Moderne fobije

Сад нешто размишљам, сви ми понекад помислимо на неку од ових ствари или нас изнервира, али колико блесав мораш да будеш да ти то прерасте у фобију :lol:

Додуше, ни мој страх од паука није много рационалан, али они бар уједају :sad2:
 
Oh, kako bih ponekad želeo da više ne mislim (na perfinu guzu), da više ne osećam (vešticinu strast), da živim sasvim životinjski (zoofilija), u nekoj zemlji svetloj i toploj, u nekoj žutoj zemlji (luteofilija), bez ovog sirovog i jarkog crvenila... pardon, zelenila (žabofobija), u nekoj zemlji dalekog Istoka, gde čovek zaspe bez tuge i budi se bez (električne) žalosti na srcu, gde se živi bez brige, gde čovek jedva oseća da (iracionalno) postoji, gde se voli bez (fomo i nomo) fobija.

Stanovao bih u prostranoj, četvrtastoj palati nalik na ogroman beli sanduk što blešti na suncu (solofilija). Sa terase vidi se more, po kojem kao šiljata krila krstare (agrofilija) bela jedra velikih lađa krcatih filozofima i ženama (drakčefilija). Spoljni zidovi su skoro bez prozora (fenestrofobija). Velika bašta (hortofilija), u kojoj je vazduh težak pod lepezastim svodom smokvi(filija), nalazi se u sredini ovog istočnjačkog stana. Šedrvan prska ispod drveća i rasipa se u široko mramorno korito, kojem je dno nasuto zlatnim peskom (aureusofilija). Kupao bih se u njemu svakog trenutka, između dve kubanske cigare, dva sna ili dva poljupca (oskulumofilija).

Potom, kad bih se osetio umoran od divnog odmaranja, umoran od uživanja u nepomičnosti svog večnog sna (somnusofilija), umoran od tihog uživanja što mi je dobro (benefilija), naredio bih da mi donesu najskuplji... pardon, najsavršeniji mobilni telefon na svetu, vitak kao gazela i brži od mustanga. I poleteo bih na njegovim leđima i pio vazduh što šiba i zanosi, što zviždi pored ušiju besnom konjaniku sa najvećim kontom u istoriji bankarskog poslovanja.

I jurio bih kao strela po ovoj šarenoj zemlji koja opija pogled i zanosi kao dobra šljiva. U tiho večernje doba jahao bih mahnitom brzinom od nekoliko milijardi terabajtova, prema širokom obzorju što ga sunce na zalasku preliva rumenilom. Ne bih više sretao sajberhondrične ljude u crnim haljinama što sede na neudobnim stolicama, i šakom punom lekova mašu i mole za pomoć. Ne bih znao ni za spore redove na šalterima, ni berzanske kurseve, ni političke krize, ni za nasilje u porodici, surova ubistva i porodične nesreće, ni sve one nepotrebne gluposti u kojima rasipamo ovaj varljivi i fobični život.

Nema više leptirića u pleksusu i straha da ću opet promašiti stanicu zbog toga što sam, gonjen drugim strahom, sedeći u autobusu leteo s mreže na društvenu mrežu i poput Spajdermena se lepio za jednu i smesta odlazio na drugu informaciju, brinući jedino o tome da Metla (evericulofobija) ne bude socijalno aktivnija od mene. Čemu sve te muke, sve te patnje, sve te borbe? Čemu večita jeza od same pomisli da mogu ostati bez svog "vitkog kao gazela i bržeg od mustanga"?

Ja bih se odmarao u zatišju svog raskošnog i svetlog belog dvora. Imao bih šest ili sedam žena u diskretnim, nemim odajama, dovedenih iz sedam krajeva Krstarova, koje bi mi pružale slast ženske lepote što je procvetala u svim delovima ženskog tela. Krilati san treperio je pred mojim zatvorenim očima, u mom duhu koji se smirivao, kad čuh kako mi moj mustang dovikuje:
- Dosta je bilo fobija, letimo dalje!
 
Poslednja izmena:
tab503:
[/COLOR]SAJBERHONDRIJA (strah od bolesti i traženje lekarskih dijagnoza na internetu)

Ljudi koji osećaju taj strah gotovo uvek pokušavaju samostalno da postave dijagnozu, tražeći objašnjenje za svoje simptome na internetu. Ovde se javlja još jedan sličan psihički poremećaj - kancerofobija koja se dodatno pothranjuje čitanjem velikog broja onlajn tekstova na tu temu.
Kliknite za proširenje...


zar nije ovo hipohondrija :think:
 
Nemam navedenih fobija...strahitji ako sam prehladjena, mogutje i panika do ozdravljenja je nekad prisutna, neosnovana je, znam...ne trazhim dijagnoze po netu, par godina unazad sam imala "chlansku kartu" kod hitnjaka tipa-samo da pitam...dok mi jedna ljubazna teta doca, ( te su najgore :evil: ), ljubaznim glasom nije rekla; ukoliko ti sluchajno, ali sluchajno otpadne zanoktica, nazovi me!

Nikad vishe nisam zvala...:rotf:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top