Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.385
NATO nas ubija punih 19 godina!
Ni danas, skoro dve decenije kasnije, ne zna se tačan broj žrtava niti sve posledice bombardovanja
NAREDNE subote se navršava 19 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, usledio na osnovu naredbe tadašnjeg generalnog sekretara Alijanse Havijera Solane. Devetnaest zemalja sveta, s vojnim potencijalom 600 puta većim od jugoslovenskog, obrušilo se da, kako je tvrđeno, spreči humanitarnu katastrofu na Kosovu i tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića “baci na kolena”.
Za 78 dana bombardovanja, 1.150 borbenih aviona NATO udarilo je 2.300 puta na 995 vojnih i civilnih objekata, a lansirano je 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Korišćeno je i 37.000 kasetnih bombi za bombardovanje civilnih ciljeva, iako je to po Ženevskoj konvenciji - zabranjeno.
PROČITAJTE JOŠ: GODIŠNjICA NATO BOMBARDOVANjA: Sećanje na 78 dana pakla
Uz podatak da su tokom agresije na našu zemlju poginula 462 vojnika, to je sve što srpska javnost precizno zna o bombardovanju i njenim posledicama. Istina je i da se ni 19 godina posle bombardovanja ne zna tačan broj poginulih i ranjenih. Kada se o tome govori, najčešće se uz broj poginulih vojnika navodi i da je nastradalo više od 2.000 civila, a ranjeno više stotina. Slično je i u slučaju materijalne štete. I ona se, dosad, samo procenjivala, a zavisno od izvora, kreće se od 30 milijardi do čak 100 milijardi dolara.
PROČITAJTE JOŠ: Utvrditi posledice bombardovanja NATO, pa razmisliti o tužbi
OSIM toga, deo bombi “Milosrdnog anđela” bio je “obogaćen” osiromašenim uranijumom. Koliko takvih raketa je bačeno, zvanično se ne zna. Nezvanično se pominje 15 tona! Da li su nas gađali još nečim, i čime, i to je nepoznanica. No, treba podsetiti na to da je grupa naših stručnjaka i naučnika iz zemlje i inostranstva septembra 2001. organizovala Međunarodnu konferenciju o ekološkom oporavku SR Jugoslavije. Tu je prvi put prikazano i da su prikupljeni uzorci projektila sa osiromašenim uranijumom takođe sadržali i mnogo opasniji plutonijum, kao i izotop uranijuma U-236, kojih nema u prirodnom uranijumu.
PROPUŠTENA PRILIKA
- SRBIJA je propustila idealnu priliku da tuži NATO i bez poteškoća dobije bar jednu tužbu - kaže advokat Goran Petronijević. - Dejl Zelko, pilot nevidljivog F-117 koji je 27. marta oboren u Buđanovcima, sam je u svojoj knjizi priznao da je prekršio međunarodno pravo. On u knjizi detaljno opisuje da je “istovario teret”, odnosno bombe pre nego što se avion srušio. Jednostavnom računicom dolazi se do podatka da su te bombe pale na civilne objekte, što je striktno zabranjeno Ženevskom konvencijom. Umesto da smo ga tužili i sigurno dobili odštetu, mi smo ga gostili po Srbiji.
O tome da li taj osiromašeni uranijum i danas ubija građane Srbije - stručnjaci imaju oprečna mišljenja. Ali činjenicu da je u godinama posle NATO bombardovanja Srbija stigla u vrh zemalja po broju obolelih od karcinoma i da je takođe u vrhu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti niko ne može da ospori. Podaci jasno pokazuju da posle bombardovanja ima 2,7 puta više obolelih od raka. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, broj novoobolelih od karcinoma u centralnoj Srbiji je 1998. godine bio 18.841, a 2011. gotovo dvostruko više.
- Čak i da osiromašeni uranijum nije ostavio posledice na zdravlje ljudi i da nije zagadio životnu sredinu, što će reći samo neznalice, stres koji su žitelji Srbije doživeli tokom 78 dana besomučnog bombardovanja mnogima je bio okidač za obolevanje - tvrdi profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Samo od leukemije smrtnost od 2002. godine do danas je povećana za 139 odsto. No, nije problem samo rak, problem su i autoimune bolesti, koje su, naročito među ženama, u enormnom porastu. Povećana je i sterilnost muškaraca. A posebno zabrinjava to što je dvostruko povećan broj dece obolele od malignih bolesti u odnosu na vreme pre NATO agresije. Ako govorimo da su pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana faktori rizika za obolevanje od raka, može li iko da kaže da to važi i za decu?!
ALI, prema rečima naše sagovornice, osiromašeni uranijum je samo “vrh ledenog brega”.
Pančevo / Foto Zoran Jovanović
- Moramo da shvatimo da je NATO u našoj zemlji 1999. počinio ekocid - kaže profesorka Grujičić. - Ne sme se zaboraviti hemijsko zagađenje koje je bilo ogromno. A mi o tome uopšte ništa ne znamo, jer je sve bilo sakriveno od nas. Namerno ili nenamerno, ne znam. Bombardovali su nas u vreme setve. Sve te toksične materije su ušle u lanac ishrane. Gađali su hemijska i naftna postrojenja, ljudi su udisali azot, dioksine, teške metale... NATO nam je svojim naletima potrošio kiseonika koliko sva živa bića u Srbiji potroše za 50 godina. Otišle su tri tone žive u Dunav, više od tri milijarde kilograma zemlje je izbačeno iz ležišta... Bombardovanjem trafostanice na Bežanijskoj kosi oslobođan je polihloro-bifenil. Jedan litar ovog jedinjenja zagadi milijardu litara vode!
Ćuprija / Foto Dragan Milovanović
Jasno je, kaže profesorka, da Srbija sada, posle gotovo 20 godina, ima pravo da analizira sve što se desilo tokom NATO agresije i da se bavi merama za ublažavanje tih posledica tamo gde se to još može.
MEĐUNARODNI sud pravde u Hagu se 15. decembra 2004. oglasio nenadležnim za tužbu koju je SRJ podnela protiv osam zemalja NATO “zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999. godine”. Ali neki pojedinci i organizacije najavljuju da će do kraja godine podneti tužbe protiv 19 zemalja članica NATO koje su 1999. godine bombardovale Srbiju. Tužbama će tražiti naknadu štete za obolele i preminule vojnike i žitelje Srbije. Da li su njihova očekivanja da će u tome uspeti realna?
- Da bi mogli da tuže zemlje članice NATO koje su učestvovale u NATO agresiji, mora se, najpre, utvrditi uzročno-posledična veza između njihovog činjenja i posledica - kaže advokat Goran Petronijević.
- Neophodno je, dakle, da se dokaže da između osiromašenog uranijuma i drugih hemijskih zagađivača i obolevanja od karcinoma postoji nepobitna veza. To mora da bude ozbiljan, ekspertski nalaz koji bi uradio tim i naših i stranih stručnjaka. I naravno, iza tih pojedinaca i udruženja morala bi da stane država. Ako bi se sve to ispunilo, onda bi tužbe imale izgleda za uspeh pred bilo kojim sudom u svetu.
USKORO KOORDINACIONO TELO
- POSLEDNjIH dana razgovarala sam sa ministrima zdravlja, odbrane i zaštite životne sredine, i nadam se da će koordinaciono telo za ispitivanje posledica NATO agresije 1999. godine biti vrlo brzo formirano - kaže prof. Danica Grujičić.
- Pred nama je zaista ozbiljan naučni rad i posao, jer naš narod mora da zna koje i kakve posledice po zdravlje i životnu sredinu je ostavilo bombardovanje. Planiramo i da rezultate ispitivanja prevedemo na 20 jezika, da budu svima dostupni.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:717324-NATO-nas-ubija-punih-19-godina
Fasisti. Ubice. NATO zlocinci....
Ni danas, skoro dve decenije kasnije, ne zna se tačan broj žrtava niti sve posledice bombardovanja
NAREDNE subote se navršava 19 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, usledio na osnovu naredbe tadašnjeg generalnog sekretara Alijanse Havijera Solane. Devetnaest zemalja sveta, s vojnim potencijalom 600 puta većim od jugoslovenskog, obrušilo se da, kako je tvrđeno, spreči humanitarnu katastrofu na Kosovu i tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića “baci na kolena”.
Za 78 dana bombardovanja, 1.150 borbenih aviona NATO udarilo je 2.300 puta na 995 vojnih i civilnih objekata, a lansirano je 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Korišćeno je i 37.000 kasetnih bombi za bombardovanje civilnih ciljeva, iako je to po Ženevskoj konvenciji - zabranjeno.
PROČITAJTE JOŠ: GODIŠNjICA NATO BOMBARDOVANjA: Sećanje na 78 dana pakla
Uz podatak da su tokom agresije na našu zemlju poginula 462 vojnika, to je sve što srpska javnost precizno zna o bombardovanju i njenim posledicama. Istina je i da se ni 19 godina posle bombardovanja ne zna tačan broj poginulih i ranjenih. Kada se o tome govori, najčešće se uz broj poginulih vojnika navodi i da je nastradalo više od 2.000 civila, a ranjeno više stotina. Slično je i u slučaju materijalne štete. I ona se, dosad, samo procenjivala, a zavisno od izvora, kreće se od 30 milijardi do čak 100 milijardi dolara.
PROČITAJTE JOŠ: Utvrditi posledice bombardovanja NATO, pa razmisliti o tužbi
OSIM toga, deo bombi “Milosrdnog anđela” bio je “obogaćen” osiromašenim uranijumom. Koliko takvih raketa je bačeno, zvanično se ne zna. Nezvanično se pominje 15 tona! Da li su nas gađali još nečim, i čime, i to je nepoznanica. No, treba podsetiti na to da je grupa naših stručnjaka i naučnika iz zemlje i inostranstva septembra 2001. organizovala Međunarodnu konferenciju o ekološkom oporavku SR Jugoslavije. Tu je prvi put prikazano i da su prikupljeni uzorci projektila sa osiromašenim uranijumom takođe sadržali i mnogo opasniji plutonijum, kao i izotop uranijuma U-236, kojih nema u prirodnom uranijumu.
PROPUŠTENA PRILIKA
- SRBIJA je propustila idealnu priliku da tuži NATO i bez poteškoća dobije bar jednu tužbu - kaže advokat Goran Petronijević. - Dejl Zelko, pilot nevidljivog F-117 koji je 27. marta oboren u Buđanovcima, sam je u svojoj knjizi priznao da je prekršio međunarodno pravo. On u knjizi detaljno opisuje da je “istovario teret”, odnosno bombe pre nego što se avion srušio. Jednostavnom računicom dolazi se do podatka da su te bombe pale na civilne objekte, što je striktno zabranjeno Ženevskom konvencijom. Umesto da smo ga tužili i sigurno dobili odštetu, mi smo ga gostili po Srbiji.
O tome da li taj osiromašeni uranijum i danas ubija građane Srbije - stručnjaci imaju oprečna mišljenja. Ali činjenicu da je u godinama posle NATO bombardovanja Srbija stigla u vrh zemalja po broju obolelih od karcinoma i da je takođe u vrhu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti niko ne može da ospori. Podaci jasno pokazuju da posle bombardovanja ima 2,7 puta više obolelih od raka. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, broj novoobolelih od karcinoma u centralnoj Srbiji je 1998. godine bio 18.841, a 2011. gotovo dvostruko više.
- Čak i da osiromašeni uranijum nije ostavio posledice na zdravlje ljudi i da nije zagadio životnu sredinu, što će reći samo neznalice, stres koji su žitelji Srbije doživeli tokom 78 dana besomučnog bombardovanja mnogima je bio okidač za obolevanje - tvrdi profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Samo od leukemije smrtnost od 2002. godine do danas je povećana za 139 odsto. No, nije problem samo rak, problem su i autoimune bolesti, koje su, naročito među ženama, u enormnom porastu. Povećana je i sterilnost muškaraca. A posebno zabrinjava to što je dvostruko povećan broj dece obolele od malignih bolesti u odnosu na vreme pre NATO agresije. Ako govorimo da su pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana faktori rizika za obolevanje od raka, može li iko da kaže da to važi i za decu?!
ALI, prema rečima naše sagovornice, osiromašeni uranijum je samo “vrh ledenog brega”.
Pančevo / Foto Zoran Jovanović
- Moramo da shvatimo da je NATO u našoj zemlji 1999. počinio ekocid - kaže profesorka Grujičić. - Ne sme se zaboraviti hemijsko zagađenje koje je bilo ogromno. A mi o tome uopšte ništa ne znamo, jer je sve bilo sakriveno od nas. Namerno ili nenamerno, ne znam. Bombardovali su nas u vreme setve. Sve te toksične materije su ušle u lanac ishrane. Gađali su hemijska i naftna postrojenja, ljudi su udisali azot, dioksine, teške metale... NATO nam je svojim naletima potrošio kiseonika koliko sva živa bića u Srbiji potroše za 50 godina. Otišle su tri tone žive u Dunav, više od tri milijarde kilograma zemlje je izbačeno iz ležišta... Bombardovanjem trafostanice na Bežanijskoj kosi oslobođan je polihloro-bifenil. Jedan litar ovog jedinjenja zagadi milijardu litara vode!
Ćuprija / Foto Dragan Milovanović
Jasno je, kaže profesorka, da Srbija sada, posle gotovo 20 godina, ima pravo da analizira sve što se desilo tokom NATO agresije i da se bavi merama za ublažavanje tih posledica tamo gde se to još može.
MEĐUNARODNI sud pravde u Hagu se 15. decembra 2004. oglasio nenadležnim za tužbu koju je SRJ podnela protiv osam zemalja NATO “zbog genocida i nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999. godine”. Ali neki pojedinci i organizacije najavljuju da će do kraja godine podneti tužbe protiv 19 zemalja članica NATO koje su 1999. godine bombardovale Srbiju. Tužbama će tražiti naknadu štete za obolele i preminule vojnike i žitelje Srbije. Da li su njihova očekivanja da će u tome uspeti realna?
- Da bi mogli da tuže zemlje članice NATO koje su učestvovale u NATO agresiji, mora se, najpre, utvrditi uzročno-posledična veza između njihovog činjenja i posledica - kaže advokat Goran Petronijević.
- Neophodno je, dakle, da se dokaže da između osiromašenog uranijuma i drugih hemijskih zagađivača i obolevanja od karcinoma postoji nepobitna veza. To mora da bude ozbiljan, ekspertski nalaz koji bi uradio tim i naših i stranih stručnjaka. I naravno, iza tih pojedinaca i udruženja morala bi da stane država. Ako bi se sve to ispunilo, onda bi tužbe imale izgleda za uspeh pred bilo kojim sudom u svetu.
USKORO KOORDINACIONO TELO
- POSLEDNjIH dana razgovarala sam sa ministrima zdravlja, odbrane i zaštite životne sredine, i nadam se da će koordinaciono telo za ispitivanje posledica NATO agresije 1999. godine biti vrlo brzo formirano - kaže prof. Danica Grujičić.
- Pred nama je zaista ozbiljan naučni rad i posao, jer naš narod mora da zna koje i kakve posledice po zdravlje i životnu sredinu je ostavilo bombardovanje. Planiramo i da rezultate ispitivanja prevedemo na 20 jezika, da budu svima dostupni.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:717324-NATO-nas-ubija-punih-19-godina
Fasisti. Ubice. NATO zlocinci....
Poslednja izmena:
