Hrvatski istoričar Bilandžić - Tito nije verovao u Jugoslaviju

Да је веровао у Југославију, не би се на крају рата као манијак борио за Хрватску

Ево шта је поред осталог рекао Биланџић: Povjesna je činjenica da Tito nije vjerovato u Jugoslaviju, a da su Kardelj i Bakarić, pod njegovim vodstvom, pripremali raspad Jugoslavije.

Зато смо на крају завршили како смо завршили.

I nedicevska ikona Dimitrijevic cest gost u Zagrebu u njihovim medijima. Ovaj njima serdaru, a ovi nasim vojvodo.

Не, нијесмо зато завршили. Свако са зрном мозга није могао вјеровати у то.
Но Србенде и даље вјерују.
Нека, нека..

Тито је скроз посенилио неђе око 1965, тако да је он за живота гледао своју југу своју тугу како иде низ канализацију историје. Југо ком-партија је пуцала по свим шавовима кроз 70-ете....
Неинформисани не знају ништа о томе. хехе

Tako je svaku republiku je razvijao tako da se može osamostaliti a Srbiju kao najveću podelio sa pokrajnama.

Isidor**:

Tako je svaku republiku je razvijao tako da se može osamostaliti a Srbiju kao najveću podelio sa pokrajnama.

Kliknite za proširenje...

Уф, уф....

А Срби били његови главни људи током цијеле владавине....
Ранковићи, Ђиласи, Крцуни, Марковићи.... прц.

Кад је онај професор устао против устава 1974 Срби га напали тако гадно да су га морали бранити Словенци, па чак и Хрвати.

Evo drugog hrvatskog istoričara koji se slaže:



- - - - - - - - - -

Evo kako Visković opisuje šta mu je Tuđman rekao o Titu:


"Nemojte podcenjivati Tita, on je stari Kominternin učenik, a Kominterna nikad nije prihvatala versajsku, unitarnu Jugoslaviju. Osim toga, on je uvek bio brana prema velikosrpskim uticajima. Nije nikad dopustio da te silnice u socijalističkoj Jugoslaviji prevladaju.
On je zaustavljao i tendencije minimaliziranja hrvatskog doprinosa NOB-u, što je bio jasan velikosrpski koncept kako bi Hrvate optužio za greh ustaštva. Bio je i protiv naduvavanja brojki o jasenovačkim žrtvama, jer je to bio način kako da Hrvate prisili na priznanje krivice i ispaštanje u zajedničkoj državi. Da, nije bilo njegove antifašističke borbe, Jugoslavija bi bila obnovljena kao monarhija s jakim pročetničkim elementima, jer bi četnici i Izbeglička vlada bili prihvaćeni kao deo savezničke koalicije, a Hrvati bi bili potčinjeni kao nacistički kolaboracionisti!
Osim toga, Tito je pripojio Rijeku i Istru Hrvatskoj! Oduprevši se Staljinu, Tito je izrastao u državnika kojeg je prihvatio ceo svet, čije se mišljenje svuda uvažavalo. I posle svega, mislim da Tito, iako je bio na čelu Jugoslavije, nikad nije zaboravio da je Hrvat poreklom."

Gruban:

https://socidoc.com/download/dusan-...je-jutarnji-list_5a0cefd6d64ab280f66b1305_pdf

Kliknite za proširenje...

Malo ima i toga da na taj način Bilanžić pere crveno i jugounitarno sa sebe. To je glavni motiv, ali sve je manje-više tačno što je rečeno.

Nije tačno da je Tito odustao od Jugoslavije kako kaže Bilandžić jer nikad nije ni bio za Jugoslaviju pa ni za komunističku Jugoslaviju.Za razliku od većine ostalih hrvatskih nacioanalista,hrvatski komunsti sa Josipom Brozom na čelu znali su da je zbog stavova sila pobednica u Drugom svetskom ratu,nekakva Jugoslavija za izvesno vreme neminovnost.

Gruban:

Nije tačno da je Tito odustao od Jugoslavije kako kaže Bilandžić jer nikad nije ni bio za Jugoslaviju pa ni za komunističku Jugoslaviju.Za razliku od većine ostalih hrvatskih nacioanalista,hrvatski komunsti sa Josipom Brozom na čelu znali su da je zbog stavova sila pobednica u Drugom svetskom ratu,nekakva Jugoslavija za izvesno vreme neminovnost.

Kliknite za proširenje...

A čega bi on bio car, kad ne bi u startu ipak bio za Jugoslaviju?

Gruban:

Nije tačno da je Tito odustao od Jugoslavije kako kaže Bilandžić jer nikad nije ni bio za Jugoslaviju pa ni za komunističku Jugoslaviju.Za razliku od većine ostalih hrvatskih nacioanalista,hrvatski komunsti sa Josipom Brozom na čelu znali su da je zbog stavova sila pobednica u Drugom svetskom ratu,nekakva Jugoslavija za izvesno vreme neminovnost.

Kliknite za proširenje...

За извесно време је неминовност, истина...док се не распарча српство и српске територије.

У службеном гласилу ЦК КПЈ "Пролетер" , децембра 1942.године, објављене су на почетку странице које је потписао Тито.
Текст је дугачак, извукла сам само наслов гласила и наслов чланка, као и последњи део текста :



https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=524924

Србија, нити ишта српско, није у плану.

Isidor**:

Tako je svaku republiku je razvijao tako da se može osamostaliti a Srbiju kao najveću podelio sa pokrajnama.

Kliknite za proširenje...

Није могло одмах , па су покрајине биле само прелазне док не постану републике:
Биланџић наводи план из 1937.године, као и да је 1972. ЈБТито предлагао да Косово постане репубљика.


.......................
https://socidoc.com/download/dusan-...je-jutarnji-list_5a0cefd6d64ab280f66b1305_pdf

Сребрена:

За извесно време је неминовност, истина...док се не распарча српство и српске територије.

У службеном гласилу ЦК КПЈ "Пролетер" , децембра 1942.године, објављене су на почетку странице које је потписао Тито.
Текст је дугачак, извукла сам само наслов гласила и наслов чланка, као и последњи део текста :

Spojler

https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=524924

Србија, нити ишта српско, није у плану.

Kliknite za proširenje...

Sa ovim je podudarno Titovo izlaganje objavljeno 1945. a pisano verovatno krajem 1942. početkom 1943.

https://forum.krstarica.com/showthr...hrvatski-program-Josipa-Broza-Tita-svojeručno


















Dataciju je dao sam JеBeTe u tekstu - 19 meseci od početka borbe. To može biti februar 1943.


http://www.bgs.ba/eknjige/images/stories/pdf/tnpuj.pdf

- - - - - - - - - -

PS. Pardon, to jeste to.

Mrkalj:

Sa ovim je podudarno Titovo izlaganje objavljeno 1945. a pisano verovatno krajem 1942. početkom 1943.
PS. Pardon, to jeste to.

Kliknite za proširenje...

Да, то је то, само је ПРОЛЕТЕР лошија штампа, герилска..а ово је права штампа и читљивије је. Децембар 1942.године, значи.
Можда је сам текст конципиран и много раније, сумњам на Дрезденски конгрес 1928.године, али, нисам успела да нађем.

Сребрена:

Да, то је то, само је ПРОЛЕТЕР лошија штампа, герилска..а ово је права штампа и читљивије је. Децембар 1942.године, значи.
Можда је сам текст конципиран и много раније, сумњам на Дрезденски конгрес 1928.године, али, нисам успела да нађем.

Kliknite za proširenje...

Pa neka se i dalje sablažnjavaju kada ga neko nazove crvenim ustašom ili ustašom u rukavicama. Da i ne pominjemo njegovo učešće u Velikom ratu kao austrijskog kaplara u Mačvi.

Ko želi da čita, intervju sa Dušanom Bilandžićem iz Jutarnjeg lista stavio sam u juzer frendli format:

• https://www.jutarnji.hr/vijesti/smr...u.-pripremio-je-sve-za-njezin-raspad/2043711/
  
  OBJAVLJENO:
• 25.04.2011. u 15:36

Ovde je prva polovina teksta, a gore na skenu možete pročitati interrvju do kraja.

Smrt bivše države: Tito nije vjerovao u Jugoslaviju. Pripremio je sve za njezin raspad!


Davor Butković, 25.04.2011. u 15:36


Prije otprilike četiri godine profesor Dušan Bilandžić, akademik, povjesničar, bivši visoki časnik JNA, nekadašnji član Tuđmanova Predsjedništva Republike Hrvatske (i dobar Tuđmanov prijatelj), pozvao me na sastanak da bi mi izložio potpuno nove teze o Titovoj ulozi u raspadu SFRJ.

Dr. Bilandžić, autor Historije SFRJ, knjige koja je spadala u neizostavnu literaturu na društvenim fakultetima u Zagrebu tijekom osamdesetih godina, na tom mi je sastanku rekao da radi na svojoj, možda zadnjoj knjizi koja se temelji na uvidima u arhive jugoslavenskog državnog i partijskog vrha, ali i na njegovim osobnim zabilješkama sa sastanaka s nizom najviših jugoslavenskih partijskih i vojnih dužnosnika, i da će ta knjiga promijeniti predodžbu o stvarnom Titovu odnosu prema jugoslavenskom pitanju, kao i o odnosima moći u ondašnjem državnom vodstvu.

Vrlo sažeto prepričano, Bilandžić me stao uvjeravati da je Titu u šezdesetim godinama prijetila sukarnizacija (po indonezijskom političkom lideru Sukarnu, koji je završio u potpunoj političkoj izolaciji, s tek simboličkim ovlastima) te, mnogo važnije, da su Broz i njegova dva najbliža suradnika, Slovenac Edvard Kardelj i Hrvat Vladimir Bakarić, još u šezdesetim godinama predvidjeli raspad Jugoslavije. Štoviše, Bilandžić je danas uvjeren da su Tito, Kardelj i Bakarić zapravo usmjeravali Jugoslaviju prema raspadu, kada to budu dopustile međunarodne okolnosti, što je sve kulminiralo Ustavom SFRJ iz 1974. godine, koji je precizno rekao da jugoslavenske republike imaju pravo na samoodređenje do odcjepljenja.

Baš na temelju tog Ustava Badinterova je komisija, početkom devedesetih godina, ustvrdila da Republika Hrvatska zaslužuje međunarodno priznanje, i to u famoznim avnojskim granicama.


Nova slika o Titu

Bilandžićeva knjiga o Titu i raspadu Jugoslavije prvo je trebala sadržavati barem četiri stotine kartica. No, kako se dr. Bilandžić u međuvremenu razbolio (doživio je dva moždana udara), ovo se krajnje kontroverzno djelo svelo, zasad, na oko 120 kartica koje će, siguran sam, izazvati čitav niz rasprava jer u potpunosti mijenjaju paradigmu o Titu. Posve grubo rečeno, na užas cjelokupne hrvatske desnice, Josip Broz ovdje postaje, zajedno s Kardeljom i Bakarićem, jedan od pogrebnika Jugoslavije i, samim tim, jedan od začetnika hrvatske državne samostalnosti.

Knjiga Tito i raspad druge Jugoslavije, koju će Jutarnji početi feljtonizirati od utorka, nije komercijalni projekt. Akademik Bilandžić izričito je odbio primiti honorar za to djelo.

Element sumnje

Kako je, zapravo, nastalo vaše posljednje djelo?

- Prije nego što izravno odgovorim na vaše pitanje, moram se vratiti u prošlost. Daleko u prošlost. Vidite, oduvijek sam volio povijest, i oduvijek sam pokušavao artikulirati značenja povijesnih događaja. I oduvijek me zanimala politika. U Drugom svjetskom ratu, u partizanima, katkad sam se znao naći u životnoj opasnosti ne na liniji fronte, nego zato što su moji, dakle komunisti, raspravljali o tome treba li me likvidirati jer sam u nekakvom lokalnom slavonskom biltenu napisao pozitivan tekst o Vladku Mačeku, ili stoga što sam naredio da se jedan ćirilični antifašistički natpis na školi u slavonskom selu Gazije preboji i napiše latinicom.

Zašto je ovo bitno, i zašto to nije još jedna dosadna ratna digresija? Zato što sam ja usprkos i takvim iskustvima, kada se doista raspravljalo hoće li me strijeljati zbog ideoloških pogrešaka, tijekom Drugoga svjetskog rata postao komunistički i jugoslavenski vjernik. Moja je svijest bila posve cementirana: bio sam uvjeren, kao i mnogi drugi, da ćemo nakon rata ostvariti socijalističku utopiju. Bila je to, dakle, čista religija. Ali, kao i svaka religija, i naša je ondašnja komunističko-jugoslavenska religija u sebi nosila barem mali element sumnje. S godinama sam počeo sve više sumnjati. Prvi put, recimo 1949. godine, kada sam se suočio s prisilnom kolektivizacijom u slavonskim selima, koja se pretvorila u protunarodni teror. Pa u raznim drugim fazama, pri čemu je osobito značajnu ulogu odigrao pad Aleksandra Rankovića 1966. godine. Između druge polovice šezdesetih i 1971. definitivno sam prestao biti vjernik. A preobraćeni vjernik, konvertit, postaje žestoki neprijatelj svoje religije. I tako sam iduća desetljeća posvetio traganju za što je moguće točnijom interpretacijom najvažnijih povijesnih i političkih događaja u Titovoj Jugoslaviji. Ovaj je tekst, koji jest pun radikalnih podataka, pa i stavova, jedan od konačnih odgovora na pitanje o stvarnom karakteru te države koju, sada sam već siguran, nisu voljeli ni željeli ni mnogi od njenih osnivača.

Komunizam kao religija

A kada se vaša komunistička religioznost počela ozbiljnije narušavati?

- Na šestom kongresu Jugoslavenske partije Slovenac Boris Kidrič postavio je tezu koja je glasila otprilike ovako: ono društvo koje ne primijeni tržišni mehanizam (tada se to zvalo zakon vrijednosti) ide izravno u staljinizam. A moja generacija, ja sam tada bio u kasnim dvadesetim godinama, mrzila je staljinizam čak i više od hitlerizma i nacizma. Dakle, pitanje komunističke religioznosti za mene je evaluiralo: od čistog smo komunizma prvo krenuli prema tržišnom socijalizmu, u koji sam neko vrijeme vjerovao. I Jugoslaviju još nitko nije dovodio u pitanje: barem se to nije moglo ni smjelo znati. Kasnije je, međutim, konačno s početkom sedamdesetih, došlo do definitivnog urušavanja komunističko-jugoslavenske religije.

E sada, kao ‘vjernik’, čak i uz sve sumnje, dugo sam godina smatrao da su odnosi u vrhu Komunističke partije relativno idilični. Nisam nikada sumnjao ni u Tita, ali ni u Bakarića, Kardelja, pa ni Rankovića, sve do njegova pada. Danas je to teško razumjeti, ali, vjerujte mi, taj je fanatizirani komunizam bio masovno raširen. Kada ga je, međutim, načela sumnja, podjednako sam fanatično počeo istraživati. A bio sam blizak svim mogućim izvorima. Prvih pet ili šest godina ta su me istraživanja frustrirala, jer nisam mogao podnijeti da mi se pred očima razara ideal o socijalizmu i Jugoslaviji. Tu se radilo o pitanju mog osobnog identiteta. Vrlo se teško promijeniti u četrdesetim godinama, kada ste već potpuno formirani. Međutim, suočavajući se s činjenicama, iz dana u dan, do Karađorđeva sam već postao, komunistički rečeno, čisti revizionist. Ova je knjiga krajnji izraz tog revizionizma, utemeljenog na povijesnim činjenicama. Svi smo mislili da je Tito najzagriženiji Jugoslaven, a on se, ustvari, već petnaestak godina nakon svršetka Drugoga svjetskog rata pomirio s propašću Jugoslavije, dok su Kardelj i Bakarić gotovo javno govorili o raspadu Jugoslavije. I to u vrijeme dok je Jugoslavija izgledala politički stabilna, dok nije bilo štrajkova i demonstracija, dok se gospodarski rast natjecao s japanskim.

Kako ste, konkretno, prikupili dokumente, iskaze za taj tekst, iz kojeg je sasvim razvidno da ni Tito ni njegovi najbliži suradnici nisu računali na opstanak Jugoslavije?

- Vidite, kada su moji stari suborci, oni koji su još živi a sudjelovali su u Drugom svjetskom ratu, čitali ovaj materijal, optužili su me da sam postao protutitoist i antikomunist. Neobično je koliko je još ljudi zadržalo stare, ukopane ideološke pozicije.
A kada je riječ o izvorima za ovaj tekst, moram biti sretan što sam se našao u idealnoj poziciji za skupljanje važnih povijesnih činjenica. Prije 43 godine, na šestom kongresu SKH održanom 1968., izabrali su me u partijski Izvršni komitet. Nedugo zatim pozvali su me na sastanak Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić, dakle najmoćniji slovenski i najmoćniji hrvatski komunist. Rekli su mi da se osniva novi znanstveni institut u kojem će raditi desetak profesionalaca, ali koji će imati pravo angažirati stotine vanjskih suradnika u raznim svojim projektima. Radilo se o Institutu za društvena istraživanja. Kardelj i Bakarić rekli su mi kako su odlučili da ja postanem direktor Instituta. Tako sam otišao u Beograd.

Zahvaljujući funkciji direktora Instituta, imao sam pravo sjediti na svim sjednicama ondašnjeg partijskog i državnog vrha, uključujući baš sve sastanke koje je vodio sam Tito. Tako sam se upoznao s Titom, koji mi je ponudio mjesto svog osobnog tajnika, što sam uspio odbiti jer sam se, priznajem, plašio tog posla.

Sjedio sam, dakle, na svim sastancima državnog i partijskog vrha: nekada je tim sjednicama nazočilo pedesetak, a nekada samo desetak ljudi.

Ti su mi sastanci jedan od dragocjenih izvora informacija. Nadalje, zahvaljujući tom poslu, došao sam u osobni kontakt, razgovarao sam u četiri oka sa stotinjak najmoćnijih ljudi u ondašnjoj Jugoslaviji. Ova se knjiga djelomično temelji i na tim razgovorima.
Treće, ja sam, kao direktor Instituta za društvena istraživanja, imao uvid u cjelokupni jugoslavenski partijski arhiv. Da nisam mogao raspolagati tim arhivskim materijalima, ova bi knjiga, naravno, bila posve nemoguća.

Rascjepkani Srbi
...

(nastavak - druga polovina skena u prethodnom postu)

Сребрена:

... сумњам на Дрезденски конгрес 1928.године, али, нисам успела да нађем.

Kliknite za proširenje...

Резолуцију из 1928. не успевам да нађем у целини.



Комунисти Словеније и Хрватске су били експоненти Коминтерне у Југославији, школовани код НКВД са задатком да растуре Југославију. како је по препоруци Коминтерне КПЈ одлучила још 1928. године у Дрездену. Распад Југославије данас од распада Југославије предви- ђеног Резолуцијом КПЈ из 1928. године разликује се утолико што није Косово прикључено Албанији а Војводина Мађарској. Остало је мање више урађено према одлуци садржаној у...
https://books.google.rs/books?id=hA...ved=0ahUKEwjfr67k67_ZAhXCalAKHULCAM4Q6AEINTAD


No, i u tragovima, vidljivo je da je secesija buduće pokrajine Kosovo i Metohija predviđena još 1928:


https://books.google.rs/books?id=pQ...=0ahUKEwjNl6-y8r_ZAhVK6qQKHWiWAoA4HhDoAQhEMAY



https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U2tBs_8bwRGkKDA3xFZVeMOQoMgdg&edge=0

A главни узрок је став Коминтерне.. у складу са тим, из књиге Ђоке Слијепчевића:

У децембру 1921. године је Бајрам Цури (1862-1925), један од првака Косовскога комитета, посетио совјетскога посланика у Бечу и дискутовао са њим питање Косова. «Он је рускоме дипломати предао један Меморандум»... Већ 1928. године основали су арбанашки емигранти у Совјетском Савезу КП Албаније.“

Kliknite za proširenje...

https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=sr&q=rezolucija+1928+drezden

Najzad, u vezi s pojačanom opasnošću od imperijalističke intervencije protiv SSSR, ponovo je potenciran stav o razbijanju Jugoslavije kao »veštačke versajske tvorevine« i dela »sanitarnog kordona« i o stvaranju nezavisnih nacionalnih država. KPJ je tada imala 2034 člana.
http://komunist.free.fr/istorija/ist_02.html

Конгрес потврдио претходно већ установљену политику која је позивала на отцепљење „угњетених народа“ на самоопредељење и донео одлуку о стварању независних држава - Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, док би мађарски и албански народ имали право да се одвоје, јер је закључено да је њихову земљу анектирала српска буржоазија [1][2] Евентуална права српског народа на спорним територијама нису помињана, већ се српским радницима и сељацима налаже да подрже право на отцепљење "угњетених нароада". Срушити империјалистичку творевину, Југославију“ - гласила је одлука Конгреса.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Четврти_конгрес_КПЈ

Сребрена:

A главни узрок је став Коминтерне.. у складу са тим, из књиге Ђоке Слијепчевића:

У децембру 1921. године је Бајрам Цури (1862-1925), један од првака Косовскога комитета, посетио совјетскога посланика у Бечу и дискутовао са њим питање Косова. «Он је рускоме дипломати предао један Меморандум»... Већ 1928. године основали су арбанашки емигранти у Совјетском Савезу КП Албаније.“

Kliknite za proširenje...

https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=sr&q=rezolucija+1928+drezden

Kliknite za proširenje...

Nije to uzrok, to je samo sredstvo koje jednim ciljem povezalo večiti plan Hrvata i Šiptara. Kao što danas Šiptari pokupovaše stanove u Nišu, tako i zadnjih 600 godina funkcionišu - po plemenskom sistemu gde starešina plemena daje zadatke saplemenicima u okviru običajnog prava koje je jače od bilo kojeg pisanog zakona.

Hrvati i Rimokatolička crkva su, s druge strane, gledali da što više interesnih grupa odvoje od srpskog naroda, ili da što više teritorije odvoje od matične zemlje. U tom smislu je odvajanje Metohije i Kosova od Srbije zajednički interes Šiptara i Hrvatikana*.

__________
*Hrvatikan - organizacija i delovanje Rimokatoličke crkve na području srpskog naroda

Mrkalj:

Hrvati i Rimokatolička crkva

Kliknite za proširenje...

Поклопили су се интереси:
"После бољшевичке револуције 1917. и грађанског рата у Русији, многи „бели” контрареволуционари су емигрирали у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. ..Коминтерна је нову државу сматрала наследницом Аустроугарске, новом „тамницом народа”, која је била творевина британских и француских „империјалиста”, а и сама нека врста српске „мини-империје”. ..Хрватски национализам је, због своје масовне базе и сепаратистичко-револуционарног потенцијала, био веома важан савезник." http://www.politika.rs/scc/clanak/65224/Kominterna-i-Kraljevina-Srba-Hrvata-i-Slovenaca

Сребрена:

Поклопили су се интереси:
"После бољшевичке револуције 1917. и грађанског рата у Русији, многи „бели” контрареволуционари су емигрирали у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. ..Коминтерна је нову државу сматрала наследницом Аустроугарске, новом „тамницом народа”, која је била творевина британских и француских „империјалиста”, а и сама нека врста српске „мини-империје”. ..Хрватски национализам је, због своје масовне базе и сепаратистичко-револуционарног потенцијала, био веома важан савезник." http://www.politika.rs/scc/clanak/65224/Kominterna-i-Kraljevina-Srba-Hrvata-i-Slovenaca

Kliknite za proširenje...

Hmm, da li je moguće da je Kominterna htela da razori centralizovanu Jugoslaviju da bi Bela garda izgubila tlo pod nogama?

Moguće.

Posto je Broz postao sef loikalne kp u vreme kad je Moskva u strahu u Hitlera nastojala da popravi odnose sa Kr.Jugoslavijom,nije zabelezeno mnogo njegovih izjava o buducnosti Jugoslavije i o tzv,nacionalnom pitanju.Broz je usled promenjene politike Moskve morao svoj hrvatski nacionalizam da krije.Ipak su zabelezene dve izjave na tu temu.Prva je povodom sporazuma Cvetkovica i Maceka 1939 kojom Broz zahteva da se podrucje istocno od novoformirane Banovine Hrvatske takodje podeli kako bi "svi narodi dobili svoje" a druga je izjava se odnsoi na vojsku,.Broz je trazio da Hrvati,Siptari i Crnogorci ne sluze i bivaju pozivani na vezbe "izvan svojega podrucja".

....kazes da tvorac srpske propasti nije verovao u jugoslaviju?

jeste verovo je tako sto joj je promenio ustav na srecu proustaskih prolecara, i tim ustavom pravno opravdao secesiju ustaske rvatske a ustav je jedino destruktivno delovo na srbiju koja je izgubila nadležnost na kosovo i vojdovinu koje su postale prakticno drzava u drzavi...

cuj tito nije verovo u jugoslaviju? pa posluzila mu je da bi rvatskoj ispunio tisucljetnji san i oslobodio je odgovornosti za genocid ustasa koji su jeidni imali deciji logor u svetu...

pa su opet od porazenih postali ravnopravni sa oslobodiocima...

Posto je Broz postao sef lokalne kp u vreme kad je Moskva u strahu u Hitlera nastojala da popravi odnose sa Kr.Jugoslavijom,nije zabelezeno mnogo njegovih izjava o buducnosti Jugoslavije i o tzv,nacionalnom pitanju.

Kliknite za proširenje...

Борио се да дође на бољу позицију, и у свему поштовао челнике Коминтерне и НКВДа, који су испланирали да Краљевина СХС одн.Југославија има да нестане, као што је нестала и царска Русија.
Из пера др Латинке Перовић:


http://www.yuhistorija.com/serbian/doc/LP - Kraljevina SHS - Jugoslavija.pdf

А циљ је исти, само се речник мења.
Из прве књиге "Историја Југославије" Бранка Петрановића:

https://www.scribd.com/doc/110870143/Branko-Petranovic-Istorija-Jugoslavije-I-Knjiga

А после смакнућа Горкића, ЈБ Тито је довршио процес бољшевизације КПЈ
стр 19 http://www.yuhistorija.com/serbian/doc/LP - Kraljevina SHS - Jugoslavija.pdf

Како рече први међу бољшевицима, Лењин:" Ко није са нама он је против нас и мора бити убијен."
https://www.scribd.com/document/259...ocini-Komunista-Nad-Srpskim-Narodom-u-20-Veku

Сребрена:

Борио се да дође на бољу позицију, и у свему поштовао челнике Коминтерне и НКВДа, који су испланирали да Краљевина СХС одн.Југославија има да нестане, као што је нестала и царска Русија.
Из пера др Латинке Перовић:

http://www.yuhistorija.com/serbian/doc/LP - Kraljevina SHS - Jugoslavija.pdf

А циљ је исти, само се речник мења.
Из прве књиге "Историја Југославије" Бранка Петрановића:

https://www.scribd.com/doc/110870143/Branko-Petranovic-Istorija-Jugoslavije-I-Knjiga

А после смакнућа Горкића, ЈБ Тито је довршио процес бољшевизације КПЈ
стр 19 http://www.yuhistorija.com/serbian/doc/LP - Kraljevina SHS - Jugoslavija.pdf

Kliknite za proširenje...

Naravno da je Broz bio privržen odlukama Drezdenskog kongresa inače ne bi ni bio u toj organizaciji tj,partiji kako su komunisti zvali svoju organizaciju ali moja poruka, koja moram da priznam nije najpreciznija,odnosi se na period nakon što je Broz postavljen za "generalnog sekretara KPJ" a to je već vreme kad Brozovom šefu u Kremlju,više nije toliko stalo do rasturanja Jugoslavije jer se u Evropi pojavio preteći nemački kolos koji veoma ugrožava Sovjetski Savez pa ni Sovjetskom Savezu Staljinu neprijateljstvo sa Jugoslavijom nije toliko potrebno u tom periodu .Zato sam napisao da je Broz morao da svoje stavove o budućnosti Jugoslavije u tom periodu iznosi mnogo diskretnije kako po tom pitanju ne bi došao u sukob sa Staljinom.I ne samo Broz,celo rukovostvo tzv,KPJ bilo je izrazito neprijateljski raspoloženo prema Jugoslaviji."Srbin" Rodoljub Čolaković je na primer izjavljivao " iako naša partija u svom imenu ima ime države Jugoslavije,to ne znači da smo za to da ta država opstane".