da li vi imate veru u ljude ili ste razočarani i odustali...
Pre izvesnog broja godina dolazi jedan rođak i u razgovoru požalio se na to kako se ljudi brzo menjaju.
Reče, "Imao sam na poslu kolegu sa kojim sam bio tako blizak da smo delili čak i zalogaj hleba. Sada sam otišao u penziju
a on se izgleda promenio potpuno. Na autobuskoj stanici je pobegao od mene i ušao u autobus na druga vrata..."
Saslušao sam ga i onako neobavezno kažem da je moguće da čovek prolazi kroz kakav životni problem a to je period
Kada se ljudi znaju povlačiti dok se u sebi ne konsoliduju i ne izbore sa problemom.
Nije mu bilo prihvatljivo objašnjenje, međutim, posle par meseci kada smo se sreli rekao je, "Bio si u pravu, saznao sam da mu se ćerka razvela i to ga je jako pogodilo i to je bio razlog da je izbegavao susret."
Jednostavno, mi smo stalno u procesu izrastanja, previranja i duhovnog dozrevanja. Stalno smo u procesu suočavanja sa samim sobom i svojim zabludama koje nas u tim trenucima potapaju dok ih ne svarimo i nadrastemo.
Ne postoji određeno doba kada se to događa jer je ceo naš život sazdan od mnogih težih i još težih duhovnih/životnih lekcija.
Taman nam se učini da više nema iznenađenja a ono dođe još jači izazov, još jače testiranje i još žešće suočenje sa sobom.
U svakom slučaju, posle svakog takvog perioda mi postajemo i jači i sigurniji u sebe i u nama sazreva sve bolja mogućnost da procenjujemo ljude.
Da, upravo ta zdrava procena, kada je dovoljno izgradimo, držaće nas u dobrom balansu da naše poverenje u ljude ne bledi tako lako.
Tačnije rečeno, bolje ćemo videti i znati šta od koga možemo očekivati i u kojoj meri kome možemo verovati. Kada se tu izgradimo onda više nema mesta
za razočarenja.
Praktično, sva naša razočarenja nisu zbog toga što su ljudi ovakvi ili onakvi već zbog naše nedovoljne duhovne zrelosti, zbog naše nedovoljne mogućnosti da ispravno procenjujemo ljude. Kada sazrimo tada nas neće razočarati što se Pera razvodi, što je Mika završio u ćuzi, što je Žika zatečen sa tuđom ženom a Pavle kupio novi stan i od mene pobegao da ne bi častio. Neće nas ništa razočarati ne samo zbog dobre procene već i zato što smo naučili živeti u svom vlastitom duhovnom centru odakle nas nikakve oluje ne mogu izbaciti iz unutarnjeg balansa. Razumemo da je svako od nas na stazi života koja uvek ima skrivena iznenađenja gde svako može da poklekne, ali i da se uspravi i ide dalje.
Drugima dajemo za pravo da padaju i ustaju, da greše i ispravljaju se, jer upravo takvim životom živimo i mi sami.
Očigledno je da život nije onakvim kakvim je čovek očekivao da jeste. Život je stalno izrastanje.
Sjebano ,nepopravljivo!
