Пол К.Робертс: Каква је то America када се њоме влада безочним и провидним лажима?

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
Пол Крејг Робертс: Каква је то America када се њоме влада безочним, и још провидним, лажима?
19.фебруар 2018.

Заменик државног тужиоца Розенштајн потврдио је оно што рекох у претходном посту: Милер није нашао никакве доказе да је Русија утицала на исход избора 2016. године.

И, штa је онда „Русијагејт“?
„Русијагејт“ је тачно оно што сам говорио од самог почетка – завера војно-безбедносног комплекса, ЦИА-е, Еф-Би-Аја, Хилари Клинтон и Демократског националног комитета против Доналда Трампа.
Трампов нагласак током председничке кампање на нормализацији односа са Русијом, од које неоконски Обамин режим створи „најопаснијег непријатеља Америке“, била је претња моћи и буџету војно-безбедносног комплекса. Без демонизованог непријатеља, не би имало оправдања за 1 000 милијарди годишњег буџета и законе донете у 21. веку који у потпуности потиру мере заштите предвиђене Уставом САД.
Са становишта Хилари Клинтон и Демократског националног комитета, Трампова победа би зауставила сливање свог тог новца у њихове џепове, на основу “pay to play” (плати да уђеш у игру – прим. прев.). Фондација „Клинтон“ и сами Клинтонови су били на путу да постану милијардери, а Демократски национални комитет да убире сав новац од накнада за регистрацију. Што је требало да буде модел за једнопартијску власт. Ал’ победи Трамп и све пуче.
Сумњам да је Трумп знао у шта улази. До сада, није могао да дејствује као председник. Али сада када ФИСА суд има црно на бело признања Розенштајна и комија да су Еф-Би-Ајеви захтеви за шпијунирање Трумпа засновани на обмани суда, конспираторима против Трумпа прети да буду оптужени, осуђени и послати на робију – ако Трамп буде имао петљу, што можда нема. Као што је питање и да ли уопште разуме ситуацију.
Шта год и како год било, једно је сигурно: бившем директору ЦИА-е Џону Бренану су „породични драгуљи“ сада у процепу, јер је Милер потпуно омануо у доказивању да су се Трамп и Путин уротили против American Democracy. Розенштајн је изјавио, да: “ У Милеровој оптужници нема ниједне тврдње да је неки Американац био свесни учесник у овим незаконитим активностима. У оптужници се не тврди да је руско деловање изменило исход избора.“ (И „незаконите активности“ су ничим доказана тврдња – П.К. Робертс)
Бренан је, још док је био директор ЦИА-е, сведочећи пред Конгресом под заклетвом, лагао, тврдећи супротно.
Док су Розенштајн и Коми признали ФИСА суду да је Еф-Би-Ај добио одобрење за шпијунирање Трампа обмањујући исти тај суд.
Оно што се морамо запитати јесте како је могуће да у Great American Democracy људи који су потпуно лишени интегритета, часности и поштовања истине могу добити одобрење Сената да су подобни за шефа ЦИА-е, Еф-Би-Аја и Националне обавештајне службе.
Како је могуће да ови крајње корумпирани људи могу да у својим сведочењима пред Представичким домом и Сенатом стално лажу, иако су под заклетвом, а да никада не буду позвани на одговорност?
Како је могуће да је Great American Democracy толико беспомоћна да с тим у вези не може ништа да учини ?
Каква је то America када се њоме влада безочним, и још провидним, лажима?
Постоји ли The People (народ)? Амерички народ постоји, али у ком смислу?

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Rosenstein and Mueller Running for Cover Leaving Brennan Exposed – PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

********************
Хоће ли грађани САД успети да обуздају своје Јенки-дрипце и стрпати их у затворе.........
 
Дарлинг,

идеш ли ти у храм демократије и ако се молиш за олигархијску суперкласу , онда ваљда знаш да ће на другој страни равнотежа интереса створити суперруљу ?!?

мислиш ли ти о томе понекад ?


Када удварање суперруљи изостане, онда се пребацују на безбедност ...
 
Заменик државног тужиоца Розенштајн потврдио је оно што рекох у претходном посту: Милер није нашао никакве доказе да је Русија утицала на исход избора 2016. године.
Ovo je zapravo obavljeno na jedan veoma inteligentan i sofisticiran nacin. Poenta ove optuznice je da potvrdi da je se Rusija mesala u US izbore…kao sto su razne domesticke i internacionalne obavestajne sluzbe vec upozoravale. Muler je ovom optuznicom stavio tacku na dalju debatu oko ove teme, sada Trump i njegovi suporteri nece moci da negiraju da je se napad dogodio. Ovaj akt takodnje sprecava Trumpa da realizuje svoje pretnje i odpusti Mulera.
И, штa је онда „Русијагејт“?
Russiagate se sastoji od 3 razlicita koncentrisana napada na US . Prvi je agresivna social network kampanja koja je vodjena protiv Clinton za Trumpa tako sto su sirili lazi da je Clinton ubica i da vodi kriminalni ring decije prostitucije i jos milion stvari. Rusi su ocigledno dovoljno pametni da razumeju koliko destruktivno republikanske polise deluju na US , jos samo republikanci da dodju do te realizacije … anyyyy day now. Dugi deo je bio hakovanje glasacke informacije u 21oj drzavi.
Tehnicki je tacno da ne moze da se utvrdi da li su glasovi promenjeni kao rezultat tog hakovanja. To sto ne mogu da potvrde da li su oni svojim aktivnostima promenili glasove ne negira cinjenicu da je se napad dogodio. Treci napad je hakovanje Klinton kampanje. Russiagate se takodje odnosi i na potencijalnu saradnju clanova Trump kampanje sa Rusijom.
„Русијагејт“ је тачно оно што сам говорио од самог почетка – завера војно-безбедносног комплекса, ЦИА-е, Еф-Би-Аја, Хилари Клинтон и Демократског националног комитета против Доналда Трампа.
FBI je godinu dana vodio veoma javnu istragu u Klinton koju su zakljucili u Junu i ponovo otvoili zbog mejlova koje nisu ni pregledali za inkriminirajucu informaciju. Drugu istragu su zatvorili tek 12 dana pred izbore. Dok u istom periodu FBI je takodje vodio istragu o mogucoj saradnji Rusije i Trump kampanje … i o tome nisu rekli nista. Znaci oni su to sve uradili jer su zeleli da Klintonnn pobediii?? Huhh.
Трампов нагласак током председничке кампање на нормализацији односа са Русијом, од које неоконски Обамин режим створи „најопаснијег непријатеља Америке“, била је претња моћи и буџету војно-безбедносног комплекса. Без демонизованог непријатеља, не би имало оправдања за 1 000 милијарди годишњег буџета и законе донете у 21. веку који у потпуности потиру мере заштите предвиђене Уставом САД.
Са становишта Хилари Клинтон и Демократског националног комитета, Трампова победа би зауставила сливање свог тог новца у њихове џепове, на основу “pay to play” (плати да уђеш у игру – прим. прев.). Фондација „Клинтон“ и сами Клинтонови су били на путу да постану милијардери, а Демократски национални комитет да убире сав новац од накнада за регистрацију. Што је требало да буде модел за једнопартијску власт. Ал’ победи Трамп и све пуче.
Obama je smanjio vojni budzet , povukao trupe iz Afganistana i Iraka… republikaci su ga redovno kritikovali zbog toga i njegovog oslanjanja na soft power konflikt rezolucije. Trump je taj koji je upravo povecao vojni budzet. Trump je taj koji provocira Kinu i preti Severnoj Koreji.
Сумњам да је Трумп знао у шта улази. До сада, није могао да дејствује као председник. Али сада када ФИСА суд има црно на бело признања Розенштајна и комија да су Еф-Би-Ајеви захтеви за шпијунирање Трумпа засновани на обмани суда, конспираторима против Трумпа прети да буду оптужени, осуђени и послати на робију – ако Трамп буде имао петљу, што можда нема. Као што је питање и да ли уопште разуме ситуацију.
FISA nalog za Kartera Pejdza je odobren mesec dana nakon sto je Pejdz napustio Trump kampanju. Pejdz je jos 2013 bio impliciran kao voljni saradnik uhapsenih i proteranih ruskih spijuna koji su ga imenovali u svojim izjavama i obelezili kao naivnog idiota koji je zeleo Gazprom pare. Karter Pejdz je sam sebe karakterisao kao Kremljinovim operativcem.
Шта год и како год било, једно је сигурно: бившем директору ЦИА-е Џону Бренану су „породични драгуљи“ сада у процепу, јер је Милер потпуно омануо у доказивању да су се Трамп и Путин уротили против American Democracy.
Trenutni CIA direktor Pompeo , FBI direktor Wray, General McMaster Trumpov savetnik za nacionalnu bezbednost (svi izabrani od strane Trumpa licno) su pre nekoliko dana pod zakletvom potvrdili ono sto su vec 17 razlicitih obavestajnih agencija i brojne internacionalne obavestaje sluzbe od UK do Netherlands … Rusija je se mesala u US izbore. Takodje Rex Tillerson je izjavio da su njihovi napadi pojacani pred midterm izbore 2018. Ovo je bio skup i veoma organizovan napad koji je kostao milion dolara mesecno. Istraga nije gotova, Muler jos uvek nije imao sansu da ispituje Trumpa. Ovo je samo bio neophodan korak da se sira javnost bolje obavesti i da se ovakve akcije definisu kao kriminalne sa nadom da ce sluziti kao upozorenje i obeshrabriti dalje pokusaje. Sada kada javnost razume da su napadi zapravo realnost bice mnogo teze za Trumpa da ih odpisuje kao lazi i da odbija da preduzme korake da zastiti US.
Розенштајн је изјавио, да: “ У Милеровој оптужници нема ниједне тврдње да је неки Американац био свесни учесник у овим незаконитим активностима. У оптужници се не тврди да је руско деловање изменило исход избора.“ (И „незаконите активности“ су ничим доказана тврдња – П.К. Робертс)
Rosenstein je dalje rekao da nisu bili svesni saucesnici jer su se operativci predstavljali kao US gradjani ili clanovi republikanskih politickih organizacija i placali US gradjane sa istom politickom agendom. U optuznici je naveo slucaj kada su operativci platili US gradjane da naprave kavez slican zatvoru , da nadju glumicu koja lici na Klinton i da je save u kavez. Oni su bili nesvesni saucesnici u smislu da nisu znali da su u pitanju strani operativci.
Da, jos uvek ne mogu da potvrde da li su glasovi izmenjeni sto je manje vise nebitno ako uspeju da dokazu da je bilo saradnje Trumpove kampanje sa Rusijom, ako se dokaze da je Trump ometao istragu ili da je znao a nista nije rekao. Vec je dokazano da je Rusija napala US izbore… to je sada vec van rasprave.
Бренан је, још док је био директор ЦИА-е, сведочећи пред Конгресом под заклетвом, лагао, тврдећи супротно.
Док су Розенштајн и Коми признали ФИСА суду да је Еф-Би-Ај добио одобрење за шпијунирање Трампа обмањујући исти тај суд.
Tu tvrdnju da je FBI obmanuo sud su dobili iz Nunez memoranduma. Nunez koji nije imao pristup tom FISA nalogu i koji je morao sebe da povuce sa te istrage zbog konflikta je izmislio celu stvar. Takodje je smesno jer je FISA nalog za Pejdza bio izdat u Oktobru 2016...mesec dana nakon sto je napustio Trumpovu kampanju. Jedino dvoje ljudi je videlo FISA nalog to je demokratski senator Sif i republikanski senator Gaudi . Gaudi je taj koji je vodio brojne Bengazi istrage o Klintonovoj . Cak i Gaudi tvrdi da je FISA nalog i istraga legitimna i smatra da Nunez memo nije razlog koji moze da sluzi za odpustanje Rozenstajna ili Mulera. FISA nalog za Kartera Pejdza je odobren zbog njegovih konekcija sa Rusijom i to sto su ga proterani spijuni koristili za informaciju. FISA nalog traje 90 dana i slucaju Pejdza obnovljen je jos 3 puta sto znaci da su agenti morali da izloze nove dokaze da bi dobili obnovu FISA naloga.
Оно што се морамо запитати јесте како је могуће да у Great American Democracy људи који су потпуно лишени интегритета, часности и поштовања истине могу добити одобрење Сената да су подобни за шефа ЦИА-е, Еф-Би-Аја и Националне обавештајне службе.
Како је могуће да ови крајње корумпирани људи могу да у својим сведочењима пред Представичким домом и Сенатом стално лажу, иако су под заклетвом, а да никада не буду позвани на одговорност?
Zato sto oni imaju dokaze da ne lazu. Pogledaj profesionalni i licni profajl Mulera i uporedi ga sa Trumpovim pa razmisli ko laze. Како је могуће да је Great American Democracy толико беспомоћна да с тим у вези не може ништа да учини ?
Great American Democracy je bespomocna jer korumpirani republikanci dominiraju u kongresu i W.H. Каква је то America када се њоме влада безочним, и још провидним, лажима?
Постоји ли The People (народ)? Амерички народ постоји, али у ком смислу?
Postoji We the People , upravo se mogu videti na delu akcije mladih srednjoskolaca koji se uporno bore da promene zakone o posedovanju oruzija. Motivisani zadnjom tragedijom koja je pogodila njihvu skolu oni su na ulicama , kancelarijama svojih predstavnika i medijima sa nadom da promene iracionalne zakone koji su doveli do epidemije oruzanog nasljia. Ali takodje vidimo republikanske predstavnike
(NRA placenike) i republikanske medije kako ih omalovazavaju i sire teorije zavera o tome kako su oni motivisani i trenirani od stane Sorosa(veeeoma proaktivan za nekoga u svojim godinama) a ne zato sto su zrtve samo jos jedne tragedije koja je tipicna samo za US.
I to savrseno ilustruje problem sa kojim se suocava American Democracy.
Хоће ли грађани САД успети да обуздају своје Јенки-дрипце и стрпати их у затворе.
Ne, ali nadam se da ce ih zameniti u dolazecim izborima 2018te, republikance tj.
giphy.gif
 
Poslednja izmena:
Пол Крејг Робертс: Каква је то America када се њоме влада безочним, и још провидним, лажима?
19.фебруар 2018.

Заменик државног тужиоца Розенштајн потврдио је оно што рекох у претходном посту: Милер није нашао никакве доказе да је Русија утицала на исход избора 2016. године.

И, штa је онда „Русијагејт“?
„Русијагејт“ је тачно оно што сам говорио од самог почетка – завера војно-безбедносног комплекса, ЦИА-е, Еф-Би-Аја, Хилари Клинтон и Демократског националног комитета против Доналда Трампа.
Трампов нагласак током председничке кампање на нормализацији односа са Русијом, од које неоконски Обамин режим створи „најопаснијег непријатеља Америке“, била је претња моћи и буџету војно-безбедносног комплекса. Без демонизованог непријатеља, не би имало оправдања за 1 000 милијарди годишњег буџета и законе донете у 21. веку који у потпуности потиру мере заштите предвиђене Уставом САД.
Са становишта Хилари Клинтон и Демократског националног комитета, Трампова победа би зауставила сливање свог тог новца у њихове џепове, на основу “pay to play” (плати да уђеш у игру – прим. прев.). Фондација „Клинтон“ и сами Клинтонови су били на путу да постану милијардери, а Демократски национални комитет да убире сав новац од накнада за регистрацију. Што је требало да буде модел за једнопартијску власт. Ал’ победи Трамп и све пуче.
Сумњам да је Трумп знао у шта улази. До сада, није могао да дејствује као председник. Али сада када ФИСА суд има црно на бело признања Розенштајна и комија да су Еф-Би-Ајеви захтеви за шпијунирање Трумпа засновани на обмани суда, конспираторима против Трумпа прети да буду оптужени, осуђени и послати на робију – ако Трамп буде имао петљу, што можда нема. Као што је питање и да ли уопште разуме ситуацију.
Шта год и како год било, једно је сигурно: бившем директору ЦИА-е Џону Бренану су „породични драгуљи“ сада у процепу, јер је Милер потпуно омануо у доказивању да су се Трамп и Путин уротили против American Democracy. Розенштајн је изјавио, да: “ У Милеровој оптужници нема ниједне тврдње да је неки Американац био свесни учесник у овим незаконитим активностима. У оптужници се не тврди да је руско деловање изменило исход избора.“ (И „незаконите активности“ су ничим доказана тврдња – П.К. Робертс)
Бренан је, још док је био директор ЦИА-е, сведочећи пред Конгресом под заклетвом, лагао, тврдећи супротно.
Док су Розенштајн и Коми признали ФИСА суду да је Еф-Би-Ај добио одобрење за шпијунирање Трампа обмањујући исти тај суд.
Оно што се морамо запитати јесте како је могуће да у Great American Democracy људи који су потпуно лишени интегритета, часности и поштовања истине могу добити одобрење Сената да су подобни за шефа ЦИА-е, Еф-Би-Аја и Националне обавештајне службе.
Како је могуће да ови крајње корумпирани људи могу да у својим сведочењима пред Представичким домом и Сенатом стално лажу, иако су под заклетвом, а да никада не буду позвани на одговорност?
Како је могуће да је Great American Democracy толико беспомоћна да с тим у вези не може ништа да учини ?
Каква је то America када се њоме влада безочним, и још провидним, лажима?
Постоји ли The People (народ)? Амерички народ постоји, али у ком смислу?

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Rosenstein and Mueller Running for Cover Leaving Brennan Exposed – PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

********************
Хоће ли грађани САД успети да обуздају своје Јенки-дрипце и стрпати их у затворе.........

Чини се да у протеклих 50 год нико као Трамп није урнисао јакобинце, социјалдемократе, социјалправеднике и остали левичарски Генетски Отпад.

До 2020. и ова дивна Калифорнија ће постати републиканска :)
 
Vazno je da se u Americi laze.
Ali nije vazno sto Srbijom vlada lik koji toliko bezocno laze da cak pokusava svoju rodjenu majku da ubedi u sopstvenu kilazu na porodjaju :D :D :D

Pa vidiš kada taj zbog kojeg se ti uzbuđuješ laže to je provincijski problem, ali kada lažu oni koji tebe ne zanimaju to je globalni problem i posledice mogu biti katastrofalne po celokupno čovečastvo.
Tako da si u pravu nikog ne zanima provicijski lažov i to naročito u trenutku kada bezočnim lažima Amerika vodi u propast čitav ljudski rod.
 
Pa vidiš kada taj zbog kojeg se ti uzbuđuješ laže to je provincijski problem, ali kada lažu oni koji tebe ne zanimaju to je globalni problem i posledice mogu biti katastrofalne po celokupno čovečastvo.
Tako da si u pravu nikog ne zanima provicijski lažov i to naročito u trenutku kada bezočnim lažima Amerika vodi u propast čitav ljudski rod.

OK, i to ti je opravdanje da zmuris na lokalnog, provincijalskog lazova, zbog cijih lazi ispasta "samo" par miliona ljudi? :D :D :D
 
DUGO ČUVANA TAJNA: Evo ko je finansirao HITLERA i projektovao DRUGI SVETSKI RAT
21/02/2018
Adolf-Hitler.jpg


Nedavna rezolucija parlamentarne skupštine OEBS-a u potpunosti izjednačava ulogu Sovjetskog saveza i nacističke Nemačke u izbijanju Drugog svetskog rata, ali poenta je čisto pragmatična s ciljem da izvuče još novca iz Rusije koja se već bori sa slabom ekonomijom, kao i da demonizuje Rusiju kao naslednicu SSSR-a i da joj onemogući da govori protiv revizije rezultata rata.

Međutim, ako već govorimo o odgovornosti za rat, trebalo bi da postavimo jedno ključno pitanje: Ko je omogućio nacistima da dođu na vlast, pita “ru-polit.livejournal”. Predratna istorija Nemačke ukazuje na to da je nacistička politika nastala usled finansijskog haosa u koji je svet bačen.
Ključne strukture koje su definisale posleratnu razvojnu strategiju Zapada su bile centralne finansijske institucije Velike Britanije i SAD – Banka Engleske i Federalne rezerve. Upravo ove finansijske institucije su težile da uspostave punu kontrolu nad finansijskim sistemom Nemačke, ali pre toga su morale da urade sledeće: 1919.-1924. Da se pripreme za masovna finansijska ulaganja u nemačku ekonomiju.
1924.-1929. Da uspostave kontrolu nad finansijskim sistemom Nemačke i finansijskom podrškom za nacizam. 1929.-1933. Da izazovu katastrofalnu finansijsku krizu i omoguće nacistima da dođu na vlast. 1933.-1939. Da obezbede finansijsku saradnju sa nacističkom vladom i da podrže njenu ekspanzionističku spoljnu politiku usmerenu na započinjanje novog svetskog rata.
U prvom stadijumu, američki kapital je počeo da se uvlači u Nemačku preko ratnih dugova i nemačkih reparacija. Nemačka je imala velikih problema sa isplatom reparacija, što je na kraju dovelo do ogromnog deficita u budžetu i inflacije marke. Inflacija marke je 1923. godine iznosila 512%, a kao rezultat toga nemački industrijalisti su počeli da sabotiraju sve aktivnosti vezane za isplatu reparacija, što je dovelo do takozvane „Rurske krize“.
Pošto su zaključili da Evropa ne može sama da reši ovaj problem, Amerikanci su se umešali i zajedno sa Velikom Britanijom i Francuskom preuzeli kontrolu nad nemačkim finansijama. Tako je na leto 1924. godine započeo projekat poznat kao „Dosov plan“, koji je podrazumevao prepolovljavanje reparacija i koji je pronašao izvor za pokrivanje reparacija. Međutim, glavni uslov je bio da se obezbede povoljni uslovi za američka ulaganja, što je bilo moguće samo uz stabilizaciju marke.
Do avgusta 1924. godine, nemačka marka je stabilizovana, a Nemačka je postala spremna za uspon ekonomije pokrenut američkim ulaganjima. Kao rezultat toga, Nemačka je uvučena u takozvani dužnički krug, tj. živela je od američkih kredita i potpuno bi bankrotirala da joj SAD nisu pomagale.
Američki kapital se postepeno integrisao u nemačku industriju, a samim tim i ekonomiju. Ukupna ulaganja u nemačku industriju od 1924. do 1929. godine su iznosila 63 milijarde zlatnih maraka (od čega je 30 milijardi bio kredit), dok je isplata reparacija iznosila 10 milijardi maraka. Nemačka je postala druga industrijska sila u svetu, ali je bila u rukama američkih finansijskih institucija.

Interessen-Gemeinschaft Farbenindustrie, glavni dobavljač nemačke ratne mašine, finansirao je 45% Hitlerove kampanje 1930. godine, a njime je upravljao Rokfelerov Standard oil. Elektrodistribucija Nemačke i telefonske kompanije su takođe bile u rukama američkih investitora. Gotovo sve veće nemačke banke su 1933. godine bile pod kontrolom američkog finansijskog kapitala. Politička sila koja je trebalo da igra ključnu ulogu u anglo-američkim planovima je bila pripremana u međuvremenu. Govorimo naravno o finansiranju Hitlera i njegove partije.
Kao što je nekadašnji nemački kancelar Brining napisao u svojim memoarima, Hitler je od 1923. godine počeo da dobija velike sume novca iz inostranstva. Pripreme Hitlera su se odvijale u pozadini dok je u Nemačkoj vladao prosperitet. Njegova partija je dostigla svoj maksimum kada je došlo do krize.


Na jesen 1929. godine, kada je došlo do kraha američke berze koji su pokrenule Federalne rezerve, započeo je treći stadijum anglo-američkog plana.
Federalne rezerve i ostale američke finansijske institucije su prestale da šalju novac Nemačkoj, dok je Engleska 1931. godine napustila zlatni standard izazvavši veliku finansijsku krizu u Nemačkoj. Međutim, nacistička partija je dobila ogromne donacije 1930. godine, a nakon toga i ogroman broj glasača, zauzevši mesto u nemačkom parlamentu. Nakon brojnih sastanaka između vlasti i sponzora, Hitlerov program je odobren 14. januara 1933. godine, a 30. januara te godine je Hitler postao kancelar. Počela je primena četvrtog stadijuma anglo-američkog plana.
Angloamerikanci su na Hitlera gledali prilično pozitivno. Kada je on odbio da plaća reparacije, ni Velika Britanija ni Francuska nisu zahtevale isplatu, već je Amerika Nemačkoj odobrila novi kredit, što je posle učinila i Engleska. Nemačka je ubrzo postala glavni trgovinski partner Engleske. U avgustu 1934. godine, američka kompanija Standard oil je kupila velike površine zemlje u Nemačkoj i sagradila naftne rafinerije koje su snabdevale naciste naftom.
Istovremeno, Amerikanci su Nemačkoj tajno poslali modernu opremu za fabrike aviona, te je proizvodnja nemačkih aviona mogla da počne. Nemačka je dobila i veliki broj vojnih patenata iz SAD, što znači da su Amerikanci ti koji su omogućili izgradnju Junkers-87. Upravo ova finansijska saradnja između Angloamerikanaca i Nemačke je dovela do Drugog svetskog rata.
 
Шта је било??? Нема коментара О ВЕЗИ ХИТЛЕРА И ЈЕНКИЈА ??? :per::per::per:

Znači Americi se zameraju saradnje sa Hitlerom dok to što su sovjetoguzi i *******i potpisali pakt o nenapadanju i podelili plen u Evropi to nikom ništa, eto jadni Rusi ispali naivni...

Pa Hitler bi vladao 30 godina samo da nije počeo rat jer i Ameri i Rusi su mislili da može sa njim sve sporazumom a on je zabio nož u ledja i jednima i drugima medjutim to je bila njegova propast.

A Hitlera je na vlast dovela ekonomska kriza, da nije bilo nje ostao bi samo jaka opozicija, možda bi opet probao puč al bi opet propao.
 
Poslednja izmena:
Шта је било??? Нема коментара О ВЕЗИ ХИТЛЕРА И ЈЕНКИЈА ??? :per::per::per:

Шта'е с тобом чича?!

Руси би и дан данас извозили револуцију да није Англосфере.
 
http://www.history.com/this-day-in-history/ford-signs-agreement-with-soviet-union
After two years of exploratory visits and friendly negotiations, Ford Motor Company signs a landmark agreement to produce cars in the Soviet Union on this day in 1929.
Fort otvara fabriku automobila u SSSR-u

At the time the U.S. government did not formally recognize the USSR in diplomatic negotiations, so the Ford agreement was groundbreaking. (A week after the deal was announced the Soviet Union would announce deals with 15 other foreign companies, including E.I. Du Pont de Nemours and RCA.)
Nedelju dana posle dogovora sa Fordom, jos 15 stranih kombanija postize dogovor sa SSSR-om
In 1944, according to Brinkley, Stalin wrote to the U.S. Chamber of Commerce, calling Henry Ford “one of the world’s greatest industrialists” and expressing the hope that “may God preserve him.”
Staljin javno pohvaljuje Forda
 
Сумњам да је Трумп знао у шта улази.
Хоће ли грађани САД успети да обуздају своје Јенки-дрипце и стрпати их у затворе.........
Нија знао, ако је будала; ја сам знао...
А грађани неће обуздати ту банду; то могу само Американци, који поштују своју, али и туђе државе.
А таквих је данас у САД веома мало...
 
Чини се да у протеклих 50 год нико као Трамп није урнисао јакобинце, социјалдемократе, социјалправеднике и остали левичарски Генетски Отпад.

До 2020. и ова дивна Калифорнија ће постати републиканска :)

Hahaha da kako da ne. Od kada su isterali Svarcenegera republikanca i zamenili druge republikance predominantno demokratima koji su implementovali anti republikanske polise ekonomija im je u rastu. Od tada Kalifornija koju su zvali propalom drzavom pod republikancima je resila svoj multi bilion dolara deficit i postala hmm mislim 5 ili 6 ekonomija u svetu … imaju vecu ekonomiju od Francuske. Samo zato sto nije bilo republikanaca da ometaju. Nazalost republikanskim glasacima nedostaje intelektualna stamina da bi mogli da analiziraju stvari , verovatno zato sto republikanski lideri redovno seku programe za obrazovanje da bi obezbedili sledecu generaciju republikanaca.
 
Hahaha da kako da ne. Od kada su isterali Svarcenegera republikanca i zamenili druge republikance predominantno demokratima koji su implementovali anti republikanske polise ekonomija im je u rastu. Od tada Kalifornija koju su zvali propalom drzavom pod republikancima je resila svoj multi bilion dolara deficit i postala hmm mislim 5 ili 6 ekonomija u svetu … imaju vecu ekonomiju od Francuske. Samo zato sto nije bilo republikanaca da ometaju. Nazalost republikanskim glasacima nedostaje intelektualna stamina da bi mogli da analiziraju stvari , verovatno zato sto republikanski lideri redovno seku programe za obrazovanje da bi obezbedili sledecu generaciju republikanaca.

Ех, да, заборавих да додам хештег #triggerwarning :per:
 
Kako "KO" ?


Valjda ima ko je za to zaduzen ?

"Америка и ее "Миролюбивая и Демократическая" военная история

1622 – нападение на индейцев в Джеймстауне.
1635-1636 – война с индейцами-алгокинами в Новой Англии.
1675-1676 – война с индейцами, закончившаяся разрушением почти половины городов в Массачусетсе.
1792 – война за захват Кентукки.
1796 – война за захват Теннеси.
1797-1800 – пиратские атаки на гражданские суда Франции.
1800 – восстание рабов под предводительством Габриеля Проссера в Вирджинии. Около тысячи человек было повешено, включая самого Проссера. Сами рабы не убили ни одного человека.
1803 – война за захват Огайо.
1803 – война за захват Луизианы.
1805-1815 – война в Африке за правл США распространять наркотики в мире.
1806 – попытка американского вторжения в Рио-Гранде (тогда – Испанское владение).
1810 – вторжение в испанскую Западную Флориду.
1812-1814 – война с Англией, вторжение в Канаду.
1812 – оккупация запада испанской.
1813 – захват испанского залива Мобайл, оккупация Маркизскиех островов.
1814 – оккупация испанской Пенсаколы.
1816 – нападение на форт Никольс в Испанской Флориде.
1817-1819 – оккупация Восточной Флориды.
1824 – вторжение в пуэрториканский город Фаджардо.
1824 – высадка американского десанта на Кубе.
1833 – вторжение в Аргентину.
1835 – захват мексиканского Техаса.
1835 – вторжение в Перу.
1840 – вторжение на Фиджи.
1841 – геноцид на острове Уполу (Драммонд).
1843 – вторжение в Китай.
1846-1848 – война с Мексикой.
1846 – агрессия против Новой Гранады (Колумбия).
1849 – артобстрел Индокитая.
1852 – вторжение в Аргентину.
1853-1856 – вторжение в Китай.
1853 – вторжение в Аргентину и Никарагуа.
1854 – уничтожение никарагуанского города Сан Хуан дель Норте.
1854 – попытка захвата Гавайских островов.
1855 – вторжение и переворот в Никарагуа.
1855 – вторжение на Фиджи и в Уругвай.
1856 – вторжение в Панаму.
1858 – интервенция на Фиджи, геноцид.
1858 – вторжение в Уругвай.
1859 – нападение на японский форт Таку.
1859 – вторжение в Анголу.
1860 – вторжение в Панаму.
1863 – карательная экспедиция в Шимоносеки (Япония).
1864 – военная экспедиция в Японию.
1865 – вторжение в Парагвай, геноцид, 85% населения уничтожено.
1865 – интервенция Панаму, госпереворот.
1866 – нападение на Мексику.
1866 – карательная экспедиция в Китай.
1867 – нападение на острова Мидвэй.
1868 – многократные вторжения в Японию.
1868 – вторжение в Уругвай и Колумбию.
1874 – ввод войск в Китай и на Гавайи.
1876 – вторжение в Мексику.
1878 – нападение на Самоа.
1882 – ввод войск в Египет.
1888 – нападение на Корею.
1889 – карательная экспедиция на Гавайи.
1890 – введение войск на Гаити.
1890 – введение войск в Аргентину.
1891 – интервенция в Чили.
1891 – карательная экспедиция на Гаити.
1893 – введение войск на Гавайи, вторжение в Китай.
1894 – интервенция в Никарагуа.
1894-1896 – вторжение в Корею.
1894-1895 – война в Китае.
1895 – вторжение в Панаму.
1896 – вторжение в Никарагуа.
1898 – захват Филиппин, геноцид (600 000 филиппинцев).
1898 – вторжение в порт Сан Хуан дел Сур (Никарагуа). .."...

- - - - - - - - - -

..."...1898 – захват Гавайских островов.
1899-1901 – война с Филиппинами.
1899 – вторжение в никарагуанский порт Блюфилдз.
1901 – ввод войск в Колумбию.
1902 – вторжение в Панаму.
1903 – ввод войск в Гондурас, Доминиканскую Республику, Сирию.
1904 – ввод войск в Корею, Марокко.
1904-1905 – вмешательство в Русско-Японскую войну.
1905 – вмешательство в революцию в Гондурасе.
1905 – ввод войск Мексику.
1905 – ввод войск в Корею.
1906 – вторжение на Филиппины.
1906-1909 – вторжение на Кубу.
1907 – операции в Никарагуа.
1907 – вмешательство в революцию в Доминиканской Республике.
1907 – участие в войне Гондураса с Никарагуа.
1908 – вторжение в Панаму.
1910 – вторжение в Блюфилдз и Коринто (Никарагуа).
1911 – интервенция в Гондурас.
1911 – геноцид на Филиппинах.
1911 – введение войск в Китай.
1912 – захват Гаваны (Куба).
1912 – интервенция в Панаму во время выборов.
1912 – вторжение в Гондурас.
1912-1933 – оккупация Никарагуа.
1914 – интервенция в Доминиканскую Республику.
1914-1918 – серия вторжений в Мексику.
1914-1934 – оккупация Гаити.
1916-1924 – оккупация Доминиканской Республики.
1917-1933 – оккупация Кубы.
1918-1922 – оккупация российского Дальнего Востока.
1918-1920 – ввод войск в Панаму.
1919 – высадка войск в Коста-Рике.
1919 – война против сербов в Долматии на стороне Италии.
1919 – интервенция в Гондурас во время выборов.
1920 – интервенция в Гватемалу.
1922 – интервенция в Турцию. ..."...

- - - - - - - - - -

..."...1922-1927 – интервенция в Китай.
1924-1925 – вторжение в Гондурас.
1925 – военные действия в Панаме.
1926 – вторжение в Никарагуа.
1927-1934 – оккупация Китая.
1932 – вторжение в Сальвадор.
1936 – интервенция в Испанию.
1937 – война с Японией.
1937 – интервенция в Никарагуа, госпереворот.
1939 – введение войск в Китай.
1941-1945 – геноцид мирного населения Германии (Дрезден, Гамбург).
1945 – ядерная атака на Японию.
1945-1991 – диверсионная деятельность против СССР. (Вторжение в воздушные владения – более 5000, парашютных десантов – более 140, прямые диверсии. Общий бюджет – 13 триллионов долларов).
1946 – карательная операции в Югославии.
1946-1949 – бомбежки Китая.
1947-1948 – реколонизация Вьетнама, геноцид.
1947-1949 – военные действия в Греции.
1948-1953 – военные действия на Филиппинах.
1948 – военный переворот в Перу.
1948 – военный переворот в Никарагуа.
1948 – военный переворот в Коста-Рике.
1949-1953 – попытки свержения правительства в Албании.
1950 – карательные операции в Пуэрто-Рико.
1950-1953 – интервенция в Корею.
1951 – военная помощь китайским повстанцам.
1953-1964 – силовые спецоперации в Британской Гайане.
1953 – свержение Моссадыка, получившего на референдуме 99.9% голосов.
1953 – насильственная депортация иннуитов (Гренландия).
1954 – Свержение правительства в Гватемале: Вторжение под кодовым названием Операция PBSUCCESS и государственный переворот со стороны наёмников ЦРУ против президента Хакобо Арбенса, собиравшегося провести глубокую земельную реформу и национализировать земли компании United Fruit Company. После свержения Арбенса наступают четыре десятилетия военного террора и гражданской войны, в которой погибают около 140 тысяч человек. Перемирие в гражданской войне подписывается лишь в 1996 году
1954 — Иран: ЦРУ и британская разведка в ходе операции Аякс организовывают свержение премьер-министра Мохаммеда Мосаддыка. Впоследствии, Иран во время правления Мохаммеда Реза Пехлеви становится важнейшим союзником США на Среднем Востоке...."...

- - - - - - - - - -

..."...1956 – начало военной помощи тибетским повстанцам в борьбе с Китаем.
1957-1958 – попытка свержения правительства в Индонезии.
1958 – оккупация Ливана: США интервенируют в Ливанском кризисе
1958 – бомбежки Индонезии.
1958 — Китай: В конфронтации между КНР и Тайванем за острова Цзиньмэнь и Мацзу, США высылают в поддержку Тайваню военные корабли и морскую пехоту
1959 – ввод войск в Лаос.
1959 – карательные операции на Гаити.
1960 – военные операции в Эквадоре.
1960 – вторжение в Гватемалу.
1960 – поддержка военного переворота в Сальвадоре.
1960-1965 – вмешательство во внутренние дела Конго. Поддержка Мобуту.
1961-1964 – военный переворот в Бразилии.
1961 – террористическая война против Кубы с применением бактериологического оружия. Группа поддерживаемых США кубинских боевиков проводит неудачную операцию в заливе Свиней.
1962 — Куба: Во время Карибского кризиса остров подвергается тотальной блокаде.
1962 – карательные операции в Гватемале.
1963-1966 – госпереворот и карательные операции в Доминиканской Республике.
1964 – карательная операция в Панаме.
1964 – поддержка переворота в Бразилии.
1964-1974 – вмешательство во внутренние дела Греции.
1964 — Лаос: Американская авиация и наземные войска проводят военную операцию в северо-восточном Лаосе. После многолетних боёв военное решение признаётся бесперспективным и американские интервенционные войска покидают страну в 1973 году.
1964-1975 – агрессия против Вьетнама: США массивным образом вмешиваются в войну во Вьетнаме. В ходе военных действий в стране находятся до 550 тысяч солдат США. Вывод войск осуществляется лишь в 1975 году.
1965 – госпереворот в Индонезии, геноцид.
1965 — Кажбоджа: США осуществляют бомбардировку приграничных территорий вдоль вьетнамской границы. Таким образом, Камбоджа втянута в войну во Вьетнаме.
1966 – интервенция в Гватемалу.
1967 – поддержка переворота и последующего фашистского режима в Греции.
1968 – охота на Че Гевару в Боливии.
1971-1973 – бомбардировки Лаоса.
1971 – американская военная помощь при перевороте в Боливии.
1972 – ввод войск в Никарагуа.
1973 – переворот в Чили.
1973 – террор в Уругвае.
1974 – поддержка режима Моботу в Заире.
1974 – подготовка агрессии в Португалию.
1974 – попытка переворота на Кипре.
1975 – оккупация Западной Сахары, введение войск в Марокко.
1975 – вмешательство во внутренние дела Австралии.
1975 – атака на Камбоджу.
1975-1989 – поддержка геноцида на Восточном Тиморе.
1978 – военная помощь диктатору, финансирование геноцида.
1979 – поддержка людоеда Бокасы.
1979 – военная помощь повстанцам Йемена.
1980-1992 – военное присутствие в Сальвадоре, спецоперации, геноцид.
1980-1990 – военная помощь Ираку. Миллион погибших за десять лет.
1980 – поддержка и финансирование Красных Кхмеров. ..."...


https://forum.krstarica.com/showthre...1#post35424111
 
"...1980 – поддержка и финансирование Красных Кхмеров.
1980 – операция «Гладио» в Италии, 86 жертв.
1980 – карательная операция в Южной Корее.
1980 — Иран: Операция «Орлиный коготь» по освобождению американских заложников в американском посольстве в Тегеране проваливается
1981 – попытка переворота в Замбии.
1981 – военное давление на Ливию, сбиты два ливийских самолета.
1981-1990 – поддержка контрас, терроризм, геноцид.
1982 – вмешательство во внутренние дела Суринама.
1982-1983 – атака на Ливан.
1982 – поддержка геноцида в Гватемале.
1983 — Иран/Ирак: США оказывают военную поддержку Ирану в ирано-иракской войне в обмен на освобождение американских заложников в Тегеране. Одновременно, США снабжают оружием и иракскую сторону.
1983 — Ливан: В составе возглавляемой ими международной коалиции США интервенирует в Гражданской войне в Ливане. В результате ряда террористических актов международная коалиция покидает Ливан.
1983 – интервенция в Гренаду: В результате госпереворота к власти приходит новое правительство, ориентирующееся на Советский Союз. Это приводит к вторжению США на Гренаду
1983 – вмешательства во внутренние дела Анголы.
1984 – сбиты два иранских самолёта.
1984 – минирование заливов Никарагуа.
1985 – финансирование геноцида в Чаде.
1986 – нападение на Ливию.
1986-1987 – нападение на иранский корабль в международных водах, уничтожение иранской нефтяной платформы.
1986 – финансирование и военная поддержка социального террора, захват природных ресурсов.
1986 — Ливия: В качестве акта возмездия за ливийские террористические акты США бомбят объекты в Триполи и Бенгази (Операция «Каньон Эльдорадо»)
1987-1988 – участие в войне Ирака против Ирана, применение химического оружия.
1988 – финансирование террора и геноцида в Турции.
1988 – взрыв пассажирского самолёта «Пан Американ» над Шотландией. Вина признана в 2003. Ракетный крейсер США USS Vincennes (CG-49) сбивает над Ормузским проливом пассажирский самолёт авиакомпании Iran Air, в результате чего погибают 290 человек. По данным американской стороны их военным было невозможно различить иранский пассажирский самолёт от военного и установить контакт с пилотами. При этом американский крейсер в рамках операции «Earnest Will» находился в территориальных водах Ирана. Капитан USS Vincennes был удостоен награды.
1988 – вторжение в Гондурас.
1988 – уничтожение иранского пассажирского самолета.
1989 – интервенция в Панаму.
1989 – сбиты два ливийских самолёта.
1989 – бомбардировки на Филиппинах.
1989 – карательная операция на Вирджинских островах.
1990 – геноцид в Гватемале.
1990 – морская блокада Ирака.
1990 – финансирование болгарской оппозиции ($1,5 млн)
1991 – агрессия против Ирака.
1991 – бомбардировки Кувейта.
1992-1994 – оккупация Сомали.
1992 – геноцид и террор при захвате природных богатств Анголы (уничтожено 650.000 человек).
1993-1995 – бомбардировки Боснии.
1994-1996 – террор против Ирака.
1994 – геноцид в Руанде (около 800 000 человек).
1995 – бомбардировки Хорватии.
1998 – уничтожение ракетным ударом фармацевтического завода в Судане.
1998 – бомбежки Ирака.
1999 – агрессия против Югославии.
2001 – вторжение в Афганистан.
2002 – ввод войск на Филиппины.
2003 – действия в Либерии.
2003 – столкновения с сирийскими пограничниками.
2003 — Ирак: Иракская война, в которой участвует также ряд американских союзников. После свержения режима Саддама Хусейна начинается многолетняя оккупация, характеризованная высоким уровнем насилия в стране, которое стоило жизни, по разным данным, до 655 тысячам иракцев
2004 — Сомали: Воздушные удары США по исламистам, активная поддержка правительственных сил Сомали в гражданской войне
2004 — ввод войск на Гаити.
2004 — Попытка переворота в Экваториальной Гвинее.
2008 — вторжение в Пакистан.
2008 — Война в Южной Осетии
2011 — Война в Ливии: Воздушные удары и ракетный обстрел страны в рамках интервенции в Ливии. Итогом явилось свержение и убийство главы государства Муаммара Каддафи
2013 — 2017 — Война в Сирии: США и их союзники начали бомбить позиции Исламского Государства на территории Сирии и Ирака
2014 — Война на Украине
2015 — Йемен: Ракетные удары США по позициям йеменских повстанцев — хуситов и активная поддержка интервенции Саудовской Аравии и её союзников в Йемене".
 

Back
Top