Možda postojim

Zanimaju me vaši odgovori na pitanje: "Kako znaš da postojiš, odnosno da si stvaran, a ne deo neke iluzije?"

Послато са SM-J320FN уз помоћ Тапатока

Iluzija se ne suočava svakog jutra sa WC šoljom.

aleksandaras999:

Zanimaju me vaši odgovori na pitanje: "Kako znaš da postojiš, odnosno da si stvaran, a ne deo neke iluzije?"

Kliknite za proširenje...

Постављаш нечије тело као ЈА.

Ја није исто што и тело. Тело је слика у свести окружена сликама а све наспрам субјекта.

Али пошто су са овим знањем идеализма, људи упознати као са шпанским селима. Да илуструјем о чему говорим:

Ради се о основној шеми субјекта и објекта испред њега.

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.

То је свест. То је представа. То није неки апстрактан појам него твоја реалност. И то је сав свет који сазнајеш и који можеш сазнати.

Изван тога, изван свести, је ткз. "ствар по себи".

Kliknite za proširenje...

Дакле, прво разгарничии сам са собом шта зовеш ЈА.. Ако под тиме подразумеваш слику твог тела, онда нема места за "можда" то јесте илузија. То је креација твоје свести. Слика састављана из осећаја.

А ако мислиш на субјекат, и на саму у свест у којој су слике, е онда питање има смисла а до одговора на њега не долази се интелектом већ ткз. "интуицијом". Непосредним увидом у чињенице свести.

Дакле, прво разгарничии сам са собом шта зовеш ЈА.. Ако под тиме подразумеваш слику твог тела, онда нема места за "можда" то јесте илузија. То је креација твоје свести. Слика састављана из осећаја.

Kliknite za proširenje...

zbog čega kreacije naše svesti nazivaš iluzijama? mislim,to možda u neku ruku i jesu,u nekom smislu i uslovno rečeno,''iluzije'',za neko eventualno hipotetičko nadbiće (bog il tako nešto,vanzemaljska neka inteligencija itd) ali ne i za nas, te kreacije svesti su jedino što postoji za nas, prema tome to nisu nikakve iluzije nego,što se NAS tiče,stvarnost,jedina moguća i zamisliva
kapiraš šta oću da kažem

Pa to je davno odgovoreno
Mislim dakle postojim

Sousuke Aizen:

zbog čega kreacije naše svesti nazivaš iluzijama? mislim,to možda u neku ruku i jesu,u nekom smislu i uslovno rečeno,''iluzije'',za neko eventualno hipotetičko nadbiće (bog il tako nešto,vanzemaljska neka inteligencija itd) ali ne i za nas, te kreacije svesti su jedino što postoji za nas, prema tome to nisu nikakve iluzije nego,što se NAS tiče,stvarnost,jedina moguća i zamisliva
kapiraš šta oću da kažem

Kliknite za proširenje...

Те слике су једино што нам сазнање може дати, тачно, али то их не чини мање илузијом.

Како каже Шопенхауер:

"Емпиријски реалитет ствари не укида њихов трансцендентални идеалитет."

Kliknite za proširenje...

Предмет који имаш тренутно наспрам себе као слику, постоји као такав једино док га опажаш. Изван опажања , изван твоје свести,нема предмета. Нема чак ни тог "изван". Стварност по себи је нешто сасвим друго, трансцендентно, сазнању непојмљиво.

Због тога је "илузија" сасвим одговорајући назив ако под њим укажемо на измењено опажање стварности, али овог пута на суштинском нивоу.

И тачно је да нам сазнање даје само слике али, осим њега имамо и "интуицију", имамо непосредне увиде, а они нам бар донекле разоткривају ствар по себи.
Разоткривају је као нешто блиско вољи, трајању.
На томе је изграђена посткантовска филозофија. Ствар по себи није више апсолутно непознато X.

Мислио сам на свест, наше мисли, наше поступке.

Како знати да нисмо део неке илузије?

Како знати да је свет/универзум у којем живимо стваран(на страну то да наша свест ствара слику која се не мора поклапати са сликом других људи, односно њихових свести)?

Како би то некоме доказао?

Вероватно не постоји одоговар, али ме занимају мишљења...

Послато са SM-J320FN уз помоћ Тапатока

oziman:

Те слике су једино што нам сазнање може дати, тачно, али то их не чини мање илузијом.

Како каже Шопенхауер:


Предмет који имаш тренутно наспрам себе као слику, постоји као такав једино док га опажаш. Изван опажања , изван твоје свести,нема предмета. Нема чак ни тог "изван". Стварност по себи је нешто сасвим друго, трансцендентно, сазнању непојмљиво.

Због тога је "илузија" сасвим одговорајући назив ако под њим укажемо на измењено опажање стварности, али овог пута на суштинском нивоу.

И тачно је да нам сазнање даје само слике али, осим њега имамо и "интуицију", имамо непосредне увиде, а они нам бар донекле разоткривају ствар по себи.
Разоткривају је као нешто блиско вољи, трајању.
На томе је изграђена посткантовска филозофија. Ствар по себи није више апсолутно непознато X.

Kliknite za proširenje...

ne slažem se baš da je iluzija adekvatan termin,imamo nešto različite definicije tog pojma.
ali i ta ''intuicija'' je strogo vezana za svest i reči,nije ti ni to nikakav neposredan uvid nego je i on strogo posredan,i do njega isto dolaziš pomoću svesti i upotrebom reči (''volja'', ''trajanje'' itd,sve su to reči i predstave u svesti i,što bi ti reko,objekti)
apsolutno se ne slažem da hipotetička ''stvar po sebi'' nije apsolutno nepoznata,apsolutno jeste nepoznata i uvek će biti i bukvalno jedino i samo to se i može reći o njoj,da je potpuno nepoznata i nesaznatljiva i to je to,a čim pokušaš da joj pridodaš atribute i osobine i da je definišeš na bilo koji način (volja/trajanje/štagod)-time dokazuješ da to uopšte nije nikakva stvar po sebi nego za tebe, za tvoju svest,koja je,pomoću reči,definiše tako kako je definiše,kapiraš
tako da je po meni najracionalnije i najlogičnije samo reći fazon ''pa ta tzv stvar po sebi,ako i postoji,jeste pootpuno nesaznatljiva za nas ljude i to je to'' i zaustaviti se na tome,a svaki naredni pokušaj njenog definisanja ili ičega je epic fail što bi rekla omladina

Sousuke Aizen:

ne slažem se baš da je iluzija adekvatan termin,imamo nešto različite definicije tog pojma.
ali i ta ''intuicija'' je strogo vezana za svest i reči,nije ti ni to nikakav neposredan uvid nego je i on strogo posredan,i do njega isto dolaziš pomoću svesti i upotrebom reči (''volja'', ''trajanje'' itd,sve su to reči i predstave u svesti i,što bi ti reko,objekti)
apsolutno se ne slažem da hipotetička ''stvar po sebi'' nije apsolutno nepoznata,apsolutno jeste nepoznata i uvek će biti i bukvalno jedino i samo to se i može reći o njoj,da je potpuno nepoznata i nesaznatljiva i to je to,a čim pokušaš da joj pridodaš atribute i osobine i da je definišeš na bilo koji način (volja/trajanje/štagod)-time dokazuješ da to uopšte nije nikakva stvar po sebi nego za tebe, za tvoju svest,koja je,pomoću reči,definiše tako kako je definiše,kapiraš
tako da je po meni najracionalnije i najlogičnije samo reći fazon ''pa ta tzv stvar po sebi,ako i postoji,jeste pootpuno nesaznatljiva za nas ljude i to je to'' i zaustaviti se na tome,a svaki naredni pokušaj njenog definisanja ili ičega je epic fail što bi rekla omladina

Kliknite za proširenje...

Нико не тврди да је ствар по себи спознатљива. Сам Шопенхауер је написао ово о томе.

Šta je stvar po sebi, to nisam rekao nikada, jer to ne znam. Ali u njoj je volja za život. A šta je Ono sem, kad Ovo više nije, ili još nije - to je transcendentni problem, tj. takav čije rešenje su oblici našeg intelekta, koji su proste funkci-je mozga određenog za službu pojavama individualne volje, koji uopšte nikad ne mogu da se shvate i misle. Tako da mi, i kada bi nam se oni zaista otkrili, ne bismo od toga ništa razumeli."
Šopenhauer

Kliknite za proširenje...

Ствар по себи остаје трансцендентна. И ти си то по речима схватио, али мораш појмити да у нашој самосвести осим сазнања имамо и друге моћи духа. Имамо непосредно искуство. А оно нам даје бар одраз.

Ово је кључан моменат тог "откровења" до кога је дошао Шопенхауер и које је записао у свом првом делу "О начелу разлога."

Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati cudom svoje vrste.
Sopenhauer .

Kliknite za proširenje...

У унутрашњем спознању воље ОСЛАБЉУЈЕ подела на субјекат и објекат. Исто се дешава и у увиду Бергсоновог трајања.

То су одрази ствари по себи. Нема ту слика. Нема ни субјекта ни обејка. То је непреводиво у речи. То нису потпуна откровење исте, тачно, али јесу бар неке назнаке.

U tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim naga.

Шопенхауер

Kliknite za proširenje...

Ти "скинути велови" јесу наш једини прозор, и они ослабљују оно Кантово "непознато X". Иако га у потпуности не разоткривају.

nije napisao da je spoznatljiva ali je rekao da se bar ''ponešto'' o njoj može znati i da se može dati bar neka aproksimacija,kao što je npr ''trajanje'' il šta si još nabrojao.
ali ja tvrdim da čak ni to nema nikakve veze sa ''pravom'' stvari po sebi,nego da je potpuno nesaznatljiva i nikakva aproksimacija i tumačenje i izmeštanje i intuicije tu ne pomažu.

mislim da se previše oslanjaš na šopenhauera,nonstop ga citiraš i pozivaš se na njega,nemoguće da se baš sa svime što je on smatrao slažeš,valjda imaš i neko svoje mišljenje i korekcije

šta je ''unutrašnje spoznanje volje'' i šta tačno podrazumevaš pod identitetom subjekta i objekta? msm da naslućujem i razumem te otprilike ali zvuči prilično apstraktno ovako kako si napisao,verovatno zato što si uglavnom samo citirao šopenhauera,a voleo bih ovaj put ako možeš svojim rečima da mi to malo jasnije objasniš (znači bez onog ''evo,lepo kaže čovek ovde __'' i onda umetneš citat,nego svojim rečima to pokušaš objasniti,ako treba i uz pomoć nekih analogija i slično)

Sousuke Aizen:

nije napisao da je spoznatljiva ali je rekao da se bar ''ponešto'' o njoj može znati i da se može dati bar neka aproksimacija,kao što je npr ''trajanje'' il šta si još nabrojao.
ali ja tvrdim da čak ni to nema nikakve veze sa ''pravom'' stvari po sebi,nego da je potpuno nesaznatljiva i nikakva aproksimacija i tumačenje i izmeštanje i intuicije tu ne pomažu.

mislim da se previše oslanjaš na šopenhauera,nonstop ga citiraš i pozivaš se na njega,nemoguće da se baš sa svime što je on smatrao slažeš,valjda imaš i neko svoje mišljenje i korekcije

šta je ''unutrašnje spoznanje volje'' i šta tačno podrazumevaš pod identitetom subjekta i objekta? msm da naslućujem i razumem te otprilike ali zvuči prilično apstraktno ovako kako si napisao,verovatno zato što si uglavnom samo citirao šopenhauera,a voleo bih ovaj put ako možeš svojim rečima da mi to malo jasnije objasniš (znači bez onog ''evo,lepo kaže čovek ovde __'' i onda umetneš citat,nego svojim rečima to pokušaš objasniti,ako treba i uz pomoć nekih analogija i slično)

Kliknite za proširenje...

Не позивам се на ауторитет Шопенхаура или било кога другог, већ на знање на које он или неко други указује. А цитирам да не бих овде поново писао и објашњавао нешто што је давно написано и објашњено.

Као што рекох, ствар по себи изван појаве јесте неспознатљива. Али, не и изван сваког искуства. Постоји "магловита реса", обруб око слика који није слика и чије спознање не потребује поделу на субјекат и објекат. То апстрахује сазнање и његова ограничења.

Наравно да тако нешто не можемо претворити у речи. Не можемо претворити у појмове, То је непосредно искуство. А опет, није нека тамо тајанствена мистика већ нешто у чему смо до главе уроњени.

Оно што налазиш у себи и зовеш воља, није субјектом спознато као објекат. О томе се ради. То искуство је нешто суштински другачије. То је нешто блиско ствари по себи.

Исто важи и за трајање.

Бергсон је то јасно изрекао овим речима:

Kao odgovor onima koji uzimaju "realno trajanje" kao nešto nejasno i misteriozno, reći ću da se radi o najasnijoj stvari na svetu: realno trajanje je upravo ono što smo oduvek zvali vreme, ali nedeljivo vreme.
To da vreme pretpostavlja sukcesiju ne poričem. Ali sukcesija prezentovana našoj svesti kao pre i posle poređano jedno do drugog, to je ono što ne prihvatam."

Kliknite za proširenje...

Али, као што рекох, филозофија не може тако нешто пренети кроз речи. Може једино довести човека до става, при чему ће се код њега јавити интуиција, непосредно искуство. Ако се јави, а ако се не јави, све речи овог света не могу приближити промил тога.

Ко разуме разумеће, а за оне који не могу можемо заједно са Бергсоном рећи.

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson

Kliknite za proširenje...

ALEKSANDAR:

Zanimaju me vaši odgovori na pitanje: "Kako znaš da postojiš, odnosno da si stvaran, a ne deo neke iluzije?"

Kliknite za proširenje...

Znaš da stvarno postojiš po pitanju koje si postavio "Kako znaš da postojiš". Onaj ko stvarno ne postoji ne može postaviti pitanje "da li postoji".

Sveukupna stvarnost je podeljena na dva dela: Subjekt i Objekt. Svi objekti od kojih se svemir sastoji, podrazumevajući i ljudski organizam, su fizičke i psihičke radnje i procesi: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Sve ove radnje i procesi ne mogu postojati same po sebi, ni vršiti same sebe, bez vršioca, tj subjekta, tj. jastva koji ih vrši i koji je od svojih fizičkih i psihičkih radnji nedeljiv. Sve fizičke i psihičke radnje koje Subjekt vrši postoje samo relativno, jer uvek iznova, po volji ili nuždi subjekta mogu i da počinju i završavaju, dok Subjekt = Jastvo, kao vršilac radnji postoji apsolutno, od uvek i zauvek. On je nestvoriv i neuništiv. Postoji tako što naizmenično i uvek iznova, ciklično i večito, uz pomoć svojih psihičkih radnji i procesa uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces. A zatim uz pomoć sebe kao fizičke pojave i procesa uzrokuje sebe kao psihičku pojavu i proces i na taj način se večino ponavlja, tj. samouzrokuje, odnosno, večito se samoodržava.

Svi objekti od kojih se Svemir sastoji: elementarne čestice, atomi, nebeska tela, galaksije, ćelije, tela biljaka, životinja i ljudi su fizičke i psihičke radnje i preocesi u čijoj nutrini stoji njihovo Jastvo, tj. Subjekt kao njihova suština i osnovna pokretačka snaga i sila. Kad svi ti Subjekti prestanu da vrše sve te svoje fizičke i psihičke radnje, seo Svemir kao objekt nestaje. Ostaje samo Svemirska crna jama, kvantni vakuum, prostor bez materije i materijalnih formi. Odnosno, ostaju samo svi nematerijalni subjekti koji, kad se pokrenu, uz pomoć svojih fizičkih i psihičkih radnji poprimaju fizička svojstva sile i mase i tako grade Svemir kao objekt, koji nestaje sa prestankom vršenja njihovih fizičkih i psihičkih radnji. A koji će kasnije ponovo da nastane, kada se svi ti Subjekti/Jastva odmore i ponovo iz nematerijalnog, nepokretnog, neaktivnog, neobjektivnog i nefizičkog stanja, pređu u aktivno, pokretno, objektivno, materijalno i fizičko. To je način na koji Svemir i svi objekti iz kojih se on sastoji, večito i uvek iznova nastaje i nestaje i tako postoji, ne po načinu večitog trajanja, već večitog ponavljanja, tj. samoodržavanja. Dok subjekti, tjJastva koji uz pomoć svojih fizičkih i psihičkih radnje sve te objekte uvek iznova grade, nikada, niti nastaju, niti nestaju, bez obzira da li su aktivni i svojim radom grade Svemir ili da su neaktivni i u mirijućem stanju u vreme kad Svemira kao objekta nema.

Ovo je jedina i konačna istina u vezi postojanja i materije i života i Svemira i druge nema.

Opširnije o tome imaš na mom videu pod naslovom "Zakon postojanja":

PS. Ne obraćaj pažnju na to što ti Oziman objašnjava. Taj pojma nema ni ko mu kapu nosi. On kad stavi kapu na glavu on kaže: "Nema tu nikakve ni glave, ni kape, to je samo moja predstava".

Наравно да тако нешто не можемо претворити у речи. Не можемо претворити у појмове, То је непосредно искуство. А опет, није нека тамо тајанствена мистика већ нешто у чему смо до главе уроњени.

Kliknite za proširenje...

pa ono što ne možemo pretvoriti u reči i ne postoji.i to ''neposredno iskustvo'' su reči. a ovo tvoje mi iskreno zvuči baš kao neka mistika,ovo sa..maglovitom resom..i to :S
ne znam kako ne uvidjaš da je i svako iskustvo,svaka intuicija,sve ''neposredno''-takodje vezano za reči/svest i bez reči/svesti ne postoji (dakle,to ga automatski diskvalifikuje kao potencijalnu ''stvar po sebi'')

Оно што налазиш у себи и зовеш воља, није субјектом спознато као објекат

Kliknite za proširenje...

zapravo-jeste. upravo o tome se radi. čim si to uzeo i definisao i objasnio o čemu se radi,time si dokazao da je to samo još jedan objekat/pojava/predstava u svesti/pojam/reč, nemoguće da ne uvidjaš nešto tako jednostavno i očigledno

i jesi car haha ja ti kažem da se ne pozivaš na šopena ti uzmeš i pozoveš se na bergsona lololo
trebo sam naglasiti,mada sam mislio da se podrazumeva,da ne želim da se pozivaš ni na jednog filozofa il ikog drugog sem sebe samog

Sousuke Aizen:

pa ono što ne možemo pretvoriti u reči i ne postoji.i to ''neposredno iskustvo'' su reči. a ovo tvoje mi iskreno zvuči baš kao neka mistika,ovo sa..maglovitom resom..i to :S
ne znam kako ne uvidjaš da je i svako iskustvo,svaka intuicija,sve ''neposredno''-takodje vezano za reči/svest i bez reči/svesti ne postoji (dakle,to ga automatski diskvalifikuje kao potencijalnu ''stvar po sebi'')

zapravo-jeste. upravo o tome se radi. čim si to uzeo i definisao i objasnio o čemu se radi,time si dokazao da je to samo još jedan objekat/pojava/predstava u svesti/pojam/reč, nemoguće da ne uvidjaš nešto tako jednostavno i očigledno

Kliknite za proširenje...

Ништа нисам дефинисао, Као што рекох, филозофија може довести човека до става, до одређене својеврсне диспозиције која води до непосредног искуства воље или трајања. Воља и трајање нису дефинсани. Не могу ти објаснити шта је то ако непосредно ниси дошао до тога. А очито ниси. И једино ти остаје да покушаваш или да верглаш стару причу коју си тренутно утувио и у коју си се забарикадирао.

Епа, у заблуди си. Имамо у искуству нешто што није сазнање и што је самим тим блиско ствари по себи. Иако није њено поптуно откровење.

Ми нисмо "анђеоске главе са крилима" које само опажају слике. Већ смо изникли из ствари по себи. Наши корени су у њој. И имамо у искуству нешто од исте. Бар некима је дато да имају.

i jesi car haha ja ti kažem da se ne pozivaš na šopena ti uzmeš i pozoveš se na bergsona lololo
trebo sam naglasiti,mada sam mislio da se podrazumeva,da ne želim da se pozivaš ni na jednog filozofa il ikog drugog sem sebe samog

Kliknite za proširenje...

Јел читаш ти шта пишем., Не позивам се ја овде пред тобом ни на кога , позивам, се на чињенице. На искуство. А да ли ћу на исто указати својим речима или цитатом Бергсона, Шопенхауера, Јанка, Петка ..потпуно је свеједно.

Ево, летим да овде препирачавам својим речима оно што је давно већ написано. А ако ти у цитату који изнесем не видиш никакве чињенице већ само име његовог аутора , то је твој проблем.

jesi definisao
ovo

Оно што налазиш у себи и зовеш воља, није субјектом спознато као објекат

Kliknite za proširenje...

- NIJE definicija?!?

ni ne moraš MENI ništa da objasniš,bitno je da TI sam to razumeš,taj navodni ''neposredni uvid'' u bilo šta,ja samo kažem (a ovo je činjenica) da ni tog tvog ''neposrednog uvida'' nema bez svesti/reči i to je to,ništa manje i ništa više.

nisam se ja ni u šta zabarakadirao nego ti,nisam JA onaj koji ovde gotovo isključivo ponavlja TUDJE citate i mišljenja ko papagaj
i to btw nisu nikakve činjenice nego mišljenja i stavovi (da ne kazem nešto gore) tih filozofa

Sousuke Aizen:

ne slažem se baš da je iluzija adekvatan termin,imamo nešto različite definicije tog pojma.
ali i ta ''intuicija'' je strogo vezana za svest i reči,nije ti ni to nikakav neposredan uvid nego je i on strogo posredan,i do njega isto dolaziš pomoću svesti i upotrebom reči (''volja'', ''trajanje'' itd,sve su to reči i predstave u svesti i,što bi ti reko,objekti)
apsolutno se ne slažem da hipotetička ''stvar po sebi'' nije apsolutno nepoznata,apsolutno jeste nepoznata i uvek će biti i bukvalno jedino i samo to se i može reći o njoj,da je potpuno nepoznata i nesaznatljiva i to je to,a čim pokušaš da joj pridodaš atribute i osobine i da je definišeš na bilo koji način (volja/trajanje/štagod)-time dokazuješ da to uopšte nije nikakva stvar po sebi nego za tebe, za tvoju svest,koja je,pomoću reči,definiše tako kako je definiše,kapiraš
tako da je po meni najracionalnije i najlogičnije samo reći fazon ''pa ta tzv stvar po sebi,ako i postoji,jeste pootpuno nesaznatljiva za nas ljude i to je to'' i zaustaviti se na tome,a svaki naredni pokušaj njenog definisanja ili ičega je epic fail što bi rekla omladina

Kliknite za proširenje...

Čitavo tvoje objašnjenje se zasniva na premisi da ti jesi 'čovjek'.
To je iluzija. To je najveća zabluda koju Biće ikada može da stvori o sebi.
Ono što u tebi potvrđuje da jesi, dakle JA JESAM, a postoji, ne govori o tebi čovjeku, ne upućuje na Svjesnost o postajućem stvorenju, već upućuje upravo na esenciju tog postajućeg stvorenja. Esencija postajućeg stvorenja je njegovo jedino i istinsko Biće. Ono je aposlutno postojanje.

Ono se ne dokazuje. Dokazati nešto znači postaviti u relaciju sa nečim drugim. Relacija sama po sebi postoji jedino u prostornoj projekciji. Ono što jedino istinski možeš učiniti jeste ukazati, dakle ne možeš pokazati, ne možeš dokazati, jedino možeš ukazati na JA. U svakom JA postoji neprikosnovena potvrda postojanja, i nepobitna istina. Da bi do te apsolutne istine, tj. do znanja-o-sebi došao, volju i pažnju moraš transcendirati u ono-što-(JA)-jeste. Tada dokazi neće niti potrebni. Sva znanja-o-sebi ćeš pronaći u svom JA. Pošto je postojanje besprostrono, bezvremeno, bestjelesno, u njemu nema kretanja niti mu je potrebno da bi znalo sebe, svi kvaliteti koji ga čine su prožeti jedni drugima te u istom besprostornom centru se sreću sva do tad individualizovana Ja Jastva. ja i Jastvo su apsolutno jedno. Svako Ja je sadržilac ostatka Jastva. JA JESAM SVE ili SVE JEST. Jedino kao takvo ima Svest o sebi. Svest je njegova potvrda o svojoj aposlutnosti.

A ti se opet uhvatio za riječi. To je posledica slepila. Riječi služe da sebi (apsolutu) u individualizovanoj poziciji volje predstaviš značenja nečega što po sebi postoji bez riječi. Znanja-o-sebi nisu riječi. To su direktni, neposredni odrazi onoga-što-jeste u pažnji apsoluta. Znanja-o-sebi su apsolutni duh. Riječi su transmutirana znanja, klonirani sadržaj duha apsoluta koji je preveden u kognitivne forme kojima naš um može da manipuliše percepciju i da razmjenjuje informacije između centara individualizovane volje. Već um univerzuma nema potrebu za riječima, jer Um univerzuma jeste apsolutni sadržilac svih individualnih centara. Um stoga zna svaku namjeru svakog subjekta putem njegove frekvencije. Um je taj ili ono koji ili što je zaslužan/zaslužno za stvaranje frekvencija-energije. 'Stvar po sebi' i jeste prvo stvorenje uma, stvoreno po znanju-o-sebi. Dakle, 'stvar po sebi' je samo skraćenica za 'stvar stvorena po znanju-o-sebi'. Stvar po sebi ne postoji u apsolutu niti u Svijesti apsoluta. U Svijesti apsoluta postoji znanje-o-sebi kao 'stvari' kome je izvor kvalitet kao potencijal. Znanje-o-sebi u zajednici sa umom determiniše specifičnu frekvenciju te stvari. Um je jedan, univerzalni, dakle nema nikakvu frekvenciju. Njegova frekvencija je nula (0). Kao takav služi svakom znanju-o-sebi (svakom Ja projektovanog Jastva) da kao 'stvar po sebi' emituje svoje karakteristike "JA JESAM" kao informacije u Etar. Iz Etera ih svojim razumom, svojim namjerama (dušom) biramo kao objekte svoje subjektivne realnosti koje ćemo materijalizovati njihovim dešifrovanjem, stvarajući na taj način čulne predstave istih. Te čulne predstave bit' će naša realnost u kojoj će jedini trag o našem istinskom postojanju ostati u onoj svjesnosti o "JA JESAM".
Svjesnost sobom iskljuluje Svijest i obrnuto.

dokaz su ovih 140 i kusur iljada poruka

Sousuke Aizen:

nije napisao da je spoznatljiva ali je rekao da se bar ''ponešto'' o njoj može znati i da se može dati bar neka aproksimacija,kao što je npr ''trajanje'' il šta si još nabrojao.
ali ja tvrdim da čak ni to nema nikakve veze sa ''pravom'' stvari po sebi,nego da je potpuno nesaznatljiva i nikakva aproksimacija i tumačenje i izmeštanje i intuicije tu ne pomažu.

mislim da se previše oslanjaš na šopenhauera,nonstop ga citiraš i pozivaš se na njega,nemoguće da se baš sa svime što je on smatrao slažeš,valjda imaš i neko svoje mišljenje i korekcije

šta je ''unutrašnje spoznanje volje'' i šta tačno podrazumevaš pod identitetom subjekta i objekta? msm da naslućujem i razumem te otprilike ali zvuči prilično apstraktno ovako kako si napisao,verovatno zato što si uglavnom samo citirao šopenhauera,a voleo bih ovaj put ako možeš svojim rečima da mi to malo jasnije objasniš (znači bez onog ''evo,lepo kaže čovek ovde __'' i onda umetneš citat,nego svojim rečima to pokušaš objasniti,ako treba i uz pomoć nekih analogija i slično)

Kliknite za proširenje...

Ne može Ozi da ti objasni,u pitanju su fenomeni svesti koje i Šopi i Bergson,ali i drugi mistici smatraju "transcedentnim",a vrlo su saznatljivi psihologiji i fenomenologiji!
Tako da pitanje iz teme ostaje nedodirnuto bar ne ona implikacija metafizička tog pitanja,a to je ontološko pitanje bitka...
Ontologija je najozbiljnija filozofska disciplina,ali od kako je shvaćeno da su metafizički sadržaji van reči i čak van iskrivljenog ljudskog pojmovnika,smatra se da je filozofija kao samostalna nadnauka jednostavno umrla!
Ne može odgovoriti na pitanja koja i ne zna postaviti i jednostavno je uzaludno pogrešna.
(Imam nekog posla ozbiljnog danas,pa pišite-pomučite se malo majkumu,dok se ne vratim s Fruške...)

JA KOJI JESAM:

Ono se ne dokazuje.

Kliknite za proširenje...

Ono se samodokazuje.

Dokazati nešto znači postaviti u relaciju sa nečim drugim.

Kliknite za proširenje...

Ono se samodokazuje stavljanjem sebe kao subjekta u relaciju sa sobom kao objektom, posredstvom i uz pomoć fizičkih i psihičkih radnji koje subjekt vrši. Sve u smislu: "Mislim, dakle, postojim"

Relacija sama po sebi postoji jedino u prostornoj projekciji.

Kliknite za proširenje...

Fizičke i psihičke radnje koje subjekt vrši koje su od subjekta nedeljive, su zajedno sa subjektom u prostornoj projekciji.

Ono što jedino istinski možeš učiniti jeste ukazati, dakle ne možeš pokazati, ne možeš dokazati, jedino možeš ukazati na JA.

Kliknite za proširenje...

Sobjekt svoje postojanje ne može ni dokazati, ni pokazati nikom drugom, do samo sebi. Jedan subjekt o postojanju drugog subjekta može samo da izvede pouzdan potvrdan logički zaključak.

U svakom JA postoji neprikosnovena potvrda postojanja, i nepobitna istina.

Kliknite za proširenje...

U svakom JA postoji nepobitna potvrda postojanja, a ne i nepobitna istina. Istina o postojanju subjekta zahteva objašnjenje Zakona i mogućnosti po kojoj subjekt postoji, do čega subjekt može da dođe isključivo logičkom analizom i razumevanjem kauzaliteta sedam fizičkih i psihičkih radnji koje subjekt mora večito da ponavlja da bi se održao, tj. postojao.

Da bi do te apsolutne istine, tj. do znanja-o-sebi došao, volju i pažnju moraš transcendirati u ono-što-(JA)-jeste.

Kliknite za proširenje...

Nema ništa od toga. Ni ti, ni hiljade sličnih tebi pre tebe koji su "trnscendirali" tokom proteklih milenija, nisu uspeli da otkriju apsolutnu istinu o svom postojanju. Zato jer apsolutna istina nije stvar transcendiranja u sebe radi neposrednog uvida sebe, već je isključivo stvar zdravorazumske logičke analize, objašnjavanja i razumevanja sebe, svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti i svoje trojednosti, bez čega nikakvog postojanja ne može da bude.

Tada dokazi neće niti potrebni. Sva znanja-o-sebi ćeš pronaći u svom JA. Pošto je postojanje besprostrono, bezvremeno, bestjelesno, u njemu nema kretanja niti mu je potrebno da bi znalo sebe, svi kvaliteti koji ga čine su prožeti jedni drugima te u istom besprostornom centru se sreću sva do tad individualizovana Ja Jastva. ja i Jastvo su apsolutno jedno. Svako Ja je sadržilac ostatka Jastva. JA JESAM SVE ili SVE JEST. Jedino kao takvo ima Svest o sebi. Svest je njegova potvrda o svojoj aposlutnosti.

Kliknite za proširenje...

"Ćiribu-ćiriba". Ovako mali Đokica razmišlja i ubeđuje sebe da mu je sve jasno. Ostaje mu nejasno još samo to da razume, kako je sve to moguće? Da razume kako automobil može da ide a da ga volovi ne vuku?

Sousuke Aizen:

jesi definisao
ovo

Оно што налазиш у себи и зовеш воља, није субјектом спознато као објекат
- NIJE definicija?!?

Kliknite za proširenje...

Није дефиниција. Ако рецимо кажем. "Оно што налазиш у пекари и зовеш хлеб, не купујеш камењем већ парама. Тиме нисам дефинисао шта је хлеб.

Исто тако, ако кажем да оно што налазимо у себи и зовемо "воља", не спознајемо на начин субјекта који спознаје објекат, већ другачије. Тиме нисам дефинисао шта је воља. Указао сам на начин спознавања. На став који човек заузима да би дошао до непосредног искуства које тако зовемо.

ni ne moraš MENI ništa da objasniš,bitno je da TI sam to razumeš,taj navodni ''neposredni uvid'' u bilo šta,ja samo kažem (a ovo je činjenica) da ni tog tvog ''neposrednog uvida'' nema bez svesti/reči i to je to,ništa manje i ništa više.

Kliknite za proširenje...

Није чињеница већ је то твоја тренутна утувљена фиксација. Коју ћеш бранити зарад сујете. Јер :

"Урођена сујета која је изузетно раздражљива када је у питању интелект, не допушта да се оно што смо првобитно рекли покаже као погрешно,а оно што је рекао противник као правилно"

Неко је свестан. То значи да је он субјекат који је свестан неког објекта. Ако нема објекта нема ни свести.

Сада, воља и трајање нису објекти. Самим тим субјект тога не може бити свестан. Зато кажемо да се ту ради о одразу трансендентног. Зато су та искуства нешто што нам даје бар делимичан увид у суштину истог.

nisam se ja ni u šta zabarakadirao nego ti,nisam JA onaj koji ovde gotovo isključivo ponavlja TUDJE citate i mišljenja ko papagaj
i to btw nisu nikakve činjenice nego mišljenja i stavovi (da ne kazem nešto gore) tih filozofa

Kliknite za proširenje...

Ти си очито један од оних ко мисли да у филозфији нема чињеница већ само неких "мишљења".
Епа вараш се.

Ако рецимо цитрам Лока који каже да су осећаји боје, мириса, укуса итд. продукти свести а не својства ствари око нас. То је видиш чињеница. А не некакво његово мишљење.

Ако цитирам Барклаија и Шопехауера да нема објека без субјекта. Видиш, то је још једна чињеница.

Ако ти у томе видиш само имена испод цитата а не никакве изнете чињнице. Онда шта рећи.

http://www.telegraph.co.uk/technolo...tely-living-in-a-matrix-style-simulation-cla/

Čak i da smo deo iluzije, šta bismo imali od tog saznanja?

Taj " cisti pocetak " se nalazi jos kod Dekarta.

U sve mozemo sumnjati, veli Dekart. Ja mogu pretpostaviti da nemam telo, da ne postoji svet, da nema ni neba ni zemlje...

Istovremeno, medjutim, dok se tako misli, dok se tako sumnja, jedino se ne moze posumnjati u samu tu sumnju, misao, jer dok se i misli da je sve pogresno, onaj koji misli nuzno postoji : cogito ergo sum .

Mislim, dakle jesam.

P.S. Kao sto neki ovde to i rekose ( Japanac11, npr. ), ali je ostalo neprimeceno, cini mi se.

Kada pocnes da sumnjas u svoje misli onda vise nisi ti.
Lutanja u odedjenim stanjima svesti dovode u sumnju postojanje.
Medjutim, preskok u sebe stvarnog nije iluzija.

Ako se ne sumnja,o neumni Nereju,tada se veruje!
Veruje se da naša misao znači ujedno i naše postojanje. Dekartes je otkrio toplu vodu!
Jedino što mu krilatica zvuči lačo,a inače i babe su verovale u to što on reko!

- - - - - - - - - -

Borac za prava zivotinja:

http://www.telegraph.co.uk/technolo...tely-living-in-a-matrix-style-simulation-cla/

Čak i da smo deo iluzije, šta bismo imali od tog saznanja?

Kliknite za proširenje...

S vrha jezika si mi...
Oduvek ja to kažem;znali -ne znali,verovali-bili skeptici-panta rei!

Borac za prava zivotinja:

http://www.telegraph.co.uk/technolo...tely-living-in-a-matrix-style-simulation-cla/

Čak i da smo deo iluzije, šta bismo imali od tog saznanja?

Kliknite za proširenje...

Невиђено чудо да су се у том тексту сетили Декарта и Барклија.

"You never know when good ideas may come from thinking outside the box. This Matrix thought-experiment is actually a bit like some ideas of Descartes and Berkeley, hundreds of years ago.

Kliknite za proširenje...

У данашње време наука је уздигнута на пиједестал истине а филозофија претворена у филозофију језика и склоњена на маргину.
У том тексту говоре научници о вековима старим филозофским питањима као да се радо о научној проблематици, као да је научни метод компетентан дати одговоре на та питања.

А најжалосније од свега, као да ти одговори нису већ одавно дати у филозофији. Као да су писани на Месецу, а не овде на Земљи.