži duboka razlika između pojedinca i celine."

Nacije su itekako imale svoju svrhu u određenim etapama dosadašnjeg razvoja čovečanstva ali to ne znači da će tako biti zauvek (šta god da je to zauvek :D ).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top