Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Tako je svaku republiku je razvijao tako da se može osamostaliti a Srbiju kao najveću podelio sa pokrajnama.
Nije tačno da je Tito odustao od Jugoslavije kako kaže Bilandžić jer nikad nije ni bio za Jugoslaviju pa ni za komunističku Jugoslaviju.Za razliku od većine ostalih hrvatskih nacioanalista,hrvatski komunsti sa Josipom Brozom na čelu znali su da je zbog stavova sila pobednica u Drugom svetskom ratu,nekakva Jugoslavija za izvesno vreme neminovnost.
Nije tačno da je Tito odustao od Jugoslavije kako kaže Bilandžić jer nikad nije ni bio za Jugoslaviju pa ni za komunističku Jugoslaviju.Za razliku od većine ostalih hrvatskih nacioanalista,hrvatski komunsti sa Josipom Brozom na čelu znali su da je zbog stavova sila pobednica u Drugom svetskom ratu,nekakva Jugoslavija za izvesno vreme neminovnost.
Tako je svaku republiku je razvijao tako da se može osamostaliti a Srbiju kao najveću podelio sa pokrajnama.
За извесно време је неминовност, истина...док се не распарча српство и српске територије.
У службеном гласилу ЦК КПЈ "Пролетер" , децембра 1942.године, објављене су на почетку странице које је потписао Тито.
Текст је дугачак, извукла сам само наслов гласила и наслов чланка, као и последњи део текста :
https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=524924
Србија, нити ишта српско, није у плану.
Sa ovim je podudarno Titovo izlaganje objavljeno 1945. a pisano verovatno krajem 1942. početkom 1943.
PS. Pardon, to jeste to.
Да, то је то, само је ПРОЛЕТЕР лошија штампа, герилска..а ово је права штампа и читљивије је. Децембар 1942.године, значи.
Можда је сам текст конципиран и много раније, сумњам на Дрезденски конгрес 1928.године, али, нисам успела да нађем.
... сумњам на Дрезденски конгрес 1928.године, али, нисам успела да нађем.
https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=sr&q=rezolucija+1928+drezdenУ децембру 1921. године је Бајрам Цури (1862-1925), један од првака Косовскога комитета, посетио совјетскога посланика у Бечу и дискутовао са њим питање Косова. «Он је рускоме дипломати предао један Меморандум»... Већ 1928. године основали су арбанашки емигранти у Совјетском Савезу КП Албаније.“
A главни узрок је став Коминтерне.. у складу са тим, из књиге Ђоке Слијепчевића:
https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=sr&q=rezolucija+1928+drezdenУ децембру 1921. године је Бајрам Цури (1862-1925), један од првака Косовскога комитета, посетио совјетскога посланика у Бечу и дискутовао са њим питање Косова. «Он је рускоме дипломати предао један Меморандум»... Већ 1928. године основали су арбанашки емигранти у Совјетском Савезу КП Албаније.“
Hrvati i Rimokatolička crkva
Поклопили су се интереси:
"После бољшевичке револуције 1917. и грађанског рата у Русији, многи „бели” контрареволуционари су емигрирали у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. ..Коминтерна је нову државу сматрала наследницом Аустроугарске, новом „тамницом народа”, која је била творевина британских и француских „империјалиста”, а и сама нека врста српске „мини-империје”. ..Хрватски национализам је, због своје масовне базе и сепаратистичко-револуционарног потенцијала, био веома важан савезник." http://www.politika.rs/scc/clanak/65224/Kominterna-i-Kraljevina-Srba-Hrvata-i-Slovenaca
Борио се да дође на бољу позицију, и у свему поштовао челнике Коминтерне и НКВДа, који су испланирали да Краљевина СХС одн.Југославија има да нестане, као што је нестала и царска Русија.Posto je Broz postao sef lokalne kp u vreme kad je Moskva u strahu u Hitlera nastojala da popravi odnose sa Kr.Jugoslavijom,nije zabelezeno mnogo njegovih izjava o buducnosti Jugoslavije i o tzv,nacionalnom pitanju.
Naravno da je Broz bio privržen odlukama Drezdenskog kongresa inače ne bi ni bio u toj organizaciji tj,partiji kako su komunisti zvali svoju organizaciju ali moja poruka, koja moram da priznam nije najpreciznija,odnosi se na period nakon što je Broz postavljen za "generalnog sekretara KPJ" a to je već vreme kad Brozovom šefu u Kremlju,više nije toliko stalo do rasturanja Jugoslavije jer se u Evropi pojavio preteći nemački kolos koji veoma ugrožava Sovjetski Savez pa ni Sovjetskom Savezu Staljinu neprijateljstvo sa Jugoslavijom nije toliko potrebno u tom periodu .Zato sam napisao da je Broz morao da svoje stavove o budućnosti Jugoslavije u tom periodu iznosi mnogo diskretnije kako po tom pitanju ne bi došao u sukob sa Staljinom.I ne samo Broz,celo rukovostvo tzv,KPJ bilo je izrazito neprijateljski raspoloženo prema Jugoslaviji."Srbin" Rodoljub Čolaković je na primer izjavljivao " iako naša partija u svom imenu ima ime države Jugoslavije,to ne znači da smo za to da ta država opstane".Борио се да дође на бољу позицију, и у свему поштовао челнике Коминтерне и НКВДа, који су испланирали да Краљевина СХС одн.Југославија има да нестане, као што је нестала и царска Русија.
Из пера др Латинке Перовић:
http://www.yuhistorija.com/serbian/doc/LP - Kraljevina SHS - Jugoslavija.pdf
А циљ је исти, само се речник мења.
Из прве књиге "Историја Југославије" Бранка Петрановића:
https://www.scribd.com/doc/110870143/Branko-Petranovic-Istorija-Jugoslavije-I-Knjiga
А после смакнућа Горкића, ЈБ Тито је довршио процес бољшевизације КПЈ
стр 19 http://www.yuhistorija.com/serbian/doc/LP - Kraljevina SHS - Jugoslavija.pdf