Историја Србије до 1918.г. у сачуваним песмама

Poruka
7.965
Сетих се да део историје- неке личности, неки бојеви итд.- постоји и у музици, у сачуваним песмама које су се преносиле чешће усменим но писаним путем. У одређеним периодима времена неке су биле популарне, па се у другим периодима заборавило на њих, а неке су и данас популарне. Многе од њих имају различите обраде и интерпретације. На овој теми, ја бих предност дала онима за које је сигурно о којој личности или догађају певају, као и оним нумерама у којима је присутна уметничкија обрада.

Почећу са аутобиографском песмом Јеремије Крстића.
Служио је војску у Првом светском рату, у артиљерији, као тобџија... и стихове је сам написао. Мелодију по којој се данас пева ова песма написао је композитор филмске и позоришне музике Војислав Костић, а песму је прославио Предраг Живковић-Тозовац 70их година 20.века.

Текст
 
Poslednja izmena:
Марширала, марширала, Краља Петра гарда
Корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком
Бој се бије, бије застава се вије за слободу Србије

Гледале их, гледале их београдске даме
Корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком
Бој се бије, бије застава се вије за слободу Србије

Клекле доле, клекле доле, па се богу моле
Корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком
Бој се бије, бије застава се вије за слободу Србије

Песма је настала током Првог светског рата. Најстаријом снимљеном верзијом ове корачнице сматра се извођење Душана Јовановића са оркестром "Орао тамбурица оркестар" из 1925.године.

 
Почећу са аутобиографском песмом Јеремије Крстића.
Служио је војску у Првом светском рату, у артиљерији, као тобџија... и стихове је сам написао. Мелодију по којој се данас пева ова песма написао је композитор филмске и позоришне музике Војислав Костић, а песму је прославио Предраг Живковић-Тозовац 70их година 20.века.

Јеремија је јунак и Тозовчеве верзије "Јеремија пали топа", али, чини ми се да је реалније да се ради о песми "Шумадинац пали топа" која опева подвиг
Радоја- Раке Љутовца, који је, 30.септембра 1915.године, из пољског топа, отпрве, из првог плотуна, на крагујевачком брду срушио аустријски "румплер" , импровизујући . Погодио је предводника па су се сви остали авиони разбежали. Скромно је описао своју импровизацију:

Drhtala mi je ruka da ne smem da promašim. Ja sam stavio na topče končić. Napravio sam krstić i gađao kroz cevku, vodeći top kako avion leti, sa preticanjem od možda dva polja avionske dužine. Tad sam opalio – to je to

Текст:
Пали!...
Шумадинац,пали топа!...
Затресла се,сва €вропа!

Пуца,пуца,топ са Цера!...
Бржи "Швабо",него кера!

Стани,стани,"Швабо"- клети!...
Сад ће Србин да се свети!

Игра,пева,лако пије!...
Нико не зна,како ми је

Чујеш ли ме,девојчице...
Ја сам каплар из коњице!

Ко се шуња,по том мраку...
Ја сам стражар,на сењаку!

Разне варијанте песме постоје, често као "Јеремија пали топа" , што је и наслов једног романа Јере Маринов
А верзија Д.Ж. Тозовца има детаљнији текст

Јеремија пали топа/ затресла се сва Јевропа
Дошо Шваба до Земуна/ од Земуна пуна буна.
Дошо Шваба и до Раље/ а од Раље не мож'' даље.
Дошо Шбаба и до Цера/ стаде Геџа да га ћера.
Кад се Србин наљутио,/ Поћорека појурио
Стани, стани Швабо клети/ видиш како Србин свети
Јеремија пали топа/ затресла се сва Јевропа
 
Poslednja izmena:
Српско -турски ратови 1876-78

Пешадијски поручник Лазар Чизмић, командант добровољачког пука, авангарде српске редовне војске, ослободио је Грачаницу и Липљан, док је мајор Радомир Путник водио битку за Врање.
 
У време српске револуције 1848. године, песме које утичу на подизање родољубивих осећања , тзв."буднице", писао је и Јован Суботић, адвокат у Пешти и Бечи, драматург и песник. Једну од његових песама "Ја сам Србин, српски син", у ноте је ставио Корнелије Станковић 1859.године. Песма је била популарна у народу, а има писаних трагова и да је била у програму српских школа.
 
Poslednja izmena:
Zanima da li neko zna nešto više o ovoj pesmi i o ličnostima koji se u njoj spominju.
Ako se ne varam pesma je nastala negde s početka 20. veka na teritoriji Stare Srbije, a govori o susretu i dvoboju nekog Radiča barjaktara sa nekim Šahin begom u kojem je ovaj drugi ostao bez glave.
Međutim nikakve informacije nisam uspeo da nađem o gore pomenutom događaju, pa ako neko slučajno zna nešto više neka napiše. Bio bih jako zahvalan.

 
Непосредно након Невесињског устанка, настао је текст песме тзв.српске марсељезе. Написао га је плодни песник Стеван Владислав Каћански

Хеј трубачу с' бујне Дрине, Де затруби збор!
Нек' одјекну Шар палнине, Ловћен, Дурмитор!
И нек' Дрина јекне Сави, Нек' Сава јекне Дунаву,
Дунав бујни, Тиси, Драви. У бој! У славу!

Нек' се бојни јеци оре, Кроз све горе чак на море.
Где витешка срца бију Ој, на море, на Адрију,
Ој, на море, на Адрију!

Хеј народни барјактару Разви барјак твој,
На зборишту, на Врачару, Купи народ свој.
Све оружју бојном вичне,У бојне слике те,
Народне наше дичне, Наше храбре војнике!

И где год је јоште која, У јунака мишца јака,
Нека дође биће боја, Љута боја и мегдана,
Од Адрије до Балкана.Нек се Исток сав затресе
И нек' ропске ланце стресе, Србадија Душанова!

Хеј трубачу с' бујне Дрине, Де затруби збор!
Нек' одјекну Шар планине, Ловћен, Дурмитор!
И нек' Дрина јекне Сави, Нек' Сава јекне Дунаву,
Дунав бујни, Тиси, Драви, У бој! У славу!

Хеј трубачу, де затруби збор! Де затруби збор!
 
Poslednja izmena:
Када су Аустријанци укинули постојање Српске Војводине 1861.године ("Serbische Wojwodschaft mit Temeser Banat") Стеван Владислав Каћански је написао песму "Где је српска Војводина?"


Где је србска Војводина?
У Маџарској ил’ Угарској,
или у сну ил’ на јави,
у Банату ил’ у Бачкој,
ил’ у Срему, старој слави?

Није, тамо сада није,
већ у души Србадије.

Је ли жива Војводина?
Жива нам је сарањена
ал’ умрети донде неће,
док сва крвца не истече
из јуначког срца њена.

А то живо срце бдије
у прсима Србадије.

Кад ће синут Војводина?
Када правде сунце сине
и устану деца њена,
чистом слогом умивена
па загрме од милине:

Стан’! Буди ми, стан’!
Ево главе, не дам Војводине!

 
Ово је Србија

Знаш ли одакле си, сине
погледај Планине сиве
Зејтинликом цвеће процвало
Шумадијом сунце засјало.

Реф. 2х
Ово је Србија
говоре гробови ратника
из славног времена.
Цветови као од вина
певају песме давнина,
одјекује као некада
крај Дрине са цветних ливада.

Реф. 2х

Ово је Србија
говоре гробови ратника
из славног времена.
Проћи ћеш путеве дуге
видећеш крајеве Друге,
понеси одавде један цвет
нек' сви виде,
нек' зна цео свет.

Реф. 2х
Ово је Србија
говоре гробови ратника
из славног времена.

Песма је настала почетком деведесетих а аутор је Никола Грбић Грба.
 
Pesma oduševljenja, nacionalne čežnje i veselog duha i daha, svakako je "Igrale se delije".
Pesma "Igrale se delije" treba da se čuje i stigne do Stambola. To je motiv stihova i želja pevača i igrača. Pesma kao da samo ponavlja želje srpskih ratnika koji su u Balkanskom ratu kretali na Jedrene, zauzimali ga i vraćali se kući. Stari ratnici pričali su da im je mnogo žao što opsadu Jedrena nisu iskoristili da produže dalje, stignu u Istambul i da ga zapale! Hteli su da se osvete za petstogodišnje robovanje pod Turcima. Ali vrhovna komanda i velike sile... Umesto toga, dogodilo se nešto drugo: grobovi srpskih vojnika u Jedrenima.
Pesma "Igrale se delije" nikada nije prestala da živi. U naše vreme, koje nas vodi u novi vek, odjekuju solisti, horovi u dvoranama, a narod na mitinzima glasovito peva odu melodiju iz davnih vremena... (Žarko Petrović)

Božidar Joksimović je 1919. godine komponovao muziku i uneo je u svoju vokalnu svitu Pesme iz mladosti, a Isidor Bajić ju je iskoristio kao uvod za svoju horsku kompoziciju Srpkinja, ali pesma je danas potpuno ponarođena.


 
Bitka na Ceru, avgusta 1914.godine
ČUVENI „Marš na Drinu“, tradicionalnu, popularnu koračnicu, koja je postala simbol hrabrosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Stanislav Binički je, malo je poznato, komponovao u - Valjevu. Prepoznatljivu kompoziciju posvetio je prvoj pobedi srpske vojske, koja je na Ceru do nogu potukla neuporedivo nadmoćniju austrougarsku armadu.
Docnije, na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, „Marš na Drinu“ je dostigao takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija..Drinska divizija, koju su većma činili Valjevci, Užičani i Šapčani, uz zvuke „Marša na Drinu“ 12. oktobra 1918. godine marširala je kroz tek oslobođeni Niš.
Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu,...gramofonske ploče sa „Maršom na Drinu“ postale su istinski bestseleri. To umetničko delo izvođeno je u raznim aranžmanima i obradama...... sem kao originalni sastav za vojni orkestar, našao se na repertoaru „Smaka“, „Lajbaha“, „Šedouza“, Džonija Štulića...
 
Песма о борбама комита за ослобођење од Турака

Жали, Заре, да жалимо како ће се раздвојимо,
ти од мене, ја од тебе, ја ће идем на далеко.
Ја ће идем на далеко, на далеко бело Врање,
ће се пишем у кумите, у кумите млад кумита.

Па ће узмем кралску сабљу и тој кралско све оружје,
па ће идем ч'к у Пчињу, ч'к у Пчињу Прешев-Казу,
па ће пређем Вардар воду, Вардар воду б'ш голему,
ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Арнаути.

Жали, плачи да жалимо к'т ће слунце да огреје,
к'т ће слунце да огреје ти помисли од Бога је,
ти да знајеш тој је мојо, тој је мојо бело лице,
ти да знајеш тој је мојо, тој је мојо бело лице.

К'т ће ветар да подувне ти помисли од Бога је,
па ти рекни тој је моја, тој је моја блага душа.
К'т ће роса да зароси ти помисли од Бога је,
па ти рекни тој су моје, тој су моје дробне слузе.

 
1804. Први српски устанак

Востани Сербије (Устани Србијо), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду) била је химна Кнежевине Србије. Написао ју је Доситеј Обрадовић.. Востани Сербије има три музичке верзије из 20. века:



Востани Сербије
Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
 
Poslednja izmena:
Песму Млади капетане Жарко Петровић везује за Балканске ратове (вероватно старију верзију), а аутор књиге "Солунци говоре", Антоније Ђурић, пише да је везана за Четврти пешадијски пук "Стеван Немања" Дринске дивизије, у којој су ратовали Ужичани.

 
Народна песма "Устани, царе Душане" записана је у Мостару, вероватно је настала уочи ослобођења Старе Србије 1912.године.
Пева Станиша Стошић:

Устани, царе Душане
погледај српске душмане
по Метохији, старој Србији..
Раја те чека пет века
а род ти цвили мој мили
по Метохији,старој Србији

 
После Балканских ратова


Чуј, Душане, тебе Срби зову:
баци поглед слободном Косову.
Слободни су и уједињени,
клањају се твојој светој сени.

Чуј, Душане, Србе са свих страна!
Косовска је клетва сад испрана

Од Дунава, Тисе, Драве, Саве,
бучне Дрине и мутне Мораве,
од Вардара до плавог Јадрана
кличе Србин срца раздрагана!

Да Бог поживи ослободиоца,
Александра нашег доброг оца.

Банат, Бачка, питома Барања,
Херцег-Босна, Лика, Далмација,
Црна Гора, Срем и Шумадија,
Рашка стара и Јужна Србија.

Кличу сложно сени твојој хвала
за дарове - слободу и краља!

 
Pesma "Zlatna kruna Cara Dušana" vezana za sjedinjenje srpskih zemalja


Poletela dva sokola pravo sa neba
i padose pred manastir Petra Svetoga

Jedan nosi zlatnu krunu Cara Dušana
drugi nosi britku sablju hrabrog Milosa

Išetao Crnogorske zemlje gospodar
sokoli mu predadoše taj sa neba dar

Sjedinicu Srpske zemlje krunom Dušana
odbranicu Srpski narod sabljom Miloša

Knjaz Nikola kad je ove reci izreko
zatutnjaše sve planine gore daleko

Sjedinicu Srpske zemlje krunom Dušana
odbranicu Srpski narod sabljom Miloša

 
Песма о краљу Драгутину, новијег датума

Tekstopisac: protojerej-stavrofor Miroslav Živković
Muzicki aranzman: Jerej prof. Dragan Zorica i Vladimir Simić



Траг његовог дара свих седам в`јекова,
Напајају Србље с` Усорских токова.
Јеванђелском ријечју свеца окајаног,
Ми га прослављамо Христом напајаног.

Драгутине краљу Теоктисте свети,
У молитви својој сјети нас се, сјети!

У Сирмијској земљи, Усори и Соли,
Гради манастире и Богу се моли.
Липље, Ступље, Удрим, славну Возућицу ,
И манастир Озрен, Рачу и Ловницу.

Рефрен

Православље сасвим кад је учврстио,
И потомке своје дјелом задужио.
У костријету оштром к`о монашкој ризи,
Молитвом је био за душу у бризи.
 
I ova pesma je lepa.Jeste da je snimljena skoro,ali se odnosi na to vreme/
Ovaj vojnik je iz moje okoline iz sela Vracevic kod Lazarevca,a pesmu i muziku je napisala grupa Manjifiko,koja je ucestvovala u seriiji i filmu Monte Video.

Ух... ајде нека неко уклони ово ругло са овако лијепе теме (било би сјајно да се и jolemisa са тим сагласи).

Прво, Драгутин Матић (чувено „око соколово” на најпознатијој слици из Великог рата) је Заплањац, родом из Калетинца подно Суве планине.
Друго, Мањифико није група него умјетничко име Роберта Пешута.
Треће, и овдје најважније, та пјесма из филма Монтевидео има пријемчиву мелодију, али и накарадан, рекао бих чак и увредљиво лош текст. У њему је све на гомили: и ратници хероји који се враћају кући, и стара мајка, и бијеле груди драгане, помиње се и „тамо далеко” да се призове чувена пјесма, банално се римују шљиве и њиве... укратко – мијешано месо без везе и смисла. Посебно смета рефрен, тако траљаво написан да ми се коса диже на глави чим чујем почетене тонове те пјесме. Ајде што аутор вапи за додатним слогом па користи „Ај”, али њему требају чак два слога па у неспособности да смисли нешто сувисло имамо почетак рефрена: „Ај. па”. Оно што је најгрђе у овој пјесми је елементарно непознавање језика. „Ај, па пукни зоро, стару мајку ПРОбуди” је неподношљиво због погрешног нагласка који потпуно мијења и значење тј. смисао отпјеваног.
Од двије могућности:
– Ај, па пукни зоро, стару мајку проБУди
– Ај, па пуче зора, стару мајку ПРОбуди​
полуписмени аутор је изабрао грдну мјешавину коју иоле осјетљивије уво просто не може слушати.

(Наравно, чим се уклони ова мањификантна брљотина, треба уклонити и овај мој осврт на њу.)
 
Poslednja izmena:
Народна песма везана за Св.Јована Владимира


От кад' одиш, млад делијо?
Весел одиш, весел пејеш!
Кој ти даде то веселие?
"Даде ми го свети Јован
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и весел!"

От кад' одиш, богаташе?
Весел одиш с полни руци!
Кој ти даде полни руци?
"Даде ми ги свети Јован
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и богат!"

От кад' одиш, стара бако?
Брго одиш като мома!
Кој ти така крепост даде ?
"Даде ми е свети Јован
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и крепок!"

От кад одиш, аргат мори?
Кој ти зема мрак со чело ?
Кој ти даде лицето светло
Ама светло като солнце?
"Мрак ми с чело светец зема
"И даде ми лицето светло
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и светел!"

 
Poslednja izmena:

Back
Top