Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.109
Откривена шема Вучићевог кума за извлачење пара из ЕПС-а!
Хидроелектранама у власништву ЕПС-а и оним повезаним са Николом Петровићем исплаћено је преко 21 милион евра, више од половине укупног новца који грађани дају за струју добијену из малих хидроелектрана. Протести грађана против изградње оваквих електрана показују да јавни интерес често остаје заклоњен интересом инвеститора.
Негде на пола пута од Биљановца до Јошаничке Бање, у једној од кућа раштрканих на узбрдици покрај пута, живи Драган Тодоровић са супругом и ћерком. У овом селу надомак Копаоника није остало много становника, људи одлазе.
Драган каже да се каје што се и он није одселио, али мислио је да сада када су у пензији и када ћерка ради, да ће коначно моћи да одмори. Оно што је тај мир покварило прошле године на лето је хидроелектрана чија је градња почела баш прекопута његове куће. Због тога су у селу одржали збор.
„Нисмо ми против градње, али да раде на местима где не праве сметње људима. Деси се да затворе воду ноћу како би им боље радиле централе и нема воде да тече низ реку”, објашњава Драган у разговору са новинарима.
Мале хидроелектране у овом крају, због буке коју праве и утицаја на животну средину, знају углавном по злу, а на тих десетак километара између Биљановца и Јошаничке Бање има их четири: три изграђене и једна у изградњи.
Суочена са захтевима Енергетске заједнице да повећа удео електричне енергије добијене из обновљивих извора, власт годинама подстиче приватнике да инвестирају у њих, укључујући и бизнис малих хидорелектрана. Међутим, према упоредној анализи података Републичког завода за статистику и ЕПС Снабдевања од малих хидроелектрана је у 2016. години откупљено свега око пола процента укупно произведене струје.
Инвеститори који су изградили мале хидроелектране и за њих од Министарства енергетике добили статус повлашћеног произвођача електричне енергије, профитирају тако што им држава откупљује струју коју произведу, по унапред одређеним, вишим ценама. Новац којим држава врши откуп долази од грађана Србије, којима су због тога посебном накнадом увећани рачуни за струју.
Инвеститорима малих хидорелектрана у периоду од 2013. до 2016. године за произведену струју исплаћено је више од пет милијарди динара, односно, више од 41,6 милиона евра. Од тога, нешто мање од 14 милиона евра је отишло у руке саме државе, односно Дринско-Лимских електрана, које су у власништву Електропривреде Србије (ЕПС). Више од 7,2 милиона евра је исплаћено фирмама повезаним са Николом Петровићем, кумом председника Србије Александра Вучића, као и његовим пословним партнерима.
Упоредо са градњом електрана на рекама широм Србије и растом профита инвеститора, често повезаних са влашћу и политиком, јачали су и протести грађана против њих.
У Јошаничкој Бањи, захваљујући иницијативи неколико мештана, Завод за заштиту природе установио је да су неке од хидроелектрана угрозиле околну природу. Бунили су се и мештани у Прибоју и Темској, селу крај Пирота.
Јавни или приватни интерес?
Државни интерес Србије у изградњи обновљивих извора енергије се огледа у обавези према Енергетској заједници да до 2020. године из обновљивих извора производи 27% електричне енергије. Јасан је био и мотив инвеститора – ЦИНС је још 2015. године писао како је интересовање за градњу малих хидроелектрана велико јер њихови власници током 12 година од пуштања електране у рад имају гаранцију државе да ће од њих струју куповати по вишим ценама.
Подстицајну откупну цену за произведену струју утврђује држава, а одређује се у зависности од врсте и снаге електране, као и максималног ефективног времена њеног рада.
У периоду од 2013, откад је овај начин субвенционисања у употреби, па до краја 2016, око половине од исплаћених нешто више од 41,6 милиона евра власницима малих хидроелектрана је отишло држави и фирмама повезаним са кумом Александра Вучића, Николом Петровићем, те његовим пословним партнерима, Драганом Клисуром, Ненадом Михајловићем и Ненадом Ковачем.
Према подацима ЕПС Снабдевања, фирме у оквиру ЕПС-а која објављује извештаје о откупу струје, Дринско-Лимским електранама је у овом периоду исплаћено скоро 14 милиона евра – за хидроелектране Овчар Бања, Међувршје и Радаљска Бања.
У писаном одговору ЕПС-а стоји да су ове мале хидроелектране статус повлашћених произвођача добиле у складу са Законом о енергетици и уредбама Владе Републике Србије које регулишу област обновљивих извора енергије. Они наводе и да им приходи зависе од количине произведене енергије и подстицајне цене:
„Наведене три хидроелектране ЈП ЕПС нису ни на који начин у повољнијем положају у односу на све остале мале хидроелектране у приватном власништву са статусом повлашћеног произвођача.”
Ецо Енерго Гроуп је власник седам малих хидроелектрана које имају статус повлашћеног произвођача и све се налазе у Општини Црна Трава, на југоистоку земље. Овој фирми, чији је директор данас Никола Петровић, је у ових четири године исплаћено више од пет и по милиона евра.
Власници Ецо Енерго Гроуп-а су Драган Клисура и – преко својих других фирми – Никола Петровић, Ненад Ковач и у мањем проценту Вера Ристић. До 15. јуна прошле године је међу власницима био и Ненад Михајловић.
Ецо Енерго Гроуп, њени власници и сам Петровић су такође власници мале хидроелектране Јабуковик у општини Црна Трава, која је од грађана Србије у овом периоду добила скоро 1,1 милион евра.
Хидроелектрана Жупањ је као повлашћени произвођач добила готово 600 хиљада евра. Њен власник је компанија Ецо глотец у којој Никола Петровић од октобра 2017, преко фирме Еко Власина, има 10 посто власништва, колико имају и Драган Клисура и Ненад Ковач. Осталих 70 посто удела припада швајцарској фирми Глотец Интернатионал.
На тај начин су фирме у којима Петровић и његови партнери имају искључиво или већинско власништво, укупно располагале са преко 6,6 милиона евра, а ако се на то дода и Жупањ, односно Ецо Глотец у којем су мањински власници – са више од 7,2 милиона евра.
Новинари ЦИНС-а су тражили интервју са представницима фирме Ецо Енерго Гроуп, али га нису добили до објављивања овог истраживања. Никола Петровић је, након што му се новинарка ЦИНС-а представила, спустио слушалицу. Није одговарао ни на СМС поруке.
Новинари су позвали и фирму Ецо Глотец. Пре него што је спустила слушалицу, особа која се јавила се представила се као радница фирме Ецо Енерго и рекла да су обе фирме на том броју, али да директор Ецо Глотеца није доступан за разговор, а да она није овлашћена да даје информације новинарима.
Петровић је од септембра 2012. године до краја 2016. године био директор Електромрежа Србије (ЕМС), државног предузећа које се налази у склопу енергетског система Србије. У том периоду је званично изашао из фирме Ецо Енерго Гроуп, у којој је пре тога био власник, а вратио се као власник и директор недуго након одласка из ЕМС-а.
Клисура је власник фирме Хидро-Тан која се бави изградњом малих хидроелектрана и Петровићев пословни партнер. Ненад Ковач је дошао у жижу јавности након увођења система наплате у градском превозу, Бус плус а чије власништво је повезивано са њим.
Ненад Михајловић је такође један од Петровићевих партнера и некадашњи директор угашених новина Правда, у којима је био један од власника. Савет за борбу против корупције је Правду у Извештају о притисцима и контроли медија у Србији још 2011. на основу власништва повезао са Српском напредном странком (СНС).
Вера Ристић је мајка Јелене Ђоковић, супруге српског тенисера Новака Ђоковића, која се годинама бави пројектима из области обновљивих извора енергије.
Осим наведених, међу онима који се издвајају по приходу од продаје струје из малих хидроелектрана је и фирма W&W Енергy из Крагујевца са нешто мање од 3 милиона евра. Власник ове фирме је Бојан Миловановић.
Миловановић каже да се у послу са малим хидроелектранама уложени новац враћа за осам до 12 година: „Али све зависи од локације (…) после тога ви сте на слободном тржишту.“
Миловановић додаје да извештаји Завода за заштиту природе о нарушавању екосистема нису релевантни и стручни јер нису засновани на узимању узорака, као и да проблеме на појединим хидроелектранама не треба генерализовати на цео сектор хидроелектрана.
Струја која се произведе у малим хидроелектранама представља мали удео у целокупној производњи струје у Србији. Тако је, према подацима Републичког завода за статистику, 2016. године произведено око 39 хиљада гигавата струје док је према подацима ЕПС Снабдевања од малих хидроелектрана откупљено нешто мање од 200 гигавата, односно око 0,49% укупне производње.
Програмски директор РЕС Фондације, Јасминка Оливерић Yоунг, објашњава да је суштина такозваних фид ин подстицајних тарифа била да се примаме инвеститори, али Европска комисија од 2015. године препоручује да се са фид ин тарифа пређе на тендере јер се те тарифе косе са суштином државне помоћи. Енергетска заједница исто препоручује и Србији, али то не би важило за произвођаче који су већ склопили уговор са државом.
https://www.srbijadanas.net/otkrivena-sema-vucicevog-kuma-za-izvlacenje-para-iz-eps-a/
A za kuma - elektroprivreda...
Хидроелектранама у власништву ЕПС-а и оним повезаним са Николом Петровићем исплаћено је преко 21 милион евра, више од половине укупног новца који грађани дају за струју добијену из малих хидроелектрана. Протести грађана против изградње оваквих електрана показују да јавни интерес често остаје заклоњен интересом инвеститора.
Негде на пола пута од Биљановца до Јошаничке Бање, у једној од кућа раштрканих на узбрдици покрај пута, живи Драган Тодоровић са супругом и ћерком. У овом селу надомак Копаоника није остало много становника, људи одлазе.
Драган каже да се каје што се и он није одселио, али мислио је да сада када су у пензији и када ћерка ради, да ће коначно моћи да одмори. Оно што је тај мир покварило прошле године на лето је хидроелектрана чија је градња почела баш прекопута његове куће. Због тога су у селу одржали збор.
„Нисмо ми против градње, али да раде на местима где не праве сметње људима. Деси се да затворе воду ноћу како би им боље радиле централе и нема воде да тече низ реку”, објашњава Драган у разговору са новинарима.
Мале хидроелектране у овом крају, због буке коју праве и утицаја на животну средину, знају углавном по злу, а на тих десетак километара између Биљановца и Јошаничке Бање има их четири: три изграђене и једна у изградњи.
Суочена са захтевима Енергетске заједнице да повећа удео електричне енергије добијене из обновљивих извора, власт годинама подстиче приватнике да инвестирају у њих, укључујући и бизнис малих хидорелектрана. Међутим, према упоредној анализи података Републичког завода за статистику и ЕПС Снабдевања од малих хидроелектрана је у 2016. години откупљено свега око пола процента укупно произведене струје.
Инвеститори који су изградили мале хидроелектране и за њих од Министарства енергетике добили статус повлашћеног произвођача електричне енергије, профитирају тако што им држава откупљује струју коју произведу, по унапред одређеним, вишим ценама. Новац којим држава врши откуп долази од грађана Србије, којима су због тога посебном накнадом увећани рачуни за струју.
Инвеститорима малих хидорелектрана у периоду од 2013. до 2016. године за произведену струју исплаћено је више од пет милијарди динара, односно, више од 41,6 милиона евра. Од тога, нешто мање од 14 милиона евра је отишло у руке саме државе, односно Дринско-Лимских електрана, које су у власништву Електропривреде Србије (ЕПС). Више од 7,2 милиона евра је исплаћено фирмама повезаним са Николом Петровићем, кумом председника Србије Александра Вучића, као и његовим пословним партнерима.
Упоредо са градњом електрана на рекама широм Србије и растом профита инвеститора, често повезаних са влашћу и политиком, јачали су и протести грађана против њих.
У Јошаничкој Бањи, захваљујући иницијативи неколико мештана, Завод за заштиту природе установио је да су неке од хидроелектрана угрозиле околну природу. Бунили су се и мештани у Прибоју и Темској, селу крај Пирота.
Јавни или приватни интерес?
Државни интерес Србије у изградњи обновљивих извора енергије се огледа у обавези према Енергетској заједници да до 2020. године из обновљивих извора производи 27% електричне енергије. Јасан је био и мотив инвеститора – ЦИНС је још 2015. године писао како је интересовање за градњу малих хидроелектрана велико јер њихови власници током 12 година од пуштања електране у рад имају гаранцију државе да ће од њих струју куповати по вишим ценама.
Подстицајну откупну цену за произведену струју утврђује држава, а одређује се у зависности од врсте и снаге електране, као и максималног ефективног времена њеног рада.
У периоду од 2013, откад је овај начин субвенционисања у употреби, па до краја 2016, око половине од исплаћених нешто више од 41,6 милиона евра власницима малих хидроелектрана је отишло држави и фирмама повезаним са кумом Александра Вучића, Николом Петровићем, те његовим пословним партнерима, Драганом Клисуром, Ненадом Михајловићем и Ненадом Ковачем.
Према подацима ЕПС Снабдевања, фирме у оквиру ЕПС-а која објављује извештаје о откупу струје, Дринско-Лимским електранама је у овом периоду исплаћено скоро 14 милиона евра – за хидроелектране Овчар Бања, Међувршје и Радаљска Бања.
У писаном одговору ЕПС-а стоји да су ове мале хидроелектране статус повлашћених произвођача добиле у складу са Законом о енергетици и уредбама Владе Републике Србије које регулишу област обновљивих извора енергије. Они наводе и да им приходи зависе од количине произведене енергије и подстицајне цене:
„Наведене три хидроелектране ЈП ЕПС нису ни на који начин у повољнијем положају у односу на све остале мале хидроелектране у приватном власништву са статусом повлашћеног произвођача.”
Ецо Енерго Гроуп је власник седам малих хидроелектрана које имају статус повлашћеног произвођача и све се налазе у Општини Црна Трава, на југоистоку земље. Овој фирми, чији је директор данас Никола Петровић, је у ових четири године исплаћено више од пет и по милиона евра.
Власници Ецо Енерго Гроуп-а су Драган Клисура и – преко својих других фирми – Никола Петровић, Ненад Ковач и у мањем проценту Вера Ристић. До 15. јуна прошле године је међу власницима био и Ненад Михајловић.
Ецо Енерго Гроуп, њени власници и сам Петровић су такође власници мале хидроелектране Јабуковик у општини Црна Трава, која је од грађана Србије у овом периоду добила скоро 1,1 милион евра.
Хидроелектрана Жупањ је као повлашћени произвођач добила готово 600 хиљада евра. Њен власник је компанија Ецо глотец у којој Никола Петровић од октобра 2017, преко фирме Еко Власина, има 10 посто власништва, колико имају и Драган Клисура и Ненад Ковач. Осталих 70 посто удела припада швајцарској фирми Глотец Интернатионал.
На тај начин су фирме у којима Петровић и његови партнери имају искључиво или већинско власништво, укупно располагале са преко 6,6 милиона евра, а ако се на то дода и Жупањ, односно Ецо Глотец у којем су мањински власници – са више од 7,2 милиона евра.
Новинари ЦИНС-а су тражили интервју са представницима фирме Ецо Енерго Гроуп, али га нису добили до објављивања овог истраживања. Никола Петровић је, након што му се новинарка ЦИНС-а представила, спустио слушалицу. Није одговарао ни на СМС поруке.
Новинари су позвали и фирму Ецо Глотец. Пре него што је спустила слушалицу, особа која се јавила се представила се као радница фирме Ецо Енерго и рекла да су обе фирме на том броју, али да директор Ецо Глотеца није доступан за разговор, а да она није овлашћена да даје информације новинарима.
Петровић је од септембра 2012. године до краја 2016. године био директор Електромрежа Србије (ЕМС), државног предузећа које се налази у склопу енергетског система Србије. У том периоду је званично изашао из фирме Ецо Енерго Гроуп, у којој је пре тога био власник, а вратио се као власник и директор недуго након одласка из ЕМС-а.
Клисура је власник фирме Хидро-Тан која се бави изградњом малих хидроелектрана и Петровићев пословни партнер. Ненад Ковач је дошао у жижу јавности након увођења система наплате у градском превозу, Бус плус а чије власништво је повезивано са њим.
Ненад Михајловић је такође један од Петровићевих партнера и некадашњи директор угашених новина Правда, у којима је био један од власника. Савет за борбу против корупције је Правду у Извештају о притисцима и контроли медија у Србији још 2011. на основу власништва повезао са Српском напредном странком (СНС).
Вера Ристић је мајка Јелене Ђоковић, супруге српског тенисера Новака Ђоковића, која се годинама бави пројектима из области обновљивих извора енергије.
Осим наведених, међу онима који се издвајају по приходу од продаје струје из малих хидроелектрана је и фирма W&W Енергy из Крагујевца са нешто мање од 3 милиона евра. Власник ове фирме је Бојан Миловановић.
Миловановић каже да се у послу са малим хидроелектранама уложени новац враћа за осам до 12 година: „Али све зависи од локације (…) после тога ви сте на слободном тржишту.“
Миловановић додаје да извештаји Завода за заштиту природе о нарушавању екосистема нису релевантни и стручни јер нису засновани на узимању узорака, као и да проблеме на појединим хидроелектранама не треба генерализовати на цео сектор хидроелектрана.
Струја која се произведе у малим хидроелектранама представља мали удео у целокупној производњи струје у Србији. Тако је, према подацима Републичког завода за статистику, 2016. године произведено око 39 хиљада гигавата струје док је према подацима ЕПС Снабдевања од малих хидроелектрана откупљено нешто мање од 200 гигавата, односно око 0,49% укупне производње.
Програмски директор РЕС Фондације, Јасминка Оливерић Yоунг, објашњава да је суштина такозваних фид ин подстицајних тарифа била да се примаме инвеститори, али Европска комисија од 2015. године препоручује да се са фид ин тарифа пређе на тендере јер се те тарифе косе са суштином државне помоћи. Енергетска заједница исто препоручује и Србији, али то не би важило за произвођаче који су већ склопили уговор са државом.
https://www.srbijadanas.net/otkrivena-sema-vucicevog-kuma-za-izvlacenje-para-iz-eps-a/
A za kuma - elektroprivreda...
