Песме из Другог светског рата

У КОЛАШИН

У Колашин у ровове похваташе соколове
ухватише сивог тића баш Војводу Ђуришића

Њемачки му мајор каже,казуј Павле ђе је Драже
а Павле се само смије,неће Чичу да открије

У Авион њега мећу,за Њемачку њега крећу
Павла воде авионом а четнике камионом

Кад је дошо Вишелима,саље поздрав четницима
Нема боја да се бије ђе не дођу Јуришлије

Јуришлије момци млади,све бирани у бригади
Ја остављам свога сина који има 6.година

ОЈ ЈЕЛИЦЕ ЈЕЛ ТИ ЖАО?

Ој Јелице јел ти жао Бојовића што је пао
Бојовића и осталих код Краљева што су пали

Код Ратарске пусте школе поскакаше у ровове
Борише се ко соколи по стајама крв се проли

Жао ми је сузе лијем да крваве ране мијем
моје шуме хлад им нуде,вечни мир да им буде

одред смрти јавља Дражи,Бојовића да не тражи
Бојовић је славно пао,за Србију живот дао
За Србију и за Краља и за Дражу ђенерала

У ДИВНУ СЛОБОДУ ШТО ЋЕ ДАТИ БОГ

Муке,бол и патње дело духа злог
и крв што се лије крв је брата мог

Јер ви сте наших кости кост
и крв наше крви што нам даде Бог

Зна Босна све и Херцеговина сва
и Српски југ и север нам је друг

Свуд бол и јецај сузе брата мог
и сестрице болне што нам даде Бог

Већ тутњи корак долазимо ми
у срећној земљи бићемо тад сви

С Вером у Бога а за Краља свог
у дивној Слободи што ће дати Бог

jel neko uopste uzme da procita ovakve stvari

Ko bi ovo citao?