Dragan Đilas bi trebalo da bude od svih srpskih političara najviše zadovoljan ovakvim rezultatima. Jedini
neuspeh njegov na ovim izborima jeste do toga što rezultati nisu nadmašili uspeh Saše Jankovića sa prošlogodišnjih predsedničkih izbora, ali on je tu usled razjedinjenosti opozicije na više izbornih opcija.
Na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u beogradu su skupa Janković i Jeremić osvojili 278.578 glasova, odnosno
30,44 odsto sveukupne podrške.
Iste političke opcije koje su podržale tu dvojicu političara sada su osvojile oko 200.000 glasova. Treba sačekati, naravno, konačne izborne rezultate, ali to je
25 odsto podrške. Ključ misterije u ovom
naizgled slabijem rezultatu treba tražiti u
Aleksandru Šapiću. To znači da tome treba dodati još nekih 75.000 glasova, čime se računica
interesantno približava baš brojki uspeha Jankovića i Jeremića na prošlim izborima. No, ono što je bitnije jeste da je izlaznost a predsedničkim izborima bila 54,36 odsto, a sada svega nešto malo preko 51 posto. To znači da je, s obzirom da su pomenute političke opcije skupa osvojile nešto preko jedne trećine podrške svih izašlih Beograđana s pravom glasa (oko 34 posto) ova politička opcija
u porastu.
To može upravo biti jedan od razloga iz kojeg su se u štabu SNS malčice uznemirili (što je pomalo iracionalno, iz prostog razloga što je i sama SNS prema ovim izborima, ako ne već vlast kao takva, u porastu - mada je taj trend rasta
nešto slabiji nego u slučaju pomenutog dela opozicije; kada se od ovoga oduzme uobičajena statistička prednost vlasti, kao i slučajevi kupovine glasova, u prvom redu romske nacionalne manjine, jaz u trendu porasta između Vučićeve i ove druge opcije postaje još veća) pa Informer štampa izmišljene priče o nekakvoj svađi između Jankovića i Jeremića, kao da je, tobože, iko očekivao da Đilasova lista može prikupiti bukvalno sve glasače oba predsednička kandidata, i to pored Šapića, Ne davimo Beograd, DS-SDS-NOVA-ZEP, Bastaća i LDP, koji su svi išli samostalno na ovim gradskim izborima.
