Konstantno nezadovoljstvo

Čitam gore i naletim na članak u kome kaže da postoje ljudi koji su konstantno nezadovoljni. Navodi se kao mogući izrok to da ih roditelji nisu naučili da se raduju. Sve možda zbog ružnog i teškog vremena kroz koje smo prošli, možda prolazimo i dalje, ali da se ne hvatamo politike...

Dakle, da li se previše žalimo?
Da li izmišljamo probeleme?
Da li pomažemo i kad nam se pomoć ne traži, a odgovaramo kad nas nisu pitali?
Da li zapravo sve to radimo da bismo sebi bili važniji i bolji?

Evo članka, ko bi da baci pogled...
https://www.krstarica.com/zdravlje/...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

Little Redhead:

Čitam gore i naletim na članak u kome kaže da postoje ljudi koji su konstantno nezadovoljni. Navodi se kao mogući izrok to da ih roditelji nisu naučili da se raduju. Sve možda zbog ružnog i teškog vremena kroz koje smo prošli, možda prolazimo i dalje, ali da se ne hvatamo politike...

Dakle, da li se previše žalimo?
Da li izmišljamo probeleme?
Da li pomažemo i kad nam se pomoć ne traži, a odgovaramo kad nas nisu pitali?
Da li zapravo sve to radimo da bismo sebi bili važniji i bolji?

Evo članka, ko bi da baci pogled...
https://www.krstarica.com/zdravlje/...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

Kliknite za proširenje...

nezadovoljni su jer ne žive svoje živote, nego one koje su im nametnuti. Šta očekivati od čovjeka koji je odrastao na selu među barabama, navikao na hladno pivo iz flaše, masne viceve, galamu, lascivnost, a kojeg je otac uglavio u javni tv servis nego da bude nezadovoljan

- - - - - - - - - -

a onaj tekst je bezveze potpuno

aleksa ndar:

nezadovoljni su jer ne žive svoje živote, nego one koje su im nametnuti. Šta očekivati od čovjeka koji je odrastao na selu među barabama, navikao na hladno pivo iz flaše, masne viceve, galamu, lascivnost, a kojeg je otac uglavio u javni tv servis nego da bude nezadovoljan

- - - - - - - - - -

a onaj tekst je bezveze potpuno

Kliknite za proširenje...

Možda, ali je tema, rekla bih, dobra.
Ili sam ja nezadovoljna, pa sam došla da ovde dam odgovore na pitanja koja mi nisu postavljena?

Uglavnom, možeš sve to da gledaš sa vedrije strane...
Na selu je zdraviji vazduh, a dostupna je skoro pa organska hrana na dohvat ruke. Navikao na hladno pa ga neće boleti grlo čim udari minus. Navikao na lascivne masne viceve, pa ga neće pogađati pakosni ljudski komentari. Otac mu našao posao, pa se razlikuje od hiljade nezaposlenih... Kako ti se čini?

Little Redhead:

Možda, ali je tema, rekla bih, dobra.
Ili sam ja nezodovljna, pa sam došla da ovde dam odgovore na pitanja koja mi nisu postavljena?

Uglavnom, možeš sve to da gledaš sa vedrije strane...
Na selu je zdraviji vazduh, a dostupna je skoro pa organska hrana na dohvat ruke. Navikao na hladno pa ga neće boleti grlo čim udari minus. Navikao na lascivne masne viceve, pa ga neće pogađati pakosni ljudski komentari. Otac mu našao posao, pa se razlikuje od hiljade nezaposlenih... Kako ti se čini?

Kliknite za proširenje...

ne ne, dobra je tema
pa meni se čini da je taj čovjek doveden u njemu neprirodno okruženje i logično da je nezadovoljan, bilo bu čudno da ne bude.

- - - - - - - - - -

Ne može danas čovjek da shvati da svako treba da ima svoj put

Naravno da je većina nezadovoljna jer živimo u vremenu vulgarnog materijalizma i lažno stvorenih i nametnutih
potreba. Tako da su mnogi nezadovoljni jer ne mogu imati najnoviji model "Ajfona" ili tako neku glupost.

Zanimljivo razmisljanje o svemu ovome je izneo Mark Manson u svojoj knjizi "The Subtle Art of Not Giving a F*ck".

On navodi kako su problemi u zivotu konstantni, i resavanjem jednog problema kreiramo nove.

Problemi nikad ne nestaju; oni se samo zamenjuju drugim problemima, ili se postojeci nadogradjuju.

Kliknite za proširenje...

Tajna je u resavanju problema, a ne u nemanju istih. Kakav god da je problem u pitanju, koncept je isti: resi ga, i budi srecan.

Medjutim, neki ljudi poricu da imaju problem, ubedjuju sebe u suprotno i distanciraju se od realnosti. To moze da im pomogne privremeno da se osecaju "lepo", ali izuzetan napor iziskuje konstantno ubedjivanje sebe u nesto sto nije istina. A neki ljudi izigravaju zrtve, i veruju u to da ne mogu nista da urade kako bi resili problem, pa cak i onda kada mogu. Uvek teze ka tome da okrive nekoga ili nesto za njihove probleme. I njima ovo pomaze da se privremeno osecaju dobro, ali to zapravo vodi samo ka nesigurnosti, nezadovoljstvu...

Nezadovoljstvo je jos samo jedno od osecanja koje smo vremenom razvili kako smo se razvijali kao vrsta, jer je upravo nezadovoljna osoba ta koja ce da se potrudi najvise kako bi prezivela, stvarace inovacije kako bi olaksala zivot, i kako bi se oslobodila nezadovoljstva. Da smo stalno bili zadovoljni, verovatno ne bismo ni napredovali ovoliko.
Onog trenutka kad ostvarimo nesto cemu smo tezili jer smo bili nezadovoljni, obicno se javlja neko drugo nezadovoljstvo.

Problem je u tome sto neki ljudi ne slusaju takve osecaje koji pokusavaju da im kazu nesto (da se promene, da menjaju okolinu...), vec se jednostavno prepuste tome, dopuste da ih to preplavi.

Postoje stvarni problemi, a postoje i ljudi koji od svega prave problem. To dosta zavisi od karaktera, ko traži sreću i zadovoljstvo, on ih nadje... nadje nešto što mu pruža zadovoljstvo, i sve ostalo posmatra kao nužno zlo... Stvar percepcije, ne/zahvalnosti, skromnosti itd.

Zadovoljan sam samo kad su drugi nezadovoljni kada pate i muce se , znam da to mnoge vredja ali sta da radim bitno je da sam ja zadovoljan i da je meni lepo .Moje zadovoljstvo ima cenu koju drugi moraju da plate i da ga finansiraju.

Verujete li vi da ja celih 6 godina nisam ni jednog trenutka bio nezadovoljan. Ej, celih 6 godina predivnog zadovoljstva i sreće u kontinuitetu... A onda sam pošao u prvi razred

Vise nema vadjenja na gene i vaspitanje jer i iole normalne net i drustvo sjebe usput,kazes nemoj secer da jedes kao da si na drogama ne vredi,sve sam psiholog pamernjakovic,nisi ziv ako nekom ne solis pamet

Uvek sam skeptična prema tekstovima iz tzv. popularne psihologije, pa još dorađenim, modifikovanim i nepotpisanim, ili potpisanim od strane nekog ko nije stručan.

Konstantno, hronično nezadovoljstvo upućuje na psihičku bolest. Čak i naizgled "razmažen" čovek u osnovi je neurotičan.

Skoro sam naišla na jedan zanimljiv tekst koji govori o hedonizmu. Većina ljudi pojam hedonizam tumači kao obest, neumerenost i uživanje u luksuzu ... ali hedonizam zapravo znači sposobnost oplemenjivanja banalnosti.
Citiraću deo teksta:

Hedonizam je veština uz pomoć koje crpimo maksimum iz sebe, okolnosti i ljudi, bez da budemo robovi.
Hedonista je u svom hedonizmu superioran, jer vlada situacijom i postigao je unutašnji mir. On nije rob zadovoljstva – njegovo zadovoljstvo posledica je slobode.

Kliknite za proširenje...

Međutim, neke studije pokazuju da visokointeligentni ljudi imaju sklonost vrlo kritičkog samoispitivanja, te da povremeno bivaju nezadovoljni sobom. Smatra se da taj povremeni i privremeni gubitak samopouzdanja ne škodi već, naprotiv, stimuliše čoveka da se menja. Konačno, da bi čovek promenio svet, mora prvo da počne od sebe.

Carpe diem!

Visoko inteligentni ljudi su vrlo cesto etiketa koju normalno inteligentni pausalno pripisuju...

Postoji prag za skoro sve stvari u zivotu...
Znaci nesto iznad te vrednosti oseca benefite neke pojave, a sve ispod ne...
Tako i kod IQ i inteligencije, da bi osetio dejstvo nekih misli ili ponasanja moras biti ne visoko inteligentan, nego iznad nekog praga inteligencije...
A prosecni umeju da prepoznaju inteligentne ama do mojega....nikako...

Nego da se vratim na temu iako nikome nece znaciti ovo sto napisem...

Juce veseli ljudi u gradu i jedan od njih slucajno kaze sledece.....treba jesti nedepresivnu hranu...
Tj hranu koja ti ne izaziva nezadovoljstvo...
Pri tome ga ja znam da jede sasvim negurmansku hranu , znaci ono sto bi vi zvali na kolicinu a ne poligon estetike na tanjiru a nigde da upotrebis kasiku i viljusku...

Ali je u pravu, bez dokaza, ali je u pravu...
Postoji hrana koja resava problem nestasice potrebnih supstanci u telu...
To nije ono sto vi , po principu daj instant resenje hocete....kao npr cokolada ti stvori raspolozenje jer stvara endorfine i sarene pilule resenje...

Konstantno nezadovoljstvo najcesce iskace iz osnovnih i bitnih odnosa...
znaci odnosi sa roditeljima, gde oni kobajagi pruzaju podrsku a ovamo stalno ocekuju uspesnost bez razmisljanja uzrok posledica i tok stvari...
To obicno dovodi do misaonog otudjenja, a ne emotivnog, a nekad i do toga, jer ebi si mater samo mi nabijas pritisak oko uspeha a potrebno je uloziti vreme i stabilnost i elasticnost u nesto da bi se uspelo, a ovamo mi ne pomazete nego mi odmazete...

Zatim ide poslovno okruzenje, jer tu moze biti kompenzacija novcem, ali deluje prilicno nezadovoljstvo koje se mora nekako rastvoriti u ostalim oblastima, a to nije bas dobro...

Zatim ide stanbeno okruzenje, tj tamo gde zivite....tu moze biti jako velikih uticaja koji su neprimetni , manje primetni od ova prva dva, ali izuzetno uticu na nezadovoljstvo..

Zatim ide drustveno okruzenje, tj sa kim se druzite, znaci tek na 4 mestu je...jer obicno tu malo proberete pa nadjete bar unekoliko sto vam donekle odgovara, tu se i inace rade prelivanja i kompromisi...

Zatim ide okruzenje partnera, tj ljubav...
Oni sto misle da bi to trebalo da bude na prvom ili mozda drugom mestu su se zaebali, jer danasnje vreme stavlja izbor partnera tek na 5 mesto po poverenju, po interakciji , po znacaju, ali se to lako premesti ako koristi kao znacajan izvor srece..
Ali ne treba negirati to da je u psihi vrednovanja , partner tek na 5om mestu po uticaju na nezadovoljstvo i po znacaju...
Tj po hitnosti damage kontrol elemenata...
Tome doprinose razne stvari od opsteg nepoverenja, do laznih predstava, tj bivsa ****** postaje finjak ili bivsi propalitet sad postaje ugladjeni gospodin...
Takve stvari relativizuju trenutne vrednosti zivota pojedinca pa onda postoji mala sansa da se zrtvuje, i razuje , tj da oprasta neke kiksove ili da se radi na unapredjenju....

Koliko ja znam, psiholozi i psihoterapeuti bi trebalo da ovo pitanje resavaju konstantno , jer je to osnova svih problema...
A ne znam da li to rade...odavno su druge pojavne stvari bitnije i bitne, ....

ChristopherWalken:

Verujete li vi da ja celih 6 godina nisam ni jednog trenutka bio nezadovoljan. Ej, celih 6 godina predivnog zadovoljstva i sreće u kontinuitetu... A onda sam pošao u prvi razred

Kliknite za proširenje...

ti ko i ja <33 haha

- - - - - - - - - -

nisam konstantno nezadovoljna
svako ima periode nezadovoljstva il čega već pa sam tako i ja
nisam od onih kojima uvek cveta i koji pozitivnim mislima mogu sve odagnati
smatram da takvi i ne postoje al vole da se samozavaravaju <3

Borac za prava zivotinja:

Uvek sam skeptična prema tekstovima iz tzv. popularne psihologije, pa još dorađenim, modifikovanim i nepotpisanim, ili potpisanim od strane nekog ko nije stručan.

Konstantno, hronično nezadovoljstvo upućuje na psihičku bolest. Čak i naizgled "razmažen" čovek u osnovi je neurotičan.

Kliknite za proširenje...

Moja zena je konstatntno nezadovoljna sa mnom.

Ni kada zakucam ekser u dasku nije zadovoljna kako sam zakucao.

Ja mislim da ona ima neku psihicku bolest.

BLAJBI:

Moja zena je konstatntno nezadovoljna sa mnom.

Ni kada zakucam ekser u dasku nije zadovoljna kako sam zakucao.

Ja mislim da ona ima neku psihicku bolest.

Kliknite za proširenje...

Njeno nezadovoljstvo potiče iz dubljih izvora, a nezadovoljstvo zakucanim ekserom je samo refleksija njene unutrašnjosti...

Little Redhead:

Njeno nezadovoljstvo potiče iz dubljih izvora, a nezadovoljstvo zakucanim ekserom je samo refleksija njene unutrašnjosti...

Kliknite za proširenje...

Pa o to me se i radi: to je neka bolest, zar ne?

Tako nesto se smatra za poremecaj....

Ili je to normalno?

ovde si postavila više pitanja, ali ja ću s edržati naslova
Konstantno nezadovoljstvo ... mogu imati perfeksionisti npr
a ovi drugi , ako je neko takav...mislim da nije uopšte spoznao šta je važno u životu

Tu mislim na one ljude stalno nadrk...da prostiš...bez radosti, imaš osećaj da stvarno nisu nikad zadovoljni

Kad su svi zdravi, kad se ima od čega živeti...i neko na to konstantno nezadovoljan...taj nema pojma ni o čemu i bez obzira na to, ne želim ni da na ružan način shvati.

Ako recimo vidis coveka da jede u meku i naocigled uziva ,znas lepo da ima problem jer ne voli sebe,pusac i alkos uziva dok konzumira te navlakuse,po prestanku ulazi u krizu,i tako ceo zivot on tvrdi kako zivi punim plucima,neko vazduha neko otrova

BLAJBI:

Pa o to me se i radi: to je neka bolest, zar ne?

Tako nesto se smatra za poremecaj....

Ili je to normalno?

Kliknite za proširenje...

Jeste poremećaj, poremećeni su odnosi između vas dvoje. Ona je u dubini duše ljuta na tebe, povređena zbog nekog tvog postupka ili postupaka, pa umesto da se uhvati u koštac sa sobom i sa tobom i da reši to, ona nesvesno to iskazuje nekim sitnicama, recimo pogrešno ukucanim ekserom. Mada, i ekser se može loše zakucati... Ali ja ovo sve pričam kao svoje neko mišljenje....

Little Redhead:

Čitam gore i naletim na članak u kome kaže da postoje ljudi koji su konstantno nezadovoljni. Navodi se kao mogući izrok to da ih roditelji nisu naučili da se raduju. Sve možda zbog ružnog i teškog vremena kroz koje smo prošli, možda prolazimo i dalje, ali da se ne hvatamo politike...

Dakle, da li se previše žalimo?
Da li izmišljamo probeleme?
Da li pomažemo i kad nam se pomoć ne traži, a odgovaramo kad nas nisu pitali?
Da li zapravo sve to radimo da bismo sebi bili važniji i bolji?

Evo članka, ko bi da baci pogled...
https://www.krstarica.com/zdravlje/...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

Kliknite za proširenje...

Nisam citao taj tekst, a morao sam i da citiram jer mislim da ova pitanja ne mogu da se povezu.
Svako od ovih pitanja ima drugaciji razlog i deo je drugacije licnosti, a jos vise zavisi od perioda zivota
ili okruzenja.

BLAJBI:

Moja zena je konstatntno nezadovoljna sa mnom.

Ni kada zakucam ekser u dasku nije zadovoljna kako sam zakucao.

Ja mislim da ona ima neku psihicku bolest.

Kliknite za proširenje...

daj joj aplauz ako i to ne da rezultate primeni tretman sa kalcijumom

BLAJBI:

Moja zena je konstatntno nezadovoljna sa mnom.

Ni kada zakucam ekser u dasku nije zadovoljna kako sam zakucao.

Ja mislim da ona ima neku psihicku bolest.

Kliknite za proširenje...

NEma. Ti si nju nešto naljutio...pa lepo skuvaj kaficu i mirno je pitaj: što ti više nisam drag?

Little Redhead:

Čitam gore i naletim na članak u kome kaže da postoje ljudi koji su konstantno nezadovoljni. Navodi se kao mogući izrok to da ih roditelji nisu naučili da se raduju. Sve možda zbog ružnog i teškog vremena kroz koje smo prošli, možda prolazimo i dalje, ali da se ne hvatamo politike...

Dakle, da li se previše žalimo?
Da li izmišljamo probeleme?
Da li pomažemo i kad nam se pomoć ne traži, a odgovaramo kad nas nisu pitali?
Da li zapravo sve to radimo da bismo sebi bili važniji i bolji?

Evo članka, ko bi da baci pogled...
https://www.krstarica.com/zdravlje/...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

Kliknite za proširenje...

Ko je autor ovog teksta? Verovatno neki nabeđeni srpski psiholog.

miki208:

Zanimljivo razmisljanje o svemu ovome je izneo Mark Manson u svojoj knjizi "The Subtle Art of Not Giving a F*ck".

On navodi kako su problemi u zivotu konstantni, i resavanjem jednog problema kreiramo nove.


Tajna je u resavanju problema, a ne u nemanju istih. Kakav god da je problem u pitanju, koncept je isti: resi ga, i budi srecan.

Medjutim, neki ljudi poricu da imaju problem, ubedjuju sebe u suprotno i distanciraju se od realnosti. To moze da im pomogne privremeno da se osecaju "lepo", ali izuzetan napor iziskuje konstantno ubedjivanje sebe u nesto sto nije istina. A neki ljudi izigravaju zrtve, i veruju u to da ne mogu nista da urade kako bi resili problem, pa cak i onda kada mogu. Uvek teze ka tome da okrive nekoga ili nesto za njihove probleme. I njima ovo pomaze da se privremeno osecaju dobro, ali to zapravo vodi samo ka nesigurnosti, nezadovoljstvu...

Nezadovoljstvo je jos samo jedno od osecanja koje smo vremenom razvili kako smo se razvijali kao vrsta, jer je upravo nezadovoljna osoba ta koja ce da se potrudi najvise kako bi prezivela, stvarace inovacije kako bi olaksala zivot, i kako bi se oslobodila nezadovoljstva. Da smo stalno bili zadovoljni, verovatno ne bismo ni napredovali ovoliko.
Onog trenutka kad ostvarimo nesto cemu smo tezili jer smo bili nezadovoljni, obicno se javlja neko drugo nezadovoljstvo.

Problem je u tome sto neki ljudi ne slusaju takve osecaje koji pokusavaju da im kazu nesto (da se promene, da menjaju okolinu...), vec se jednostavno prepuste tome, dopuste da ih to preplavi.

Kliknite za proširenje...

Mislim da ovdje nije riječ o nezadovoljstvu stvaralaca nego nekog, ajde da kažemo, prosjeka iz kojeg ništa ne proističe, samo još veća bijeda, jad i čemer. A da li smo napredovali, o tome se već može diskutovati.