Spomenici u Beogradu
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Spomenici u Beogradu

  1. #1
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.687
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    556

    Podrazumevano Spomenici u Beogradu

    Beograđanka popisala svaki prestonički spomenik

    19. April 2016.






    Da li znate koliko spomenika postoji u Beogradu? Od tog broja koliko je posvećeno ženama, našim heroinama, glumicama, naučnicama? Ko nema spomenik u srpskoj prestonici, a svakako ga zaslužuje? Odgovore na sva ova, a i još mnoga druga pitanja možete pronaći na DVD-ju “Žene u beogradskim spomenicima“ koji je Neda Kovačević, književnica i dobar poznavalac prestoničkih zbivanja u prošlosti nedavno prezentovala javnosti. A i ovo je samo deo priče…



    Spomenik Nadeždi Petrović u Pionirskom parku, Foto: Wikipedia/Darko Gajić Sve posetioce Pionirskog parka već decenijama nemo, ali nekako umirujuće pozdravlja Nadežda Petrović. Ko reši da ode do rekonstruisanog Tašmajdana može da obiđe i pozdravi i Desanku Maksimović, ali činjenica je da su ove dame, u mnoštvu muških kamenih ili mermernih u prestonici – usamljene. Na teritoriji celog Beograda od 437 spomenika koje je Neda Kovačević popisala, samo 39 je posvećeno ženama.

    Samih žena je zapravo još manje, jer njih šest imaju po dva spomenika – Isidora Sekulić, Nadežda Petrović, Nevenka Urbanova, Radojka Lakić i Soja Jovanović. Znači, zastupljene su u stvari samo 33 žene! Najviše je spomenika narodnim heroinama – 14, zatim glumicama – 5, književnicama – 4 i lekarkama – 4 – iznosti ovu ne baš slavnu statistiku za Dnevno.rs Neda Kovačević, autorka Dvd-ja “Žene u beogradskim spomenicima“.


    Dame su u srpskoj istoriji čini se uvek teže dobijale svoje mesto među značajnim ličnostima kojima je trebalo odužiti se podizanjem obeležja. Prvi spomenik jednoj ženi u Srbiji podignut je na Kalemegdanu tek 1926. i bio je posvećen kneginji Zorki. Da stvar bude gora, nije dugo opstao – uništen je već 1945. godine.



    Spomenik Desanki Maksimović u Tašmajdanskom parku, Foto: Beoinfo Naša sagovornica ističe da ima mnogo značajnih Srpkinja koje još uvek čekaju da im se oda pošta. Beogradu najviše nedostaju spomenici Mileni Pavlović Barili, Milevi Ajnštajn, Milunki Savić, Sofiji Jovanović, Anici Savić Rebac…


    – Postoji mnogo značajnih žena u srpskoj istoriji, daleko više no što bi se to po spomenicima dalo zaključiti. Na primer, kraljice Marija Karađorđević i Natalija Obrenović već imaju biste, ali su one zaturene negde po depoima muzeja, i trebalo bi ih samo izneti na neko javno mesto – priča Neda Kovačević i dodaje da je njoj lično, u nedostatku ovih “spomenika kojih nema” najdraži onaj podignut Nadeždi Petrović u Pionirskom parku.


    “Ne samo o spomenicima, već POVODOM spomenika”

    Priča o ženama u prestoničkim spomenicima samo je deo mnogo većeg projekta na kome Neda Kovačević radi već pune četiri godine. Naime, ova rođena Beograđanka došla je na ideju da sistematski popiše i fotografiše sve istorijske spomenike Beograda. Danas, iza sebe ima impozantnu cifru od 437 spomenika, a posao još uvek nije gotov!




    Neda Kovačević
    na promociji DVD-ja “Žene u beogradskim spomenicima“, Foto: Dnevno.rs Na ovom projektu radim intenzivno od marta 2012. godine. Prvo je sav taj materijal pretočen u 407 kratkih filmova, koji se sastoje od mojih fotografija, moga teksta i arhivskog materijala, a koje sam potpuno sama snimila i montirala. Zatim sam sve to priredila i u knjigu “Beogradski spomenarnik” – objašnjava Neda.

    Zbog obimnosti materijala, knjiga će biti podeljena u dva dela. Prvi deo – „Ličnosti u beogradskim spomenicima” uskoro će bi trebalo da se nađe u prodaji.

    – Uz osnovne podatke o samom spomeniku – vajar, godina nastanka i postavljanja, knjiga sadrži i tekst o ličnosti na koju se spomenik odnosi, sa biografijom i drugim zanimljivim podacima. Važno je da znamo zašto je uopšte neka ličnost zaslužila spomenik. Zato ja rado za ovu knjigu kažem – ne samo o spomenicima, već – povodom spomenika – kaže ova Beograđanka i dodaje da je uz svaku ličnost dodala i najmanje po jedan njen citat i da je stoga ova knjiga i svojevrsna zbirka mudrih misli naših velikana.




    “Beogradski spomenarnik – Knjiga prva – Ličnosti u beogradskim spomenicima” u prvom izdanju biće samizdat, u ograničenom tiražu. Svako ko je zainteresovan da pomogne ovaj projekat može se, do 25. aprila, javiti na mejl: nedakovacevic@yahoo.com, i za 500 dinara rezervisati svoj primerak. Takođe, na taj način njegovo ime će se naći u knjizi na spisku prenumeranata.

    Cena DVD-ja sa filmovima “Žene u beogradskim spomenicima” je 100 dinara i može se naručiti na istoj adresi.


    A. Bogdanović



    S obzirom da u prestonom gradu ne postoji plan o rasporedu spomenika, ova izuzetno korisna knjiga i veliki rad naše koleginice uložen u istraživanje spomenika Beograda trebalo bi da urodi uspostavom instuitucionalne i temeljne brige o ovom aspektu srpske istorije i urbanizma.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.





  2. #2
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.687
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    556

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    17/06/2017 Izdvojeno, izvoz, Javne ličnosti
    Neda Kovačević: Spomenici kao sekundarne sirovine

    Spomenici su koncentrat istorije. Ogledalo našeg pamćenja i zaborava. Pokazuju naš odnos prema vlastitoj prošlosti, ali i budućnosti – da bismo bili dostojni naših slavnih predaka, i njih imamo za uzor, Neda Kovačević

    Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
    Fotografije: Neda Kovačević (privatna arhiva), Milan Tlačinac

    Prvi javni spomenik u Beogradu podignut 1848. godine u Karađorđevom parku posvećen je srpskom voždu i njegovim ustanicima koji su pali prilikom oslobađanja Beograda od Turaka 1806. godine dok je spomenik knezu Mihailu iz 1882. godine na današnjem Trgu republike, najstariji spomenik ličnosti. Oba obeležja i danas postoje, ali bilo je dosta i onih koji nisu imali tu sreću.
    Najviše spomenika namerno je uklonjeno i uništeno od strane Titovog režima, posle 1945. Poseban je primer uklanjanja i uništavanja spomenika, koje su izveli austronemački okupatori Srbije i Beograda, u Velikom ratu. S druge strane, zapravo, najveći broj nestalih spomenika je – ukradeno. Sakupljači sekundarnih sirovina nemaju pojma niti ih zanima umetnička i istorijska vrednost spomenika, već samo za koliko mogu prodati tu bronzu od koje je spomenik načinjen,podseća Neda Kovačevič, neumorni hroničar Beograda i autor fotomonografije „Beogradski spomenarnik“, na početku našeg obilaska spomenika koji su nekada bili simboli srpske prestonice.

    Neda Kovačević

    -Mi, istraživači starog Beograda, učesnici foruma „Politikinog zabavnika“ – rubrike „Beograd koga više nema“, dugujemo veliku zahvalnost istoričaru Milanu Tlačincu (jedno vreme direktoru JP „Beogradska tvrđava“), za fotografije gipsanog predloška spomeniku kneginji Zorki, Slepog guslara sa spomenika Karađorđu i skulpture „Molitva“, koje je postavio na naš forum, uz tekstove, s obiljem podataka. Meni lično, bile su naročito važne i korisne u mome radu na istraživanju spomenika, kaže Neda Kovačević.
    Spomenik kneginji Zorki na Kalemegdanu

    Prvi spomenik jednoj ženi u Srbiji, delo Stamenka Đurđevića, otkriven je na Kalemegdanu 3. juna 1926. i bio je posvećen kneginji Zorki. Kome je smetao 1945. godine i zašto je uništen?
    NK: Smetao je novom, Titovom režimu, iz ideoloških razloga. Oni su sve preostale spomenike posvećene pripadnicima dinastije Кarađorđević, koje prethodno nisu tokom okupacije uništile ustaše u NDH i bugarski okupatori, sistematski uklonili i uništili, ne samo u Beogradu, već u čitavoj zemlji. U Beogradu i nije bilo monumentalnih spomenika posvećenih Кarađorđevićima, već samo poprsja-bista, ali širom Кraljevine bio je velik broj takvih, među njima i konjanički spomenici.
    Otkrivanju spomenika kneginji Zorki je prisustvovao svako ko je nešto značio u tadašnjoj državi. Nedostajao je samo kneginjin sin, kralj Aleksandar. U njegovo ime, svečanosti su prisustvovali knez Pavle i kneginja Olga.
    Raskošne pripreme privukle su pažnju redakcija iz cele Kraljevine Jugoslavije, naročito pošto je objavljeno da je na svečano otkrivanje spomenika iz unutrašnjosti pristiglo više od 120 opštinskih delegata. Beogradski i zagrebački listovi „Glas“ i „Novosti“ su u isti glas zaključili da se svečanost na Kalemegdanu pretvara u „pravi narodni praznik“. Najviši beogradski i diplomatski krugovi slavlje su, nakon otkrivanja spomenika, nastavili na banketu u bašti restorana „Kleridžis“. Kako je preneo list „Balkan“, bilo je oko 200 zvanica, a gosti su ostali sve do ponoći.
    Šta je bilo sa inicijativom da se ponovo izlije i postavi?
    NK: Spomenik je, dakle, uništen. No, 2013. godine, gdin Milan Tlačinac, istoričar, tada na čelu Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava“, istraživao je, pronašao gipsani predložak prve verzije spomenika, u depou Muzeja istorije Jugoslavije, i fotografisao ga. Tad je s još nekim ljudima pokrenuo i inicijativu da se spomenik ponovo izlije, iz postojećeg kalupa, čak su i novine tad najavljivale to, međutim, potom je došla nova garnitura na vlast, u „BG tvrđavi“ i gradu, i opet „jovo–nanovo“, i sve palo u zaborav…
    Igumanovljeva palata sa stauom „Sima Igumanov sa siročićima”,

    Posle oslobođenja uništena je i bista Sime Andrejevića Igumanova…
    NK: Preciznosti radi: ne bista, već statua (figura). To je u stvari bila – grupa stojećih figura u bronzi, pod nazivom „Sima Igumanov sa siročićima”, delo slovenačkog vajara Lojzeta Dolinara iz 1936. godine. Predstavljala je dobrotvora Simu Andrejevića Igumanova i omladinu koje njegova Zadužbina školuje, dvojicu đaka i jedno siroče. Jedan od dečaka iz kompozicije predstavljao je ujedno i prerano preminulog Siminog sina, Manojla. Skulptura je bila visoka oko 3,5 m. Stajala je tu do 1950. godine, a onda je skinuta i rasparčana.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  3. #3
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.687
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    556

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Igumanovljeva palta zaklonjena srpom i čekićem

    Ideja o obnovi skulpture prvi put se pojavila 1991, kad je zgrada – Igumanovljeva palata, vraćena zadužbini. Tad je na krovu zdanja stajala reklama Beobanke, koja je prihvatila da novčano pomogne restauraciju.
    Kalupi u gipsu po kojima je Dolinar izlio skulpturu, bez kojih ne bi bilo mogućno obnoviti skulpturu nalazili su se u zgradi Bogoslovije u Prizrenu, čiji je osnivač Sima Igumanov. Prvobitni plan je propao, zbog teškoća u koje je zapala banka, a kasnije se dogodila i agresija NATO, s bombardovanjem Кosova i Metohije, kad se Bogoslovija iz Prizrena preseljava u Niš, a s njome i svi delovi skulpture i kalupi iz vajarskog ateljea. Sve je privremeno obustavljeno, ali pre nekoliko godina Zadužbina ponovo pokreće pitanje rekonstrukcije.
    Gde je nastao problem?
    NK: Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda uradio je konzervatorske uslove za izradu skulpture. Njihovi su stručnjaci su još 2004. uradili projekat za rekonstrukciju fasade Igumanovljeve palate, kojim se predviđaju i vajarski radovi, kojima bi se vratila skulptura. Ugovor o restauraciji je sastavljen, ali ne i potpisan, angažovani su i umetnici vajari. Zatim je rekonstruisana samo fasada, ali za obnavljanje spomenika – opet nije bilo novca. 2011. predloženo je Skupštini grada da učestvuje u finansiranju obnove skulpture, uz predlog da zadužbina odvoji polovinu sredstava. Grad je podsetio nadležne da je već uložio novac za obnovu i osveženje spoljnog dela fasade i da za sad u budžetu nema novca i za skulpturu. Procenjeno je da je za restauraciju potrebno 100.000 evra, ali je Zadužbina ipak pripremila ugovor s umanjenom cenom radova na 80.000 evra, pošto su se umetnici se odrekli dela honorara. Ipak, ni do danas ništa nije urađeno – nije skupljen potreban novac.

    Spomenik Karađorđu na Kalemegdanu

    Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu podignut je na mestu gde je nekada bio postavljen spomenik Karađorđu. Šta znamo o njegovoj sudbini?
    NK: Spomenik Кarađorđu bio je svečano podignut 1913, uz prisustvo kralja Petra Prvog, koji ga je i lično otkrio, Prestolonaslednika Aleksandra i drugih visokih zvanica.
    Spomenik je izradio Paško Vučetić, napravljen je u Rimu, a dopremljen u Beograd početkom ratne 1912. godine. Postavljanje na Kalemegdanu je moralo da sačeka kraj Balkanskih ratova.
    Spomenik Karađorđu je bio složena kompozicija. Činile su ga skulpture Slepog guslara, dva vojnika, iz Prvog srpskog ustanka i Balkanskih ratova, žene koja drži dete, boginje Nike i Vožda Srbije na vrhu.
    Danas imamo sačuvane fotografije, i kratki film sa svečanosti otkrivanja. Sačuvana je i, nekim čudom, samo jedna od skulptura s kompozicije – Slepi guslar koja se čuva se u depou Muzeja grada Beograda. Visoka je 2m i sasvim očuvana, jedino joj nedostaje štap. O njoj je zabeleženo da je u Muzej dospela kad je preuzeta od Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda sredinom 70-tih. Nju je takođe pronašao gdin Milan Tlačinac.
    Slepi guslar, deo spomenika Karađorđu

    Austro-nemački okupatori su ga, kako rekoh, uklonili 1916, pod izgovorom da je zbog oštećenosti nesigurno da ostane. Ne rekoše da su tu nesigurnost izazvali upravo oni sami – prethodnim granatiranjem Beogradske tvrđave, pa i samoga spomenika pri tom. U stvari, želeli su da izbrišu svako nacionalno pamćenje Srba, a Кarađorđe je jedan od najvažnijih naših simbola. Nameravali su tu da postave spomenik Franji Josifu, njihovom upravo te 1916. preminulom caru, ali nisu stigli.
    Kada se piše o Jelisaveti Načić svi spominju njen Slavoluk podignut 1913. na Terazijama u čast dočeka pobednika iz Balkanskih ratova, na čijem se jednom delu nalazio natpis „Još ima neoslobođenih Srba“. Gde se on nalazio i koja je njegova sudbina?
    NK: Na slavoluku na Terazijama, podignutom u čast dočeka pobednika iz Balkanskih ratova, nalazio se natpis „Još ima neoslobođenih Srba“. Prema priči njene ćerke Lucije, zbog ove rečenice koja se odnosila na Srbe koji su posle Balkanskih ratova još uvek bili pod jarmom Austrougarske, Jelisavetu su okupatori poslali u logor Nežider u Mađarskoj.
    U čast pobeda u Balkanskim ratovima,od Slavije preko Nemanjine, Karađorđevei Knez Mihailove ulice , sve do Kalemegdana i na samom Kalemegdanu, bilo je podignuto 14 slavoluka. Slavoluci su bili ukrašeni nacionalnim simbolima, krunama, grbovima, zastavama, kraljevskim monogramima i lovorovim vencima.
    Autor jednog slavoluka, na Terazijama, bila je Jelisaveta Načić.
    Na tom slavoluku bili su ispisani i stihovi:
    Zakliktao beli or’o,u bojnome svome žaru
    Dična,hrabra srpska vojska
    Vratila nam slavu staru.
    Blago vama od sad i do vijeka
    Vi imate su čim red Miloša
    I pred druge srpske vitezove.“
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  4. #4
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.687
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    556

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Slavoluci su bili montažni, nisu bili predviđeni da ostanu kao trajni spomenici.
    Priča o tome da je natpis na slavoluku razlog što je Jelisaveta Načić poslata u logor nije proverena. Ali, to i ne menja stvar bitno, jer Jelisaveta je nesporno po dolasku okupatora, kao uzorni srpski rodoljub, odbila svaku saradnju s njima, i, kao takva, u svakom slučaju bi bila poslata u logor.
    Neki su spomenici iz neshvatljivih razloga oskrnavljeni. Da li je to bila sudbina monumenta „Pet vešala“ na Novom groblju, u okviru memorijala „Aleja streljanih rodoljuba“?
    NK: Jeste. Spomenik je prvobitno bio načinjen od originalnih delova terazijskih bandera, na koje su 17. avgusta 1941. nacisti povešali u obližnjem zatvoru Gestapoa prethodno streljanu petoricu rodoljuba. Godine 2003. preprodavci sekundarnih sirovina iskoristili su trenutak kad su vešala bila demontirana, tokom rekonstrukcije Aleje, i, pod okriljem noći, trojica njih odvezla ih zaprežnim kolima. Spomenik su isekli i, nemajući pojma o njegovoj pravoj ceni i kulturno-istorijskoj vrednosti, prodali u staro gvožđe za nekoliko hiljada dinara. Policija je vešala pronašla na otpadu. Bila su uništena do nemogućnosti rekonstrukcije. Ostaci se čuvaju na Centralnom groblju. Novi spomenik izrađen je prema sačuvanim fotografijama i postavljen u maju 2005. godine. Кopije „Pet vešala“ morale su biti izrađene ručno, te su za takav posao bile neophodne stare zanatlije, kovači.
    Ima spomenika koji uništeni, ali jesu zaboravljeni, poput bisea „Pomirenje“. Šta nam možete reći o njoj?
    NK: Delo je čuvenog Đoke Jovanovića. Spomenik je 1904. godine naručio Marko Stojanović, advokat, viceguverner Narodne banke i značajni fotograf amater. U svojoj „Autobiografiji“ vajar Jovanović navodi: „Marko Stojanović zamislio je da to budu dve biste, Đorđe desno, da predstavlja ustaničku 1804-tu, Miloš levo 1830. godinu, kad je obznanjen sultanov hatišerif o autonomiji Srbije. Preko prsa bi im se obavijala zastava pod kojom su se obojica borila. Viđeno je i zamereno što su zagrljeni, iako su biste izvedene bez ruku“. Stojanović je želeo da se spomenik postavi ispred njegove kuće, na uglu Кnez Mihailove i Pariske ulice, sred zelene površine preko puta restorana i hotela „Srpska kruna“. spomenik je postavljen tek 1928. godine, ali je ubrzo potom, oko 1930, prenet u zgradu Patrijaršije SPC, gde se nalazi do danas.

    Spomenik kod crkve ruzice i donji-grad


    Trajno nestali spomenici
    Neda Kovačević je zabeležila, do sada, ukupno 72 nestala spomenika. Najpoznatiji od njih su:
    Miša Anastasijevićbista u beogradskom odelenju Bibliotke grada, Zmaj Jovina 1. Poklon Donjeg Milanovca.
    Njegoš ugao Bulevara Milutina Milankovića 120 i Bulevara umetnosti.
    Kralj Aleksandar Karađorđevićpodignut 12. oktobra 1935. ispred Domom porodica poginulih i umrlih oficira, u Zvečanskoj 3, podiglo ga njihovo udruženje. Vajar je bio Đorđe Oraovac. Uklonjen 1945. iz ideoloških razloga.
    Dr Jovan Stejić - bista u krugu nekadašnje Prve varoške bolnice, delo dr Vladimira T. Jokanovića iz 2009.
    Anastas Jovanović - Кarađorđeva ulica, ispred BAS
    Serdar Janko Vukotić - u istoimenoj ulici u Rakovici, Petlovo brdo.
    Skulptura „Molitva“ - delo Frana Кršinića iz 1922. Postavljena na Кalemegdanu, 1930. godine kraj bedema na Beogradskoj tvrđavi uz šetalište ispod Velikih stepenica. Posle Drugog svetskog rata, premeštena u park „Manjež“, ispred Teatra „Bojan Stupica“. Nakon požara u pozorištu 1997. godine, prebačena u depo Narodnog muzeja, gde je i danas.
    Skulptura „Herakles“ – bila je u Topčiderskom parku. Delo Romana Verhovskoja iz 1931. godine. Trag joj se gubi 50-tih.
    Spomenik nad kosturnicom branilaca Beograda 1914-15. – nalazio se na Beogradskoj tvrđavi, do konačne rekonstrukcije Кosturnice 1935-37.
    Dr Draga Ljočić - bista u krugu nekadašnje Prve varoške bolnice, delo dr Vladimira T. Jokanovića iz 2009. Ukradena je prošle godine (2016). Ja imam fotografije, jer sam je pre toga snimila, a i film o dragi Ljočić povodom toga spomenika – može se pogledati na „Jutjubu“: https://www.youtube.com/watch?v=99kM7ETpwlk&feature=youtu.be
    Isidor Sekulićispred osnovne škole koja nosi njeno ime u ulici Gavrila Principa. Ukraden avgusta 2015. Delo Nikole-Кolje Milunovića iz 1987. Ja sam je, takođe, snimila. U međuvremenu, krajem 2015, postavljeno je u dvorištu novo poprsje Isidore Sekulić, ovaj put od belog kamena. (Eto zašto je između ostalog važan ovaj naš rad, i svaka fotografija, jer svaka može postati istorija i dokumenat).
    18 velikih i 32 mala uklonjena spomenika poginulim crvenoarmejcima tokom oslobađanja Beograda 1944 je uklonjeno iz ideoloških razloga, posle sukoba Tito – Staljin 1948. i zahladnelih odnosa SSSR i FNRJ.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  5. #5
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.786
    Reputaciona moć
    446

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Mislim da bi bilo najkorektnije da ovde sama Neda doda nešto
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  6. #6
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.687
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    556

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Mislim da bi bilo najkorektnije da ovde sama Neda doda nešto
    Zar je nešto od mene bilo nekorektno?
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  7. #7
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.094
    Reputaciona moć
    327

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Zar je nešto od mene bilo nekorektno?
    Свака њој част и на идеји и на реализацији, а и теби што нас информишеш.
    Ја нисам знала да имамо споменик кнегињи Зорки, нити за композицију Игуманова са сирочићима.
    Тужно је да их је толико нестало ( а подижу се да буду трајан спомен) и било би добро кад бисмо "ископали" неку фотографију .

    Можда неке од тих скулптура , несталих из јавности, красе нечије домове и дан-данас.
    Или их треба тражити по отпадима сировина ..ето биста Мише Анастасијевића је тежине 50 кг бронзе, постављена 1995., украдена 2010.године
    http://www.politika.rs/scc/clanak/129829/Ukradena-bista-kapetana-Mise-Anastasijevica
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 05.01.2018. u 14:57
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  8. #8
    haeul nije na forumu
    Ех, драги мојим, мислим да је то-то
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.071
    Reputaciona moć
    163

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Страшно је колико је споменика уклоњено или уништено у ратном и послератном периоду.
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.

  9. #9
    Elita Gruban (avatar)
    Učlanjen
    05.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.350
    Reputaciona moć
    366

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Treba uklonite takozvane spomenike vezane za ličnosti i događaje iz takozvane narodnooslobodilačke borbe 1941-1945.Nema toga nešto mnogo ali ima.Na nekim zgradima još se nalaze mermerne table na kojima je napisano obaveštenje da je u toj zgradi ili kući održan nekakav skup "kpj" ili "skoj i sl. sranja.Besmileno je obrazloženje da je to "naša istorija" Kad bi takvo obrazoloženje bilo prihvaćeno .sledom logike i postavljanje tabli u čast veličanja nacista bilo bi legitimno jer je i nacistička okupacija deo naše istorije.
    Nek se ova pesma ori
    Dok pacov u jami gori

  10. #10
    Aktivan član sedgwick (avatar)
    Učlanjen
    13.12.2017.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Drum adresa,a krov mi nebesa
    Poruke
    1.072
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Koliko sam procitao Majoru Milanu Tepicu je podignut spomenik u Beogradu skoro,cini mi se na Obilicevom Vencu....Treba zasluziti spomenik,a on ga je svakako zasluzio
    Krajisnici za Krajinu herojski se bore,Kad poginu oni znaju Car Lazar ih ceka gore!
    Raport daje Tepic Milan i nista ne krije,Car Lazare Krajisnik te okaljao nije!

  11. #11
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.786
    Reputaciona moć
    446

    Podrazumevano Re: Spomenici u Beogradu

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Zar je nešto od mene bilo nekorektno?
    Čemu takva minus-plus interpretacija.

    Da je bilo nečeg nekorektnog, to bih i napisao.

    Nego pošto nam je Neda jedan od najstarijih (po stažu na forumu) i najaktivnijih članova foruma, samo izražavam mišljenje da bi bilo vrlo poželjno da se javi i verujem da bi štošta mogla dodati.
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

Slične teme

  1. Poziv studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu
    Autor Lee_Montus u forumu Fakulteti
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 07.11.2009., 02:03
  2. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 04.03.2009., 10:50
  3. Bugge Wesseltoft u Beogradu
    Autor Petar Pan u forumu Muzika
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 03.03.2005., 00:47
  4. Neverovatna Otkrica - Predavanja u Beogradu
    Autor Walter Veith u forumu Internet
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 30.07.2003., 03:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •