čoveka cenim ne po onom što jeste, nego po putu kojim želi da ide?

wirdz:

ili npr. tema bi mogla da glasi ovako:

čoveka cenim ne po onom što jeste, nego po cilju koji želi da dostigne.

šta mislite o ovom?

Kliknite za proširenje...

Ne cenim coveka ni po onome sto smatra da jeste, ni po onome sto ocekuje da bude, ni po onome sto namerava da postigne, ni po tome kako ga drugi vide, ni po tome kako ga ja vidim/dozivljavam, a ni po tome sta se opredeli da ucini u skladu onoga sto ocekuje da bude i namerava da postigne zbog toga kako ga drugi vide u odnosu na to kako ga ja dozivljavam/vidim.

Jednostavnije receno, ljudi se cene momentalno ili zbog odredjenih afiniteta koje imaju/vole/neguju/odrzavaju i to cine u generalnoj nameri da rade dobro tako da svoj oplemljeni zivot i iskustvo mogu i sa drugima da podele, nesebicno.

Cenim nesebicnost, a prezirem sebicnost u svakom vidu, pogledu i manifestaciji.

To je ono sto bih naglasio kao manifestaciju vrednu cenjenja.

I cenim borce u zivotu. Bilo koje borce.

Čim nešto namerava da postigne je nekakav borac, zar ne?

Pitanje je samo u kom pravcu se kreće njegova namera.

Sousuke Aizen:

smrt je jedini PRAVI cilj svih nas

Kliknite za proširenje...

I sam sam dugo bio u fazonu takvog razmišljanja.

Čekao smrt da me oslobodi.

Valjda sam zamišljao da ću lebdeti kao neka izmaglica, kao nekakav fetus okružen kosmosom... možda kao neko postojanje i nepostojanje u isto vreme, ne znam.

Sad razmišljam da to možda i nema vrednost.

Ako nisi svestan sebe, ako ne postoji ličnost, šta je to.

Ništa?

Ove reči Dostojevskog su me možda na neki način otreznile:

„O, ima ih koji i u paklu ostaju gordi i svirepi, kraj sveg neospornog znanja i posmatranja neotklonjive i neizbežne istine; ima ih strašnih, koji su se sasvim združili sa satanom i sa gordim duhom njegovim. Za njih je pakao nešto dobrovoljno i nenasito; to su dobrovoljni mučenici. Jer oni su sami sebe prokleli, proklevši Boga i život. Zlobnom se gordošću svojom hrane, kao kad bi gladan u pustinji svoju sopstvenu krv iz tela sisati počeo. Ali, vekovečito nenasiti, oni i oproštenje odbacuju; Boga koji ih zove, proklinju, Boga živog bez mržnje gledati ne mogu, i zahtevaju da ne bude Boga života, da Bog uništi Sebe i sve stvorenje Svoje. Oni će goreti u ognju gnjeva svoga večno, žudeći za smrću i nebićem. Ali neće dobiti smrti...“

wirdz:

Čim nešto namerava da postigne je nekakav borac, zar ne?

Pitanje je samo u kom pravcu se kreće njegova namera.

Kliknite za proširenje...

Ne mora da znaci, imas ljude koji nameravaju da odustanu kada postane previse tesko.

Coveka cenim samo i jedino sto uradi i ostavi na svom putu, a cesto su reci ono sto radi....

wirdz:

ili npr. tema bi mogla da glasi ovako:

čoveka cenim ne po onom što jeste, nego po cilju koji želi da dostigne.

šta mislite o ovom?

Kliknite za proširenje...

kad bih se zapitala pitala bih shta podrazumevash pod imenicom chovek
ostalo gratis

@AAnakonda, deluje mi da je to misterija.

Tesla je npr. definisao ovako: "Čovek je automat kosmičkih sila".

Možda nešto pomešano, upravo zato mi deluje bitno za koji put će se opredeliti...

wirdz:

@AAnakonda, deluje mi da je to misterija.

Tesla je npr. definisao ovako: "Čovek je automat kosmičkih sila".

Možda nešto pomešano, upravo zato mi deluje bitno za koji put će se opredeliti...

Kliknite za proširenje...

sve shto ne mozemo spoznati tokom ovog zivota, mozemo nazvati misterija
kao, odahnucu, izgovoricu odredjenu rech i to je to

svi putevi kojima idemo, sve izbori, sve shto chinimo , odredjuje nas, dakle jesmo , prost ili proshiren skup elemenata chestica koje smo akumulirali ili emitovali tokom postojanja
da ne komplikujem, svi nashi putevi , sva nasha htenja, to smo mi , oni koji jesmo
nema tu mnogo prostora za opravdanja
opravdanja, mrzim da objashnjavam ali krenula sam, opravdanja kao medjuhod izmedju onoga shto mislimo da jesmo, onoga shto zelimo da drugi misle da jesmo , onoga shto zaista jesmo