SAMSARA
Reč samsara je poreklom iz sanskrita i ima značenje „zajednički tok“. Najčešća asocijacija vezana za samsaru je točak života, večiti krug rađanja, umiranja i ponovnog rađanja. U pitanju je kružni tok, životni vrtlog, ali je akcenat na onom „zajednički“, u kojem je sve ispreplitano, povezano i uslovljeno. Ispunivši jedan od večitih snova, čovek je napokon tehnički sposoban da sve na Zemlji vidi, snimi i prikaže. Od svevidećeg oka nije pošteđena ni unutrašnja biološka struktura ljudska. Šta je to što je čovek uspeo da vidi nakon što je jednom postao sposoban da na ovaj način gleda? „Samsara“ daje deo odgovora.
Svet je točak, sanasar (samsara). Sansar znači točak koji se stalno okreće. Čovek nosi u sebi seme svoje bede ili blaženstva. Šta god nam se događa, događa se zbog nas. Svako od nas nosi svoje nebo u sebi. Izgovori za nezadovoljstvo nisu u spoljašnjem svetu, i zato se čovek mnoge živote kreće istim putem, istim začaranim krugom.
Iskočiti iz kruga zavaravanja, iluzija može se samo svesnošću. U Upanishadama je rečeno: «Svako je poput pauka koji nosi svoju mrežu u sebi”. To se mora potpuno razumeti, što je dublje moguće jer o tome će ovisiti mnoge stvari, čitava naša transformacija.
Svi imamo seme probuđenja u sebi, seme koje tek treba proklijati. No ono što koči procvat je mehanizam ponavljanja, nesvesnost i tamas uma. Struktura uma je ponavljanje, akumulacija poznatog. Mi nismo um, um nije nikad originalan. Um se kreće unutar kruga poznatog, a to je mrtva energija. Dok je svesnost, bog ljubav nepoznato zato jer je to celina, živost, lepota.
Kretanje od poznatog ka poznatom je um. Kretanje od poznatog ka nepoznatom je svest. Kretanje od nepoznatog ka nepoznatom je nadsvest. Kretanjem od nepoznatog ka nepoznatom postajete svetac.
Ukoliko to ne shvatite i ne izađete iz toga stalno ćete se vrteti u istom obrascu. Kada će doći trenutak u kojem ćemo biti slobodni od točka života i smrt?» Zašto ga zovu točkom? – zbog ponavljanja, točak se okreće i ponavlja samog sebe. Ista žica dolazi stalno na vrh.. Ne postoji ništa što se više ponavlja od točka. Kako se osloboditi točka?. Kako se pomaknuti u novo? Kako se rešiti tog ponavljanja? Kako izaći iz smrti i iz ovog života? – jer ovaj život nije ništa drugo nego odložena smrt, postupna smrt.
Um je točak života i smrti.
Prvo trebamo toga postati svesni. Drugi korak je biti oprezan kad um ponovo krene u rutinu. Kad god naiđete na neku neharmoniju, nesreću, frustraciju pogledajte u sebe. Uzrok je u vama.
Vrhovno nepoznato je ono što religiozni ljudi zovu Bog. Sve kulminiše u ovde i sada,. U ovde – sada živi celina.
Kad god se osećate ushićeno pogledajte u sebe. Uzrok je u vama. Ako tražite spolja, naći ćete lažni uzrok, koji nije stvaran uzrok nego projekcija. Svi imamo svoj projektor u sebi – radosti, nesreće, raja i pakla. Um stalno nešto projektuje. Svesnost je pojava ogromna poput okeana ona je u nama i izvan nas. Budite oprezni i unosite nove pojave koje pre nisu bile prisutne kako bi svesno pratili nalet starih energija ponavljanja. Shvatite kad ulazite u stari isti obrazac ponavljanja. Sama pažnja će se menjati. Navici je potrebno nesvesno da bi se ponavljala. Jedini način da naviku odbacite bez svesnosti je stvaranje nove navike, zamena, možete jednu naviku zameniti drugom, jednu formu drugom, jednu igru drugom ali obrazac ostaje isti.
Pazite na ono u vama što vas može omesti da ponovo padate u nesvesne okretaje. Kada vaša svesnost postane navika, van točka ste, i navika propada, u tome je tajna kako se postaje nepredvidiv.
kakvo bi to zlo bilo...
