gost 401905
Elita
- Poruka
- 19.065
Vec dugo prozivljavamo teski period za Srbiju i mnogi traze odgovore za to. Ovo je moj mali doprinos temi.
Zakljucke izvlacim uglavnom iz Makijavlijevih Princa i Razmatranja, zatim razlicitih pristipu analizi kompleksnih sistema, u manjoj meri ima i primesa razlicitih ekonomskih teorija, Sumpetera pre svih.
- Srbija je izgradjena na maloj populacionoj bazi. Da bi drzava mogla da se siri ona mora da ima moc integracije razlitih etnickih, verskih, obrazovnih i ostalih grupa. Od modernih drzava SAD i Rusija su zanimljivi primeri, iako je njihov pristip integraciji drugaciji. Srbija zbog velikog akcenta na veru i traume iz proslosti, tesko integrise ljude koji nisu pravoslavni i koji pripadaju nacijama susednih drzava, posebno kada zive u etncikim zajednicama. Dok se ovo ne promeni bilo kakvo sirenje granica ili uticaja nije realno.
- Medju samim Srbima, pravoslavne vere, postoji borba za identitet. Koji je dijalekat izvorni? koji su obicaji najbolji? Koji su Srbi izvorniji? Ovo je posledica nedostatka politicke zajednice u proslosti. Jedini lek je nastavak zajednice u kojoj ce se identitet homogenizovati.
- Nedostatak zajdnickog cilja ili vrednosti. U politickom zivotu Srba (jos od Nemanjica) je prihvatljivo koristiti strane drzave susedne ili svetske sile kao saveznike protiv svojih protivnika. Ovo je stvorilo metatalitet revolucije ili pocinjanja iz pocetka. Gde svaka vlast smatra da je jedini nacin upravljanja ponistavanje prethodnika, isticanje njegovih mana i poziv na novi pocetak. Ovo ima razlicite izraze:
Samo da odu Amerikanci ili samo da dodju Rusi.
Sve ih treba pohapsiti i oduzeti im svu imovinu.
Reformisati sudstvo, zdravstvo, policiju .. itd.
Bez razvijanja zajednickog cilja na kome ce zajednicki i iskreno raditi sve stranke (politicke ili nepoliticke) nije moguc kontuirani razvoj.
- Srpske elite, politicka, verska, intelektualna nisu zaiteresovane za razvoj Srbije. Smatraju da vise mogu dobiti zadrzavanjem statusa kvo i cuvanjem postojecih interesa. Ovo ne ostavlja mnogo prostora za razvoj novih grupa koje bi donele svezi dah u Srbiju.
Zakljucke izvlacim uglavnom iz Makijavlijevih Princa i Razmatranja, zatim razlicitih pristipu analizi kompleksnih sistema, u manjoj meri ima i primesa razlicitih ekonomskih teorija, Sumpetera pre svih.
- Srbija je izgradjena na maloj populacionoj bazi. Da bi drzava mogla da se siri ona mora da ima moc integracije razlitih etnickih, verskih, obrazovnih i ostalih grupa. Od modernih drzava SAD i Rusija su zanimljivi primeri, iako je njihov pristip integraciji drugaciji. Srbija zbog velikog akcenta na veru i traume iz proslosti, tesko integrise ljude koji nisu pravoslavni i koji pripadaju nacijama susednih drzava, posebno kada zive u etncikim zajednicama. Dok se ovo ne promeni bilo kakvo sirenje granica ili uticaja nije realno.
- Medju samim Srbima, pravoslavne vere, postoji borba za identitet. Koji je dijalekat izvorni? koji su obicaji najbolji? Koji su Srbi izvorniji? Ovo je posledica nedostatka politicke zajednice u proslosti. Jedini lek je nastavak zajednice u kojoj ce se identitet homogenizovati.
- Nedostatak zajdnickog cilja ili vrednosti. U politickom zivotu Srba (jos od Nemanjica) je prihvatljivo koristiti strane drzave susedne ili svetske sile kao saveznike protiv svojih protivnika. Ovo je stvorilo metatalitet revolucije ili pocinjanja iz pocetka. Gde svaka vlast smatra da je jedini nacin upravljanja ponistavanje prethodnika, isticanje njegovih mana i poziv na novi pocetak. Ovo ima razlicite izraze:
Samo da odu Amerikanci ili samo da dodju Rusi.
Sve ih treba pohapsiti i oduzeti im svu imovinu.
Reformisati sudstvo, zdravstvo, policiju .. itd.
Bez razvijanja zajednickog cilja na kome ce zajednicki i iskreno raditi sve stranke (politicke ili nepoliticke) nije moguc kontuirani razvoj.
- Srpske elite, politicka, verska, intelektualna nisu zaiteresovane za razvoj Srbije. Smatraju da vise mogu dobiti zadrzavanjem statusa kvo i cuvanjem postojecih interesa. Ovo ne ostavlja mnogo prostora za razvoj novih grupa koje bi donele svezi dah u Srbiju.
