Od senzacije do prosudjivanja

ziveti u neznanju dal je to moguce?

verujem da je moguće.
i verujem da je to nešto mng dobro.



"Većina ima više nego dovoljno,
a ja, izgleda, nemam ništa,
moj duh je bezuman - prazan.
Većina zna,
a ja sam neznalica, zbunjen.
Većina je oštroumna,
a ja sam tup,
strpljiv poput mora,
nošen, prividno, bez cilja."

...

„Predajući se nauci, iz dana u dan uvećava se
(znanje),
Posvećujući se Taou, iz dana u dan gubi se
(znanje)“

Lao Ce

 
Као деца стичемо искуства о свету кроз осећања и закључујемо, да ако се лепо осећамо онда је то добро ако се лоше осећамо онда је то зло. Период адолесценције би требало да донес буђење расуђивања где ћемо ми почети да схваћамо да није све што је нама лепо стварно добро и није све што је нама лоше стварно лоше. Већина људи се заглави у том доживљавању света и живота кроз осећања и никад не развије моћ расуђивања. Процес преласка са емотивног доживљавања света на расуђивање зове се сазревање личности и тај процес нема краја, личност сазрева до краја живота. Проблеми које доноси емотивно доживљавање натерају људе да се преиспитују па почну и да расуђују, они који не расуђују клизе ка психичким обољењима као што је депресија, анксиозност, разни облици поремећаја мишљења, Човек који не расуђује лако упадне у самообману,
Људи који не расуђују примећују да са њиховим животом нешто није у реду али не схватају да је то до њих па почињу да криве друге за своју злу судбину. Што је човек интелигентнији то је даљи од расуђивања, Постоји истина у нама кроз коју ми доживљавамо свет. Наша искуства, васпитање, уверења, убеђења, знање.....су делови те истине на који се ослањамо док судимо, о људима, свету, животу...
Многе ствари у нашој истини су нетачне, тако да када суд долази из заблуде онда ми лако постранемо робови лоших мисли и осећања која уништавају наш живот. Расуђивањем ми проверавамо своју истину и откривамо заблуде у њој. Исправљајући заблуде ми градимо једну нову истину која ће нам задавати мање бола а у наш живот донети више радости. Созерцавање нуди механизме како можемо да обликујемо своју истину и уредимо свој живот. Да наша истина буде извор радости а не туге , патње, страха
 
Poslednja izmena:
Један од услова да бисмо живели у Светом Духу је да наш доживљај света, људи и околности, буде леп. Јер од осећања која су ствар доживљаја зависиће и наше понашање. Ми неке људе у доживљавамо лепо, неке као претњу а неке с радошћу. А те разлике у доживљају потичу од нашег суда о тим особама.
На суду тражи истина да би се пресудило. Тако и ми кад судимо у себи већ имамо истину на основу које судимо.Наша искуства, васпитање, уверења, жеље и очекивања су део истине на коју се ослањамо док судимо.
А то значи да од наше Истине зависи какав ће бити наш суд, и како ћемо се осећати и понашати. Ако је наша истина добра, добар ће бити наш суд. Све ћемо доживљавати с радошћу, љубављу и осталим лепим осећањима.
Осећања су боја којом бојимо живот да нам он буде ружичаст или сив. Па ако је наша истина настала од заблуда наш доживљај живота ће бити лош, са злим мислима пун гнева, беса, љутње .
Сада би се требало запитати како је дошло до тога да наша истина постане тако лоша да нам цео живот обоји у црно? Васпитање које смо добили од родитеља и старатеља је почетак стварања истине. Кроз васпитање смо добили обрасце понашања и како да се поставимо у односу на догађаје.
Затим иду искуства: Интелект покушава да нас заштити од могућих лоших искустава тако што на основу претходних искустава покушава да предвиди догађаје. Па ако се једном десило нешто лоше, он ће у свакој сличној ситуацији да алармира на опасност опседајући нас мислима о могућем лошем догађају.
И будући да уз такве мисли иде и осећање страха, почињемо све чешће да се бринемо, страхујемо и зебимо, иако живот ретко понавља исте ситуације. Тако да лоша искуства кроз интелект постају стални извор страхова и брига, спречавајући нас да уживамо у животу.
Убеђења и уверења такође утичу на наш суд. Уверен значи уведен у веру, а убеђен значи уведен у беду, што ће рећи да су убеђења заправо лоша уверења. Многе ствари у животу ми једноствано не можемо да проверимо, тако да су већина наших уверења и убеђења заснована на нашем избору у шта ћемо да верујемо, а у шта не.
Наше жеље, љубави и очекивања као и оно шта чинимо од своје воље, одређују у шта ћемо да верујемо. Па ако је наша љубав окренута ка туђим женама и курварлуку, сигурно нећемо веровати у Бога који је то прогласио за грех. Радије ћемо веровати да Бог не постоји и свим силама ћемо бранити то своје убеђење, своју заблуду.
Онај ко краде ће изабрати да верује да су сви људи лопови, на овај или онај начин. Неко краде од других, неко поткрада државу, фирму. Лопов у својој мисли верује да су сви лопови. Лажов мисли да сви лажу.
Долазимо до тога да човек постаје оно шта од своје воље чини, јер видимо да се ум мења у складу са оним шта човек чини и каква су му дела. И будући да се наша уверења мењају са нашим делима то онај који чини блуд: краде, лаже, отима, осуђује друге, блуди. Почиње да живи у једној кривој истини, у истини насталој после блуда, у заблуди.
А када је заблуда истина из које извире наш суд, можемо замислити какав ће бити наш доживљај света, околности и живота. Наш суд ће бити лош, па ће наш живот бити прожет страховима, несигурношћу, љутњом, недостатком самопоуздања, бесом... Другим речима, наш живот ће постати пакао. А кад је наш доживљај света пун гнева и свих лоших осећања, сами можемо закључити у каквом ће духу бити наше понашање.
Значи од истине зависи каквог ћемо духа бити. Не може Свети Дух да делује кроз нас док ми живимо у заблуди. А то опет доводи до закључка да пре него се Свети Дух трајно настани у нама, ми морамо изаћи из својих заблуда и почети да живимо у истини.
Поставља се питање: Како изаћи из заблуде и изградити истину која ће постати стални извор радости у нама?.. Па истим путем којим смо дошли у заблуду. Јер чинећи неморал, безакоње ми смо изградили своју заблуду. Тако чинећи морал и дела љубави према ближњимам,,, ћемо се вратити истини. Јер већ док смерамо да учинимо неко добро дело, у нама ће почети борбе између наших мисли. Једне ће нас наговарати да не чинимо добро јер ће нас онда сви искоришћавати и на крају ћемо пропасти. А друге мисли ће наговарати нâс да ипак учинимо то,, и да је боље да увек будемо срећни, макар и немали материјална блага, него да изобиљу будемо несрећни. У тим борбама ће се мисли полако променити као и наша истина, и наш доживљај живота. Околности више неће утицати на нашу радост, већ ћемо се радовати без обзира на околности. Променивши се, преобразивши се, ми стварамо услове да Свети Дух делује кроз нас и бићемо Њиме испуњени. Без помоћи Светог Духа и Господа Исуса Христa је немогуће ово постићи.

Ово је део из говора који је у припреми. Нешто у ТЕД стилу.
Да окачим и ја нешто на јутјуб
Говор је ослоњен на Созерцавање прво поглавље
 
Poslednja izmena:
Pridružujem se.

Grome, da znaš koliko zabludavas, ma zaćutao bi ko riba.

Ti propovedas neku ličnu verziju hrišćanstva, koja ne sliči ni jednoj drugoj, čak ni onoj najranijoj na koju se pozivaš. Reko bih da imaš i svoju verziju Biblije koju citiras.
 
А да не останем дужан део који претходи горњем посту.

Владамо ли ми својом вољом?
Јесте ли некада маштали како би било добро да радимо на компјутеру без употребе миша. Погледамо видео фајл и филм почиње. Компјутер извршава наше жеље самим погледом на фајл. Згодна ствар је да се наше биће понаша као један такав уређај.
Мисли и осећања су уско повезана са понашањем, како се осећамо тако се и понашамо. Као кад кликнемо на музички фајл па се упали програм за репродукцију музике, тако и ако посветимо пажњу мислима које доносе осећање беса; пали се програм за репродукцију беса и ми почињемо бесно да се понашамо.
Ако посветимо пажњу мислима са осећањем љутње,почећемо љутито да се понашамо. Наша пажња је у улози миша и када одређеним садржајима ума посветимо пажњу то је као да смо кликнули на тај фајл; пали се одговарајући програм и репродукција почиње кроз понашање.
Програми који регулишу понашање у складу са осећањима се зову духови.

Када видимо децу да се играју, ми кажемо да их покреће дух игре. Кад се неко весели, покреће га дух весеља, веселог је духа. тужнога покреће дух туге.
Примећујемо да наше понашање одређују духови који су део нас. Да то није нешто што је изван нас самих.
Људи под духом подразумевају неко биће које се шета тамо амо, претура ствари по кући, куцка у врата или прозоре и плаши децу. Ако и постопје нека таква бића ми овде не причамо о њима.
Ја причам о духовима као бићима која имају јако пуно везе са нашим умом, мислима , осећањима и понашањем. Бићима која су саставни део нашег Бића.
Од тога који нас дух покреће, зависи каква ће се осећања појавити у души. Ако наше поступке покреће дух мржње, то ће се у души појавити осећање мржње и ми ћемо се тако и понашати. Наше је понашање увек повезано са тим како се тог тренутка осећамо.
Духови милосрђа, љубави, радости, су анђели,свети духови. Док су демони, зли духови: дух мржње, гнева, љутње, страха.

Будући да нас духови наводе да се сагласимо са понуђеним мислима и осећањима, то нама изгледа да је сваки наш покрет производ наше воље.
И обзиром да мислимо да су покрети последица наше воље, ми превиђамо постојање духова који покрећу тело и тако одређују наше понашање.
Ако нас засврби раме, иако је наша пажња усмерена на нешто сасвим друго, дух ће померити руку и почешати то место, без да смо ми свесни тога. Он мора да усклади рад најмање десетак милијарди ћелија да би се то обавило.
Научници су открили да се у свакој ћелији догоди око две милијарде додира у секунди између ДНК и РНК. Ти процеси се одвијају муњевитом брзином.

Дух о свему томе води рачуна наводећи гене у ДНК спирали да се отворе и омогуће производњу протеина који су неопходни да би се у ћелији обавио рад. Ћелија не зна шта да ради док дух не да генима сигнал да се отворе и омогуће копирање информације.
Гени се отварају осећањима, осећања и осећаји су кључ који их отвара. Зато се духови труде да у нама изазову осећања кроз мисли које нам предлажу. Не може зли дух да делује у нама кад се лепо осећамо: неће се отворити одговарајући гени.
Зато што смо научени да себи приписујемо све што телом урадимо, губимо из вида да ми сем изражене воље ништа више нисмо урадили: Све је то неко други обавио, неко чијег присуства нисмо свесни.

У Јеванђељу по Марку ученици питају Исуса зашто они не могоше истерати демона из узетог? А он им одговара: „Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.“
Господ говорећи о духу употребљава реч РОД. А ако погледамо како се Род каже на Грчком? Видимо да је то реч Ген. Господ је кроз ову реч повезао духове са генима, и будући да је наука открила да гени утичу на понашање, па чак и на колективно понашање; А то исто раде и духови: Можемо да закључимо да наше понашање одређују духови који су део нас. Јер све покрете тела одређују духови кроз гене. Оно што су духови на духовном плану, то су гени на материјалном плану.

Духови могу кроз мисли и осећања да утичу на наше понашање ако ми не изразимо своју вољу другачије. Понуде нам мисли и осећања, ми се сагласимо и они могу да раде. А ми верујемо да је то наша воља.
Наша воља је изнад воље духова: Узалуд нас духови наговарају кроз мисли и осећања, ако ми чврсто решимо да нешто нећемо или хоћемо то се мора испоштовати. Зато је воља моћ која нас чини богом свог микроуниверзума.
Рецимо да је у питању дух беса: Он ће нас навести да вичемо, лупамо руком о сто, главом о зид, да поломимо нешто. Или ако је неки дух склон врачарству: Он ће нас наговорати да магијом остваримо своје циљеве.
И све време нaше мисли ће бити такве, осуђујуће. Наше мисли ће нас убеђивати да смо ми у праву што тако мислимо, да је то праведно јер су други зли према нама.

Зли духови су вешти у завођењу, тако да ће изгледати да се нама чини неправда и да је поштено да се бранимо од ње, и ми нећемо бити свесни да наше мисли заправо искривљују стварност да изгледа тако, а да заправо ништа није тако како нама изгледа, маколико да је то нама очигледно.
Људи кажу: Па видео сам својим очима да је било тако. Они нису свесни да док гледамо нешто наш интелект тумачи шта видимо, и да ми заправо видимо у складу са нашим уверењима, убеђењима, искуствима, знањем и васпитањем.
То је филтер у нашем уму кроз који ум боји наш живот осећањима.

То је филтер кроз који ми доживљавамо свет и стварност никада не долази до нас. Као кад ставимо наочари за сунце. Ми више не видимо свет онаквим какав јесте, већ га видимо обојеним бојом наших наочара.
Мала деца немају овај филтер и она једина доживљавају стварност онаквом каква јесте. Како старимо тако се овај филтер као копрена навлачи на очи нашег ума и криви наш доживљај стварности.
Духови се труде да освоје нашу пажњу, јер кроз пажњу ми им дајемо своју љубав која им је неопходна да би живели у нашем уму. Дух који дуго не добија пажњу. полако вене и умире. Зато је јако битно да водимо рачуна којим мислима посвећујемо пажњу.

Ако посвећујемо пажњу злим мислима, оне ће се множити у нама и наш ум ће бити све прљавији. Све више лоших осећања ће се испољавати у нашем животу и наш доживљај света ће бити све сивљи док потпуно не поцрни.
Из до сада реченог видимо да је духовима јако битно да нас наведу да се својом с вољом приклонимо њима, како би могли да се пројаве у нашим поступцима и понашању.
Један од услова да бисмо живели у Светом Духу је да наш доживљај света, људи и околности, буде леп. Јер од осећања која су ствар доживљаја зависиће и наше понашање. Ми неке људе у доживљавамо лепо, неке као претњу а неке с радошћу. А те разлике у доживљају потичу од нашег суда о тим особама.
На суду тражи истина да би се пресудило. Тако и ми кад судимо у себи већ имамо истину на основу које судимо.Наша искуства, васпитање, уверења, жеље и очекивања су део истине на коју се ослањамо док судимо.
А то значи да од наше Истине зависи какав ће бити наш суд, и како ћемо се осећати и понашати. Ако је наша истина добра, добар ће бити наш суд. Све ћемо доживљавати с радошћу, љубављу и осталим лепим осећањима.
Осећања су боја којом бојимо живот да нам он буде ружичаст или сив. Па ако је наша истина настала од заблуда наш доживљај живота ће бити лош, са злим мислима пун гнева, беса, љутње .
 
Poslednja izmena:
Nemoj slučajno da i to ne objaviš na jućubetu...:hahaha:

- - - - - - - - - -

А да не останем дужан део који претходи горњем посту..

Ако посвећујемо пажњу злим мислима, оне ће се множити у нама и наш ум ће бити све прљавији. Све више лоших осећања ће се испољавати у нашем животу и наш доживљај света ће бити све сивљи док потпуно не поцрни.
Из до сада реченог видимо да је духовима јако битно да нас наведу да се својом с вољом приклонимо њима, како би могли да се пројаве у нашим поступцима и понашању.
Један од услова да бисмо живели у Светом Духу је ...
Oš da kažeš da i Sent Spirit spada u demone kojima mi služimo da se ispolje...Uuuuuu ybt...Ovo nikad nisam tako mislio...Ali je zanimljivo...
Demonski Bogovi i njihov način ispoljavanja kroz nas.To znači da su bez nas kesa?:per:
 
Nemoj slučajno da i to ne objaviš na jućubetu...:hahaha:

- - - - - - - - - -


Oš da kažeš da i Sent Spirit spada u demone kojima mi služimo da se ispolje...Uuuuuu ybt...Ovo nikad nisam tako mislio...Ali je zanimljivo...
Demonski Bogovi i njihov način ispoljavanja kroz nas.To znači da su bez nas kesa?:per:

Јесте, наша воља је МОЋ коју ни Бог не преступа. Свет је препун немоћних људи јер не знају да управљају својом вољом, Безвољност= лењост =депресија
 
Уверења и убеђења: Сама реч уверење говори да смо пре него што смо нешто прихватили то нешто проверили и уверили се да је то тако.
Док кад су у питанју убеђења то уопште не пролази процес провере, Јеедноставно довољно је да то нешто подржава наше жеље и ми ћемо то прихватити за нашу истину.
Да нас уведу у беду могу кроз наговор а најчешће то радимо сами да би оправдали своја зла дела
Несвесни да тако искривљујемо своју истину од које зависи наш доживљај живота, па кроз доживљај наша осећања па кроз осечања наше физичко здравље. Осећаља су душевна ствар па су лоша осећања такође показатељ душевног здравља, док су мисли показатељ духовног здравља. Значи имамо духовно тело наше мисли, па душевно тело наша осећања па тек онда наше физичко тело. Кад човек изгуби душу то значи да су у његовој души завладала лоша осећања и да је та душа неспособна да изрази осећање радости.

То би био и одговор како људи допадну у пакао. Тако што њихова душа није способна да се радује и где год да су они су под лошим осећањима која чине њихов доживљај паклом. Паклена осећања су; межња, љутња, гнев, бес, срам, одвратност, гађење, недостатак самопоуздања, депресија, патња, огорчење, носталгија, чежља, заљубљеност, страх, мрзовоља, туга
И сва ова осећања долазе од насег суда , како судимо о људима, околностима,животу, А суд који доноси оваква осећања долази од истине која се зове заблуда.
Људи који суде кроз осећања, типа лепо се осећам то је добро и лоше се осећам то је зло и не расуђују да ли је то стварно тако јер нихова истина у који су себе убедили не подржава расуђивање( јер би се кроз расуђивање откриле заблуде) не могу да изађу из овог зачараног круга. То је и одговор зашто ретко који лудак успе да се опамети.
У психологији важи правило; ако се не појави прихватање кривице човек не може бити исцељен.
Јер ако човек не прихвати кривицу за своје духовно и душевно стање он неће бити у стању да измени своју истину, да изађе из заблуде.
Расуђивање подразумева да ми имамо више избора како да пресудимо и шта ћемо прихватити за своју истину. Лева мождана хемисвера је логичка и ту влада језик и појмови, десна хемисвера је интуитивна и истине које ту владају усу као слике, као филм да се одмотава и ми кроз тај филм разумевамо ствари.
Значи можемо да прихватимо истину која долази с лева или с десна. Расуђивање је процес где ми саслушамо и једну и другу страну па затим искушавамо шта се дешава ако прихватимо једно или друго и тек онда одлучимо у шта ћемо да верујемо. Ми смо способни да поверујемо и једној и другој хемисвери, али провером стварамо уверење у својој истини. Све што није проверено, а прихватили смо за истину)је убеђење.
Овај Тед говор лепо илуструје како раде лева и десна половина мозга
 
Poslednja izmena:
Pa jeste, tema ti je za glupe koji nikad, ali nikad nece postati pametniji ali dok imaju podsetnik i sablon koji prate svaki dan , citajuci ga, onda je skoro se u redu...

Onaj ko zivi pametnije, taj je povukao to iz sebe , tj nije prepisivao, vec vidi korene bar jos tri sprata nize pa zato ga tih tri sprata nize drzi da ne zaboravlja i menja ovo sto je vazno...

Koliko ljudi mogu da budu akategoricni, da to tako nazovem...izuzetno malo...
A da ne budu i nihilisti, jos pola manje...
 
Pa jeste, tema ti je za glupe koji nikad, ali nikad nece postati pametniji ali dok imaju podsetnik i sablon koji prate svaki dan , citajuci ga, onda je skoro se u redu...

Onaj ko zivi pametnije, taj je povukao to iz sebe , tj nije prepisivao, vec vidi korene bar jos tri sprata nize pa zato ga tih tri sprata nize drzi da ne zaboravlja i menja ovo sto je vazno...

Koliko ljudi mogu da budu akategoricni, da to tako nazovem...izuzetno malo...
A da ne budu i nihilisti, jos pola manje...

Јеси ли то мени нешто реко?
 
Pa jeste, tema ti je za glupe koji nikad, ali nikad nece postati pametniji ali dok imaju podsetnik i sablon koji prate svaki dan , citajuci ga, onda je skoro se u redu...

Onaj ko zivi pametnije, taj je povukao to iz sebe , tj nije prepisivao, vec vidi korene bar jos tri sprata nize pa zato ga tih tri sprata nize drzi da ne zaboravlja i menja ovo sto je vazno...

Koliko ljudi mogu da budu akategoricni, da to tako nazovem...izuzetno malo...
A da ne budu i nihilisti, jos pola manje...

Nema tu pomoči Patak...
 
Наша воља је изнад воље духова: Узалуд нас духови наговарају кроз мисли и осећања, ако ми чврсто решимо да нешто нећемо или хоћемо то се мора испоштовати. Зато је воља моћ која нас чини богом свог микроуниверзума.
pa kakva sad NAŠA volja kad si reko da je SVE volja duhova,bilo dobrih bilo loših,tj da sve što radimo je pod komandom duhova?
pa to što ''mi'' čvrsto rešimo su zapravo DUHOVI REŠILI,po tvojoj priči,tkd tu nigde nema NAS

Један од услова да бисмо живели у Светом Духу је да наш доживљај света, људи и околности, буде леп.
jel SVIH okolnosti i ljudi ili samo nekih,kako tačno to funkcioniše? npr kako može da ti bude lepa okolnost u kojoj ti npr siluju i ubiju majku na tvoje oči? i još milion primera,da ne navodim sve,nema smisla a i valjda shvataš poentu..ili kako može da ti bude lep doživljaj čoveka koji npr siluje i pojede devojčicu? ili kako može da ti bude lep doživljaj sveta u kome jači opstaju a slabiji bivaju tlačeni (u svim sferama),u kome vlada ekonomski sistem koji je moderna verzija robovlasništva itd itd itd? i šta ti je taj sveti duh,neki gazda svih ostalih duhova koji vladaju nama il šta?
 
Јеси ли то мени нешто реко?

Nisam tebi konkretno , nego komentar na celu temu kako ste je okitili...
Ako posmatras ljude kako se ponasaju, ti ne gledaj kako definisu dobro i zlo nego gledaj kako razmisljaju i reaguju kad im nestane olovke za pisanje.
Vise ces znati o njima iz reakcije kako hendluju nedostatak necega i kako resavaju pomeranja u vremenu i namerama u tajmingu usled toga nego iz onog sto kazu da je dobro ili lose ili cak odbiju da odgovore na to...

Onaj ko skuplja podatke sta je dobro, pa skuplja podatke sta je lose, ima dve dileme, prvo da li ima u svojim podacima da li je nesto dobro, zatim ima problem kad nesto lici , a lici na dva , da li je dobro ili lose, a ima i problem sto mnoge stvari i nema pojma gde da stavi...

E posto naslov jeste prosudjivanje, a ovo je prosudjivanje, ja naslutih da vam je tema o ovome, a onda slobodno bez ustezanja mogu da tvrdim da vam je tema o glupim ljudima koji imaju kratku svest pa problem resavaju uvodjenjem tablice dobro lose i drugih tablica da se ne bi primetilo da hodaju po mraku...
 
Као деца стичемо искуства о свету кроз осећања и закључујемо, да ако се лепо осећамо онда је то добро ако се лоше осећамо онда је то зло. Период адолесценције би требало да донес буђење расуђивања где ћемо ми почети да схваћамо да није све што је нама лепо стварно добро и није све што је нама лоше стварно лоше. Већина људи се заглави у том доживљавању света и живота кроз осећања и никад не развије моћ расуђивања. Процес преласка са емотивног доживљавања света на расуђивање зове се сазревање личности и тај процес нема краја, личност сазрева до краја живота. Проблеми које доноси емотивно доживљавање натерају људе да се преиспитују па почну и да расуђују, они који не расуђују клизе ка психичким обољењима као што је депресија, анксиозност, разни облици поремећаја мишљења, Човек који не расуђује лако упадне у самообману,
Људи који не расуђују примећују да са њиховим животом нешто није у реду али не схватају да је то до њих па почињу да криве друге за своју злу судбину. Што је човек интелигентнији то је даљи од расуђивања, Постоји истина у нама кроз коју ми доживљавамо свет. Наша искуства, васпитање, уверења, убеђења, знање.....су делови те истине на који се ослањамо док судимо, о људима, свету, животу...
Многе ствари у нашој истини су нетачне, тако да када суд долази из заблуде онда ми лако постранемо робови лоших мисли и осећања која уништавају наш живот. Расуђивањем ми проверавамо своју истину и откривамо заблуде у њој. Исправљајући заблуде ми градимо једну нову истину која ће нам задавати мање бола а у наш живот донети више радости. Созерцавање нуди механизме како можемо да обликујемо своју истину и уредимо свој живот. Да наша истина буде извор радости а не туге , патње, страха

E vidis ovo je vrhunska ideologija glupih a hedonista...
Mislim kao primer odakle sve kulja da je tema za glupe...

A ovo moze da se izobara na milion nacina, ali nisam bas siguran da zelim to da radim, iskustvo , kad god uzimas detetu koje trpa neki objekat uzet sa ulice ili iz prasine u usta, ono pocinje da place, znaci da mu nije lepo....
Pa tako ja zakljucujem da bih bez potrebe provocirao uvrede i psovke prema meni , a to nije potrebno...vec prouceno...i iskuseno...
 
Nisam tebi konkretno , nego komentar na celu temu kako ste je okitili...
Ako posmatras ljude kako se ponasaju, ti ne gledaj kako definisu dobro i zlo nego gledaj kako razmisljaju i reaguju kad im nestane olovke za pisanje.
Vise ces znati o njima iz reakcije kako hendluju nedostatak necega i kako resavaju pomeranja u vremenu i namerama u tajmingu usled toga nego iz onog sto kazu da je dobro ili lose ili cak odbiju da odgovore na to...

Onaj ko skuplja podatke sta je dobro, pa skuplja podatke sta je lose, ima dve dileme, prvo da li ima u svojim podacima da li je nesto dobro, zatim ima problem kad nesto lici , a lici na dva , da li je dobro ili lose, a ima i problem sto mnoge stvari i nema pojma gde da stavi...

E posto naslov jeste prosudjivanje, a ovo je prosudjivanje, ja naslutih da vam je tema o ovome, a onda slobodno bez ustezanja mogu da tvrdim da vam je tema o glupim ljudima koji imaju kratku svest pa problem resavaju uvodjenjem tablice dobro lose i drugih tablica da se ne bi primetilo da hodaju po mraku...

Ја сам то мало другачије разумео. Сензација као побуда чула тражи да је наш ум објасни кроз доживљај. Да нам каже шта смо ми то видели, осетили, доживели. Ум се хвата за истину која је у нама да нам да доживљај и тако објасни сензацију. Значи истина - суд- доживљај. И тако дођемо до расуђивања или просуђивања. Дали наш ум то ради корекно или мало врлуда.
Тако ми зазвучало Од сензације до просуђивања
 
Kao doprinos temi bih dodao nesto...
Budizam i posto ne znam tacno medjuodnose izmedju prvih i potonjih slicnih meni , a mozda totalno razlicitih religija i ucenja, nek ostane samo na budizmu...
Uci glupe ljude kako da postanu pametniji u praksi...
Ali ne preko borbe sa demonima, nego preko razvoja svojih nagona i rutina...
I ja stvarno ne vidim bolji nacin za unapredjenje glupih od tog, a ni za radjanje volje kod bezvoljnih...

E sad, da ima smisla razmisljati i o demonskom sazrevanju coveka, ima, nije da nema....ali ako to radi neko ko je prosecan, ujebo se kao zuti...
Jer onda postaje tipicni amerikanac, da tako slikovito kazem....moderni gradjanin kapitalizma bez granica...
Tada je samo pitanje kompromisa koje ce demonske osobine razviti zbog moranja u karijeri i zivotu, a koje ce suzbiti da bi bio koliko toliko prihvacen covek u okruzenju...
To je i osnova patoloske psihologije zapada, tj svaki covek je patoloski slucaj samo treba videti koliko...

Osnova ostrascenost i potreba je tu prisutna 3 sprata ispod...
To je osnova i ovog sto sam citirao iz tvojih reci..
Ali interesanton ostalo je da opet imam stav da nije lose imati antidemonske tehnike.To pod jedan..
A pod dva, nisam protiv ni toga da osoba oseca sta je dobro a sta lose , nazovimo to intuitivno , ali to nije to...to se samo tako cini...
To je kad imas dovoljno znanja i rutine pa ti deo senzora ili senzacija ide u podsvesno , pa onda svest podsvest odradi deo zakljucivanja, pa onda ti znas da ti se jede masno , zasto , zato sto ti fali masti da bi koristio D vitamin, a on ti trebao za nesto, imao si manjak, i onda odjednom osetis tonus misica posle jela i prijalo ti...
Ali to isto izgleda i kad se najedes masnog pa ti se zapusi krvni sud i poraste ti pritisak pa ti jeste tonus veci, ali usled blago povisenog krvnog pritiska...
Banalizujem ali hocu da kazem da ako budes to uvodio tako pausalno , onda ces imati mnogo laznih zakljucaka ili laznih signala..

Pivo , i jedna casa zbog B vitamina ce ti stvarno poboljsati performanse , ali vise casa ce ti imati dejstvo alkohola vise nego B vitamina...
 

Back
Top