Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 31

Tema: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

  1. #1
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Red face Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Slava četnika

    Udruženje starih naših četnika Za čast i slobodu otadžbine praslavilo je juče, kao i svake godine, svoju slavu, uzetu kao uspomenu na dan kada je Vožd Karađorđe digao Šumadiju na ustanak protiv Turaka.

    Na ulazu u hotel Imperijal dva četnika u mrkom suknenom šumadinskom odelu naveženom gajtanima, komitskoj uniformi, dočekivali su goste. Lovačka sala u Imperijalu ukrašena slikama Nj. V. Kralja i Kraljice, kao i fotografijama najslavnijih naših četničkih vojvoda bila je prepuna. U uglu je i crna zastava četnička sa mrtvačkom glavom.
    [Pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin]

    Od strane Nj. V. Kralja prisustvovao je Kraljev ađutant pukovnik g. Dušan Krstić.

    Pretsednik Vlade uputio je kao svoga izaslanika g. Ignjata Stefanovića.

    Sala Imperijala bila je prepuna Između mnogobrojnih prisutnih, među kojima je bilo bivših ministara, državnih saradnika, generala u penziji, primećeni su i episkopi bitoljski g. Josif i američki g. Mardarije.
    Naročito je bio veliki broj porodica izginulih četničnih vojvoda i komita, među kojima su primećeni, majka pok. Voje Tankosića; majka, žena i ćerka pok. Vojina Popovića - vojvode Vuka; žena i sin Gligora Sokolovića, g. Svetozar Glišić, major u penziji otac pok. Omilja Glišića.

    Goste su dočekivali domaćin slave g. Dušan Roš, industrijalac, rezervni kapetan, i sam nekadašnji četnik za vreme ratova, kao i pretsednik četničkog udruženja vojvoda g. Ilija Trifunović – Birčanin, koji je, koji je svoju levu ruku izgubio 1916. godine na Grništu.

    [Vojvoda Jovan Dovezenski]

    Svugde na mrkim, suknenim odelima četničkim svetlela se najviša ratna odličja: Karađorđeve zvezde sa mačevima i zlatne medalje za hrabrost, dokazi besprimernih herojstava i podviga.
    Između negdašnjih šefova gorskog štaba, vojvoda i četnika primećivali su se g. g. Mika Mihajlović, generalštab. Pukovn., Alimpije Marjanović, pukovnik u penziji, Jovan Dovezenski, Dušan Dimitrijević-Dule, Džilić, Čišić, sekretar Moravske banovine, Bosanac, M. Aćimović, advokat, Dekić, M. Birčanin, Milivoje Naumović, četnik vojvode Vuka, L. Pantović, Dragan Božović, Lojzičić, Nikola Mihajlović, Bogdan Lazarević i toliki drugi, neki još uvek u četničkoj uniformi i drugi kod kojih je četništvo ostalo kao jedna blistava, plamena, zasenjujuća uspomena.

    U 10 i po časova otpočelo je bogolsuženje koje je izvršio prota g. Božić.

    Posle sečenja kolača prota g. Božić održao je govor o značaju dana slave, o velikoj i svetloj istoriji našeg četništva, pozdravljajući na kraju svoga gospodara Nj. V. Kralja.

    Trostrukim klicanjem cela sala je pozdravila Nj. V. Kralja doke je muzika svirala himnu.

    Posle prote g. Božić govorio je vojvoda g. Ilija Trifunović-Birčanin, koji je dao kratak ali impresivan pregled velike četničke epopeje, sećajući se najslavnijih imena, njihovih vojvoda i njihovih slavnih bitaka:

    Četarce, Čelopek, Petraljica, Velika Oča, Maleš, Drenovo.

    Na završetku svoga govora g. Trifunović-Birčanin je rekao:

    - Četnici imaju samo jednu želju da dok ne izumru budu verni vojnici Kralja i Otadžbine.

    Potom se vojvoda Birčanin obraća pukovniku g. Krstiću izaslaniku Nj. V. Kralja i izjavljuje najveću četničku odanost i zahvalnost Nj. V. Kralju na visokoj počasti koju im je ukazao.
    Svi pristuni opet kliču:

    - Živeo Kralj.

    Bivši četnik, oficir-invalid g. Mihajlo Birčanin čita imena izginulih vojvoda i četnika. To je strašna, herojska, veličanstvena povorka mrtvih. Daleko je da to bude ceo spisak, jer bi čitanje trajalo doveka. 3.000 četnika palo je u Južnoj Srbiji pre rata sa Turskom, preko 10.000 izginulo ih je u ratovima, a možda i dva puta toliko, jer su često i najveći junaci ostajali neznani.
    G. Birčanin je pročitao samo imena 42 vojvode izginulih u borbama i imena 25 oficira koji su za vreme rata bili u četničkim odredima komandiri i vodnici, a koji su pali na bojištu. Potom čita još 200 imena najzvučnjih izginulih četnika, od kojih su mnogi ušli u pesmu.

    [Milan Zekalica stari četnik iz Bitolja]

    Kada je završen ovaj herojski pomen muzika je zasvirala staru komitsku himnu:

    „Spremte se, spremte, četnici…“

    Starci čiji su sinovi pod komitskim kalpakom pali na Guglinu, Pasjanu, negde na Kozjaku ili u Poreču, brišu suze a još su svetlije oči majki i žena, svelte od suza ponosa i bolova.
    Za celo vreme slavske proslave padala je u oči velika grupa od preko 20 hrvatskih seljaka i seljanki iz Šestina u svojim veoma interesantnim narodnim nošnjama.
    Kada je posle čitanja imena izginulih četnika prvi deo slavske svetkovine bio završen četnici, i njihovi gosti izašli su u dvorište gde je muzika zasvirala kolo u koje su se uhvatili svi. Između četnika bili su hrvatski seljaci i seljanke, koji su sa oduševljenjem igrali kolo.

    Posle vojne muzike došla su dva zurlaša i dve gočobije. Uz goč i zurle pevali su četnici „teško to oro“ potskakujući u vis i mašući rukama kao krilima.

    [Vojislav V. Nikolić četnik i poznati nacionalni radnik iz Carigrada]

    U 1 sat je g. Dušan Roš priredio banket na kome je bilo oko sto četnika, čanova porodica poginulih vojvoda i četnika i njihovih gostiju.

    Za vreme ručka pretsednik Četničkog udruženja vojvoda Trifunović-Birčanin uputio je prvu zdravicu Nj. V. Kralju, koja je pozdravljena takvim odušeljenjem da se tresla cela sala. Muzika je otsvirala himnu.

    Veome je karakteristična bila zdravica g. Roša, koji je najavio našu želju da se i pored mogila i strašnih grobnica kod Niša, Vranja i Surdulice, i pored ratova zaborave stare veštački stvorene omrze, i da se što pre i četvrti član Južnih Slovena Bugari pristupe našoj Kraljevini, te da se stvori moćno Jugoslovensko carstvo, koje će izlaziti na tri mora.

    Njegov uzvik: „Živeo budući jugoslovenski car Aleksandar“, bio je sa beskrajnim klicanjima prihvaćen i pozdravljen.


    Po tom su govorili advokat g. Milan Aćimović, stari četnik, vojvoda Dovezenski i episkop bitoljski g. Josif.

    Dok je u seli g. M. Birčanin pevao: Smrt vojvode Vuka, na polju su bili opet otpočeli gočevi i zurle i nastavljala se veselo četnička proslava.
    Poslednji put ažurirao/la Mirran : 15.02.2018. u 10:16



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Jučerašnja četnička slava

    - Slavi je prisustvovao izaslanik Nj. V. Kralja i predsednik vlade –

    [Sinovi naših četnika]

    Naši četnici proslavili su juče kod „Imperijala“ svoju slavu kao uspomenu na dan kada je bukovički prota Atanasije u orašačkoj šumi zakleo na vernost voždu Karađorđu prve ustanike.
    Bratstvo četnika i Hrvata

    Zurle i gočevi, četnici sa crnim šubarama i belim suknenim čakširama, zastave i zelenilo na „Imperijalu“ zaistavljalo je i svraćalo prolaznike. A ko je ušao unutra bio je iznenađen jednom lepom slikom. U dvorištu su zagrljeni četnici zajedno sa hrvatskim seljacima i seljankama igrali narodno kolo i pevali svoje komitske pesme:

    Spremte se, spremte, četnici,
    Silna će borba da bidne.

    Iznenadni gosti iz Šestina kraj Zagreba bili su čtnicima naročito dragi. Njihovo prisustvo bila im je uteha da nisu uzalud lomili kosti, ostajali bez ruku, nogu i očnjega vida. I dok su se oni trudili da što bolje dočekaju braću iz Hrvatske ovi su sa ljubavlju i poštovanjem posmatrali njihove prazne rukave, crna platna na očima i Karađorđeeve zvezde na grudima.

    Sečenje kolača

    Započeto veselje prekinuto je crkvenim boredom. U velikoj Sali prota Božić izvršio je sečenje kolača. Ovom zvaničnom delu slave prisustvovali su mnogi delegate i ugledni gosti.

    Izaslanik Nj. V. Kralja bio je pukovnik g. Krstić, predsednik vlade g. Ignjat Stefanović, Narodne odbrane njen predsednik general g. Ljuba Milić, Jadranske straže g. Grupčević, ministra sovijalne politike g. Cerović. Sem njih sečenju kolača bili su prisutni delegate ostalih nacionalnih udruženja kao i delegate svih ženskih društava.

    Od uglednih ličnosti prisustvovao je g. Ljuba Davidović, vladike Josif i Mardarije, Žika Rafajlović, pukovnik g. P. Lazarević, Hasar Rebac, Miloš Radojlović, dr. Pijade i mnogi drugi.

    Govor prote Božića i vojvode Birčanina

    Kada je izvršen crkveni obred prota Božić je održao govor čestitao četnicima slavu i učinio jedno lepo poređenje između ustanika iz 1804. godine i četničke akcije iz početka ovoga veka.

    „Danas kada se sećamo tih velikih junaka, setimo se i našega Kralja koji je u mladosti vodio našu junačku vojsku i kliknimo: da živ Kralj i Njegov Dom!“ Završio je prota g. Božić.
    - Živeo Kralj! Prihvatili su svi prisutni.

    Muzika je zasvirala himnu.

    Zatim je vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin kao predsednik četničkih udruženja, u najkraćim potezima izneo rad četnika od momenta kada je njihova prva puška pukla u dolini Vardara pa sve dok nije umukla ispod Triglava.

    Četnici imaju jedinu želju, rekao je g. Trifunović, da ostanu uvek dobrovoljna vojska svoga Kralja i svoje otadžbine. Mi vas molimo, gospodine izaslaniče, da ovu našu želju saopštite Nj. Veličanstvu i da mu izrazite našu duboku blagodarnost na Njegovoj pažnju, koju nam je učinio.
    Naposletku je Birčanin mlađi pročitao jedan dugačak spisak izginulih vojvoda, četnika i oficira koji su radili zajedno sa četnicima. Dugo je trajalo čitanje izginulih, jer među njima su samo 44 vojvode i 24 oficira. Sve poznata imena, sve legendarne ličnosti koje su još za života ušle u narodnu pesmu.

    I dok je Birčanin čitao njihova imena, drugovi koji su ostali u životu, s tugom su se sećali zajedničkih borbi i podviga kada su za jednu noć stizali od Vranja do Skoplja gazeći Vardar i Lepenac.

    U podne je domaćin slave, inženjer g. Roš, priredio gostima i četnicima obilan ručak. Bile su zastupljene i porodice izginulih četnika. Predmet naročite pažnje bile su majke vojvode Vuka i vojvode Tankosića. Tako isto i nekoliko Hrvata i Hrvatica, koje su četnici i g. Roš pozvali na ručak.

    Za vreme ručka palo je nekoliko lepih zdravica. Prvo je g. Trifunović nazdravio Nj. V. Kralju. Zatim su govorili g. g. Roš, Milan Aćimović, vojvoda Devezenski i vladika Josif.

    A posle zdravice opet je nastalo veselje. Svirale se zurle i gočevi, igralo se komitsko oro, pevale se četničke pesme.

    I u tim svojim pesmama ponova su preživljavali one dane kada su sa zanosom išli iz borbe u borbu sa istim pesmama na usnama:

    Vetarat vejet
    Strašno besnejet
    Ej, tamo dole
    Sredi na Balkan
    Tamo se biju
    Srpski ustaši
    A kad je Birčanin zapevao:
    „Zašto gavran zagrakta i prvnu
    Na vrh visa kraj sela Gruništa?
    Biće krvi, biće razbojišta,
    Jer se spusti na kamenu crnu
    Strašna ruka od vojvode Vuka…“

    zaplakale su sa Vukovom majkom i majka Milja i gošće iz Hrvatske

    Politika
    Nedelja, 16. februar 1930.

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Sa proslave četnička slave u hotelu „Slavija” 15.02.1929. godine.

    ,Vojvoda Birčanin je saopštio gostima da je prijatelj našega naroda, a naročito odani prijatelj Četničkoga Udruženja, dr. Rajs, priložio jednu hiljadu dinara za četničku siročad i da je obećao svake godine o četničkoj slavi da daje po hiljadu dinara u te svrhe. Ovaj akt dr. Rajsa izazvao je ovacije. Zatim je, po želji četnika, dr. Rajs trebao da se slika sa „komitskim podmlatkom”. Iz svoje poznate skromnosti dr. Rajs je to odbio, ali je na duga navaljivanja najzad pristao. Stavili su ga u sredinu. Sa leve strane do njega stala je ćerčica vojvode Vuka, ispred njega su bili mali sin vojvode Birčanina, ćerčica vojvode Dovezenskoga, a dalje oko dr. Rajsa bili su sestrići pokojnoga Tankosića, od kojih je divno izgledao najmlađi muškarac, u komitskom odelu i sa malom puškom u ruci.
    Među ovom dečicom „od soja” naš stari prijatelj, dr. Rajs blistao je od sreće i zadovoljstva.’

    Ime:  Rajs P_2484_1929_02_16_008.jpg
Pregleda: 161
Veličina:  142,9 KB
    Poslednji put ažurirao/la Mirran : 15.02.2018. u 12:06

  4. #4
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.094
    Reputaciona moć
    327

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Истог дана, iste 1930. godine, записано је у истом броју Политике, прослављена је и четничка слава у Скопљу.



    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    zaplakale su sa Vukovom majkom i majka Milja i gošće iz Hrvatske

    Politika
    Nedelja, 16. februar 1930.
    Гости из Хрватске нису били гости на слави, него глумачка аматерска дружина из Шестина која је, дан раније пристигла у Београд, и случајно се нашла у истом простору (хотел "Империјал") где је прослављана слава.Били су гости града Београда (своје престонице)) и гости хотела "Империјал".

    У истом броју Политике, чак на ударнијој (другој) страни, описани су у танчине:
    http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1930/02/16#page/0/mode/1up






    a i u broju Politike, iz prethodnog dana, zabeležen je njihov dolazak:
    http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1930/02/15#page/1/mode/1up

    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 16.02.2018. u 03:55
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  5. #5
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.094
    Reputaciona moć
    327

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Године 1928.слава је била исто у хотелу "Империјал",
    http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1928/02/16#page/6/mode/1up




    а претходне, 1927.године у хотелу "Петроград", са запаженим говором Довезенског
    http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1927/02/16#page/4/mode/1up

    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Aaa… dakle, gosti iz Hrvatske nisu bili gosti na četničkoj slavi, nego su bili samo gosti koji su bili na četničkoj slavi i veselili se sa četnicima…

    E, pa, hvala, razumeli smo

  7. #7
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    10.728
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Aaa… dakle, gosti iz Hrvatske nisu bili gosti na četničkoj slavi, nego su bili samo gosti koji su bili na četničkoj slavi i veselili se sa četnicima…

    E, pa, hvala, razumeli smo
    Не знам шта је поента твојих уписа, па опште је познато да су припадници четничког покрета чак и у доба другог светског рата били и Хрвати и Муслимани.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Лекизан Pogledaj poruku
    Не знам шта је поента твојих уписа, па опште је познато да су припадници четничког покрета чак и у доба другог светског рата били и Хрвати и Муслимани.
    Pa da… Čak se vidi iz priloženog i da su tradicije četništva i ustaništva tesno povezane i isprepletane.

    Mislim da je to samo posle Udba zavadila pristalice ta dva pokreta.

  9. #9
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Od uglednih ličnosti prisustvovao je ... dr. Pijade
    а тај угледни доктор Пијаде је отац или стриц друга Моше? лепо богами, он се са реакцијом проводи на слављу и кличе Краљу, док друг Моша гули кромпир у Лепоглави.
    Искони бе Слово

  10. #10
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    а тај угледни доктор Пијаде је отац или стриц друга Моше? лепо богами, он се са реакцијом проводи на слављу и кличе Краљу, док друг Моша гули кромпир у Лепоглави.
    Iz ono dostupnih porodičnih stabala na netu, nema dodirnih tačaka. Doduše, jeste malo neočekivano da se više zna o Mošinom poreklu, nego o poreklu dr Bukića Pijadea.

  11. #11
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Iz ono dostupnih porodičnih stabala na netu, nema dodirnih tačaka. Doduše, jeste malo neočekivano da se više zna o Mošinom poreklu, nego o poreklu dr Bukića Pijadea.
    могуће ипак да су неки даљи рођаци, јер превелика је коинциденција да носе исто презиме, а реално у Србији тад није живело милион Јевреја.

    но, нешто друго мене ту брине, а ти видим листаш те старе новине. па можеш да погледаш.. да ли су те усташе који су били гости на прослави, кад су се понапијали, не дај боже, насрнули ножем на доктора Пијаде?
    Искони бе Слово

  12. #12
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    могуће ипак да су неки даљи рођаци, јер превелика је коинциденција да носе исто презиме, а реално у Србији тад није живело милион Јевреја.

    но, нешто друго мене ту брине, а ти видим листаш те старе новине. па можеш да погледаш.. да ли су те усташе који су били гости на прослави, кад су се понапијали, не дај боже, насрнули ножем на доктора Пијаде?
    Ne znam stvarno. Istorija se ne gata.

    Zašto bi iko nasrnuo nožem na dr Pijadea? Misliš zbog ovoga što je bio ginekolog?

  13. #13
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    10.728
    Reputaciona moć
    260

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Pa da… Čak se vidi iz priloženog i da su tradicije četništva i ustaništva tesno povezane i isprepletane.

    Mislim da je to samo posle Udba zavadila pristalice ta dva pokreta.
    Традиција четништва тј. герилског ратовања је настала из хајдучије, а први пут се спомињу четници још 1849 године.
    Усташтво каквог га знамо је хрватска творевина из 20. века настала из праваштва и франковштине, никакве међусобне везе немају.
    За неке устанике је поред имена четници коришћена и реч усташи и то су Хрвати и узели за своју злочиначку војску.

    Дакле усташтво је идеологија а четништво начин ратовања.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  14. #14
    Stara legenda BLAJBI (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U senci banana....
    Poruke
    90.654
    Tekstova u blogu
    57
    Reputaciona moć
    2569

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Лекизан Pogledaj poruku
    Дакле усташтво је идеологија а четништво начин ратовања.
    Ali, isto mi je to da su i jedni i drugi imali ostre kame i da su klali, sa tom razlikom sto su ustase klale TUDJE, a cetnici SVOJE.

    Ili nije?
    Kunem se, Tita mi!

  15. #15
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.094
    Reputaciona moć
    327

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Аман...
    Читајте тему, људи.
    Нема усташа у хотелу Империјал 1930.године, на слави се појавило неколико сељака из села Шестина, фолклорци и аматерски глумци :


    јер су ту ноћ провели у истом хотелу., вероватно на спрату




    Слава је вероватно била у главној сали, у приземљу.
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  16. #16
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Ne znam stvarno. Istorija se ne gata.

    Zašto bi iko nasrnuo nožem na dr Pijadea? Misliš zbog ovoga što je bio ginekolog?
    па негде сам чуо да усташе баш и нису мирисали Жидове.. па рекох, мора да су онако припити насрнули на доцу. а и шта ће Јеврејин на нацистичком скупу?! ко га је звао? стварно не капирам.
    Искони бе Слово

  17. #17
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    па негде сам чуо да усташе баш и нису мирисали Жидове.. па рекох, мора да су онако припити насрнули на доцу. а и шта ће Јеврејин на нацистичком скупу?! ко га је звао? стварно не капирам.
    Antisemitizam je na ovim prostorima negde tih godina počinjao da se propagira, tako da to još uvek nije bilo uzelo maha.

    Tek posle Marsejskog atentata počinje ozbiljnije da se rasplamsava.
    Poslednji put ažurirao/la Mirran : 18.02.2018. u 10:30

  18. #18
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Antisemitizam je na ovim prostorima negde tih godina počinjao da se propagira, tako da to još uvek nije bilo uzelo maha.

    Tek posle Marsejskog atentata počinje ozbiljnije da se rasplamsava.
    хоћеш да кажеш да су усташе у почетку имали благонаклон став према Жидовима? и да је убиством краља Александра нешто кврцнуло у њиховим главама, па су напрасно почели да их мрзе? нисам то знао. како год, добри доктор Пијаде је имао среће што се на том слављу није појавио неколико година касније. јер сигурно не би извукао живу главу.
    Искони бе Слово

  19. #19
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Сребрена Pogledaj poruku
    Аман...
    Читајте тему, људи.
    Нема усташа у хотелу Империјал 1930.године, на слави се појавило неколико сељака из села Шестина, фолклорци и аматерски глумци :
    али ти не разумеш да су ти наводни сељаци и аматерски глумци из Хрватске били преобучене усташе. предводио их је лично Миле Будак. он се прво добро најео, па је одиграо једно колце, а онда се повукао да са четничким вођама договори споразум о заједничком деловању. на тој прослави испланирано је убиство краља Александра. четници су преко бугарског ВМРОа послали усташама оружје у Француску. само што то новине нису објавиле. Сребрна, ти стварно понекад ништа не капираш.
    Искони бе Слово

  20. #20
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    хоћеш да кажеш да су усташе у почетку имали благонаклон став према Жидовима? и да је убиством краља Александра нешто кврцнуло у њиховим главама, па су напрасно почели да их мрзе? нисам то знао. како год, добри доктор Пијаде је имао среће што се на том слављу није појавио неколико година касније. јер сигурно не би извукао живу главу.
    Pa da, otprilike tako nekako kao Milan Aćimović.

  21. #21
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    али ти не разумеш да су ти наводни сељаци и аматерски глумци из Хрватске били преобучене усташе. предводио их је лично Миле Будак. он се прво добро најео, па је одиграо једно колце, а онда се повукао да са четничким вођама договори споразум о заједничком деловању. на тој прослави испланирано је убиство краља Александра. четници су преко бугарског ВМРОа послали усташама оружје у Француску. само што то новине нису објавиле. Сребрна, ти стварно понекад ништа не капираш.
    S obzirom da se Budak posle atentata vratio kao slobodan gospodin čovek i još ga darovali Banovinom Hrvatskom da nagrade njegovo državotvorno pregalaštvo komotno je mogao da bude i domaćin slave.

  22. #22
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Neki zanimljivi detalji sa četničke slave 1925. (inače, tada se još uvek slavilo u hotelu „Imperijal“).

    „… a Beogradsku Orjunu [zastupao je] inženjer Miloš Radojlović“.
    pa zatim

    „Naročito je, pak, padao u oči i isticao se svojom visokom pojavom g. Pavle Radić, narodni poslanik iz Zagreba i sinovac Stjepana Radića.“

    Politika, 16.02.1925. godine.
    Poslednji put ažurirao/la Mirran : 18.02.2018. u 15:18

  23. #23
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Pa da, otprilike tako nekako kao Milan Aćimović.
    и он је био Жидов? ето, умро бих а то не бих сазнао.
    Искони бе Слово

  24. #24
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Neki zanimljivi detalji sa četničke slave 1925. (inače, tada se još uvek slavilo u hotelu „Imperijal“).

    „… a Beogradsku Orujnu [zastupao je] inženjer Miloš Radojlović“.
    pa zatim

    „Naročito je, pak, padao u oči i isticao se svojom visokom pojavom g. Pavle Radić, narodni poslanik iz Zagreba i sinovac Stjepana Radića.“

    Politika, 16.02.1925. godine.
    оног хрватског песника? што је те исте године испевао стихове Краљу Александру:

    "Хрватски сокол сад к Теби лети
    звијездо Карађорђева дома.
    Изнад облака, муља и звона
    поздрав ће Теби донијети..."

    даровит списатељ, збиља.. треба подржати уметнике, без њих би овај свет био так сиромашан и досадан..
    Искони бе Слово

  25. #25
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.085
    Reputaciona moć
    1415

    Podrazumevano Re: Sretenje Gospodnje – četnička slava (1923-1941)

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    S obzirom da se Budak posle atentata vratio kao slobodan gospodin čovek i još ga darovali Banovinom Hrvatskom da nagrade njegovo državotvorno pregalaštvo komotno je mogao da bude i domaćin slave.
    па ја јој и кажем да иза Марсељског атентата стоје четници, и да је са усташама све договорено већ на тој прослави. убиство краља Александра је у ствари освета Црне руке за Солунски процес. то је права истина.
    Искони бе Слово

Slične teme

  1. krsna slava:Šćepandan ili Stjepandan?
    Autor srbinXP u forumu Jezik
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 08.09.2004., 10:53
  2. <PRODAJEM SVE SERIJE LUTRIJE>1921-1941
    Autor Cvetkovic u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 15.03.2004., 18:12

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •