Cao. Prvo da se pretstavim da nisam iz Srbije. (tako da mozda uradim par sitnih pravopisnih gresaka). Naime, imam 24 godina. Inace, moji su roditelji koji gotovo ceo svog zivota zive na tudjem grbu. Oni su radili samo 5, 6 godina (najvise 7). E sad ja imam jednog brata (starijeg od mene 4 godina). I da vam odmah ispricam da njihov odnos prema mene i njega je oduvjek bio drugaciji. On je njihov milenik, a ja sam samo dete koje je bilo samo koliko da ljudi okolo ne pricaju da su ostali samo na jedno djete. E sada, sto me najvise iritiralo je bilo to da kad se ide na srednjoskolskoj ekskurziji oni su njega poslali, a mene nisu. Da napomnem, da su u to vrijeme uzimali 200 eura (izdrzavali su penzionera od 85+ godine). E, kada je brat bio treca godina gimnazije njega su poslali na ekskurziju, a kada sam ja dostigao te godine mene nisu. (a, materijalna situacija je u kuci bila potpuno ista). Drugo, uradili su maturu (i za brat i za mene) koja je svaka od tih dve proslave mature kostala po 700, 800eura. A, (pred proslave mature) kada sam im reko da ja ne zelim maturu, vec da zelim da negde otputujem da i ja (kao moji drugovi iz gimnaziju) idem van granice drzave. Oni, na to su gledali kao decja posla, i rekli da proslave mature je i te kako bitan povod koji se dozivotno pamti. Trudio sam se da ih odvratim ali me nisu poslusali. Pritom su kupili 2 odela, za svako od tih dvije vecera (kao mora sa drugom odelu). Sve su to uradili da bi se oni ne osecali nize od drugih ljudi koje idu na posao, zaradjuju pare, pa da nasi gosti sa mature ne bi rekli vidi koji su ovi domacini (a ti domacini nisu zaradili ni dinar u prosle 10 godine (okej, osim sto su izdrzavali jednog 85+godisnjeg penzionera koji je zivjeo u nasem susjedstvu), ali ono stvarno da idu na posao bilo je pre davnih 12-15 godina, i to je trajalo 4-5 godine.)Toliko za maturu.
Kada, nedavno sam bio apsolvent (IV godina na fakultetu) oni mi nisu dali ni j*** jedan euro (pravdajuci se da nemaju para, a pritom imali su sumu od hiljadu eura, ali su ih potrosile njih dvoje na vecere, izlasci gde u takve kafice gdje ide mladina ne bi trebali da budu ljudi od po 50 godina). A, pred to (kada sam bio u prvoj godini fakulteta) oni su kao obecavali kako da ce da se poprave za to da me nisu poslali na srednjoskolskoj ekskurziji, t. e. kad ce biti apsolventska ekskurzija (koja je stajala 3 puta vise para) da ce da me posalju na apsolventskoj, kako se ja ne bih ljutio. Kad sam dosao zadnju godinu fakulteta, oni mi kazu pa "to je previse skupo, tamo idu oni koji su ekstremno bogati i takve price". A, znam sa sigurnoscu da su imali pare, ali naravno sebicni moji roditelji bi radije trosili na njih, a ne da im njihov mladji sin otputuje negde, da se ne dvoji od drugove. Da spominem i to da mi nisi dali ni jedan jedini dinar sa fakulteta, vec su to prepustili mog bake i dede (sa majcine strane) gdje sam i stanovao u te studentske dane i oni su mi placali semestar i knjige.
A, proslave mature nisu to oni platili (vec za sve to je finansirao moj deda, koji je uzimao stransku mirovinu). Ovo zadnje njihovo manipulisanje me je psihicki totalno ubilo. I kako da ja sad kazem da imam roditelje, kad u stvarnosti nemam... Kako da gradim samopouzdanje, kad su oni to u mene potpuno ubili. Jeli normalno da se o prvom sinu brines i gledas sve njegove potrebe, (putovanja, angazmani o zaposlenjem na stabilnom poslu), a o drugom samo da ne bude gladan i zedan???
Kada, nedavno sam bio apsolvent (IV godina na fakultetu) oni mi nisu dali ni j*** jedan euro (pravdajuci se da nemaju para, a pritom imali su sumu od hiljadu eura, ali su ih potrosile njih dvoje na vecere, izlasci gde u takve kafice gdje ide mladina ne bi trebali da budu ljudi od po 50 godina). A, pred to (kada sam bio u prvoj godini fakulteta) oni su kao obecavali kako da ce da se poprave za to da me nisu poslali na srednjoskolskoj ekskurziji, t. e. kad ce biti apsolventska ekskurzija (koja je stajala 3 puta vise para) da ce da me posalju na apsolventskoj, kako se ja ne bih ljutio. Kad sam dosao zadnju godinu fakulteta, oni mi kazu pa "to je previse skupo, tamo idu oni koji su ekstremno bogati i takve price". A, znam sa sigurnoscu da su imali pare, ali naravno sebicni moji roditelji bi radije trosili na njih, a ne da im njihov mladji sin otputuje negde, da se ne dvoji od drugove. Da spominem i to da mi nisi dali ni jedan jedini dinar sa fakulteta, vec su to prepustili mog bake i dede (sa majcine strane) gdje sam i stanovao u te studentske dane i oni su mi placali semestar i knjige.
A, proslave mature nisu to oni platili (vec za sve to je finansirao moj deda, koji je uzimao stransku mirovinu). Ovo zadnje njihovo manipulisanje me je psihicki totalno ubilo. I kako da ja sad kazem da imam roditelje, kad u stvarnosti nemam... Kako da gradim samopouzdanje, kad su oni to u mene potpuno ubili. Jeli normalno da se o prvom sinu brines i gledas sve njegove potrebe, (putovanja, angazmani o zaposlenjem na stabilnom poslu), a o drugom samo da ne bude gladan i zedan???
