Да ли је важно која со се користи?

мила

Početnik
Poruka
1
Да ли је важно која со се користи?

Форум:
http://www.natasa-miljkovic.com/for...tart=140&sid=b9cda3022f0e9c46767b87622dc8fce5

U knjizi ,,Ziveti bez bolesti" autora Ernesta Gintera - je sve objasnjeno, da zapravo SVA TERMICKI obradjena hrana gubi svoja svojstva, da je
rec o zacaranom krugu na pr,:
-kuhinjska so
-secer
-mast
-belo brasno ;

Цитат:

- КУХИЊСКА СО

Морска со, која је органског порекла, за разлику од кухињске соли, састоји се од готово стотину елемената, док се кухињска (тузланска.,) састоји само од два. Хлор, један од та два елемента, у ствари је концентрован отров. У облику у којем се налази у соли хлор има тако штетно дејство, да са чашом јаког раствора кухињске соли човек може себи да одузме живот. Ко већ није чуо да се болесницима преписује дијета без соли или са само мало соли? Ако је кухињска со штетна за болеснике, онда то важи и за здраве људе, јер је оно што мора да буде забрањено – изазвало болест или јој допринело.

Кухињска со је неорганске природе, што значи да није ни биљног ни животињског порекла, па стога не садржи ензиме. Задатак биљака је да неорганске супстанце из тла претварају у органске, па као такве представљају међустаницу наше исхране. На исти начин као што човек или животиња не могу да живе од млевеног камена, гвожђа у праху или стакла у праху, ни ми нисмо створени да варимо или апсорбујемо кухињску со. Доказ налазимо већ у чињеници да њу организам избацује непромењену, уколико се бесправно затекне у телу као страна супстанца и каснији узрок болести. На исти начин као што су калцијум-азот и суперфосфат отрови за наш организам, и кухињска со је отров за наше тело.

Утврђено је да људски организам може да асимилира мајушне трагове неорганских супстанци, рецимо од количине једне кашике соли – само милионити део грама. Остатак, дакле готово све, загађује крв и органе и на тај начин доприноси настајању болести. Ту минималну способност организма да асимилира неорганске минералне соли, биохемија искоришћава на тај начин што своје минералне соли разређује у сразмери један према више милиона. Какав обилазан пут према излечењу, кад сирова храна директно располаже свим минералним солима у органском облику?

Соли која је човеку потребна (кухињска со то уопште није), има довољно у сировој храни. Доказ за то даје нам мајмун, који без кухињске соли живи здравије од човека. Да је за човека предвиђено да троши кухињску со, у башти би негде сигурно стајала биљка која рађа кухињску со. Она се не би налазила по 200 метара под земљом, одакле се копа, или по неколико стотина километара далеко, у морској води, из које се добија дестилацијом. Већ то би требало да буде довољно као доказ. Индијанци и други примитивни народи нису ништа знали о кухињској соли.

Ми знамо да кухињска со изазива жеђ. Течност је неопходна да је ослаби и елиминише отров, будући да кухињска со спада у групу страних тела. То доноси тешке последице. Ткиво натиче, а да и не говоримо о зидовима крвних судова. На тај начин вене се сужавају и настаје висок притисак. Раствор соли се, делимично, задржава у ћелијском ткиву. Тиме долази до повећања телесне тежине; кожа поприма сунђераст и болестан изглед. Љубитеља соли муче честа глад ижеђ. Од 15 до 20 грама соли коју, нормално, у току дана већина људи унесе са куваном храном, здрави бубрези могу да излуче 5-7 грама. Због тога се такви људи ненормално зноје и тешко подносе врућину. Међутим, сву со тело ипак не може да излучи. Остатак се, заједно са другим киселинама таложи свуда по телу, чиме настају најразличитије болести, пре свега закречење артерија. Кухињска со може и да уништава витамине и ензиме, подстичући настајање рака.

Др Дал (Dahl) из медицинског истраживачког института у Брукхејвну (Brookhaven) у Америци, направио је експеримент са пацовима. 35 женки пацова храњено је годину дана храном богатом сољу. Све су добиле висок крвни притисак. Али, како је лекар тек био изненађен када тај висок притисак после експеримента није хтео да се спусти! Ту видимо да за лечење није довољна само дијета без соли, већ само сирова храна која има својство чишћења организма и која је богата ензимима, или гладовање.

У Америци, а вероватно и у неким другим земљама се војницима, кад се од напора мало зноје, уз већ и онако богату посољену храну дају и слане таблете. Тиме, сматрају, надокнађује се излучена со. Таква бесмислица сукоби се са природнм законима, па је слободно можемо сматрати злочином. У таквим околностима људи заборављају да тело, знојењем, никада не избацује корисне минералне соли, већ само нечистоћу. То да кухињска со мора да се излучује, нама служи као доказ да је она у телу неупотребљиви отров. Зато се не треба чудити када ту и тамо неки војник претоварен месом, полубелим хлебом и кухињском сољу, пада исцрпљен. С тиме ваља упоредити исхрану римских војника (претходно поглавље).

По речима Ера Верланда (Are Waerland), из његове књиге „Кухињска со шкоди здрављу“ (Kochsalz schadigt die Geosundheit), једном је један на смрт оболели „пресољени“ војник после рата дошао у ординацију једног лекара природне медицине, који му је преписао терапију гладовањем. Добијао је само да пије воду. Још друге седмице гладовања кроз урин је излучивано свакодневно око пет грама кухињске соли. Одакле та со, кад је уношење споља прекинуто већ тако дуго? Из тог примера видимо како се отрови таложе у телу и изазивају болести. Неке киселине кристалишу се под утицајем хладноће и изазивају реуму и артритис.

Употреба соли у исхрани многих људи има своју паралелу у савременом товљењу стоке. Храна која се даје стоци меша се са најразличитијим неорганским солима, које се не могу асимилирати, једном врстом вештачког ђубрива, или највећим делом кухињском сољу. Захваљујући води која се због такве хране накупља у ћелијским ткивима у месу, као и концентрованој скробној храни, животиње тако брзо „напредују“, да не кажемо да бивају надувене уз помоћ отрова и воде. Оно што се нормално постиже за годину дана, на овај начин догађа се за три месеца. То што ће се такво месо у тигању јако скупити, потпуно је јасно. Без кухињске соли, која чини да су животиње врло жедне и прождрљиве, овако рекордно товљење било би немогуће.

Многи људи се, на сличан начин „тове“ кухињском соли. У тој љуској исхрани не недостаје ни концентрована скробна храна у облику хлеба и тестенина. Нормално је да би, код такве исхране, стока убрзо требало да се разболи и угине. То, међутим, не може да се догоди, пошто се пре тога ионако коље. Но, за човека је тај податак утолико важнији, пошто он није предвиђен за товљење и клање. Неки људи, додуше, смањују наслаге сала тиме што једу много меса, не знајући да тиме још више загађују (прекисељавају) свој организам и полазе пречицом у болницу.*

Можемо рећи да кухињска со, ако се користи у оној мери у којој то тражи данашња кулинарска уметност, потпомаже настајање свих болести.

Кухињска со је за наше тело страна колико и хемијски лекови. Наш организам је део природе. Исто онолико колико истина може да се дружи са лажју, и наши органи могу да се друже са отровним, себи апсолутно страним супстанцама. Они се међусобно не разумеју. *Ж. Менили (G. Meneely) је утврдио да човек без штетних последица подноси само 3,5 г соли дневно. Штетност вишка (преко 3,5 г) отклања се намирницама које садрже доста калијума (пресно воће и поврће). Порекло нашег тела није ни у хемијској фабрици, ни у руднику соли, ниту у лонцу. Наше тело стварно може да лечи ихрани само природа, са моћима које јој је подарио Створитељ. Готово да не постоји хемијски произведен такозвани лек, који нема штетних споредних ефеката, а који знатно надмашују привидне предности лека. Исто се односи и на неорганску кухињску со. -







Kuhinjska so u sebi sadrzi hlor- hlor je otrov, upotrebom soli organizam ,,trazi vodu"- zato sto je so anorganska materija kojoj treba silna voda da bi razblazila so, koja se posle izbacuje, ali ne kompletna, so insistira na vecem unosu hrane, covek se goji, na taj nacin dolazi do stvaranja bolesti, tada na scenu dolazi lecenje, upotreba lekova, bolnice ..
da vidimo ko u lancu zaradjuje:

-Prehrambena-preradjivacka industrija
-Medicinari-bolnice, lekari..
-Farmaceutska industrija u kojoj se zgrcu milijarde
-mediji (reklame, emisije o kuvanju..)

Primer kuhinjske soli moze delovati naivno, ali tu su slatkisi -seceri takodje izazivaci bolesti(dijabetes, srcana oboljenja..), prasici (holesterol, krvni sudovi , srce), ..itd
ali zaista zamislite kako bi svet izgledao kada bi ziveli zdravo? Kada bi se hranili zdravo...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Да ли је важно која со се користи?

U knjizi ,,Ziveti bez bolesti" autora Ernesta Gintera - je sve objasnjeno, da zapravo SVA TERMICKI obradjena hrana gubi svoja svojstva, da je
rec o zacaranom krugu
na pr,:
-kuhinjska so
-secer
-mast
-belo brasno ;
Konfuzna ti je ova rečenica... Posebno kada je u pitanju so.

Kako se so gubi iz hrane termičkom obradom?
Recimo, praviš podvarak. Kakav tu začarani krug čine so, šećer, mast i belo brašno? :D
Kakav začarani krug uopšte tu imaš? Imaš kiseli kupus, (dobro usoljen), i ako ga prethodno dobro ne opereš, ta so nema kud da ode, niti se može termičkom obradom pretvoriti u nešto drugo. Što više dinstaš taj slani kiseli kupus, to će više vode isparavati, a jelo postajati sve slanije jer nema vode koja bi razblažila zaostalu so.

Морска со, која је органског порекла, за разлику од кухињске соли, састоји се од готово стотину елемената, док се кухињска (тузланска.,) састоји само од два.

Ne postoji morska so organskog porekla. To je jedna od najvećih gluposti koje sam ikad čula.
Natrijum hlorid je neorganska supstanca. Organsko-neorgansko nema veze sa tim da li je poteklo iz biljaka i životinja. Za definiciju organskog jedinjenja potrebno je da budeš pažljiva na časovima hemije u osmom razredu osnovne škole.
Evo ti jedan običan primer organske supstance: benzen. Da li ti je poznat primer biljke ili životinje koja sintetiše benzen?
Naš organizam je 70% sastavljen iz neorganske supstance koja se zove - voda. Najveći udeo neorganskih soli u našoj telesnoj tečnosti zauzima upravo natrijum-hlorid, (0,9 g/L), neorganska supstanca.
Čak i kada plačeš, tvoje su suze slane. Ne moraš plakati da bi se oslobodila soli... Glupo je.:D

Morska i kamena so su istog porekla. Kada su se okeani povukli, pre više miliona godina, ostala su suva područja od kojih su neka zadržala više koncentrovane soli soli u zemljištu. Ta so nije čista, pa se mora rafinisati da bi se izdvojio NaCl. Morska so nije čist NaCl, ima tu još nekih neorganskih soli koje se smatraju poželjnim... No to je već druga priča. Ljudi koji nisu živeli blizu mora, opstali su i bez te morske soli. Sada, kad neko može da ti je uveze, i spakuje, odjednom je postala nezamenljiva i najzdravija. :) Pazi, molim te!

Dalje, u tekstu koji si citirala, piše da se morska so sastoji od gotovo stotinu elemenata. Ako uzmeš u obzir da je to tek nešto manje od ukupnog broja elemenata u periodnom sistemu, a da su usput elementi od broja 95-118 sintetisani veštački ili u nuklearnim reaktorima, onda ispada da morska so sadrži svašta nešto... i olovo, arsen, živu... i ponešto od tih veštačkih elemenata. :D
Znači, tuzlanska so se sastoji samo od natrijuma i hlora, a morska od skoro celog periodnog sistema elemenata? Tako kaže neka TV voditeljka, Nataša?


Ima li smisla komentarisati dalje?
 
Konfuzna ti je ova rečenica... Posebno kada je u pitanju so.

Kako se so gubi iz hrane termičkom obradom?
Recimo, praviš podvarak. Kakav tu začarani krug čine so, šećer, mast i belo brašno? :D
Kakav začarani krug uopšte tu imaš? Imaš kiseli kupus, (dobro usoljen), i ako ga prethodno dobro ne opereš, ta so nema kud da ode, niti se može termičkom obradom pretvoriti u nešto drugo. Što više dinstaš taj slani kiseli kupus, to će više vode isparavati, a jelo postajati sve slanije jer nema vode koja bi razblažila zaostalu so.



Ne postoji morska so organskog porekla. To je jedna od najvećih gluposti koje sam ikad čula.
Natrijum hlorid je neorganska supstanca. Organsko-neorgansko nema veze sa tim da li je poteklo iz biljaka i životinja. Za definiciju organskog jedinjenja potrebno je da budeš pažljiva na časovima hemije u osmom razredu osnovne škole.
Evo ti jedan običan primer organske supstance: benzen. Da li ti je poznat primer biljke ili životinje koja sintetiše benzen?
Naš organizam je 70% sastavljen iz neorganske supstance koja se zove - voda. Najveći udeo neorganskih soli u našoj telesnoj tečnosti zauzima upravo natrijum-hlorid, (0,9 g/L), neorganska supstanca.
Čak i kada plačeš, tvoje su suze slane. Ne moraš plakati da bi se oslobodila soli... Glupo je.:D

Morska i kamena so su istog porekla. Kada su se okeani povukli, pre više miliona godina, ostala su suva područja od kojih su neka zadržala više koncentrovane soli soli u zemljištu. Ta so nije čista, pa se mora rafinisati da bi se izdvojio NaCl. Morska so nije čist NaCl, ima tu još nekih neorganskih soli koje se smatraju poželjnim... No to je već druga priča. Ljudi koji nisu živeli blizu mora, opstali su i bez te morske soli. Sada, kad neko može da ti je uveze, i spakuje, odjednom je postala nezamenljiva i najzdravija. :) Pazi, molim te!

Dalje, u tekstu koji si citirala, piše da se morska so sastoji od gotovo stotinu elemenata. Ako uzmeš u obzir da je to tek nešto manje od ukupnog broja elemenata u periodnom sistemu, a da su usput elementi od broja 95-118 sintetisani veštački ili u nuklearnim reaktorima, onda ispada da morska so sadrži svašta nešto... i olovo, arsen, živu... i ponešto od tih veštačkih elemenata. :D
Znači, tuzlanska so se sastoji samo od natrijuma i hlora, a morska od skoro celog periodnog sistema elemenata? Tako kaže neka TV voditeljka, Nataša?


Ima li smisla komentarisati dalje?
Ne, nema.:D
Autor te knjige je travojed ili totalan vegan i propagira ishranu sirovih namirnica, ukljucjuci i meso i ribu ( ako vec ljudi ne mogu bez mesa).
Znacii meso samo kao tartar ( 40 evra kilo) i riba kao u Japanu ( 100 evra kilo)
Povrce jesti zivo ili obradjeno na jako niskim temperaturama, jesti samo hladno cedjenja ulja ( 40 evra litar) pa koj voli nek izvoli.
 
Морска со, која је органског порекла, за разлику од кухињске соли, састоји се од готово стотину елемената, док се кухињска (тузланска.,) састоји само од два. Хлор, један од та два елемента, у ствари је концентрован отров.

Кухињска со је неорганске природе, што значи да није ни биљног ни животињског порекла, па стога не садржи ензиме.

Соли која је човеку потребна (кухињска со то уопште није), има довољно у сировој храни. Доказ за то даје нам мајмун, који без кухињске соли живи здравије од човека. Да је за човека предвиђено да троши кухињску со, у башти би негде сигурно стајала биљка која рађа кухињску со.

Индијанци и други примитивни народи нису ништа знали о кухињској соли.

Међутим, сву со тело ипак не може да излучи. Остатак се, заједно са другим киселинама таложи свуда по телу, чиме настају најразличитије болести, пре свега закречење артерија. Кухињска со може и да уништава витамине и ензиме, подстичући настајање рака.

Др Дал (Dahl) из медицинског истраживачког института у Брукхејвну (Brookhaven) у Америци, направио је експеримент са пацовима. 35 женки пацова храњено је годину дана храном богатом сољу. Све су добиле висок крвни притисак. Али, како је лекар тек био изненађен када тај висок притисак после експеримента није хтео да се спусти! Ту видимо да за лечење није довољна само дијета без соли, већ само сирова храна која има својство чишћења организма и која је богата ензимима, или гладовање.

људи заборављају да тело, знојењем, никада не избацује корисне минералне соли, већ само нечистоћу. То да кухињска со мора да се излучује, нама служи као доказ да је она у телу неупотребљиви отров.

Још друге седмице гладовања кроз урин је излучивано свакодневно око пет грама кухињске соли. Одакле та со, кад је уношење споља прекинуто већ тако дуго? Из тог примера видимо како се отрови таложе у телу и изазивају болести. Неке киселине кристалишу се под утицајем хладноће и изазивају реуму и артритис.

једу много меса, не знајући да тиме још више загађују (прекисељавају) свој организам и полазе пречицом у болницу.*

Можемо рећи да кухињска со, ако се користи у оној мери у којој то тражи данашња кулинарска уметност, потпомаже настајање свих болести.

Кухињска со је за наше тело страна колико и хемијски лекови. Наше тело стварно може да лечи ихрани само природа, са моћима које јој је подарио Створитељ. Готово да не постоји хемијски произведен такозвани лек, који нема штетних споредних ефеката, а који знатно надмашују привидне предности лека. Исто се односи и на неорганску кухињску со. -

Kuhinjska so u sebi sadrzi hlor- hlor je otrov,

Nije bilo lako izvući najveće gluposti iz ovog idiotskog posta koji je izašao iz mozga jedne nesumnjivo retardirane osobe koja nikako nije smela da završi osnovnu školu.

Stvarno je neverovatno da ovakav idiot ume da koristi internet.

Par pitanja za idiota:

Od kojih se elemenata sastoji voda? Razumeš li razliku između atoma i molekula, da li ima smisla da uopšte pitam o razlici između organskih i neorganskih jedinjenja? Shvataš li da je voda neorgansko jedinjenje?

Znaš li da je kod nekih primitivnih naroda so bila uporediva po ceni sa zlatom? Pročitaj: http://sacred-valley-salt.com/salt-vs-gold/
Pročitaj bajku "princ soli", možda razumeš nešto: https://en.wikipedia.org/wiki/The_Salt_Prince

Ove gluposti o zakiseljavanju organizma, znoju kao dokazu štetnosti, uzroku svih bolesti, Stvoritelju, itd nisu vredni ni odgovora. Nabavi knjigu, neku normalnu, naučnu i čitaj, ne lupetaj.

Evo ti nešto kratko za početak: https://www.health.harvard.edu/heart-health/take-it-with-a-grain-of-salt
 
Poslednja izmena:

Back
Top