Pismo tajanstvenom

Sećam se kada smo tek počeli..Onaj prvi zagrljaj, prvi poljubac.. Naše prvo sve. Zavolela sam te jako, i više nego što sam mislila da neko može voleti. Svaki dan sa tobom, bio je nešto prelepo, nešto posebno.. Ti si moje sve. Volim svaki trenutak proveden sa tobom, jer si zaista nešto posebno, i nešto najlepše što mi se desilo u životu. Želim da ti se zahvalim, za svaki osmeh, pogled, zagrljaj, poljubac, svaku reč, svaki savet .. A najviše od svega želim da ti se zahvalim, jer znam da me voliš, i jer si osoba koju ja mogu da volim. Hvala ti za sve ljubavi. <3
 
Naše su se usne tražile,
na moje su padale tvoje oči,
pitao si jesu li stvarne,
a one su tražile baš tvoje.

Tvoj dah na mom vratu,
miris kože i dodir jagodica
na obrazima koji pucaju
od strasti i straha.

Želela ssm te i bojala se
u isto vreme, htela i prezala
jer nisam znala hoću li umeti
da ti pokažem i podarim želju.

Zavolela sam te
i pre nego što si me imao,
gledala i kad nisi video,
čula i kad mi nisi govorio.

Ja sam žena, drugačija,
upamti, ja sam ona koja te čekala
da mi se desiš, da me imaš
i nikada ne pustiš.
 
Sunce, ti možeš umesto mene
da mu pridješ kad se pospan budi,
poljubi snenog, nenaljubljenog.

Vetre, ti možeš umesto mene
samo nežno, što nežnije
vrat mu dodirni da mu prija.

Vodo, ti možeš umesto mene
ljubi mu lice, dodiruj kosu i telo
da se razneži i ugreje.

Zvezde, nebeske, vi možete umesto mene
u snove da mu udjite same,
najlepše snove mu darujte.

Možete vi umesto mene
da ga gledate, milujete i pratite
samo ga niko ne može voleti kao ja.
 
Noćas ću da te sanjam,
da bih sa osmehom dočekala dan.

Najljubavnije reči da ti darujem
znam da ih ti iščekuješ.

Svaki susret sa tobom, i ovaj
čaroban je i poseban.

Dok koračaš ka meni
sivo se spušta niz tvoje grudi.

Lepa sam samo za tebe,
ti si me za sebe stvorio.

Divan je život bez čaure,
predivnu si mi ljubav poklonio.
 
IMG-6b97c23d5af7bf138e3d96d2b46afd24-V.jpg
 
Znam da će se ponoviti
ekstaza ljubavi
uzburkane krvi
strasti koju čuvaš za mene.

Znam.
Volećeš me silno,
ja ti neću ukrasti dušu,
jednog dana nećeš,
sigurna sam, nećeš moći bez mene.

Znam da ću izgubiti ukrase sa tela
i goreti pod tvojom senkom
dok se kapi skupljaju.

Ne pitam ono što znam
Znam da neću odustati od tebe.
 
Dok dišem
pamtiću tvoje reči
i sve one nastale iz ljubavi.

Dok dišem
pamtiću pesme koje voliš
i one koje pevaš dok pada noć.

Dok dišem
pamtiću tvoje oči
tamne, duboke, one koje volim.

Dok dišem
pamtiću tvoje lice
na njemu usne i osmeh koji me prati.

Dok dišem
voleću te i pamtiti
tvoju ljubav kojom si me prisvojio.
 
Poslednja izmena:
Bili smo
neimari našeg imaginarnog sveta čiji smo jezik samo mi razumeli,
čuvari naše slatke tajne, naše beskrajne, bezvremenske, nebeske ljubavi,
begunci od svakodnevice satkane od zluradih pogleda i podsmeha,
sanjari i na javi i u snu,
ludi od ljubavi, strasti, nemoćni da se odupremo uzavrelim osećanjima,
srećni jer su naša srca kucala istim ritmom.
Bili smo jedna duša.
Bili smo...
 
Pomislim na tebe,
tu si u istom trenu
tvoje lice ozari moje
osmeh me krasi.


Pomislim na nas,
izjutra dok se sunce javlja,
nebrojeno puta i
uspavljujem se sa tobom.


Pomislim na ljubav,
divnu i snažnu koju daruješ
daljina joj ne može ništa
jer ti me nadješ uvek.


Pomisli.
Tu sam.
Zauvek tvoja, ljubljeni.
Samo zbog Tebe, voljeni.
 
Kad se primire strasti
spustim obraz na tvoje grudi
prigrliš me i priviješ sebi
i mogla bih satima, danima
ma beskonačno bih tako ostala.

Možda nisi ni slutio
da ću postati sjaj zraka sunca
ili samo nota Šopenove kompozicije,
ali ja jesam
i evo živim, u tebi, zbog tebe.

Ljubav je tvoja lepa,
svuda je u meni,
oko mene,
u vazduhu i pepelu
gde god da sam.

Hvala ti što postojiš takav kakav jesi,
jer takvog sam te zavolela.
 
Znaš li da nisam nikada nikoga ovako volela, kao tebe. Prolazili su pored mene, zastajkivali, udvarali se, pokušavali da zaokupe moju pažnju, možda se samo poigraju... bezimeni.
Nisam ih htela. Nisu me bili vredni.
Nijedan nije moju dušu dotakao, nije uspeo da razbije onu čauru ispod koje smo moja ljubav i ja vodile razgovore, dok nisi došao.
Čuj ovo što ti govorim, samo shvati i ne moraš da se zamišljaš nad našim životima. Sigurna sam da se ti nisi našalio te jeseni. Sigurna sam da si me birao da bi me prisvojio. U tom si me i osvojio, oduševio, nebrojeno puta, dotakao si svaki atom mog bića i... imaš me.
Ja ne znam koliko će život trajati, ali znam da ću te voleti i kad on stane.
Nisam savršena, takvo biće ne postoji, nisam ni naivna, iskrena sam sa tobom i upoznao si me, sasvim. Ti osetiš moje emocije i kad ćutim, u disanju, dok spavam odvojena od tebe. Znaš, da nisam htela ne bi tako ni bilo. Ti odlično znaš kako žene glume, lažljivice željne provoda i pažnje u trenutku, a posle toga nestanu, i neke druge virtuelne i razne, bez emocija.
Kad je silna emocija, voliš. Kad stremiš ka onome za koga bi u kosmosu pronašla tajno mesto, živiš s tim čovekom koji ti znači.
Ti mi značiš.
Ti si prvi koji je uspeo da razbije onu čauru ispod koje se moja ljubav taložila, pupila poput pupoljka, sopstvenim strastima se sladila, sama, i uzeo si je... sasvim.
Samo ti me imaš, nesavršenu, punu ljubavi samo za tebe i osetio si da sam postala tvoja, sasvim.
Beskrajno...kao kosmos.


 
Poslednja izmena:
Kad bih mogla da stvorim
jedan tren koji večno traje,
da ti dlanove na potiljak položim
kao lotos obgrlim te,
ćutim
i volim te.

Ti bi od mene tražio glas.
Da čuješ kako ljubav
nabubrila od želje
puca u meni,
dok mi se raduješ
kao ženi.

Kad bih mogla da naslikam
pejzaž iz duše
da je pred tebe stavim
čistu, punu ljubavi
magijom obojenu,
da sreću za tebe pravim.

Ti bi na mene posuo sjaj
iz oka, sa usana i pora,
otisci tvoji moje telo da boje,
a ono treperi…
Znaš, i ono je tvoje.

Kad bih mogla u sitne sate
muziku tvoju opet da čujem,
da molim vreme da ne žuri,
da stane...
I da mi uz tebe jedno,
samo jedno, jutro osvane.
 
G. G. Marques (oproštajno pismo)

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da se prestaju zaljubljivati kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada se prestanu zaljubljivati.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem. Stvari bih cijenio, ne po onome što vrijede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svakom minutom koju provedem zatvorenih očiju, gubim šezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore,... i kako bih uzivao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao sreće, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da ga zagrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvijezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....
Bože moj, kada bih imao jedan komadić zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih Volim. Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živio bih zaljubljen u Ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da se prestaju zaljubljivati kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada se prestanu zaljubljivati.
Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče letjeti...
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom...
Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče letjeti...
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom...
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u nacinu savladjivanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dijete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakirali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi umirati...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top