Као и досадашње описане гране руске индустрије које су биле под великим утицајем и грађене (опремљене) америчком и западном помоћи - тако је настала и руска авиоиндустрија. Током 20 година највећи утицај је имао немачки Јункерс, да би касније ту улогу преузели Америка као и друге западне земље (Енглеска, Италија, Француска...) са својим компанијама Потез, Савоја маки, Исако, Фејри...
почетком 30 десетих у руским фабрикама израђено је 160 де Хавиленд авиона, 100 Хајнкел ХД 43 ловаца, 80 Авро тренажера, 240 И4 авиона са Јупитер моторима, 125 Јункерс Ју30 авиона, 18 Авро 504 хидроавиона, 40 Савоја С62 авиона плус 46 МР5(савоја 62 лиценцних авиона) , 150 Хејнкел ХД 55 извиђачка авиона, као и око 1350 авио мотора (м5 либерти, моно гном, БМВ, Бристол Јупитер и Хиспано Суиза) 1937 године руси су купили тадашњи највећи светски авион намењен прекоокеанским летовима, Мартин океан транспорт 156, као и документацију и машине и алате од американаца са циљем да га производе. У 30 десетим у русију стиже и тим Америчких инжињера из Вултуа ради изградње фабрике за произвиодњу лаких борбених авиона. Руси набављају из америке и велики број машина и алата за авио производњу, Билсбро стил фаундри и Машин компани, Валенс суплајс компани испоручују русима пресе машине и алате за авио индустрију у вредности од данашњих 10 милиона долара, руси купују и готове производе за авионе гуме од палмера, француске прстенове за митраљее на бомбардерима, пумпе за гориво АМ, Хакс стартере, нишане за бомбардере Спери Гироскоп, Фултонове уљне вентиле, комплетне резултате тества алуминијумских делова од Врајта...... У овом периоду доста таквих договора је прекинуто због руског напада на Финску, међу којима и договор са Кертисом за пропелере вредан данашњих 25 милиона долара, договор са северскијем од данашњих скоро 20 милиона долара, договор са боингом за четворомоторне бомбардере....
И производња авио мотора је била у основи америчка и западна, средином 20 десетих Американци су изградили у русији 2 велике фабрике авио мотора, за производњу копије америчких Врајт циклон мотора и њихових делова (под руским ознакама М25, М34, М63, М64). У 1938 години ове фабрике су запошљавале 12.000 радника и производиле око 300 мотора месечно. Интересантно је да су руси покушавали да се домогну што више азних модела западних авио мотора, куповали су све што се продавало па чак и прототипове који нису ушли у серијску производњу, тако су набавили Пакард, Конкуер, Ролс Ројс, Кестрал, Хиспано Суиза, Фиат, Исета... моторе, расклапали их и пробали нешто да науче или евентуално копирају. У 1944 године у свету је постојало 130 основнхи модела авионских мотора са отприлике 275 варијанти. Од тих 130 модела, 48 су прављени у америкца, 28 у енглеској, 20 во немачкој, 17 у италији и 3 у русија, и то ти модели су биле копије америчких и западних модела као М38, В модел са 12 цилиндра настао од америчког Врајт циклон, 14 цилиндриски звездасти М88 настао од француског Гном Рон 14 (прављен у Харкову) и М105 12 цилиндриски настао од Хиспано Суиза М105.
И у дизајну својих авиона руси се подупиру на америчке и западне моделе, пре 30 десетих руски авиони су били веома лоше дизајнирани, били су спори тешки и аеродинамички веома слаби. Зато су слали своје стручњаке у Америку да би научили и прихватили те идеје у области дизајна, такорећи сви модели настали после 30 десетих су или копије или под утицајем западних и америчких летелица, (Боинг П12, Боинг П26, Спитфаер, Харикен, Б2 Бермуда, Мартин Б10 и Б12, Мартин 139, ДЦ2, Потез 63....) Интересантна а и поучна је историја производње Америчког ДЦ3 авиона у русији (са њиховом ознаком Ли2). У то време то је био најмодернији авион на свету у својој категорији и нормално руси су хтели да добију лиценцу за његову производњу. У 1936 је потписан договор са дагласом и руси су добили:
3 комплета на свих планова и техничких цртежa за ДЦ-3 заједно са комплетном спецификацијом материјала
4 комплета од по 250 фотографија у вези производње
4 компета инструкција и сервисних књига и пилотских књига
4 комплета инструкција и спецификација за набавку делова за ДЦ-3 од других произвођача
3 комплета статичких и лабараторијских испитивања и резултата
3 комплета прерачуна чврстине
4 комплета испитивања и резултата у аеродинамичким тунелима
3 комплета истраживања прерачуна и тестова аеродинамике и стабилности
3 комплета докумената са спецификацијама опрема, машина и алата потребних да се изради ДЦ-3 заједно са адресама на произвођача таквих машина и алата
3 комплета описа метода и начина тестирања авио делова
Поред тога за потребе почетка производње руси су набавили од американаца и:
1 комплетан ДЦ-3
1 ДЦ 3 израђен делимично (прва фаза)
готови алуминијумски делови за израду 50 ДЦ 3 авиона
материјал и алуминијумски делови за још 25 авиона
гомила финалних делова (од дрвета, бакра, пластике....)
хидрауличне пресе, опрема за заваривање, калупи, машине и алате за сечење и обликoвање металних делова....
Све ово је требало да омогући брзо усвајање производње, имали су готову комплетну документацију, фотографијем, делове машине алате, готов и делимично готов авион али ипак прошло је пуне 3 године пре него што су руси успели да савладају израду тог авиона. У току те 3 године су наново набављали готове делове јер су их уништавали неквалитетном и нестручном обрадом, стално су звали америчке инжињере да им показују и уче их техникама пресовања, варења, асемблирања делова а занимљив детаљ је и да су руски стручњаци који су били послати у америку да би се усавршили, били ухваћени како праве нацрте фабрика, скице и фотографије америчких погона и машина, што је резултирало и са државним протестом.....
Наставићемо ускоро са овом а и осталим темама везаним за развој руске индустрије од стране америке и запада
