život je onakav kakvi smo mi?

wirdz:
dešavalo mi se da mi stvari oko mene deluju hororifično, ali moguće da je to bilo zato što mi nije bilo dobro.
možda ponekad, možda često, možda uvek, je ono kako doživljavamo stvari ustvari refleksija našeg unutrašnjeg stanja?

šta mislite...
Kliknite za proširenje...

Kako to primeniti na stradale u Aušvicu?
Sve mi te parole zvuče sjajno dok se tako nečega ne setim.
Da li su svi ti milioni u raznim logorima i svim drugim mučilištvima u ratovima bili svi do jednog psihički bolesni pa su tako doživeli svoju realnost?
Ili su je sami kreirali?
 
Sandveil dance:
Kako to primeniti na stradale u Aušvicu?
Sve mi te parole zvuče sjajno dok se tako nečega ne setim.
Da li su svi ti milioni u raznim logorima i svim drugim mučilištvima u ratovima bili svi do jednog psihički bolesni pa su tako doživeli svoju realnost?
Ili su je sami kreirali?
Kliknite za proširenje...

Da li misliš da postoje makar dve osobe koje su Aušvic doživele na jednak način?

Recimo da delimo istu državu, isti grad, isti stan i naizgled smo pod uticajem
istih okolnosti. Da li smo? I ako jesmo, da li na te okolnosti reagujemo isto?
Da li ih doživljavamo isto?
 
svesnaglista:
Da li misliš da postoje makar dve osobe koje su Aušvic doživele na jednak način?

Recimo da delimo istu državu, isti grad, isti stan i naizgled smo pod uticajem
istih okolnosti. Da li smo? I ako jesmo, da li na te okolnosti reagujemo isto?
Da li ih doživljavamo isto?
Kliknite za proširenje...

Čula sam za bezbroj stravičnih doživljaja i stradanja.
Nisam čula ni za jednu osobu da mu je Aušvic bio fenomenalan doživljaj.:eek:
Kasnije kao iskustvo, možda...
Osim Sanjinjih* babe i dede koji su se tamo upoznali.:mrgreen:
Naravno da svi sve različito doživljavamo u odnosu na to kakvi smo, ali to ima granice.
Čula si za nekoga ko je uživao da bude spaljen na lomači ili kuvan u ulju?
Baš da ne preterujemo...

Ista država je takođe gruba generalizacija jer postoje ogromne razlike u uslovima u kojima se ljudi nalaze.
 
Poslednja izmena:
Ista država, isti grad isti stan. Nestane struja.
Ti kažeš.
mmmmm... divno.. kako dobar izgovor da odem da vozim bicikl.. :klap:
Ja kažem
O ne. Gde baš sad. Petnaest minuta sam kuckala odgovor i sve ode. :evil:

Ne postoji način da saznam kako je neko doživeo spaljivanje na lomači
niti pečenje vrelim uljem. Čak i da prizovem takvo iskustvo u svoj život,
saznaću samo kako ja na to reagujem.

Mogu da primetim da ljudi različito doživljavaju i sve što od toga imam
je da se zapitam ''zašto ja reagujem/vidim baš ovako? šta je to što boji
moj svet baš ovakvim bojama? imam li izbor?''
 
Dva različita čoveka i u rat idu različiti, a što reče platon slobodan čovek je slobodan i u zatvoru.

“Prosvetljena osoba vidi Boga manifestovanog I kao Jedno I kao mnoštvo. On komunicira sa Jednim u tišini meditacije, a sa mnoštvom kroz rad.

Tako je za njega farma, laboratorija, bojno polje ili pijac prigodno mesto za komunikaciju sa Bogom isto kao I hram, manastir, planinska pećina ili monaška ćelija.

Ali ovaj uzvišeni stav ne može biti postignut ukoliko osoba nije postala čvrsto ukorenjena u nepodeljenosti egzistencije.“

Swami Nikhilananda
 
svesnaglista:
Ista država, isti grad isti stan. Nestane struja.
Ti kažeš.
mmmmm... divno.. kako dobar izgovor da odem da vozim bicikl.. :klap:
Ja kažem
O ne. Gde baš sad. Petnaest minuta sam kuckala odgovor i sve ode. :evil:

Ne postoji način da saznam kako je neko doživeo spaljivanje na lomači
niti pečenje vrelim uljem. Čak i da prizovem takvo iskustvo u svoj život,
saznaću samo kako ja na to reagujem.

Mogu da primetim da ljudi različito doživljavaju i sve što od toga imam
je da se zapitam ''zašto ja reagujem/vidim baš ovako? šta je to što boji
moj svet baš ovakvim bojama? imam li izbor?''
Kliknite za proširenje...

Niko ne spori različitost u individualnom doživljaju i reakcijama na nešto što se dogodi i drugima.
Ali to ne poriče činjenicu da se nešto događa većem broju ljudi bez obzira na njihovo trenutno stanje,
razmišljanje ili osećanja.
Mislim da su to dve različite sile koje se u nekim sličajevima preklapaju, a u nekim jedna drugu nadjača.
Događaji kao veliki ratovi, prirodne katastrofe ne moraju, ali u velikom broju slučajeva nadjačaju moć pojedinca da kreira svoju realnost.
Svakako da izbor uvek imamo u moralnom smislu - dostojanstveno prihvatiti šta ne može da se izbegne umesto panike i očajanja.
 
Sandveil dance:
Kako to primeniti na stradale u Aušvicu?
Sve mi te parole zvuče sjajno dok se tako nečega ne setim.
Da li su svi ti milioni u raznim logorima i svim drugim mučilištvima u ratovima bili svi do jednog psihički bolesni pa su tako doživeli svoju realnost?
Ili su je sami kreirali?
Kliknite za proširenje...

...ili u prirodnim katastrofama,...
Louise Hay bi rekla da su vibrirali na nivou stradanja....
 
Odgovornost mogu imati samo oni koji Jesu. Koji su prisutni u svakom trenutku.

Zaista, reći čoveku koji je preživeo prirodnu katastrofu ili preživljava tešku bolest
''e, to si ti sam stvorio'', zvuči kao teška uvreda.
I što je više patnje prisutno u našim životima, to nam je teže da se suočimo sa činjenicom
da mi to stvaramo.

A zapravo sva ta zabuna dolazi od ideje da smo svesni, budni i da bilo šta radimo.
Mi ne radimo ništa - spavamo. Sve nam se dešava.

Godinama mi je blokadu stvarao osećaj krivice. Kako osvestim nešto, tako me krivica zakopa.
Pa kako to ranije nisam videla, pa kako sam samoj sebi mogla da radim nešto tako grozno,
pa bla, bla.. I umesto radosti što sam primetila šemu po kojoj se nešto dešava, zadam sebi
novu povredu koja zvuči ''ja sam mentol koji povređuje sebe''. Uz svaki uvid, dolazila je ta
pomisao. Sa godinama moja je realnost postala ''Svi se trude da mi pomognu, a ja sam samoj
sebi toliki neprijatelj da mi nije moguće pomoći.''
O, jadna ja... gotova sam.. :lol:

Nisam samoj sebi neprijatelj. Neprijatelj je san. Šeme i obrasci koje nisam osvestila,
a po kojima mi se sve dešava.
 
Mislim da je veliki deo toga tačan, ali da mi ne kreiramo baš svu postojeću realnost.
Naime, da je mi kreiramo, kako bi onda postojali arheološki dokazi da je Zemlja postojala
i pre nas i to sa mnogim vrstama životinja na njoj?
I ako ne postoji nikakva spoljnja sila koja utiče na događaje - da li su onda dinosaurusi sami kreirali svoje uništenje?

A ako je sve to samo iluzija koja je poenta bilo kakve kreacije dok je čovek još u njoj?
Odnosno, kad se probudi - zašto bi žudeo za zadovoljstvima u okviru sna?

Zar mu onda ne bi bilo svejedno da li mu se ovo ili ono događa s obzirom da ni jedno ni drugo nisu zaista realnost?
 
U kom smislu?

Zbog čega pravimo planove i trudimo se da ih realizujemo?
Igramo se kreatora?

Previše je reči sa pogrešnim značenjem.
Čak i da kažem da ono što zaista kreira, ne misli to, već je toga svesno,
svako bi mogao da kaže ''e, al ja sam sasvim svestan da sam takvu i takvu
odluku doneo i da sam napravio plan i bio dosledan i uporan i eto ja sam
ovo stvorio''
Razlika je samo u tome što kreator koji se igra, po putu nailazi na prepreke
koju je neko drugi stvorio i sa njima se bori. Mogu li te ''prepreke'' da budu
budilnici?
Mogu li da budu budilnici situacije u kojima smo krenuli ka nečemu, a završili
u potpunoj suprotnosti? Šta nas je odvuklo od cilja?
A, da.. okolnosti...

A zbog čega onda uopšte pravimo planove i trudimo se da ih realizujemo?
 
Sve što postoji je budilnik ove ili one vrste.

Odlika slabog ega i jeste potreba za iluzijom da sve drži pod kontrolom i sve kreira i da baš
ništa osim njega ne sme da ima autonomiju, nikakva iznenađenja ili nepredviđeni događaji...

Pravimo planove iz straha da nećemo moći da savladamo neke situacije ako nepripremljeni uđemo u njih.

Da li su drugi ljudi "prepreke na putu" ili su i oni kreatori?
A šta kad su im volje sukobljene?
 
Sandveil dance:
To neverovatno liči na jedan u stvari veoma slab i nerazvijen ego koji sve mora da drži pod kontrolom.

Kako reče Kastaneda - potreban je jak i uređen Tonal da može da izdrži Nagual.
Kliknite za proširenje...

To je proces buđenja. Potpuno usnuli čovek ima ideju da sve drži pod kontrolom.
Onda krene da uviđa da nešto drži pod kontrolom, a nešto ne. Onda to što ne
drži pod kontrolom krene da ga kopka i pokušava da sazna, razume. Onda
se probudi i vidi da je sve u savršenom redu.

Da, liči. Neopisivo liči, zato što je imitacija. Čak se i iste reči koriste.
A u jednom slučaju je ego gospodar, a u drugom slučaju je ego sluga.

- - - - - - - - - -

Sandveil dance:
Da li su drugi ljudi "prepreke na putu" ili su i oni kreatori?
A šta kad su im volje sukobljene?
Kliknite za proširenje...

Ne postoje dve volje. Volja je uvek jedna, Božija.
Sandveil dance i svesnaglista imaju dve volje. I one mogu da se sukobe.
A to uopšte nisu volje, nego želje koje su pogrešno voljom nazvane.
Ono što ja Jesam i ono što ti Jesi ima jedinstvenu volju.

- - - - - - - - - -

Svi smo mi u Bogu jedno i van Boga smo mnoštvo.
 
svesnaglista:
To je proces buđenja. Potpuno usnuli čovek ima ideju da sve drži pod kontrolom.
Onda krene da uviđa da nešto drži pod kontrolom, a nešto ne. Onda to što ne
drži pod kontrolom krene da ga kopka i pokušava da sazna, razume. Onda
se probudi i vidi da je sve u savršenom redu.

Da, liči. Neopisivo liči, zato što je imitacija. Čak se i iste reči koriste.
A u jednom slučaju je ego gospodar, a u drugom slučaju je ego sluga.
Kliknite za proširenje...

To i jeste viđenje psihologije.
Ali taj drugi centar kome je ego sluga, on ne dela proizvoljno.

Niti će raditi na ispunjenju naših želja.
Štaviše, ume baš samo ispunjenje želja da uskrati ne bi li probudio čoveka.

ok, tu sasvim isto gledamo na stvari.
................................................
E sad, ne vidim vezu između toga i kreiranja celokupne realnosti.
Ako misliš na to da smo svi jedno biće (i životinje i biljke...), to da.

Ali da li to znači da mi kreiramo realnost?

- - - - - - - - - -

svesnaglista:
To je proces buđenja. Potpuno usnuli čovek ima ideju da sve drži pod kontrolom.
Onda krene da uviđa da nešto drži pod kontrolom, a nešto ne. Onda to što ne
drži pod kontrolom krene da ga kopka i pokušava da sazna, razume. Onda
se probudi i vidi da je sve u savršenom redu.

Da, liči. Neopisivo liči, zato što je imitacija. Čak se i iste reči koriste.
A u jednom slučaju je ego gospodar, a u drugom slučaju je ego sluga.

- - - - - - - - - -



Ne postoje dve volje. Volja je uvek jedna, Božija.
Sandveil dance i svesnaglista imaju dve volje. I one mogu da se sukobe.
A to uopšte nisu volje, nego želje koje su pogrešno voljom nazvane.
Ono što ja Jesam i ono što ti Jesi ima jedinstvenu volju.

- - - - - - - - - -

Svi smo mi u Bogu jedno i van Boga smo mnoštvo.
Kliknite za proširenje...

Ahahaa, mnogo buke ni oko čega...
A ja sam baš isto to htela da kažem, tj, govorim, a ne kapiramo se...:super:

Samo me opet intrigira gde smo tu mi sa kreacijom?
 
wirdz:
znaš kako, u neku ruku možda i kreiramo.
osoba koja mrzi živi u svetu mržnje.
osoba koja voli, živi u svetu ljubavi.
možda treba razmisliti u kakvom svetu želimo da živimo...

inače, ima tema "da li čovek stvara ili otkriva?":

https://forum.krstarica.com/showthread.php/801031-da-li-čovek-stvara-ili-otkriva
Kliknite za proširenje...

Kad bi jedan čovek samo mrzeo, a drugi samo voleo to bi bilo tako.
A gde si video takvog čoveka?

Skoro svako nekoga voli, nekoga možda baš ne mrzi, ali ne voli...
I još milion nijansi između.

Pa ti si otvorio ovu temu...:lol:
 
hehe, pa jesam...
a šta znam, možda u svakom preteže nešto od ta dva...
pa mu je svet pretežno takav.

setih se ove pesme:

Biti srećan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Herman Hese
 
Super Wirdzy :ok:

Ma, svi smo mi isti - mešavina svega po malo.
A trebalo bi da smo ovakvi:

Rabindranat Tagore
Molitva

Tamo gde je misao bez straha
i glava se drži uspravno,
gde je znanje besplatno,
gdje svet još nije polomljen u komade
tesnim poznatim zidovima,
tamo gdje reči izlaze iz dubine istine,
gde neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu,
gdje bistra struja razuma još nije izgubila put
u turobnoj pustinji mrtvih navika,
tamo gdje je um vođen tvojom rukom
u uvek rastuću misao i akciju
u tom slobodnom raju, moj Oče,
probudi moju zemlju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Umri_muski
Mi smo junaci svoje price
Odgovora
2
Pregleda
174
Plant
P
Soradze
Svima koji kukaju na život, Duško Radović je napisao ovu posebnu poruku
Odgovora
6
Pregleda
265
Soradze
Soradze
Nina
Kako da promenite život - Pravilo 66 dana, poslednjih 20 najkritičniji
Odgovora
3
Pregleda
211
Black_star
Black_star

Back
Top