- Poruka
- 6.081
Oblomov (rus. Облóмов) je socijalno-psihološki roman u 4 dela, ruskog pisca Ivana Gončarova.
Roman je dobio ime po glavnom junaku Ilji Iljiču Oblomovu, talentovanom mladom čoveku, punom potencijala i neiskorišćene energije, koju, zakočen nerealnim strahovima od života i manjkom volje pred postojećim okolnostima, svesno pušta da polako istekne. Oblomov postaje simbol mlađih generacija koje ne znaju šta žele od života, koji depresiju ubrajaju u karakterne osobine, a ne u patološke oblike ponašanja. Oblomov je simbol tzv. "Suvišnog čoveka“. Statika i pasivnost glavnog junaka vrhunski su prenesene na papir savršenim umećem pripovedača Gončarova.
Radnja romana odvija se u Rusiji između 1819. i 1856. godine, u Sankt Peterburgu, velikim delom u neurednom krevetu mladog Oblomova, iz kog nikako ne može da ustane. Nekoliko puta pokušava da obuje kućne papuče, ali bezvoljni pokušaji vraćaju ga ponovo u krevet. Prizor sa papučama gotovo simbolično govori o apsurdnosti jednog postojanja. Oblomov shvata da odustajanje traži najmanje ulaganja energije, pa stoga način funkcionisanja i bazira na principu odustajanja. Odustaje od preseljenja, ljubavi, daljeg obrazovanja, mogućnosti svakog napredovanja, na kraju biološki odustaje od života, jer fizička aktivnost organizma biva ugrožena paralizom, potom i smrću.
...
malo me podseća na mene...
Roman je dobio ime po glavnom junaku Ilji Iljiču Oblomovu, talentovanom mladom čoveku, punom potencijala i neiskorišćene energije, koju, zakočen nerealnim strahovima od života i manjkom volje pred postojećim okolnostima, svesno pušta da polako istekne. Oblomov postaje simbol mlađih generacija koje ne znaju šta žele od života, koji depresiju ubrajaju u karakterne osobine, a ne u patološke oblike ponašanja. Oblomov je simbol tzv. "Suvišnog čoveka“. Statika i pasivnost glavnog junaka vrhunski su prenesene na papir savršenim umećem pripovedača Gončarova.
Radnja romana odvija se u Rusiji između 1819. i 1856. godine, u Sankt Peterburgu, velikim delom u neurednom krevetu mladog Oblomova, iz kog nikako ne može da ustane. Nekoliko puta pokušava da obuje kućne papuče, ali bezvoljni pokušaji vraćaju ga ponovo u krevet. Prizor sa papučama gotovo simbolično govori o apsurdnosti jednog postojanja. Oblomov shvata da odustajanje traži najmanje ulaganja energije, pa stoga način funkcionisanja i bazira na principu odustajanja. Odustaje od preseljenja, ljubavi, daljeg obrazovanja, mogućnosti svakog napredovanja, na kraju biološki odustaje od života, jer fizička aktivnost organizma biva ugrožena paralizom, potom i smrću.
...
malo me podseća na mene...
