može, kako ne može.
npr. imaš navalu inspiracije, napišeš npr. neku pesmu punu "ružnih" reči, tebi je zanimljiva, drugi možda kažu katastrofa, bljuvotina, neprimerena...
da li je bitno ispoljavati se kad god imaš inspiraciju, iako će neki to tvoje delo možda smatrati varvarskim, ili se kočiti, biti pristojan...
Sećam se jednog što je psovao kao kočijaš, a pravdao se time da su ružne
reči bolest, smrt, strah, dok su reči koje on u psovkama koristi sasvim
normalne, a nekome čak mogu i da se svide. I to je jedino kreativno što je u
životu radio. Ostalo je prepustio ženi i deci.
A onda i stid je vrlo ružna reč. Stid kaže ''Zemljo otvori se i progutaj me''.
Nemam vremena ni da umrem ko čovek, nego momentalno da budem neutralisana.
I ako se javi kreativna ideja na pitanje kako pobediti stid i to bude pretočeno u pesmu
ili priču ili šta god što sadrži ''zabranjene, stida vredne reči'' i ako poželim to sa drugima
da podelim iz saosećanja, jer znam da se i oni sa stidom bore i želim da im pokažem
da se to može izraziti a da te zemlja ne proguta, onda je sve ok.
Ako to radim sa namerom da prodrmam uštogljene kretene, da pokažem kako sam ja
hrabrija, iskrenija, pametnija od drugih, da privučem pažnju i zaradim novac, onda sam
u problemu.
Kreativni ljudi su svesni toga da nikada ne mogu svi biti njihova publika. Neki će ih
razumeti i podržavati, neki će kritikoati, a neki prosto ignorisati.
