Ničeov koncept višeg tipa čoveka

Niče je u svojim delima navodio razliku izmedju "nižeg i višeg tipa čoveka". Po ovoj dihotomiji viši tip čoveka krasi pet veoma jasnih odlika:

1. Sklonost samoći - viši tip čoveka uglavnom je usamljen i svesno teži samoći i potpunoj nezavisnosti. Po rečima samog Ničea u "S one strane dobra i zla" svaki korak i izbor ovog bića "instinktivno teži utvrdjivanju i tajnovitosti koja ga čuva od gomile, rulje, velike većine... Koncept veličine podrazumeva plemenitost, želju da se bude sam sa sobom, mogućnost da se bude drugačiji, stajati sam i živeti potpuno nezavisno." Ovaj tip ljudi prema drugim ljudima se odnosi prevashodno instrumentalno, nema osećanja bliskosti za njih već ih posmatra kao instrumente, orudje u svojim rukama i podredjuje ih svom "velikom cilju, velikom životnom projektu". On je izvan domašaja ljudskih kriterijuma i odredjivanja, iznad ljudske tipologije pobede i poraza.

2. Svesno traganje za što većim teretom i odgovornostima - u jednom kraćem zapisu iz 1888. na pitanje "šta je plemenito?", Niče odgovara: "Instiktivno potraživati teške odgovornosti." Niče kao dobar primer ove odlike navodi Getea koji po njegovim rečima nije bio "malodušan, već je preuzimao na sebe i u sebe koliko god je mogao odgovornosti."

3. Veliki životni cilj i osećaj misije - viši tip čoveka poseduje veliki cilj, veliki zadatak za koji smatra da je njegova životna misija. Apsolutno sve u njegovom životu podredjeno je ovom cilju. Ovaj veliki projekat ne preduzima se zbog kratkotrajnih, instant zadovoljenja, već kao rezultat šire istorijske perspektive višeg tipa čoveka. U knjizi "Ljudsko, odviše ljudsko" on kaže: "moderna individua koncentriše se usko samo na svoj kratki životni vek... i želi da ubere plod sa drveta koji je zasadila, nemajući više želju da posadi ono drvo koje zahteva vek stalnog održavanja i koje je stvoreno da obezbedi senku za čitav niz generacija." Dobar primer ove odlike je Betoven.

4. Bezuslovna afirmacija života - ovaj tip čoveka bezuslovno, radikalno afirmiše sam život i sve njegove aspekte. I najveća radost i najmizernija patnja se podjednako afirmišu. Ovaj tip čoveka voli život i afirmiše ga potpuno - što će reći da bi, da može, prihvatio stalno vraćanje (eternal return) tog istog života i svih njegovih odlika. Dionizijski odnos prema životu podrazumeva upravo ovo - ljubav prema sopstvenoj sudbini, amor fati. Šta god da se desi, dobro je. "Ono što me ne ubije, učini me jačim."

5. Ogromno samopoštovanje - viši tip čoveka nekomunikativan je i stoji izvan svih običnih, trivijalnih oblika života i tema. Postoji jasna, iako nevidljiva, distanca u činu - njega ništa ne dotiče, čak i da se čitav svet sruši njega se to ne tiče. Ovaj tip ljudskog bića zna kako da bude "strog i težak, nemilosrdan gospodar samom sebi."(S one strane dobra i zla). Viši tip čoveka nije hedonista. Kako sam Niče kaže: "Šta je plemenito? Kad osoba prepusti sreću velikoj većini: sreću kao duševni mir, vrlinu, užitak, komfor."

Dakle, na osnovu ovih pet odlika, šta mislite o sebi? U kojim od ovih odlika se prepoznajete, a u kojima ne?

Jel taj ima neku šifru?

Black Baron:

4. Bezuslovna afirmacija života - ovaj tip čoveka bezuslovno, radikalno afirmiše sam život i sve njegove aspekte. I najveća radost i najmizernija patnja se podjednako afirmišu. Ovaj tip čoveka voli život i afirmiše ga potpuno - što će reći da bi, da može, prihvatio stalno vraćanje (eternal return) tog istog života i svih njegovih odlika. Dionizijski odnos prema životu podrazumeva upravo ovo - ljubav prema sopstvenoj sudbini, amor fati. Šta god da se desi, dobro je. "Ono što me ne ubije, učini me jačim."

5. Ogromno samopoštovanje - viši tip čoveka nekomunikativan je i stoji izvan svih običnih, trivijalnih oblika života i tema. Postoji jasna, iako nevidljiva, distanca u činu - njega ništa ne dotiče, čak i da se čitav svet sruši njega se to ne tiče. Ovaj tip ljudskog bića zna kako da bude "strog i težak, nemilosrdan gospodar samom sebi."(S one strane dobra i zla). Viši tip čoveka nije hedonista. Kako sam Niče kaže: "Šta je plemenito? Kad osoba prepusti sreću velikoj većini: sreću kao duševni mir, vrlinu, užitak, komfor."

Dakle, na osnovu ovih odlika, šta mislite o sebi?

Kliknite za proširenje...

Pravi tj. istinit odgovor na ovo pitanje ćeš retko čuti iz usta ljudi kojima ga postavljaš. Ko šta zaista misli o sebi se može videti jedino u spontanim situacijama i razgovorima.

dobra ti ova tema.

prva 3 možda, 4. ne znam, 5. ne znam, može ponekad i small talk i guess.

„Ničeova poruka je da živimo tako da možemo biti voljni da taj isti život beskonačno ponavljamo.“ Irvin D. Jalom

- - - - - - - - - -

evo i ovo npr.

Idealan čovek Aristotelov nije čist metafizičar. »On nije vratoloman i ne strovaljuje se u opasnost, jer on malom broju stvari pridaje veliku vrednost; ali, u interesu krupnih stvari on se izlaže opasnostima i ne štedi svoj život, jer ne ceni život iznad svega. On može da čini dobročinstva, ali se čuva da prima dobročinstva, jer ono je osobina višega, a ovo osobina nižega čoveka... On ne želi da učestvuje u stvarima koje donose ugled, ili gde drugi igraju prvu ulogu... On iskazuje svoje mišljenje, ako samo ne govori ironično, što obično čini pred gomilom... I ničemu se ne čudi, jer za njega ništa nije veliko. Čak ni sećanje na pretrpljene uvrede. Jer on se ne zanima mnogo sećanjima, naročito sećanjima na pretrpljenu nepravdu, nego prelazi preko toga ... Ni o ljudima ne govori rado... Nije mu stalo do toga da bude hvaljen ni da se drugi kude... ni o kome ne govori rđavo, čak ni o svojim neprijateljima, osim njima samima... Njegove kretnje su umerene, njegove reči zvuče teško, njegov govor teče mirno, jer samo ko se brine za malo stvari i ništa ne drži za suviše značajno, taj ce ne prenagljuje i svoj glas ne napreže. A govorenje iza glasa i brzanje dolaze onda kad se u danom slučaju čovek odreče takvog visokog držanja.«
Prema onome što iziskuje svakodnevni život on se odnosi dostojanstveno i ljupko, i dane prilike iskorišćuje vešto kao izvežbani general koji svojim borbenim snagama upravlja po svima pravilima strategije. — On je sam sebi najbolji prijatelj, i uživa u samoći, dok su ljudi bez vrlina i sposobnosti sami sebi najgori neprijatelji, i boje se svake samoće.

Ničeov nadčovek je amoralan,neprestano teži da prevaziđe sebe kao čoveka,vitalan,neprestana afirmacija života ili ti jednom rečju on je otelotvorana volja za moć a volja za moć je sveopšti kosmički princip.
On na običnog čoveka gleda sa prezirom jer je suviše ljudski.

Jednom studentu koji je želeo da zna dokle sam dogurao u svojnm odnosima sa autorom “Zaratustre”, odgovorih da sam već odavno prestao da ga praktikujem. Zašto?, upita me on. – Jer ga smatram odveć naivnim… Zameram mu zbog njegovih zanosa koji vode čak do strastvenosti. On je razorio svoje idole samo zato da bi ih zamenio drugima. Lažni ikonoklasta, sa osobinama pubertetlije, izvesnog devičanstva, nevinosti, svojstvene njegovom životnom putu usamljenika. Ljude je posmatrao samo izdaleka. Da ih je video iz bliza, nikad ne bi mogao ni da zamisli ni da uzdiže natčoveka, tu ćaknutu i benastu viziju, ako ne i grotesknu, tu himeru ili kapric, koji se mogao roditi samo u duhu nekog ko nije smogao vremena da odraste, da upozna ravnodušnost, dugo i spokojno gađenje. Mnogo mi je bliži Marko Aurelije. Nema kod mene nikakvog dvoumljenja između lirizma mahnitosti i prozaičnosti pristajanja: mnogo više podrške čak i nade nalazim pored nekog zamorenog imperatora nego pored nekog gromovitog proroka.

Emil Sioran

Eh taj veliki Niče tj Niče Višeg Tipa

Pronalazim se u tekstu ali sam se malo umorio od afirmacije života jer to nailazi na prepreke neprosvetljenih ljudi koji su opterećeni ovozemaljskim problemima.

Black Baron:

Niče je u svojim delima navodio razliku izmedju "nižeg i višeg tipa čoveka". Po ovoj dihotomiji viši tip čoveka krasi pet veoma jasnih odlika:

1. Sklonost samoći - viši tip čoveka uglavnom je usamljen i svesno teži samoći i potpunoj nezavisnosti. Po rečima samog Ničea u "S one strane dobra i zla" svaki korak i izbor ovog bića "instinktivno teži utvrdjivanju i tajnovitosti koja ga čuva od gomile, rulje, velike većine... Koncept veličine podrazumeva plemenitost, želju da se bude sam sa sobom, mogućnost da se bude drugačiji, stajati sam i živeti potpuno nezavisno." Ovaj tip ljudi prema drugim ljudima se odnosi prevashodno instrumentalno, nema osećanja bliskosti za njih već ih posmatra kao instrumente, orudje u svojim rukama i podredjuje ih svom "velikom cilju, velikom životnom projektu". On je izvan domašaja ljudskih kriterijuma i odredjivanja, iznad ljudske tipologije pobede i poraza.

2. Svesno traganje za što većim teretom i odgovornostima - u jednom kraćem zapisu iz 1888. na pitanje "šta je plemenito?", Niče odgovara: "Instiktivno potraživati teške odgovornosti." Niče kao dobar primer ove odlike navodi Getea koji po njegovim rečima nije bio "malodušan, već je preuzimao na sebe i u sebe koliko god je mogao odgovornosti."

3. Veliki životni cilj i osećaj misije - viši tip čoveka poseduje veliki cilj, veliki zadatak za koji smatra da je njegova životna misija. Apsolutno sve u njegovom životu podredjeno je ovom cilju. Ovaj veliki projekat ne preduzima se zbog kratkotrajnih, instant zadovoljenja, već kao rezultat šire istorijske perspektive višeg tipa čoveka. U knjizi "Ljudsko, odviše ljudsko" on kaže: "moderna individua koncentriše se usko samo na svoj kratki životni vek... i želi da ubere plod sa drveta koji je zasadila, nemajući više želju da posadi ono drvo koje zahteva vek stalnog održavanja i koje je stvoreno da obezbedi senku za čitav niz generacija." Dobar primer ove odlike je Betoven.

4. Bezuslovna afirmacija života - ovaj tip čoveka bezuslovno, radikalno afirmiše sam život i sve njegove aspekte. I najveća radost i najmizernija patnja se podjednako afirmišu. Ovaj tip čoveka voli život i afirmiše ga potpuno - što će reći da bi, da može, prihvatio stalno vraćanje (eternal return) tog istog života i svih njegovih odlika. Dionizijski odnos prema životu podrazumeva upravo ovo - ljubav prema sopstvenoj sudbini, amor fati. Šta god da se desi, dobro je. "Ono što me ne ubije, učini me jačim."

5. Ogromno samopoštovanje - viši tip čoveka nekomunikativan je i stoji izvan svih običnih, trivijalnih oblika života i tema. Postoji jasna, iako nevidljiva, distanca u činu - njega ništa ne dotiče, čak i da se čitav svet sruši njega se to ne tiče. Ovaj tip ljudskog bića zna kako da bude "strog i težak, nemilosrdan gospodar samom sebi."(S one strane dobra i zla). Viši tip čoveka nije hedonista. Kako sam Niče kaže: "Šta je plemenito? Kad osoba prepusti sreću velikoj većini: sreću kao duševni mir, vrlinu, užitak, komfor."

Dakle, na osnovu ovih pet odlika, šta mislite o sebi? U kojim od ovih odlika se prepoznajete, a u kojima ne?

Kliknite za proširenje...

Kasnije se Niče ponešto korigovao,naročito u "Also sprache Zaratustra" gde govori dosta o moralu nadčoveka koji čine vrline...
Jedino mi ostalo od njega izbor težih ciljeva,a sve ostalo poručkala postmoderna dekonstrukcijama...
Nalik je ideji nadčoveka moj civilizacijski cilj oboženja ljudske vrste...Nije to ni blizu isto,ali slićno...

wirdz:

Jednom studentu koji je želeo da zna dokle sam dogurao u svojnm odnosima sa autorom “Zaratustre”, odgovorih da sam već odavno prestao da ga praktikujem. Zašto?, upita me on. – Jer ga smatram odveć naivnim… Zameram mu zbog njegovih zanosa koji vode čak do strastvenosti. On je razorio svoje idole samo zato da bi ih zamenio drugima. Lažni ikonoklasta, sa osobinama pubertetlije, izvesnog devičanstva, nevinosti, svojstvene njegovom životnom putu usamljenika. Ljude je posmatrao samo izdaleka. Da ih je video iz bliza, nikad ne bi mogao ni da zamisli ni da uzdiže natčoveka, tu ćaknutu i benastu viziju, ako ne i grotesknu, tu himeru ili kapric, koji se mogao roditi samo u duhu nekog ko nije smogao vremena da odraste, da upozna ravnodušnost, dugo i spokojno gađenje. Mnogo mi je bliži Marko Aurelije. Nema kod mene nikakvog dvoumljenja između lirizma mahnitosti i prozaičnosti pristajanja: mnogo više podrške čak i nade nalazim pored nekog zamorenog imperatora nego pored nekog gromovitog proroka.

Emil Sioran

Kliknite za proširenje...

Zapostavljeni Sioran...

Ovo sto je tema nije nista o nadcoveku, ali ko o cemu baka o ustipcima...

Da bi vam bilo jasno o cemu pricam, promislite o svojim razmisljanjima, stavu i reakcijama ako vam neko ko stanuje iznad vase garaze kaze da bi zeleo da izvrsi korekciju tako sto bi dodao 35cm stakla ili lexana na ulazu u garazu da bi efektivno ulaz garaze bio 35cm nizi.

Primitivizam, bandoglavost, i jos tri osobine prosecno glupog coveka cine odlican motiv svakome ko se malo razlikuje da se odvaja i otudjuje od otvorene ili ceste komunikacije sa tim obicnim covekom...

Umri_muski:

Ovo sto je tema nije nista o nadcoveku, ali ko o cemu baka o ustipcima...

Da bi vam bilo jasno o cemu pricam, promislite o svojim razmisljanjima, stavu i reakcijama ako vam neko ko stanuje iznad vase garaze kaze da bi zeleo da izvrsi korekciju tako sto bi dodao 35cm stakla ili lexana na ulazu u garazu da bi efektivno ulaz garaze bio 35cm nizi.

Primitivizam, bandoglavost, i jos tri osobine prosecno glupog coveka cine odlican motiv svakome ko se malo razlikuje da se odvaja i otudjuje od otvorene ili ceste komunikacije sa tim obicnim covekom...

Kliknite za proširenje...

To ti je:da je Niče bio Srbin?

Fina tema.....

Cesto mislim da je "filozofima" cilj da povecaju filozofsku samovrednost.
I eto odmah precice i kiksa...
Onih pet "nadcovek" osobina iz uvoda primeni na filozofiju i postane jasno sta je cilj a sta je metod...
Ono sto ja ne mogu, to je dokazati nedokazivo, tj onome ko vec pripada pokretu "filozofi" ciji je cilj povecati filozofsku samovrednost, dokazati razliku koja je sustinski drasticna i ogromna ali demagoski skoro nikakva izmedju cilja povecavanja filozofske samovrednosti i filozofskog analiziranja (ne smem upotrebiti rec razmisljanje jer je prisutno u oba slucaja, a to je jedna od posledica demagoske suzivotne naviknutosti, da ne smes upotrebiti za svoju definiciju nesto gde ce se na neki nacin prepoznati pa utrpati i tako obesmisliti i relativizovati sve).

Razlika izmedju povecavanja samovrednosti je kao kod valute.....ili je imas vise ili ti jedan apoen vredi vise..., znaci isto ce materijalisti tumaciti siroko poznavanje apoena filozofije tj ovo je mislio Nice, ovo je mislio Aristotel, i usko iznesen a vredan novi umni proizvod....samo ga treba prodati za vredniji apoen...
Naravno prodavanje zavisi od pijace....ciganska pijaca, ciganska pravila, a bre bato nista ti to ne vredi, ali da mi ne odes kuci praznih ruku evo ti neka sitnina da mi budes ziv i zdrav, veliki je ciga covek, da ga postujes i da ga se setis sto ti kupuje to sto prodajes...

Primer pijacne pobede je i primena one cuvene tehnike timske borbe, eliminisi najjace igrace....posle ces sa boranijom lako...
Tako da eliminacijom praziluk inteligencije, ma koliko praziluk bila, ostaje samo praziluk...
A praziluk ima svoja pravila i to je parola snadji se, vise tajno nego javno a uspeh prikazuj javno...
I naravno vera da je druga grupa manje brojna....a obicno to bas i nije tako....onaj ko spoznaje znacaj tima kao celine, taj spozna i znacaj kohezije i zastite ostvarenog i proizvedenog vise od same proizvodnje ponekad....

Moje misljenje o okruzenju znate, ali ako ne znate, ako se vise ljudi smrzne od hladnoce, vise ljudi crkne od gladi (ne mogu da kazem umru, kad je umiranje od gladi crkavanje) a to drustvo ima pasivno ili lepo misljenje o sebi, to je dovoljno za opis vrlo cvrsto stegnutog drustvenog lanca zastite novca i vrednosti....pazi da necete da dobijete na lepe oci 1000 dinara za neku drustvenu stvar a da nema bar 40 listova dokumentacije i 10 dana predigre oko toga...
Isti je princip , povecavanje samovrednosti...drustveni apoeni su brojni ako se napravi fontana, a nikakvi ako se zavede red u sluzbi socijalnog i zdravstvenog ili penzionog osiguranja...

Mala ili velika tajna je da se zakida isplata ionako malih penzija, bolovanja ili socijalne zastite, uz izgovor , lepo izgleda covek, nema pravo na socijalnu pomoc....nek radi na crno i nek zaradi...

Emocionalna geneza koju ja koristim kao mozda uprosten model za opis samovrednosti u filozofiji je upravo to....
Ono sto bi moglo , ali je tako daleko od ove teme je iste one navode iz uvoda protresti a onda bi to ipak bila totalno druga tema...
Ovako prica radi price...
Ustvari ne, da iskoristim filozofsku mudrost.....praziluku je potrebna analogija sa onim iz secanja, pa stvaraju svoju elitu, praziluk elitu....praziluk intelektualna elita umesto znanja ima zvanja, umesto misli ima stavove, umesto sustine ima projekte....

sasvim je u pravu nice po svim stavkama
samo treba dozirati ispravno

dakle i zasvirati i za pojas zadenuti,

Black Baron:

Dakle, na osnovu ovih pet odlika, šta mislite o sebi? U kojim od ovih odlika se prepoznajete, a u kojima ne?

Kliknite za proširenje...

možda pod 1 i pod 3

Najsmjesnije je to sto rulja zamislja ovog viseg covjeka kao stvar po sebi, a ne kao konacan proizvod rada niza generacija unutar odredjenog drustva. I najzad ovog pojedinca kao reakciju na drustvo koje se uskiselilo i pokvarilo. Koje je izgubilo prvobitni cilj.
Tako nailazimo na gomilu sebicnjaka i u ovoj samoj temi koji su tu samo da glume "stvar po sebi", a o uslovima nastanka takvih ljudi ne znaju nista, jer se sami ne razlikuju od bezlicne rulje.
Svi visi ljudi imaju istoriju svog nastanka, svoju krvnu sliku. Neka svako od vas provjeri svoju krvnu sliku. Ako vam je Balasevic Nadcovjek, onda sumnjam da je to za vas bitno. Balasevic nijednu ne otpjeva o svom porodicnom stablu.

Balasevic je dobar primer, bar za mene, da se lepo prima picopacenicki mentalitet u Srbiji, uz opstu patetiku.
Jer dok si mlad, balasevic je solidna stvar, povrsna, lagana, seksi lagana, bezglavo lagana i to privlaci sve ljude, neke za odmor, neke za trajno stanje...
Nemam nista protiv i mislim da mu je uloga i svrha solidna, potrebna....To sto vecina to ugradi kao vrhunac, nije do njega....
Ako budemo rezonovali da se iz samoposluge ponude izbaci sve sto moze priglupog, lenjog , bahatog, lukavog odvesti na pogresan put....onda nece biti niceg u samoposluzi....a i radimo protiv urodjenog i onog sto je najblize toj osobi...
Neki otklon treba da postoji, tj moral ima kao jednu konotaciju tu crtu otklona tj usmerenja ka boljem i visem....tj trebao bi da ima i danas iako mu je striktna definicija opsti dogovor najjacih jedinki...

To sto se na milion nacina hrani mainstream nije toliko katastrofa....mnogo veca katastrofa je selekcija, pritisak i nasilje koje se vrsi prema manjinama, ne mislim na nacionalne nego mentalne manjine...
To je u Srbiji nevidjeno, cak je i u Hercegovini koja je poznata po cvrstim moralcima, nekad i nakaradnim, ali bas cvrstim, nije toliko snazno maltretiranje mentalne manjine....ali zna da bude radikalnije....moze tu da ode glava laganica...
Sad ubijanje na zenski nacin mentalnim otrovima ili na muski i hrabar (to se ovima ne moze poreci da su hrabri) nacin ili na banditski nacin (tu jug Srbije dominira) samo je razlika u putevima, a cilj i posledica je skoro ista..

Krvna slika , kreativ koji thuc pominje vazi samo ako se roditelji trude da im deca budu kopije, znaci tradicionalci...
Svaka promena stanista to menja manje ili vise...katastrofalno bi bilo trenirati dete balkanca u Nemackoj , kao sto turci cine svojoj deci....muskarci im postaju Turci, a zene im postaju kvazi nemice....
Jedino sto im je zajednica jaka pa ima mlacenja zena nevidjeno a ni zuc napolje....a ja ne volim nasilje nijednog tipa, sto ne bih mogao reci za emancipovane zene a ni za ugladjene muskarce, jer mi se cini da obe grupe vole nasilje u bar jednom obliku...

Kako nije do njega? Ako sad Balasevic uz svu svirku krene da hoda na cetiri noge, i ako svi pacenici (degenerici) krenu da ga oponasaju, onda su oni krivi, a ne mi koji treba da uvodimo red? Za 50 godina ce svi dvonosci biti zabranjeni zakonom i izolovani od cetvreronozaca Nadljudi. i to ti je neki uspjeh?

Uspeh je rec koju moras da pazis kako upotrebljavas....
Neoprezno je shvatas i primenjujes...
Za veliku vecinu to sto si napisao bice uspeh...

A sta je dovelo do pacenickog uspjeha Djordja Balasevica? Da li vodjenje rata ili odvodjenje ljubavi ka sazaljenju?

- - - - - - - - - -

Jer junaku je najmanje stalo do toga da pokazuje svoju patnju. Mozda je ljubavi bilo najbolje pored junaka? Jer otkad je pacenika, odtad se vise ne plese, ne igra, ne druzi, ne postuju granice ... ne postuje.

Gde je tema o termici emocija....tj o tome da je hladno , a bila je na filozofiji....?

Sto su ljudi gluplji, to su osjecajniji i razdrazljiviji, to se teze odrzavaju u zivotu i u drustvu, pocinju da bjeze jedni od drugih, kao nomadi. To je osnova za podizanje revolucija koje pokrecu iskljucivo asocijalni dzabalebarosi. Njih onda ne zbija zajedno neko srodstvo po naravi ili dusi, nego prosta glad i patnja koju glad prouzrokuje. Ta glad ne mora biti od manjka sredstava, nego od velike prozdrljivosti i rasipnog zivota. I kad se tako nazderu, onda se i razbole od toga, i tu nastaje prva osnova za pojavu sazaljenja. Oni "vole da jedu", ali ne paze sta jedu, i onda kroz to uzivanje pocinju sve vise da pate, kao narkomani koji ako ne uzimaju drogu osjecaju bolove. Dakle, svo sazaljenje pocinje nesposobnoscu da se odupru uzivanju. Tako isto moderne kucke kojem su navikle da se seksaju sa svima u skkoli ne mogu ostati u braku ni sa imucnim ni izvrsnim ljudima. Njih goni neko uzivanje bez kojeg inace pate. I one prepoznaju druge pacenike po izrazu lica, mimici i ponasanju.

Tako da je sazaljenje zasnovano na pretjerivanju u zivotinjskim uzivanjima. Ono potpuno onesposobljava za bilo kakav oblik ljudskog bitisanja, a sve sto je ljudsko na tim ljudima je lazno, kao sto je drustvo ljudsko zasnovano na nekim principima, moralu preko kojeg ljudi dokazuju da su istiniti, tako i ove zivotinje u ljudskom oblicju svojim lazima i pretvaranjem od drustva stvaraju "sistem", tj. lazni oblik koji podsjeca na drustvo, ali koji predstavlja samo video igricu.

Dakle, odgovorno tvrdim, da samo one emocije koje se javljaju usled natprosjecnih napora, usled vrline, imaju ljudsko obiljezje, dok sve druge predstavljaju sramotu i zasluzile su da se podvrgnu moralu i zakonu, ili volji gospodara koji je u svoja djela, zelje i strijemljenja uveo red tako da nizim ne dopusta da se ispolje sem u okviru nekog viseg cilja i uslovljeni njime.

Pazi tema i jos ce neko da pomisli da si ti nesto skontao pametno, pa da ti poveruje...

Kad odes u dzunglu a ono sve mir i tisina. Stanes na grancicu, a ono se zatalasaju krici i vriska. Iza emocija je strah ...

Kad god osetim i trag neke duhovne poljuljanosti ili slabosti, uvek se iznova i iznova vracam Zaratustri, S one strane dobra i zla, Zori, Volji za moc, Ljudskom suvise ljudskom. Oporavi me, kao pravi melem, i vrati me na pravi put. Pisac cije knjige sam citao u umnoj ekstazi .