Zoran Jov
Elita
- Poruka
- 16.194
Pravo pitanje za vlasti...
Fotografisano sinoć. Luksuzan automobil sa kosovskim tablicama u Srbiji. Onaj ko ga je pustio da uđe u Srbiju priznaje njegova dokumenta i njegove tablice...
Prednja tablica nezavisne Republike Kosovo detaljnije...
Mercedes sa Kosova otpozadi...
Zadnja tablica nezavisne Republike Kosovo detaljnije...
Prvo da postavim pitanje otkud automobil sa kosovskim tablicama u Srbiji? Znači da ga je neko pustio preko graničnog prelaza između nezavisne Republike Srbije i nezavisne Republike Kosovo, koje namesničke i kvislinške vlasti nazivaju “administrativni prelaz”, što ne postoji nigde u svetu, i da priznaje njegova dokumenta, dakle kosovski pasoš i kosovsku vozačku dozvolu, kao i još neke papire sa simbolima Republike Kosovo. Zatim da ih pitam kakav je to administrativni prelaz između Srbije i Kosova? Kosovo je pokrajina? I Vojvodina je pokrajina, pa ja nikada u životu nisam video nikakav administrativni prelaz na putu između Beograda i Novog Sada.
Drugo, zanima me po čemu su oni koji su pustili NATO okupatore na Kosovo 1999. godine, a posle 2000. priznali nezavisnost Kosova, jer priznaju njihova dokumenta, i puštaju građane Republike Kosovo, kao i njihove automobile sa kosovskim tablicama, u Srbiju, dakle zanima me po čemu su oni patrioti, a po čemu sam ja koji je sve to primetio, i fotografisao luksuzni automobil sa kosovskim tablicama, strani plaćenik i domaći izdajnik? Nije mi jasno. Niti će mi ikada biti jasno.
Srbija je prva priznala nezavisno Kosovo. Kako? Pa tako što je ihahaj od kada pristala na pregovore sa drugom stranom, odnosno Kosovom. A kada neko pristane na pregovore sa “drugom stranom” - to znači da priznaje drugu stranu kao 100% jednaku sebi, odnosno ravnopravnu. Iz toga sledi da je Srbija priznala nezavisno Kosovo među prvima, ako ne i prva... jer je pristala na to da je Kosovo “druga strana u pregovorima” daleko pre nego što je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Isti slučaj imali smo u XIX veku sa Turskom i Srbijom 1876-78. godine. Patriote, nema šta. Za ulazak u uzroke treba mnogo vremena i rečenica, za šta ovde baš i nema mesta. Uglavnom, ne ulazeći u to šta su za ostanak i naseljavanje Albanaca iz Albanije na Kosovo uradili Karađorđevići, najveći neprijatelji srpskog naroda i Srbije, koji su je i sveli na ovakve granice, a šta Tito i njegov režim - tek, 90-tih godina XX veka imali smo blizu dva miliona Albanaca koji su hteli da nastave da žive u Srbiji onako kako su živeli u Jugoslaviji. Ali politički pigmeji iz Beograda, tada na vlasti, želeli su teritoriju Kosovo, ali ne i kosovske Albance na njoj. Nije li pokojni Ibrahim Rugova lepo i civilizovano predložio pokojnom Slobodanu Miloševiću 1991. godine da Albanci sa Kosova ostanu građani Srbije, ali... da budu ravnopravno zastupljeni u samoj toj državi... što znači da imaju 60-80 poslanika u Skupštini (od 250), zatim dva potpredsednika vlade i pet ministara, zatim da njihovi regruti služe vojsku u Srbiji itd. Milošević se preračunao i shvatio da bi, recimo, vojska (zbog mladog albanskog življa) bila oko 55% popunjena albanskim momcima sa Kosova i da bi to zapravo bila albanska vojska. I njegov kategorički odgovor bio je - ne. To je uzrok. I onda imamo posledicu - bojkot države Srbije od strane celog albanskog življa sa Kosova. Militantni Albanci su formirali paravojne formacije i terorističke skupine, počinili neke zločine, na šta je srpska strana adekvatno odgovorila, takođe počinivši ratne zločine - i imali smo rat 1999. godine. (Ne zaboravimo hladnjače pune izvesnog broja brutalno pobijenih albanskih civila sa Kosova pobacane u Dunav. Šta će Albanci sa Kosova u hladnjačama u Dunavu?) Onda kad su shvatili da mogu da iskoriste svoju situaciju u sopstvenu korist, imali smo i sukobe u Preševskoj dolini i u Makedoniji, malo kasnije, i kao rezultat nezavisno Kosovo. I danas nije problem to što je Kosovo nezavisna država, nego je problem javno reći da je tako. Pih! Treba li da budemo ljubomorni na Albance zato što se bore i što su se izborili za državu? Treba li da pričamo bilo šta ako znamo da oko 2.000.000 Srba u Srbiji ne želi državu Srbiju, već želi SRJ, SCG... ili to da “Srbija bude ruska gubernija”, kako je to izjavio bivši predsednik Tomislav Nikolić? Stvari će se, naravno, odvijati na našu štetu i u narednom periodu. Ja poznajem daleko više Mađara koji žele dobro Srbiji nego Srba koji joj žele dobro. I to mi nije jasno.
Ovako. Tip stavi na grudi i na leđa tablu na kojoj piše: “Ne dam nikome 1.000.000 $!” I počnu da se skupljaju oko njega ljudi kao muve na *****, misleći da se ogrebu. I pitaju ga zašto nikome ne dâ 1.000.000 $. A onda shvate da je lud pa ga pitaju ima li uopšte tih 1.000.000 $. I on veli: “Nemam! Ali ne dam!” Pa ga pitaju kako ne dâ ako nema. A on veli: “Eto, tako, ne dam! Ma ne dam iz inata!” I kad ga naposletku pitaju otkud mu ideja da nikome ne da 1.000.000 $ ako ih nema on odgovara: “Naučio sam od svoje domovine. Srbija više nema Kosovo pa ga ipak nikome ne dâ.”
Srbija je jedina država na svetu koja je modernu državnost (5. juna 2006. godine) stekla ne kao želju većinskog naroda ili njenih građana, bez obzira na njihovu nacionalnost, već kao posledicu referenduma u Crnoj Gori od 21. maja 2006. godine. Period 21. maj - 5. jun 2006. je veliko vreme (12-13 dana) koje je Srbija utrošila u to da se bori protiv sopstvene državnosti, a zalažući se za gubavu SCG. Kako je moguće da potomci onakvih junaka iz 1804. koji su masovno izginuli boreći se za ideale slobode i državnosti samo 200 godina kasnije postanu toliki degenerici da se bore protiv sopstvene države?! Još kad se setim kako je „velikosrbin“ Tomislav Nikolić tog 5. juna 2006. vikao na domara koji je krenuo da skine bednu zastavu SCG sa Skupštine Srbije i zameni je našom srpskom - „Ne diraj tu zastavu! To je naša zastava!“ - muka mi pripadne. Ko je pravio najveće svinjarije; izazvao najveću inflaciju u istoriji i štampao novčanicu sa 11 nula; opljačkao sopstvene građane preko piramidalnih fantomskih banaka; isterao silne intelektualce u inostranstvo; raselio preko milion ljudi; organizovao atentate; ostavljao tenkove pored bolnica za vreme bombardovanja, da bi piloti aviona NATO pakta gađali tenk i pobili pacijente u bolnici; ko je ostavio tenk pored kuće male Milice, da bi devojčica bila ubijena na noši; ko je ostavio 16 radnika RTS-a u zgradi televizije, namerno, da budu ubijeni, praktično ih je javno pogubio; ko je nahuškao policiju na učenike i studente i gazio srpsku decu na protestima po beogradskim ulicama, a pobijene albanske civile ubacivao u hladnjače i pobacao u Dunav, ili pak zakopavao po ravnici u Batajnici, zbog čega su neki policajci osuđeni; ko je ubio bivšeg predsednika Ivana Stambolića i zakopao ga kao psa u šumi na Fruškoj Gori; i učinio sve najgore protiv svojih građana i građana nekoliko susednih država? Pa zna se. PatriJoti.
Ja kao strani plaćenik i domaći izdajnik ovako i ovoliko. Šta patriJote imaju da kažu na ovo? Ojha. Ende.
Fotografisano sinoć. Luksuzan automobil sa kosovskim tablicama u Srbiji. Onaj ko ga je pustio da uđe u Srbiju priznaje njegova dokumenta i njegove tablice...
Prednja tablica nezavisne Republike Kosovo detaljnije...
Mercedes sa Kosova otpozadi...
Zadnja tablica nezavisne Republike Kosovo detaljnije...
Prvo da postavim pitanje otkud automobil sa kosovskim tablicama u Srbiji? Znači da ga je neko pustio preko graničnog prelaza između nezavisne Republike Srbije i nezavisne Republike Kosovo, koje namesničke i kvislinške vlasti nazivaju “administrativni prelaz”, što ne postoji nigde u svetu, i da priznaje njegova dokumenta, dakle kosovski pasoš i kosovsku vozačku dozvolu, kao i još neke papire sa simbolima Republike Kosovo. Zatim da ih pitam kakav je to administrativni prelaz između Srbije i Kosova? Kosovo je pokrajina? I Vojvodina je pokrajina, pa ja nikada u životu nisam video nikakav administrativni prelaz na putu između Beograda i Novog Sada.
Drugo, zanima me po čemu su oni koji su pustili NATO okupatore na Kosovo 1999. godine, a posle 2000. priznali nezavisnost Kosova, jer priznaju njihova dokumenta, i puštaju građane Republike Kosovo, kao i njihove automobile sa kosovskim tablicama, u Srbiju, dakle zanima me po čemu su oni patrioti, a po čemu sam ja koji je sve to primetio, i fotografisao luksuzni automobil sa kosovskim tablicama, strani plaćenik i domaći izdajnik? Nije mi jasno. Niti će mi ikada biti jasno.
Srbija je prva priznala nezavisno Kosovo. Kako? Pa tako što je ihahaj od kada pristala na pregovore sa drugom stranom, odnosno Kosovom. A kada neko pristane na pregovore sa “drugom stranom” - to znači da priznaje drugu stranu kao 100% jednaku sebi, odnosno ravnopravnu. Iz toga sledi da je Srbija priznala nezavisno Kosovo među prvima, ako ne i prva... jer je pristala na to da je Kosovo “druga strana u pregovorima” daleko pre nego što je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Isti slučaj imali smo u XIX veku sa Turskom i Srbijom 1876-78. godine. Patriote, nema šta. Za ulazak u uzroke treba mnogo vremena i rečenica, za šta ovde baš i nema mesta. Uglavnom, ne ulazeći u to šta su za ostanak i naseljavanje Albanaca iz Albanije na Kosovo uradili Karađorđevići, najveći neprijatelji srpskog naroda i Srbije, koji su je i sveli na ovakve granice, a šta Tito i njegov režim - tek, 90-tih godina XX veka imali smo blizu dva miliona Albanaca koji su hteli da nastave da žive u Srbiji onako kako su živeli u Jugoslaviji. Ali politički pigmeji iz Beograda, tada na vlasti, želeli su teritoriju Kosovo, ali ne i kosovske Albance na njoj. Nije li pokojni Ibrahim Rugova lepo i civilizovano predložio pokojnom Slobodanu Miloševiću 1991. godine da Albanci sa Kosova ostanu građani Srbije, ali... da budu ravnopravno zastupljeni u samoj toj državi... što znači da imaju 60-80 poslanika u Skupštini (od 250), zatim dva potpredsednika vlade i pet ministara, zatim da njihovi regruti služe vojsku u Srbiji itd. Milošević se preračunao i shvatio da bi, recimo, vojska (zbog mladog albanskog življa) bila oko 55% popunjena albanskim momcima sa Kosova i da bi to zapravo bila albanska vojska. I njegov kategorički odgovor bio je - ne. To je uzrok. I onda imamo posledicu - bojkot države Srbije od strane celog albanskog življa sa Kosova. Militantni Albanci su formirali paravojne formacije i terorističke skupine, počinili neke zločine, na šta je srpska strana adekvatno odgovorila, takođe počinivši ratne zločine - i imali smo rat 1999. godine. (Ne zaboravimo hladnjače pune izvesnog broja brutalno pobijenih albanskih civila sa Kosova pobacane u Dunav. Šta će Albanci sa Kosova u hladnjačama u Dunavu?) Onda kad su shvatili da mogu da iskoriste svoju situaciju u sopstvenu korist, imali smo i sukobe u Preševskoj dolini i u Makedoniji, malo kasnije, i kao rezultat nezavisno Kosovo. I danas nije problem to što je Kosovo nezavisna država, nego je problem javno reći da je tako. Pih! Treba li da budemo ljubomorni na Albance zato što se bore i što su se izborili za državu? Treba li da pričamo bilo šta ako znamo da oko 2.000.000 Srba u Srbiji ne želi državu Srbiju, već želi SRJ, SCG... ili to da “Srbija bude ruska gubernija”, kako je to izjavio bivši predsednik Tomislav Nikolić? Stvari će se, naravno, odvijati na našu štetu i u narednom periodu. Ja poznajem daleko više Mađara koji žele dobro Srbiji nego Srba koji joj žele dobro. I to mi nije jasno.
Ovako. Tip stavi na grudi i na leđa tablu na kojoj piše: “Ne dam nikome 1.000.000 $!” I počnu da se skupljaju oko njega ljudi kao muve na *****, misleći da se ogrebu. I pitaju ga zašto nikome ne dâ 1.000.000 $. A onda shvate da je lud pa ga pitaju ima li uopšte tih 1.000.000 $. I on veli: “Nemam! Ali ne dam!” Pa ga pitaju kako ne dâ ako nema. A on veli: “Eto, tako, ne dam! Ma ne dam iz inata!” I kad ga naposletku pitaju otkud mu ideja da nikome ne da 1.000.000 $ ako ih nema on odgovara: “Naučio sam od svoje domovine. Srbija više nema Kosovo pa ga ipak nikome ne dâ.”
Srbija je jedina država na svetu koja je modernu državnost (5. juna 2006. godine) stekla ne kao želju većinskog naroda ili njenih građana, bez obzira na njihovu nacionalnost, već kao posledicu referenduma u Crnoj Gori od 21. maja 2006. godine. Period 21. maj - 5. jun 2006. je veliko vreme (12-13 dana) koje je Srbija utrošila u to da se bori protiv sopstvene državnosti, a zalažući se za gubavu SCG. Kako je moguće da potomci onakvih junaka iz 1804. koji su masovno izginuli boreći se za ideale slobode i državnosti samo 200 godina kasnije postanu toliki degenerici da se bore protiv sopstvene države?! Još kad se setim kako je „velikosrbin“ Tomislav Nikolić tog 5. juna 2006. vikao na domara koji je krenuo da skine bednu zastavu SCG sa Skupštine Srbije i zameni je našom srpskom - „Ne diraj tu zastavu! To je naša zastava!“ - muka mi pripadne. Ko je pravio najveće svinjarije; izazvao najveću inflaciju u istoriji i štampao novčanicu sa 11 nula; opljačkao sopstvene građane preko piramidalnih fantomskih banaka; isterao silne intelektualce u inostranstvo; raselio preko milion ljudi; organizovao atentate; ostavljao tenkove pored bolnica za vreme bombardovanja, da bi piloti aviona NATO pakta gađali tenk i pobili pacijente u bolnici; ko je ostavio tenk pored kuće male Milice, da bi devojčica bila ubijena na noši; ko je ostavio 16 radnika RTS-a u zgradi televizije, namerno, da budu ubijeni, praktično ih je javno pogubio; ko je nahuškao policiju na učenike i studente i gazio srpsku decu na protestima po beogradskim ulicama, a pobijene albanske civile ubacivao u hladnjače i pobacao u Dunav, ili pak zakopavao po ravnici u Batajnici, zbog čega su neki policajci osuđeni; ko je ubio bivšeg predsednika Ivana Stambolića i zakopao ga kao psa u šumi na Fruškoj Gori; i učinio sve najgore protiv svojih građana i građana nekoliko susednih država? Pa zna se. PatriJoti.
Ja kao strani plaćenik i domaći izdajnik ovako i ovoliko. Šta patriJote imaju da kažu na ovo? Ojha. Ende.
