Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
,,У Норвешку, у смрт” – потресно сведочанство о српским ратним заробљеницима током II Св. рата у норвешким нацистичким логорима
НА крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: “Марширала, марширала краља Петра гарда”. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао поред дела које је градио го до појаса, док су га киша и суснежица шибале и стражари крвнички тољагали.”
Овим речима историчар Кнут Флувик Туресен започео је потресну причу о српским заробљеницима у норвешким нацистичким логорима током Другог светског рата. Своја сазнања о 4.060 људи, који су отерани на робовски рад, преточио је у књигу “У Норвешку, у смрт”.
Фотографија логора у Евре Јернван (Øvre Jervann), северно од Нарвика, августа 1942. Постојао је само пет недеља у периоду од 20.јула-25. августа 1942. 242 заробљеника су умрли од глади, болести или били случајно убијени. Јуна месеца 2011 је откривен споменик погинулим у овој области.
– Српске жртве у радним логорима у Норвешкој не смеју да се сакрију, нити забораве – каже Туресен. – Поглавље о српским логорашима је можда најмрачније поглавље норвешке историје. Они нису имали никаква права као ратни заробљеници и прилично је произвољно одлучивано да ли ће да живе или да умру.
Преживели учесници догађаја у норвешким логорима данас су малобројни. Туресен је, ипак, на основу неких сведочења успео да склопи коцкице мозаика.
Један од логора у коме су страдали Срби
– Живели су страшно, ако се то уопште може назвати животом – каже наш саговорник. – У логорима је било доста совјетских заробљеника, али су највише страдали Срби. Између наших власти и Немаца постојао је договор да се у наше логоре пребаце заробљеници из Србије. Њих није било довољно, па су усташе послале заробљенике српске националности из НДХ. Неки су чак послати из злогласног Јасеновца.
Посебан део књиге посвећен је Николи Рокићу, преживелом заточенику који је остао да живи у Норвешкој после Другог светског рата.
Био је војник Драже Михаиловића и није смео да се врати у Југославију – прича Туресен. – Усташе су га, заједно са осталим заробљеницима, послале у Норвешку. Био је у најозлоглашенијем норвешком логору, али је после рата одлучио да остане. Није хтео “кокарду да замени петокраком”.
Логори у којима су су држани заточени Срби, тзв. СРПСКИ логори у Норвешкој понекад се погрешно називају логорима ратних заробљеника. Нису то били, јер су у њих слати млади момци и мушкарци да би умрли – каже Туресен. – Тврдње да су српски логори били логори за истребљење поткрепљује податак да је укупно убијено 2.420 логораша. У логорима у Карашоку, Бејсфјорду, Ботону, Корегену и Усену преживело је мање од трећине заробљеника.
Српски ратни заробљеници на принудном раду у Норвешкој
Заробљеници који су довожени са територије НДХ, па и они из логора Јасеновац, уписивани су као ‘хрватски”, док се радило о Србима које су хрватске усташе држале заточене и масовно убијале у НДХзијским логорима. Наиме, према извештају начелника полиције и безбедносних служби од 14. јула 1942. године, 2840 српских и 1300 “хрватских” (тј. са хрватске територије) затвореника је до тада послато у Норвешку у три групе. Сви затвореници из Србије су били послати и стигли су у Норвешку, што није био случај са затвореницима из Хрватске. Од око 2950 заробљеника који су доведени из логора Јасеновац, само 1300 (44.1 %) су били послати и стигли су у Норвешку.
https://mightynose.wordpress.com/2015/11/06/у-норвешку-у-смрт-потресно-сведочанс/
http://catenamundi.rs/wp-content/uploads/2016/12/Nova-Evropa-Knut-1-563x800.png
У оригиналу
http://sorryserbia.com/files/thoresen.pdf
НА крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певајући: “Марширала, марширала краља Петра гарда”. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао поред дела које је градио го до појаса, док су га киша и суснежица шибале и стражари крвнички тољагали.”
Овим речима историчар Кнут Флувик Туресен започео је потресну причу о српским заробљеницима у норвешким нацистичким логорима током Другог светског рата. Своја сазнања о 4.060 људи, који су отерани на робовски рад, преточио је у књигу “У Норвешку, у смрт”.
Фотографија логора у Евре Јернван (Øvre Jervann), северно од Нарвика, августа 1942. Постојао је само пет недеља у периоду од 20.јула-25. августа 1942. 242 заробљеника су умрли од глади, болести или били случајно убијени. Јуна месеца 2011 је откривен споменик погинулим у овој области.
– Српске жртве у радним логорима у Норвешкој не смеју да се сакрију, нити забораве – каже Туресен. – Поглавље о српским логорашима је можда најмрачније поглавље норвешке историје. Они нису имали никаква права као ратни заробљеници и прилично је произвољно одлучивано да ли ће да живе или да умру.
Преживели учесници догађаја у норвешким логорима данас су малобројни. Туресен је, ипак, на основу неких сведочења успео да склопи коцкице мозаика.
Један од логора у коме су страдали Срби
– Живели су страшно, ако се то уопште може назвати животом – каже наш саговорник. – У логорима је било доста совјетских заробљеника, али су највише страдали Срби. Између наших власти и Немаца постојао је договор да се у наше логоре пребаце заробљеници из Србије. Њих није било довољно, па су усташе послале заробљенике српске националности из НДХ. Неки су чак послати из злогласног Јасеновца.
Посебан део књиге посвећен је Николи Рокићу, преживелом заточенику који је остао да живи у Норвешкој после Другог светског рата.
Био је војник Драже Михаиловића и није смео да се врати у Југославију – прича Туресен. – Усташе су га, заједно са осталим заробљеницима, послале у Норвешку. Био је у најозлоглашенијем норвешком логору, али је после рата одлучио да остане. Није хтео “кокарду да замени петокраком”.
Логори у којима су су држани заточени Срби, тзв. СРПСКИ логори у Норвешкој понекад се погрешно називају логорима ратних заробљеника. Нису то били, јер су у њих слати млади момци и мушкарци да би умрли – каже Туресен. – Тврдње да су српски логори били логори за истребљење поткрепљује податак да је укупно убијено 2.420 логораша. У логорима у Карашоку, Бејсфјорду, Ботону, Корегену и Усену преживело је мање од трећине заробљеника.
Српски ратни заробљеници на принудном раду у Норвешкој
Заробљеници који су довожени са територије НДХ, па и они из логора Јасеновац, уписивани су као ‘хрватски”, док се радило о Србима које су хрватске усташе држале заточене и масовно убијале у НДХзијским логорима. Наиме, према извештају начелника полиције и безбедносних служби од 14. јула 1942. године, 2840 српских и 1300 “хрватских” (тј. са хрватске територије) затвореника је до тада послато у Норвешку у три групе. Сви затвореници из Србије су били послати и стигли су у Норвешку, што није био случај са затвореницима из Хрватске. Од око 2950 заробљеника који су доведени из логора Јасеновац, само 1300 (44.1 %) су били послати и стигли су у Норвешку.
https://mightynose.wordpress.com/2015/11/06/у-норвешку-у-смрт-потресно-сведочанс/
http://catenamundi.rs/wp-content/uploads/2016/12/Nova-Evropa-Knut-1-563x800.png
У оригиналу
http://sorryserbia.com/files/thoresen.pdf
Poslednja izmena: