Slava četnika
Udruženje starih naših četnika Za čast i slobodu otadžbine praslavilo je juče, kao i svake godine, svoju slavu, uzetu kao uspomenu na dan kada je Vožd Karađorđe digao Šumadiju na ustanak protiv Turaka.
Na ulazu u hotel Imperijal dva četnika u mrkom suknenom šumadinskom odelu naveženom gajtanima, komitskoj uniformi, dočekivali su goste. Lovačka sala u Imperijalu ukrašena slikama Nj. V. Kralja i Kraljice, kao i fotografijama najslavnijih naših četničkih vojvoda bila je prepuna. U uglu je i crna zastava četnička sa mrtvačkom glavom.
[Pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin]
Od strane Nj. V. Kralja prisustvovao je Kraljev ađutant pukovnik g. Dušan Krstić.
Pretsednik Vlade uputio je kao svoga izaslanika g. Ignjata Stefanovića.
Sala Imperijala bila je prepuna Između mnogobrojnih prisutnih, među kojima je bilo bivših ministara, državnih saradnika, generala u penziji, primećeni su i episkopi bitoljski g. Josif i američki g. Mardarije.
Naročito je bio veliki broj porodica izginulih četničnih vojvoda i komita, među kojima su primećeni, majka pok. Voje Tankosića; majka, žena i ćerka pok. Vojina Popovića - vojvode Vuka; žena i sin Gligora Sokolovića, g. Svetozar Glišić, major u penziji otac pok. Omilja Glišića.
Goste su dočekivali domaćin slave g. Dušan Roš, industrijalac, rezervni kapetan, i sam nekadašnji četnik za vreme ratova, kao i pretsednik četničkog udruženja vojvoda g. Ilija Trifunović – Birčanin, koji je, koji je svoju levu ruku izgubio 1916. godine na Grništu.
[Vojvoda Jovan Dovezenski]
Svugde na mrkim, suknenim odelima četničkim svetlela se najviša ratna odličja: Karađorđeve zvezde sa mačevima i zlatne medalje za hrabrost, dokazi besprimernih herojstava i podviga.
Između negdašnjih šefova gorskog štaba, vojvoda i četnika primećivali su se g. g. Mika Mihajlović, generalštab. Pukovn., Alimpije Marjanović, pukovnik u penziji, Jovan Dovezenski, Dušan Dimitrijević-Dule, Džilić, Čišić, sekretar Moravske banovine, Bosanac, M. Aćimović, advokat, Dekić, M. Birčanin, Milivoje Naumović, četnik vojvode Vuka, L. Pantović, Dragan Božović, Lojzičić, Nikola Mihajlović, Bogdan Lazarević i toliki drugi, neki još uvek u četničkoj uniformi i drugi kod kojih je četništvo ostalo kao jedna blistava, plamena, zasenjujuća uspomena.
U 10 i po časova otpočelo je bogolsuženje koje je izvršio prota g. Božić.
Posle sečenja kolača prota g. Božić održao je govor o značaju dana slave, o velikoj i svetloj istoriji našeg četništva, pozdravljajući na kraju svoga gospodara Nj. V. Kralja.
Trostrukim klicanjem cela sala je pozdravila Nj. V. Kralja doke je muzika svirala himnu.
Posle prote g. Božić govorio je vojvoda g. Ilija Trifunović-Birčanin, koji je dao kratak ali impresivan pregled velike četničke epopeje, sećajući se najslavnijih imena, njihovih vojvoda i njihovih slavnih bitaka:
Četarce, Čelopek, Petraljica, Velika Oča, Maleš, Drenovo.
Na završetku svoga govora g. Trifunović-Birčanin je rekao:
- Četnici imaju samo jednu želju da dok ne izumru budu verni vojnici Kralja i Otadžbine.
Potom se vojvoda Birčanin obraća pukovniku g. Krstiću izaslaniku Nj. V. Kralja i izjavljuje najveću četničku odanost i zahvalnost Nj. V. Kralju na visokoj počasti koju im je ukazao.
Svi pristuni opet kliču:
- Živeo Kralj.
Bivši četnik, oficir-invalid g. Mihajlo Birčanin čita imena izginulih vojvoda i četnika. To je strašna, herojska, veličanstvena povorka mrtvih. Daleko je da to bude ceo spisak, jer bi čitanje trajalo doveka. 3.000 četnika palo je u Južnoj Srbiji pre rata sa Turskom, preko 10.000 izginulo ih je u ratovima, a možda i dva puta toliko, jer su često i najveći junaci ostajali neznani.
G. Birčanin je pročitao samo imena 42 vojvode izginulih u borbama i imena 25 oficira koji su za vreme rata bili u četničkim odredima komandiri i vodnici, a koji su pali na bojištu. Potom čita još 200 imena najzvučnjih izginulih četnika, od kojih su mnogi ušli u pesmu.
[Milan Zekalica stari četnik iz Bitolja]
Kada je završen ovaj herojski pomen muzika je zasvirala staru komitsku himnu:
„Spremte se, spremte, četnici…“
Starci čiji su sinovi pod komitskim kalpakom pali na Guglinu, Pasjanu, negde na Kozjaku ili u Poreču, brišu suze a još su svetlije oči majki i žena, svelte od suza ponosa i bolova.
Za celo vreme slavske proslave padala je u oči velika grupa od preko 20 hrvatskih seljaka i seljanki iz Šestina u svojim veoma interesantnim narodnim nošnjama.
Kada je posle čitanja imena izginulih četnika prvi deo slavske svetkovine bio završen četnici, i njihovi gosti izašli su u dvorište gde je muzika zasvirala kolo u koje su se uhvatili svi. Između četnika bili su hrvatski seljaci i seljanke, koji su sa oduševljenjem igrali kolo.
Posle vojne muzike došla su dva zurlaša i dve gočobije. Uz goč i zurle pevali su četnici „teško to oro“ potskakujući u vis i mašući rukama kao krilima.
[Vojislav V. Nikolić četnik i poznati nacionalni radnik iz Carigrada]
U 1 sat je g. Dušan Roš priredio banket na kome je bilo oko sto četnika, čanova porodica poginulih vojvoda i četnika i njihovih gostiju.
Za vreme ručka pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin uputio je prvu zdravicu Nj. V. Kralju, koja je pozdravljena takvim odušeljenjem da se tresla cela sala. Muzika je otsvirala himnu.
Veome je karakteristična bila zdravica g. Roša, koji je najavio našu želju da se i pored mogila i strašnih grobnica kod Niša, Vranja i Surdulice, i pored ratova zaborave stare veštački stvorene omrze, i da se što pre i četvrti član Južnih Slovena Bugari pristupe našoj Kraljevini, te da se stvori moćno Jugoslovensko carstvo, koje će izlaziti na tri mora.
Njegov uzvik: „Živeo budući jugoslovenski car Aleksandar“, bio je sa beskrajnim klicanjima prihvaćen i pozdravljen.
Po tom su govorili advokat g. Milan Aćimović, stari četnik, vojvoda Dovezenski i episkop bitoljski g. Josif.
Dok je u seli g. M. Birčanin pevao: Smrt vojvode Vuka, na polju su bili opet otpočeli gočevi i zurle i nastavljala se veselo četnička proslava.
Udruženje starih naših četnika Za čast i slobodu otadžbine praslavilo je juče, kao i svake godine, svoju slavu, uzetu kao uspomenu na dan kada je Vožd Karađorđe digao Šumadiju na ustanak protiv Turaka.
Na ulazu u hotel Imperijal dva četnika u mrkom suknenom šumadinskom odelu naveženom gajtanima, komitskoj uniformi, dočekivali su goste. Lovačka sala u Imperijalu ukrašena slikama Nj. V. Kralja i Kraljice, kao i fotografijama najslavnijih naših četničkih vojvoda bila je prepuna. U uglu je i crna zastava četnička sa mrtvačkom glavom.
[Pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin]
Od strane Nj. V. Kralja prisustvovao je Kraljev ađutant pukovnik g. Dušan Krstić.
Pretsednik Vlade uputio je kao svoga izaslanika g. Ignjata Stefanovića.
Sala Imperijala bila je prepuna Između mnogobrojnih prisutnih, među kojima je bilo bivših ministara, državnih saradnika, generala u penziji, primećeni su i episkopi bitoljski g. Josif i američki g. Mardarije.
Naročito je bio veliki broj porodica izginulih četničnih vojvoda i komita, među kojima su primećeni, majka pok. Voje Tankosića; majka, žena i ćerka pok. Vojina Popovića - vojvode Vuka; žena i sin Gligora Sokolovića, g. Svetozar Glišić, major u penziji otac pok. Omilja Glišića.
Goste su dočekivali domaćin slave g. Dušan Roš, industrijalac, rezervni kapetan, i sam nekadašnji četnik za vreme ratova, kao i pretsednik četničkog udruženja vojvoda g. Ilija Trifunović – Birčanin, koji je, koji je svoju levu ruku izgubio 1916. godine na Grništu.
[Vojvoda Jovan Dovezenski]
Svugde na mrkim, suknenim odelima četničkim svetlela se najviša ratna odličja: Karađorđeve zvezde sa mačevima i zlatne medalje za hrabrost, dokazi besprimernih herojstava i podviga.
Između negdašnjih šefova gorskog štaba, vojvoda i četnika primećivali su se g. g. Mika Mihajlović, generalštab. Pukovn., Alimpije Marjanović, pukovnik u penziji, Jovan Dovezenski, Dušan Dimitrijević-Dule, Džilić, Čišić, sekretar Moravske banovine, Bosanac, M. Aćimović, advokat, Dekić, M. Birčanin, Milivoje Naumović, četnik vojvode Vuka, L. Pantović, Dragan Božović, Lojzičić, Nikola Mihajlović, Bogdan Lazarević i toliki drugi, neki još uvek u četničkoj uniformi i drugi kod kojih je četništvo ostalo kao jedna blistava, plamena, zasenjujuća uspomena.
U 10 i po časova otpočelo je bogolsuženje koje je izvršio prota g. Božić.
Posle sečenja kolača prota g. Božić održao je govor o značaju dana slave, o velikoj i svetloj istoriji našeg četništva, pozdravljajući na kraju svoga gospodara Nj. V. Kralja.
Trostrukim klicanjem cela sala je pozdravila Nj. V. Kralja doke je muzika svirala himnu.
Posle prote g. Božić govorio je vojvoda g. Ilija Trifunović-Birčanin, koji je dao kratak ali impresivan pregled velike četničke epopeje, sećajući se najslavnijih imena, njihovih vojvoda i njihovih slavnih bitaka:
Četarce, Čelopek, Petraljica, Velika Oča, Maleš, Drenovo.
Na završetku svoga govora g. Trifunović-Birčanin je rekao:
- Četnici imaju samo jednu želju da dok ne izumru budu verni vojnici Kralja i Otadžbine.
Potom se vojvoda Birčanin obraća pukovniku g. Krstiću izaslaniku Nj. V. Kralja i izjavljuje najveću četničku odanost i zahvalnost Nj. V. Kralju na visokoj počasti koju im je ukazao.
Svi pristuni opet kliču:
- Živeo Kralj.
Bivši četnik, oficir-invalid g. Mihajlo Birčanin čita imena izginulih vojvoda i četnika. To je strašna, herojska, veličanstvena povorka mrtvih. Daleko je da to bude ceo spisak, jer bi čitanje trajalo doveka. 3.000 četnika palo je u Južnoj Srbiji pre rata sa Turskom, preko 10.000 izginulo ih je u ratovima, a možda i dva puta toliko, jer su često i najveći junaci ostajali neznani.
G. Birčanin je pročitao samo imena 42 vojvode izginulih u borbama i imena 25 oficira koji su za vreme rata bili u četničkim odredima komandiri i vodnici, a koji su pali na bojištu. Potom čita još 200 imena najzvučnjih izginulih četnika, od kojih su mnogi ušli u pesmu.
[Milan Zekalica stari četnik iz Bitolja]
Kada je završen ovaj herojski pomen muzika je zasvirala staru komitsku himnu:
„Spremte se, spremte, četnici…“
Starci čiji su sinovi pod komitskim kalpakom pali na Guglinu, Pasjanu, negde na Kozjaku ili u Poreču, brišu suze a još su svetlije oči majki i žena, svelte od suza ponosa i bolova.
Za celo vreme slavske proslave padala je u oči velika grupa od preko 20 hrvatskih seljaka i seljanki iz Šestina u svojim veoma interesantnim narodnim nošnjama.
Kada je posle čitanja imena izginulih četnika prvi deo slavske svetkovine bio završen četnici, i njihovi gosti izašli su u dvorište gde je muzika zasvirala kolo u koje su se uhvatili svi. Između četnika bili su hrvatski seljaci i seljanke, koji su sa oduševljenjem igrali kolo.
Posle vojne muzike došla su dva zurlaša i dve gočobije. Uz goč i zurle pevali su četnici „teško to oro“ potskakujući u vis i mašući rukama kao krilima.
[Vojislav V. Nikolić četnik i poznati nacionalni radnik iz Carigrada]
U 1 sat je g. Dušan Roš priredio banket na kome je bilo oko sto četnika, čanova porodica poginulih vojvoda i četnika i njihovih gostiju.
Za vreme ručka pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin uputio je prvu zdravicu Nj. V. Kralju, koja je pozdravljena takvim odušeljenjem da se tresla cela sala. Muzika je otsvirala himnu.
Veome je karakteristična bila zdravica g. Roša, koji je najavio našu želju da se i pored mogila i strašnih grobnica kod Niša, Vranja i Surdulice, i pored ratova zaborave stare veštački stvorene omrze, i da se što pre i četvrti član Južnih Slovena Bugari pristupe našoj Kraljevini, te da se stvori moćno Jugoslovensko carstvo, koje će izlaziti na tri mora.
Njegov uzvik: „Živeo budući jugoslovenski car Aleksandar“, bio je sa beskrajnim klicanjima prihvaćen i pozdravljen.
Po tom su govorili advokat g. Milan Aćimović, stari četnik, vojvoda Dovezenski i episkop bitoljski g. Josif.
Dok je u seli g. M. Birčanin pevao: Smrt vojvode Vuka, na polju su bili opet otpočeli gočevi i zurle i nastavljala se veselo četnička proslava.
Poslednja izmena:
