Problem sa parenjem psa

Ćao ljudi, imam psa koji ima skoro tri godine i nije se pario još ni jednom, u poslednje vreme je postao agresivan nekako skroz ,probao je i da nas ujede,nikad nije bio takav, vodila sam ga kod veterinara i on mi je rekao da je to jer mora pod hitno da se pari i da kad se ponaša tako moramo da ga udarimo. Pa sad problem je što ja pojma nemam kako da mu nadjem kujicu neku i gde i koga da pitam i sve...bi li mi neko objasnio da kažem "proceduru" jer stvarno mi treba pomoć..? Inače imam sve papire za njega da je ši cu ali on je po izgleda drugačiji malo od rase te, veći je i crn je pa ne znam ima li to veze je l će mi biti teže zato da mu nadjem za parenje kujicu?

Kastriraj ga.... i uz put promeni veterinara! Obe stvari koje ti je preporucio su ...bljak!!
Manje rase pasa sazrevaju potpuno oko tri godine, pa neposlusnost nema veze sa isfrustrranoscu psa zbog neparenja. A inace i da "nadjes" neku kujicu, nista se nece promeniti on ce i dalje biti agresivan jer je pario, pa bi opet!!
Ili mu se posveti vise ili ga kastriraj s obzirom da i sama kazes da nije u standardu, pa znaci i nije interesantan onima koji imaju zenke.
Uz to...sta znaci imam sve papire, papir je jedan i zove se rodovnik. Da bi muzjak pario, tj. da bi stenci imali rodovnike, neophodno je da roditelji budu ocenjeni.
iii.... da ne sirim vise temu....

Elenina 178:

Ćao ljudi, imam psa koji ima skoro tri godine i nije se pario još ni jednom, u poslednje vreme je postao agresivan nekako skroz ,probao je i da nas ujede,nikad nije bio takav, vodila sam ga kod veterinara i on mi je rekao da je to jer mora pod hitno da se pari i da kad se ponaša tako moramo da ga udarimo. Pa sad problem je što ja pojma nemam kako da mu nadjem kujicu neku i gde i koga da pitam i sve...bi li mi neko objasnio da kažem "proceduru" jer stvarno mi treba pomoć..? Inače imam sve papire za njega da je ši cu ali on je po izgleda drugačiji malo od rase te, veći je i crn je pa ne znam ima li to veze je l će mi biti teže zato da mu nadjem za parenje kujicu?

Kliknite za proširenje...

Nadji ti veterinara koji ce ga kastrirati, mada to nejgovo ponasanje nema veze sa zeljom za parenjem.
Zaljubljeni decaci ( mislim na pse) obicno uzasno tuguju, nece da jedu, nikako se ne ponasaju agresivno, a i ta faza prodje za desetak dana i onda
budu isti kao sto su i bili. Agresivnost kod tvog psa nema nikakve veze sa zeljom za parenjem, a veterinar koji ti kaze da bi trebalo da ga paris,
veze s mozgom i ponasanjem pasa nema. Svaki normalan veterinar obicno vlasnicima zenki preporuci sterilizaciju, kod muskih je to resenje
samo u slucaju ako su bez ikakvog razloga agresivni, mada retko tu pomaze i kastriranje.

Moguce je da je tvoj pas osetio zenku u teranju, ali kazem, to sa agresijom nema veze, a i to teranje traje desetak dana pa je onda
sve palo u zaborav. Idi ti kod nekog trenera za pse i neka on vidi u cemu je problem s tvojim pso, od veterinara nemoj da trazis takve savete.

Тачно Рајела. Да је осетио женку која је терању покушавао би да да дође до ње , чак и бекством, а туговао би и престао да једе.Мужјаци у таквој ситуацији понекад изгубе и по неколико килограма.
Агресивност с у понашањупрема људима нема сасвим сигурно никакве везе са парањем, јер се тај нагон јавља само ако је у присуству или близини женке у еструсу, а не стално. Често људи оно наскакање погрешно тумаче као сексуалну манифестацију, а уопште се не ради о томе него са причом о доминацији.

Kastriraj ga. Ili ga prvo odvedi na ocenjivanje, ali na izložbi psu moraju da se provere i testisi i zubi, a ako je on stvarno takav kako ga opisuješ, verovatno će biti diskvalifikovan. Svakako će i njemu i vama biti lakši život ako ga kastrirate, veruj nama, iskusnijim kučkarima na reč. I usput, pogledaj na yt poneki video o socijalizaciji pasa, iako ga mnogi osporavaju, moje tople preporuke i dalje ima Cezar Milan, The Dog Whisperer.

Evo ga baš jedan ši cu kome treba pomoć:

Социјализација је први и најважнији задатак власника паса у урбаној средини. Не треба је мешати са " дресуром" или обуком радних паса.Она се континуирано спроводи чим почнемо да изводимо штене у спољни свет.Потребно је много стрпљења и велика доза љубави и осећања сигурности које му може д апружи јединоонај ко гачува.
Несоцијализованипас је опасност за себе , али и за друге.Његово основно осећање у таквом случају је несигурност и страх, а најчешћи одговор је агресија.То нема везе са расом паса или њиховом величином. Да и не гооримо колико о томе колико колико се током тог процеса продубљује веза између власника ипса.А социјализовани пас ће показати оно своје најбоље чак и у екстремним условима.

Pa realno, često može da ima veze sa dimenzijama psa. Manji psi su često ili preterano defanzivno-agresivni, ili pate od Napoleonovog sindroma. Moj prethodni ljubimac, mešanac u tipu pekinezera, je patio od Napoleonovog sindroma i čini mi se da smo to uspešno držali pod kontrolom, nikad nikoga nije namerno ujeo, samo smo izbegavali druge odrasle mužjake (sa par izuzetaka s kojima se lepo družio). Sadašnja ljubimica, usvojena mešanka u tipu pinčXjazavičar, je očigledno zlostavljana pre dolaska kod nas i i dalje, 7-8 godina kasnije, se borimo sa njenom preteranom defanzivnošću.

Одличан пример зашто се са социјализацијом треба да почне од штенећих дана.Одраслог пса , па још са негативним или још чешће трауматичним искуством је много теже социјализовати и то са половичним резултатом.