Mi mamini sinovi izraziti smo likovi svog naroda, vulgarni tipovi koje bi trebalo samo malo pesnički ulepšati pa da pred nas iskrsne Srbenda onakav kakvim ga prikazuje istorija, ta stara zanesena i lažljiva dama. U nama sam video čitavu Srbiju, legendarnu, lakoumnu, srčanu, satiričnu, razmaženu i napaćenu zemlju Srbiju.
A naša sorta je odista zanimljiva, zbog naročitih osobina koje nijedna druga sorta nema. Pre svega zbog naše nepostojanosti koja tako brzo i rado menja naše običaje i naše ustanove. Zahvaljujući njoj, prošlost naše zemlje liči na veoma zanimljiv pustolovni roman, čije "nastaviće se" donosi uvek puno neslućenih događaja, dramatičnih i komičnih, strašnih ili smešnih. Ljutili se mi mamini sinovi ili se bunili, već prema stavu koji zauzimamo, izvesno je da na svetu nema zabavnije ili šarenije istorije nego što je naša.
Sa gledišta čistog materinstva (a zašto ne biti politički korektan i blagonaklon prema tom naročitom i nekoristoljubivom gledištu) naša istorija je bez takmaca. Ima li ičega nobičnijeg i zanimljivijeg no što su događaji koji su se odigrali za poslednjih sedamsto godina.
Šta ćemo doživeti sutra, majko? Ovo večito iščekivanje nečega nepredviđenog, zar nije ustvari divno? Sve je moguće u nas, pa čak i najtragičnije i najneverovatnije lakrdije. Čemu bismo mogli da se začudimo, sinovi? Zemlja koja je imala svog cara Dušana i svoju Milunku Savić može da se smatra zemljom čudesa.
Pored toga, mi mamini sinovi volimo žene. Volimo ih istinski, vatreno i površno, duhovito i s poštovanjem. Naša galantnost nema sebi ravne ni u jednoj drugoj zemlji. Onaj mamin sin koji u sebi nosi galantni plamen poslednjih vekova, poklanja bivšim, sadašnjim i budućim majkama duboku, nežnu, uzbuđenu i u isti mah živahnu ljubav. On voli sve što je njihovo, sve što potiče od njih, sve što mu njih napominje, sve što one čine. On voli njihovu odeću, njihov nakit i ukrase, njihovu podmuklost, njihove ljubaznosti, njihove laži i njihova materinska tela. On ih sve voli, bogate i siromašne, mlade i stare, crnomanjaste i plave, debele i mršave. I on bi mogao da ostane među njima dugo, bez zamora, bez dosade, srećan već stoga što je u njihovom društvu.
Čim progovori sa bsb majkama, mamin sin ume da im jednim pogledom, jednim osmehom kaže da ih voli, da privuče njihovu pažnju, da zagolica njihovu želju za dopadanjem, te da zbog njega razviju sve svoje čari. Izmeđi njih i njega stvara se odmah živa simpatija, nagonsko drugarstvo, kao neka srodnost karaktera i naravi. Između njih i njega počinje neka vrsta čarkanja, udvaranja i koketerije, razvija se tajanstveno i borbeno prijateljstvo, steže se sve više veza duhovnog i telesnog srodstva. On ume da im kaže šta one vole, da im izrazi šta on misli, da im pokaže, ne vređajući, ne buneći nikad njihovu osetljivu i prevrtljivu nesigurnost i sramežljivost, svoju diskretnu i vatrenu želju za njima, koja uvek bdi u negovim očima, uvek dršće na njegovim usnama, uvek gori u njegovim žilama.
On je njihov prijatelj i njihov rob, sluga njihovih ćutljivih prohteva i obožavalac njihove osobe. Spreman je, na prvi njihov poziv, da im pomogne, da ih brani, kao njihov tajni saveznik. On bi voleo da se žrtvuje za njih, za one koje jedva poznaje, za one koje nikako ne poznaje, za one koje nikad nije video. On od njih ne traži ništa drugo no malo nežnosti, malo poverljivosti ili malo pažljivosti prema sebi, malo ljubaznosti ili čak i podmuklog nestašluka. On voli na ulici ženu koja prolazi, i koja ga dodirne pogledom, On voli devojčicu što gologlava ide kroz svetinu trotoarom s modrom pantljikom u kosi, s cvetom na grudima, sramežljivog ili vragolastog pogleda, žurnim ili sporim korakom. On voli nepoznate majke pored kojih prolazi, malu kasiricu što dugim belim prstićima usplahirena nabada po registar kasi, i lepoticu što nemarno šetka svoju novu Fendi.
I čim se nađe sa nekom majkom, srce brže zakuca i duh počne življe da radi. Mamin sin misli na nju, govori za nju, nastoji da joj se svidi i da joj pokaže kako se i ona njemu sviđa. Na usta mu naviru nežne reči, u očima mu svetli milovanje, obuzima ga želja da joj poljubi ruku, da se dotakne njene materinske suknje. On voli da sedi pokraj njenih nogu jedino radi uživanja u njenom društvu, on voli da susreće njen pogled, jedino zato da bi iz njega mogao da čita ili nagađa njenu nestalnu i pritajenu misao, on voli da sluša njen glas, jedino zato što je to milozvučan materinski glas.
Za maminog sina su majke ukras sveta i one ulepšavaju život.
jer znam da je to nemoguće. Znam da ću učestvovati u njihovim životima samo onoliko koliko mi oni dozvole.
