Biblija je falsifikovana

Jeronim je crkveni falsifikator Biblije...





Ako je čovek 2000 godina programiran da nešto misli i radi, teško može da poveruje u nešto drugo i drugačije... Ja sam za varijantu da sam razmišljam svojom glavom i da slušam svoje srce, jer je u njemu i bog i sve ostalo...

Učili su nas odvojenosti od boga (i da ga tražimo izvan sebe), tako da u paketu sa tim ide i kazna od boga, po tome bog nas kažnjava, prosuđuje, ali i osuđuje. Većina religija kaže da smo mi krivi, da treba imati strah od boga i da će nas bog kazniti. Znam da postoje univerzalni božanski/kosmički principi i zakoni po kojima se treba vladati; ako ne, onda ćemo snositi posledice i za to smo sami krivi. Recimo Zakon uzroka i posledice, ali i zakon karma, koji nam samo daje ono što smo zaslužili. Za varijantu sam, da sam razmišljam o svemu, pa i o tome, makar me pojedini ljudi nazivali budalom. Znam i to, koliko je sve ovo jako teško, ali...

Bibliju, ali i sve ostale takozvane “svete spise” iz svih religija treba čitati jezikom svesti, a ne jezikom intelekta, pameti-iskrivljenog uma...

Samo neznanje može da poriče činjenicu da je tekst Novog zaveta, u tom periodu svog razvoja, patio pod snažnim promenama, i da je delimično podlegao čistom divljaštvu.

Originalni tekst sve više nestaje; primećuju se sve brojnije protivrečnosti između rukopisa različitih predanja i pokušaja njihovog izjednačenja: rezultat je haos.

Do XVIII veka tvrdilo se da se poseduje jevanđelje po Marku, kako u Veneciji, tako i u Pragu; i oba originala na latinskom, koji nikada ni jedan jedini jevanđelista nije koristio. U stvarnosti ne postoji nikakav original. Nije sačuvana ni jedna knjiga Novog Zaveta, niti bilo koja druga biblijska knjiga u svom izvornom tekstu. Ne postoje čak ni prvi prepisi. Postoje samo prepisi od prepisanih prepisa. Današnji tekst Novog zaveta je mešavina, to znači da je sastavljen od delova različitih predanja. Tekst “Knjiga nad knjigama”, koji je danas raširen po svetu, na 1100 jezika i dijalekata, neizlečivo je korumpiran.

Da li ste znali?

- Jeronim je dobio godine 383. od pape Damazusa i zadatak da odradi jedinstveni biblijski tekst na latinskom jeziku.

- Jeronim je promenio jevanđelja na otprilike 3500 mesta.

- Jeronim je takođe napisao da ne postoje dva teksta koji su u više poglavlja jednoobrazni i da ima toliko oblika tekstova koliko ima i prepisa. On takođe upućuje na to da je, tamo gde se jedan tekst razlikuje od drugog, “teško naći istinu”.

- Da je Novi Zavet, između II i XIII veka, napisan u 800 jevanđelskih rukopisa. Broj odstupanja i različitosti, u otprilike 1500, manje ili više, potpuno očuvanih tekstova, je ogroman.

- Ne postoji nijedan rukopis koji se podudara sa drugim. Teolozi broje 50.000 do 100.000 varijanti.

- Postoji 4860 grčkih rukopisa Novog zaveta od kojih ne postoje dva sa istim tekstom.

- Uprkos tome, katolička crkva ostaje uporno na svom stanovištu da su i Stari i Novi zavet “istinska reč Božija”. I za protestantsku crkvu je to “jedini sudija, pravilo i propis”.

Ko je Jeronim?

Rođen oko 347. u Stridonu, u Dalmaciji, umro 30. septembra 419/420. u Vitlejemu. Jeronim (Sophronius Eusebius Hieronymus) je rođen u Stridonu, kao sin hrišćanskih roditelja, koji ga nisu krstili, na granici rimske provincije Dalmacije i Panonije. Studirao je u Milanu i Rimu, i nastavio studije u Trijeru. Čuven i popularan vegeterijanac, i prijatelj životinja, Jeronim je zbog jednog lava kome je u pustinji Calkis, u Siriji, izvadio trn iz šape, lav je Jeronimu bio veoma zahvalan prijatelj. Godine 379. u Antiohiji Jeronim je uveden u svešteničku službu. Zajedno sa grčkim crkvenim učiteljem Grgurom Nicijanca (Nazianz) Mlađim, proveo je tri godine u Konstantinopolju (Carigradu) i tamo je upoznao Origena. Godine 382. vratio se u Rim i postao sekretar rimskog biskupa Damazusa I. Damazus je Jeronimu dao zadatak, pošto je govorio sedam jezika, da ponovo prevede Bibliju na latinski. “Vulgata” za katoličku crkvu važi do dana današnjeg kao bezgrešna i važeća, i ona je njegovo delo. Posle smrti svog dobročinitelja Damazusa pobegao je 385. za Vitlejem, zbog toga što se njegova kritika klera i zalaganje za vegeterijanstvo očito nije dopalo nekoj gospodi. Trideset i pet godina delovao je povučeno, ali je kao pisac bio vrlo aktivan.

Jeronim je bio prvi falsifikator Biblije...

Crkvene institucije žele da ubede vernike da je Biblija apsolutna reč božja. To nije tačno. Rukopisi su od samog početka bili falsifikovani. Namerno ili nesvesno. Iz neznanja ili nemarnosti. Kada je Jeronim oko 370. godine dobio zadatak od pape Damazusa, da sve prisutne tekstove jevanđelja ponovo prevede na latinski, i od toga uredi veliko pismo (Bibliju), bio je očajan zato što nije bilo teksta koji su se u više poglavlja podudarali. Sve je bilo različito.

Jeronim je pisao papi: “Čak i moje izdajice moraju priznati da se u različitosti ne može naći istina. Ako se možemo osloniti na latinske tekstove onda neka kažu na koje? Ima gotovo onoliko oblika tekstova, koliko ima prepisa”

Jeronim je promenio spise na 3500 mesta. Kao što je slutio i predvideo, Jeronim piše papi: “Da se bar samo jedan nađe, koji neće, čim uzme ovu knjigu (Bibliju) u ruke, uzviknuti da sam falsifikator i religijski grešnik, jer sam se drznuo da u starim knjigama nešto dodam, promenim ili poboljšam?”

Mora se priznati da Jeronim nije imao jednostavan zadatak. Najpre je želeo da se posluži originalnim grčkim tekstovima i da po njima ispravi sve greške nastale od “nepouzdanih prevodilaca”; takođe “pogoršana poboljšanja suludih, ali nekompetentnih kritičara teksta”, kako ih Jeronim u ovom svom pismu papi naziva, te je na taj način lako mogao da odstrani i “dodatke ili promene nepažljivih prepisivača” i ukloni ih kao da ih nije ni bilo. Međutim, Jeronim se na to nije usuđivao, jer su se Rimljani već kroz čitanje navikli na jedan određeni tekst. Zato je, piše on, “zauzdavao svoje pero”. On je spise promenio samo na 3500 mesta. Uostalom, nije se mnogo moglo osloniti ni na hebrejske i grčke pratekstove - previše je u njima bilo promenjeno otprilike 300 godina od njihovog nastanka. Uzimajući u obzir ovu činjenicu, kao i sledeće činjenice, ne samo da je drsko da se vernicima cela Biblija predstavlja kao “Istinska Božija Reč” (katolički katihizam), već je to jednostavno zavođenje vernika. Dok je za Jeronima “teško naći istinu” u spisima koji se razlikuju jedan od drugog, to katolička i evangelistička institucija vide sasvim drugačije.

Tamo gde Jeronim “ne može da nađe istinu” važi za Vatikan (tada Papsku Državu, Vatikan je priznat tek 1929. godine takozvanim Lateranskim ugovorom) kao “objava bez greške”.

Nastaviće se...

Izvodi iz dogmatske odluke učenja Prvog Vatikanskog koncila 1869/70. o Bibliji...

“Ta natprirodna objava, po objavljenom verovanju crkve na svetom koncilu u Trijentu, sada je sadržana u pisanim knjigama i nepisanim predanjima koje su apostoli lično primili iz Hristovih usta, ili je od apostola lično po diktatu Svetoga Duha, takoreći iz ruku, predavana dalje i tako došla do nas... Te knjige Starog i Novog zaveta su potpune, sa svim svojim delovima, koji su u dekretu ovog koncila nabrojani, i koje su sadržane u starom latinskom izdanju Vulgate (Jeronimov prevod), da se kao svete i kanonske prihvate. Crkva ih svetim i kanonskim smatra ne zbog toga, jer su sabrane ljudskim trudom, ljudskim autoritetom i proglašene dobrim; tačnije rečeno ne zbog toga što sadrže objavu bez greške, već zato što su pisane po predanju Svetoga Duha, i što je Bog inicijator, te su kao takve predate crkvi lično.”

Stalno nova dorađivanja, stalno nove greške...

Jos 1590. godine Vatikan (tada Papska Država) je štampao Vulgatu (latinski Jeronimov prevod) za vreme pape Sikstusa V kao “Sikstusovo izdanje” i objavio je bezgrešnom. U stvari bila je puna grešaka. Godine 1592. od pape Klemensa VIII zamenjena je bezgrešnim “Klemensovim izdanjem”, ali i ona je sadržavala mnogo grešaka. Tek prerađeno izdanje iz 1598. godine ostalo je duže vreme važeće, iako je i ono bilo sa greškama.

Jeronim je prećutao važne istine. On je u ono vreme imao sve postojeće zapise o učenjima Hrista na raspolaganju. On je i te kako znao da Isus nije jeo meso, i da je poučavao da se životinje vole, a ne da se ubijaju. U jednom pismu Juvenijanu Jeronim je dao značajnu izjavu na tu temu. Iz tog teksta se vidi da je Isus naložio da se meso ne jede, što se u mnogim antičkim zapisima, izvan Biblije, jasno vidi. I pored toga, Jeronim je taj značajni aspekt Isusovog učenja, pri sastavljanju Biblije, utajio, odnosno preuzeo već falsifikovane prepise. Svakodnevno milioni životinja moraju da plaćaju taj falsifikat Isusovog učenja, svojim životom. Nebrojene milijarde životinja su od tada prepuštene svojoj muci u tamnim štalama i ubijane za ljudsku ishranu. Posebno su “hrišćanski narodi” mutirali u mesoždere. Posledice te utaje za prirodu, životinje i čoveka su nezamislive...

Jeronimovo pismo Juvenijanu: “Uživanje u mesu je do potopa bilo nepoznato, ali posle potopa strpali su nam u usta tkivo i smrdljive sokove životinjskog mesa. Isus Hrist, koji se pojavio, kada je došlo vreme, povezao je kraj sa pocčetkom, tako da nam sada više nije dozvoljeno da jedemo meso.” A na drugom mestu, u istom pismu stoji: “Ja vam kazem, ako hoćete da budete savršeni, onda je od značaja... da se meso ne jede.”

Glavna razmirica oko svega ovoga bila je ljubav Nazarećanina prema životinjama...

Vegetarijanstvo prahrišćana je očito bilo veliki problem ondašnjih moćnika. Ono ni u kom slučaju nije smelo ući u Bibliju. Autor Karsten Strelov (Carsten Strehlow) piće: “Crkveni otac Jeronim je zbog svoje jasne izjave za vegeterijanstvo, i apstinenciju od alkohola, bio čak i proteran iz Rima. On bi morao da strahuje za svoj život, da je istinito uneo Isusovu ljubav prema životinjama u svoju, na latinski jezik novoprevedenu Bibliju. Govori se da je još za vreme cara Konstantina I, hrišćanskim vegeterijancima i pacifistima sipano tečno olovo u grlo. Vodile su se velike partijske borbe, jer veliki broj crkvenih predstavnika masivno je zastupalo vegeterijanstvo/veganstvo i apstinenciju od alkohola. Ali rimske vlasti i rimska crkva, koja se formira uz njihovu pomoć, pobedili su. Otada, poput gavrana, crna moć se dočepala Isusovog učenja. Novi katolici su bili prisiljeni - pre nego što su na silu bili naterani u tek nastajućcu rimokatoličku crkvu - da izreknu prokletstvo protiv Isusovih sledbenika, odnosno protiv njegovog učenja i time konačno protiv Isusa Hrista. Proklinjem tvrdoglave Nazarećane, koji poriču da je zakon žrtve klanja dao Mojsije, koji ne jedu živa stvorenja i koji nikada ne prinose žrtvu.”

Popovi vegeterijanci su bili otpušteni. Godine 314. na crkvenom saboru u Ankari doneta je sledeća odredba: “Zaključeno je da oni koji su bili popovi i đakoni, a nisu jeli meso, treba meso da jedu i tako ako žele da pobede sami sebe (svoje odvraćanje od jedenja mesa); ako međutim pokažu odvratnost, te čak neće da jedu ni povrće koje je bilo pomešano sa mesom, i tako ne poštuju pravila, da se odstrane iz sluzbe.” Odricanje isusovaca od mesa crkvi je oduvek bio trn u oku. Papa Jovan III (561-574.) čak je prokleo vegeterijance i vegane. On je tu anatemu (prokletstvo) objavio na Prvom Saboru u Bragi (Portugal): “Ako neko smatra nečistim jelo od mesa, koje je bog dao ljudima za uživanje, i ako ga (mesa) se odriče, neka bude obeležen prokletstvom.”

Da li je Jeronim preveo staro pra-jevanđelje?

Iz Jerinomovih pisama jasno se vidi da je dobio u ruke pravo, izvorno jevanđelje, autentične zapise koji su sadrzžavali Isusovo učenje za apostole. Knjiga je od autora pisana na aramejskom jeziku, ali sa hebrejskim slovima, šifrirana. Jeronim je pisao o tome biskupima Kromatosu i Heliodorusu: “Teško delo mi je određeno (prevod hebrejskog jevanđelja), koje mi je od strane vaše visosti nareeno, a koje sveti Matija lično, apostol i evangelista, nije želeo da bude otvoreno napisano. Da ono nije bilo tajno, bilo bi dodato jevanđelju, da je od njega ono što je štampano; ali on je tu knjigu napisao, hebrejskim slovima je šifrirao i izdao tako da je knjiga pisana hebrejskim pismom i njegovom rukom trebalo da bude u posedu najreligioznijih ljudi, koji su je vremenom dobijali od onih koje su sledili. Ali tu knjigu nisu nikada nikome dali da je prepiše.”

Jeronim je preveo to tajno jevanđelje dva puta, jer je ono “bilo gotovo nerazumljivo” za njega. On piše: “I ispostavilo se da ta knjiga nije nudila materijal za izgradnju, već za razaranje, i bila je (knjiga) na jednom sinodu odobrena, a uši crkve su se strašno protivile da to čuju.” Pod “razaranje” moglo bi da se razume razaranje čvrstih struktura, dogmi, tradiciji... U svakom slučaju, primetio je jedan komentatar n ovom mestu, Jeronim je hladnokrvno nazivao svaki komentar o ovim spisima jeretičkim, izuzimajući svoje sopstveno pisanje. Šta više, Jeronim je znao da je to jevanđelje bilo jedino izvorno, pa je i pored toga bio još žustriji u proganjanju jeretika. Zašto? Zato što bi njegovo prihvatanje moglo da se protumači kao “izreci smrtnu presudu konstituisanoj crkvi”. Bilo je poznato da je kroz četiri veka hebrejsko jevanđelje bilo jedino prihvaćeno, jevanđelje od jevrejskih hrišćana, nazarena i ebionićana. Ebionićani, oni pravi, izvorni hrišćani, odbacili su ostale apostolske zapise i koristili samo ovo jevanđelje. Oni su verovali “da Isus potiče od semena čoveka”, dok je Jeronim navodno verovao u devičansko začeće. Euzebio, pisac, koji je crkvene tekstove zapisao za potomstvo, stavio je to hebrejsko jevanđelje na isti nivo sa Jovanovom objavom. Ali Jeronim ga je odbacio kao jeretičko. Zanimljivo je s tim u vezi takođe da je biblijski naučnik Origens (185-254), po jednoj Jeronimovoj primedbi, lićno “često koristio” to jevanđelje.

Origenes je verovao u preegzistenciju duše. Moglo bi se pretpostaviti da u toj knjizi, koju je tako “često” koristio, nije našao nikakvu suprotnost tome, ili je ona čak bila izvor njegovog znanja. Bilo kako bilo, Jeronim je odbacio hebrejsko jevanđelje i stoga se do danas ništa više ne može naćci o tome. Izuzev, sasvim malih delića. Možda leži u Vatikanskoj biblioteci, zaključana i samim tim skrivena od javnosti? Origenes je nazivao to jevanđelje “Jevanđelje dvanaestorice”. Jeronim ga je takođe jednom nazvao i “Jevanđelje po apostolima”. Moderni naučnici i istraživači Biblije smatraju hebrejsko i ebionićansko jevanđelje identičnim, kao “tajnu knjigu”, koju je Jeronim preveo i iz koje su samo delići poznati, a koji pokazuju da je Isus bio protiv konzumiranja mesa...

Isus: “Došao sam da ukinem žrtvovanje, i ako ne prestanete žrtvovati, neće srdžba otići od vas.”

Učenici: “Gde želiš da ti pripremimo jelo za praznik pashe?”

Isus: “Želim li možda na tom prazniku da jedem meso sa vama?”

Ova i druge značajne istine, nisu dakle smele u Bibliju. Čuti takve istine, uši crkve su se po izjavi Jeronima “strašno opirale”. Biblija očito nije “samo” falsifikovana. Pojačava se sumnja da su značajne istine za ljudstvo trebalo da budu prećutane.

Nastaviće se...

Objašnjenja ebionićanskog jevanđelja...

O jevanđelju Ebionićana, koje je Jeronim preveo, a onda odbacio, a koja je u svojim pismima često pominjao, i koje je Origenes, po Jeronimu, “često koristio”, piše Karsten Strelov u svom spisu “Vegeterijanstvo/veganstvo kao sastavni deo hrišćanstva”, na stranici broj 43 sledeće: “Ebionićani su imali navodno sopstvene zapise. U to spadaju između ostalog i ebionićansko i nazarećansko jevanđelje, kao i delimično “lažna Klementina”. Jevanđelje Nazarećanina bilo je svakako izvorno jevanđelje Mateje na aramejskom jeziku. Ebionićansko Jevanđelje treba da je grčki prevod aramejskog nazarećanskog jevanđelja. Oba jevanđelja su predata samo u prerađenim pojedinim delovima ponekih crkvenih pisaca, ebionićansko jevanđelje samo kod Epifaniusa (367-404), a nazarećansko jevanđelje kod nekih drugih, uglavnom kod Jeronima (348-420). Ebionićanstvo se širilo u periodu između II i III veka izvan rimskih centara moći.“ Kao što smo upravo pokazali, Ebionićani su potomci Nazarećanina, pa time i jerusalimske prazajednice. Vegeterijanski ili možda veganski način života unesen je i u njihove zapise. U Ebionićanskom jevanđelju, koje je preneseno od Epifaniusa, Jovan Krstitelj se ne hrani skakavcima, već divljim medom, koji ima ukus Mane, kao kolac u ulju, (Contra Herezes 30:13:4) i Isus ovde odbija klanje i jedenje pasha ručka (Contra Herezes 30:22:4). I Plinius potvrđuje ebionićansko vegeterijanstvo/veganstvo u svom pismu rimskom caru Trajanu. Epifanius (Contra Herezes 30:18:9) izveštava da bi Ebionićani na pitanje zašto striktno odbijaju jela sa mesom i kult žrtve odgovarali: “Isus nam je to objavio.” Strelov piše da su Ebionićani slavili večeru kao sećanje na zajedničku večeru sa Isusom - i to vegeterijansku.

Zašto je Jeronim protivrečan u Bibliji?

Biblija je puna protivrečnosti. Čovek se pita zašto ih je Jeronim ostavio u Bibliji. Konačno, imao je pri ruci sve prisutne izvore i bio je opunomoćen od strane pape. Možda je hteo da budućim generacijama pokaže da su u biblijske zapise unesena protivrečja. Možda su mu te mnoge protivrečnosti upravo dobro došle, da ne bi morao da menja one tekstove koji su za papu i crkvu bili neprijatni. Budan čovek može tako lakše da meri crkvene manipulacije, sa Isusovim učenjem. Ne smemo zaboraviti da je Jeronim bio pristalica određene etike. On je takođe bio prijatelj životinja kako to pokazuje priča o jednom lavu. Kada je kod Vitlejema, sa nekoliko popova bio na otvorenom polju, pojavio se iznenada lav koji je hramao. Užasnuta njegova sabraca razbežaše se. Jeronim i lav imali su poverenje jedan u drugoga. Jeronim izvadi trn iz šape životinje i tako ukloni uzrok njenog hramanja. Lav je svom spasiocu bio veoma zahvalan i od tada ga je verno pratio. Jeronim je, kao što je već bilo rečeno, bio vegeterijanac, što je sigurno bilo u očitoj suprotnosti sa uobičajenom rimskom tradicijom, a i crkvenim vođama. Uprkos svemu, možemo da zahvalimo “krivotvorcu Biblije”, Jeronimu, da su Deset Zapovesti i Osnovna Isusova učenja (recimo Beseda na Gori) ostali u Bibliji. Iako je Biblija izbor iz bezbrojnih antičkih zapisa, u koju su na dosta mesta mnogi prevodioci i pisci interpretirali sadržaje svoje svesti, to su ipak, za pozitivan opstanak života na zemlji, ostali sačuvani potrebni pasusi. Ko je razuman i srcem osećajan, taj će još prisutne istine prepoznati preko protivrečnosti, i eventualno otkriti crkvene manipulacije, pa iz toga izvući lične zaključke i konsekvence...

Da li je Petar falsifikovao Isusovo učenje?

U drugoj poslanici Petrovoj uočava se pravi napad na one koji veruju u nešto drugo: “A oni, kao nerazumna životinja, koja je od prirode na to stvorena da se hvata i kolje, hule na ono što ne razumiju, i u nestanku svom propašće.” (2. Pet. 2:12)

Petar je u ovoj rečenici izokrenuo Isusovo osnovno učenje (ljubav prema bližnjem, a i prema neprijatelju, toleranciju) u potpuno suprotno. Kasnije je rimska crkva, kao i Luter (kod inkvizicije) rado pominjao tačan stav prema drugim vernicima.

Pavle je falsifikovao Isusovo učenje u sledećim tačkama:

- sama vera je dovoljna;

- omalovazavanje zene;

- smrtna kazna;

- ratna sluzba;

- jedenje mesa.

Pavle nije poznavao Isusa. On ga nikada nije sreo. Poznavao je njegovo učenje samo po prepričavanju. Pa ipak, proširivao je njegovo učenje tako revnosno, kako ga je pre toga odbacivao i njegove propovednike proganjao. Nekoliko primera falsifikata koji potiču od Pavla ili su njemu pripisani:

1. Vera umesto dela...

Pavle je učio: “Tako mi smatramo da će čovek biti pravedan bez činjenja dela zakona, jedino verom.” (Rimlj. 3, 23-28) To je za narod bila prijatna poruka. Sa neprijatnim Isusom iz Nazareta, koji je učio da se pridržavaju Zapovesti Besede na Gori rečima - “To čini i bićes živ” - nema visše ništa zajedničko. (Lk. 10:27 / Mat. 7, 21:24)

2. Omalovažavanje žena...

Kao što je u njegovoj rimskoj okolini bilo uobičajeno, Pavle omalovažava ženu, iako je ona kod Isusa bila poštovana i ravnopravna sa muškarcem. (1. Kor. 11:9 ; 14:34)

3. Smrtna kazna...

Pavle potpuno prilagođava hrišćanstvo rimskoj imperiji, tako što izjavljuje da hrišćanin mora da bude poslušan vlastima ovoga sveta, jer je ona od boga postavljena, naređena i “sluga je Božija”, koja mačem izvršava pravednu “presudu” (Poslanica Rimljanima 13) - učenje sa strašnim delovanjem u sledećih gotovo 2000 godina. Isus iz Nazareta i apostoli nisu to učili. Oni su govorili: “Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božije Bogu.” Ili: “Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.” (Mat. 22:21 / Del. 5:29)

4. Ratna služba/robovanje...

Zbog prilagođavanja rimskom sistemu, Pavle, više ili manje, dozvoljava ropstvo (Poslanica Filemonu) i kao posledicu svog državnog učenja i ratnu službu (Poslanica Rimljanima 13) - crkva ga je tako razumela.

5. Jedenje mesa...

Pavle je učio: “Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujte savesti radi.” (1. Kor. 10:25) Kada su se prvi hrišćani sastali, da bi u zajedništvu jeli i pili, za to nisu morale da umru životinje, jer je Isus iz Nazareta uputio svoje sledbenike u osećaje životinja i rekao im je da ne kolju životinje.

Nastaviće se...

Moze li ukratko, recenica dve, ne znam kome je do citanja cele knjige.

Da li je jevanđelje po Luki diktirao Pavle?

Jevanđelje po Luki je jedino jevanđelje koje opisuje Mariju kao devicu, i konačno, moralo je da istrpi kao osnova za katoličku dogmu o Marijinom devicanstvu. Po “Kanonu Muratori”, iz 1740. godine, koji se oslanja na jedan dokument iz 200. godine, i time poseže za jednim od najstarijih dokumenata. Pavle je “prizvao” jednog poznavaoca prava (po jednom drugom prevodu “poznavaoca pisma”). Radi se o jednom lekaru po imenu Luka. Ovaj je napisao Jevanđelje “u sopstveno ime, ali po (svom) mišljenju. Međutim, ni on nije, u to vreme, video Gospoda u ljudskom telu...” Da je u Kanonu Muratori jedno poglavlje greškom dva puta prevedeno, i prepisano, samo na primer za to, kako su se delimično “varvarski” prevodili rukopisi i sa koliko grešaka su bili prepisani. Iz novih objava novijeg vremena potiče informacija da je Pavle kasno uvideo svoje greške i u svojim poslednjim godinama života postao veran pristalica i alatka Hristova. U bolovima je morao da prizna da veći deo od onoga što je napisao ne može više biti povučeno. Za vreme dok je Pavle u Rimu bio proganjan, i konačno ubijen od strane vlasti, čiji je sluga hteo da bude, sazreva pogrešno seme, koje je on posejao na mnogim mestima rimske imperije u crkvenu instituciju. Otprilike 300 godina kasnije, institucija, koja je u međuvremenu izrasla u državnu crkvu, pronalazi i uklanja sve spise Pavlovih protivnika. Pavlove poslanice, međutim, koje čovek iz Tarsa nije više mogao da koriguje, unesena su u Bibliju i bez izuzetka najavljena kao “Reč Božija”. Pri tome se ne može isključiti to da da se slavljenom “apostolu” ponešto pripisalo, a njegove korekcije svesno ignorisale. Tako su mnogi religijski naučnici danas ubeđeni u to da neke Pavlove poslanice uopšte nisu njegova dela, već potiču od njegovih učenika. Međutim, kratko pred smrt, kako se navodi u novijim objavama, Hrist ga je tešio: doći će vreme u kome će njegove greske biti ispravljene.

Iskrivljena “Reč Božija” pripisuje se Mojsiju, naročito falsifikat zapovesti jela. Na početku, bog je dao ljudima vegan-vegetarijansku zapovest jela...

1. Pre...

“I jos reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu. A svemu zverinju zemaljskom, svim pticama nebeskim, svemu što se miče na zemlji, i u čemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako. Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše, veoma. I bi veče, i bi jutro, dan šesti.” (1. Mojs. 1, 29-31)

2. Posle...

Posle potopa, navodno, bog je drugačije govorio ljudima: “I sve zveri zemaljske, i sve ptice nebeske, i sve što ide po zemlji, i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke. Što god se miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv.” (1. Mojs. 9,2-4) Kao u svim religijama, tako su popovi i književnici onoga vremena taj rukopis po svom ukusu falsifikovali, promenili i nadogradili. Objašnjenje na pitanje zašto su u Starom zavetu mnoge tako strašne žrtvene zapovesti, mogao bi da se dâ sledeći citat iz antičkog vremena: “Krvave žrtve, međutim, verujem da su bile izmišljene od strane onih ljudi koji su tražili izgovor da bi jeli meso...“ (Klemens od Aleksandrije, Paidagogos II)

Krivotvorenje žrtvovanja životinja ili uputstvo za ubijanje životinja...

Nikom drugom već samom bogu pripisana su strašna uputstva da pri svim praznicima mora da se kolju i spaljuju životinje, često sa ciničnim dodatkom “...za ugodni miris Gospodu”. Tako za Novu godinu, za dan pomirenja, za Pashu praznik (slavljenje odlaska iz Egipta), nedeljni praznik, za praznik berbe, ili za praznik prvog darovanja. (4. Mojs. 28 i 29) Već kod odlaska iz egipatskog zatočeništva navodno bog je naredio “da se za svaku kuću” zakolje jedno jagnje, i da mora da se ponavlja svake godine. (2. Mojs. 12:3-6) Međutim, i u svakodnevici onaj bog želi da na taj način svaki dan bude “umiren”, recimo tako što mu se mora prineti “salo, što pokriva creva”, oba bubrega i salo koje ih pokriva, kao i salo sa slabina i sa džigerice... to je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu. (3. Mojs. 3:1-17)

Svakodnevno su ubijana najmanje dva jagnjeta. (4. Mojs. 28:3-4)

Pred ulaskom u hram uzdiže se pred oltarom dim zapaljenih leševa, a zajednica peva uz to “aleluja”. (Psalm 135:1-3) I bog koji stanuje u tom hramu kaže o tom mestu: “Ovo je počivalište moje uvek, ovde ću se naseliti; jer mi je omiljeno.” (Psalm 132:14) Ubijanje životinja po tačnim uputstvima... Reč Božija po Trećoj knjizi Mojsijevoj: Sveštenik treba kod ovce “da metne ruku svoju na glavu žrtvi svojoj i neka je zakolje pred šatorom od sastanka.” Zatim: “Salo, ceo rep do leđa, salo što pokriva leđa”, treba da “prinese” Bogu. (3. Mojs. 3:8-9) Bika sveštenik treba da “odere kao žrtvu paljenicu, i raseče na delove”. Njegovo krzno i sadržaj creva treba da “iznese napolje izokola na čisto mesto gde se prosipa pepeo”. (3. Mojs. 1,6; 4, 11-12) Od kože treba “glavu i salo na drva na ognju, koje je na oltaru”. (3. Mojs. 1:8-12) Golubu treba “da otkine glavu”, da glavu sa perjem ukloni i da mu “slomi krila, a da ih pri tom ne iščupa... njegovu krv treba na zidove oltara pomazati”. (3. Mojs. 1:6,4, 15-17) Ovi tekstovi stoje u potpunoj suprotnosti “proročkih” reči, kroz koje bog otvoreno ove falsifikate otkriva i koriguje.

“Proročke” reči razotkrivaju krivotvorevinu žrtvovanja životinja...

Bog kroz “proroka” daje jasnu spoznaju da on nikada nije zahtevao žrtvovanje životinja i da mu je to odvratno. Time je jasno dokazano: ovi tekstovi su sigurno falsifikovani.

Kroz “proroka” Isaiju bog kaže: “Ja ne uživam u krvi bikova, jaganjaca i jarića... spaljivanje mi je odvratno.“ (Isaija 1:11, 13)

Kroz Osiju kaže bog: “Meni je milost mila a ne žrtva, i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica.“ (Osije 6:6)

A kroz “proroka” Jeremiju bog kaže: “Ovako veli gospod nad vojskama, bog izrailjev: žrtve svoje paljenice sastavite sa prinosima svojim, i jedite meso, jer ne govorih očima vašim, niti im zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje misirske, za žrtve paljenice ni za prinose, nego im ovo zapovedih govoreći: slušajte glas moj i biću vam bog, i vi ćete mi biti narod, i idite svojim putevima koje vam zapovedih, da bi vam dobro bilo.” (Jeremija 7:21-23)

I kroz “proroka” Amosa govori bog: “Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neću da mirišem svetkovina vaših. ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje, neću ih primiti, i neću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše. ukloni od mene buku od pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih neću da čujem.” (Amos 5:21-23)

Nastaviće se...

- - - - - - - - - -

Kamael:

Moze li ukratko, recenica dve, ne znam kome je do citanja cele knjige.

Kliknite za proširenje...

Ne može (ne moze). Nije u pitanju "cela knjiga", već analiza iste. Kome nije do života i do duhovnosti ne mora ni da čita. Ništa nije obavezno.

“Ne ubij”...

Iako je bog kroz Mojsija dao zapovest “ne ubij”, to su mu ipak u Starom zavetu stavili u usta mnoga uputstva za ubijanje kao reč božju.

Nekoliko primera...

Tako ubijajte sve!...

“I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje, pobij sve muškinje u njemu mačem. A žene i decu, i stoku, i što god bude u gradu, sav plen u njemu, otmi, i jedi plen od neprijatelja svojih, koji ti dâ Gospod Bog tvoj.” (5. Mojs. 20:13-14) “Opojiću strele svoje krvlju, i mač će se moj najesti mesa, krvlju isečenih i zarobljenih, kad počnem osvetu na neprijateljima.” (5. Mojs. 32:42)

Zašto ste pustili žene da žive?...

“...i oni krenuše u boj protiv Medićana, kako je Gospod zapovedio Mojsiju, i pobiše sve što je bilo muško; uz pobijene pobiše takođe kraljeve Medićana... i deca Izraela zarobiše žene Medićana i njihovu decu. svu njihovu stoku, svo njihovo imanje i sva njihova dobra opljačkaše i popališe vatrom sve njihove gradove, gde su stanovali, i sva sela od šatora... I Mojsije se naljuti na glavešine vojske... i govorio im je: Zašto ste pustili žene da žive?... Zato pobijte sada sve što je muško od dece, i sve žene koje nisu više device; a sve devojke koje su nedodirnute, njih pustite da žive za vas.” (4. Mojs. 31:1)

Kamenovati, ubiti, nabiti na kolac...

“Ako li bi se ko upro te ne bi hteo poslušati sveštenika koji tamo stoji te služi Gospodu Bogu tvojemu, ili sudije, takav čovek da se pogubi.” (5. Mojs. 17:12) “Ko bi imao sina samovoljna i nepokorna, koji ne sluša oca svojega ni matere svoje, neka ga zaspu kamenjem da pogine.” (5. Mojs. 21:18) “Pripašite svaki svoj mač uz bedro svoje, pa prođite tamo i amo po okolu od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svojega, i prijatelja svojega, i bližnjega svojega! I učiniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj dan do tri tisuće ljudi. Jer Mojsije reče: Posvetite danas ruke svoje Gospodu, svako na sinu svom, da bi vam dao danas blagoslov.” (2. Mojs. 32:27). I reče Gospod Mojsiju: “Uzmi sve knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema Suncu, da se odvrati gnev Gospodnji od Izrailja.” (4. Mojs. 25:4) “Od Gospoda je polazila vatra i proždrla dvesta pedeset ljudi, koji su prineli tamjan.” (4. Mojs. 16:35) “Gospod reče Mojsiju: Tog čoveka treba kazniti smrću. Cela zajednica treba da ga kamenuje napolju pred šatorom. Tada cela zajednica izvede čoveka pred šator i kamenovaše ga do smrti, kao što je Gospod zapovedio Mojsiju.” Napomena: pomenuti čovek je na sabat skupljao drva u pustinji. (2. Mojs. 12:29) Ta jeziva uputstva za ubijanje ne mogu poticati od proroka, ili “proroka”, koji je primio i razumeo zapovest “ne ubij”. Falsifikovanje zapisa donelo je ljudskom rodu strašne posledice. Čak i u današnje vreme političari zasnivaju svoja dela na Starom zavetu. Tako je preminuli hrvatski predsednik Franjo Tuđman govorio: “Genocid (pomor naroda) ne samo da je dozvoljen, već i preporučen.” On se poziva time doslovno na “svemoćnog Jahvu” Starog zaveta. Uprkos tome, tvrdi katolička institucija, da je Stariz “inspirisan od Boga”, i hrišćani obožavaju Stari zavet kao “istinitu reč Božiju”.

I Martin Luter je falsifikovao Bibliju...

Luter je falsifikovao Isusovo učenje “delanja” u učenje “verovanja”. Za Lutera i njegovu novu evangelističku veru nije odlučujuće koliko pozitivnog čovek čini ili izostavi. Odlučujuće je da “njemu (čoveku) ta ista dela nisu potrebna za smernost i blagostanje”. Drugačije rečeno: čovek svojim delovanjem ne može naći boga. Luter se pri tom orijentiše na Pavla. Isus iz Nazareta učio je upravo suprotno.

Isusovo odbijanje nasilja falsifikovalo se u smrtnu kaznu...

Kada je Petar prilikom zarobljavanja Isusa, jednog čoveka koji je pripadao popovima teško povredio, Isus je izlečio povredu i opomenuo Petra: “Stavi mač u korice; jer svi koji za mačem posegnu, od mača će i umreti.” (Matej 26:52) Teolog Martin Luter preokreće smisao jedne izjave, na primer, promenom jedne reči (“trebati” umesto “postojati”) u suprotno. Tako je iz tog objašnjenja nastao zakon setve i žetve, navodno Isusovo zahtevanje smrtne kazne od države, što bi trebalo da stoji već i u Starom zavetu: “Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek.” (1. Mojs. 9:6). I ovde je Luter promenio izvornu reč “biće” u “treba”. (Izvor: Teolog br. 8, www.theologe.de )

Luter falsifikuje informaciju o reinkarnaciji...

U Jakovoj poslanici u Bibliji skreće se pažnja na to da naš jezik može da zapali “točak rađanja”. (Jakov 3:6; uporediti Propovednik 12:6) Ovo mesto se može tumačiti na sledeći način: ružne reči mogu izazvati požar, koji stavlja ponovo u pokret točak ponovnog rađanja dotičnog. To znači da on mora ponovo da se inkarnira, da bi popravio štetu. Martin Luter nije uopšte preveo reč “trochostes geneseos”, ili “točak nastajanja” odnosno “rađanja”, a umesto toga dodao je dve po njemu odgovarajuće reči, naime “ceo svet”. Po Luteru jezik može da zapali ceo svet. Mnogi ljudi zato veruju da znanje o “tocku rađanja” nije biblijsko i hrišćansko, već da je uzeto iz dalekoistočnih religija.

Falsifikovanje Biblije danas...

Papa Jovan Pavle II: “Mi nismo pacifisti.”

U sva vremena popovska kasta je bila za rat. Danas se potvrđuje takozvani odbrambeni rat. Iako se pomenuti papa svojevremeno navodno izjasnio protiv aktuelnog rata u Iraku - u Americi se od sveštenstva čuli sasvim drugi tonovi - pa se to moze razumeti jedino kao politika dana. U ratovima u bivšoj Jugoslaviji papa Jovan Pavle II izjavio je: “Mi nismo pacifisti.” U to vreme kardinal Racinger, drugi čovek po snazi pored pape, izjavio je da on odbija pacifizam.

Iz “ubiti” nastaje “umoriti”...

Zato nije čudo ako se zapovest - “ne ubij” - iznenada u Bibliji pojavljuje kao ograničeno - “ne umori”. Jedno aktuelno falsifikovanje Biblije! Sada se, dakle, pod određenim uslovima sme ubiti, recimo u odbrani i u opasnosti. Ubijanje životinja u klanicama, u laboratorijama za ispitivanja, u šumi i na polju se sada čak i blagosilja, jer se zapovest “umoriti” odnosi samo na ljude. Kod Isaije se nalazi jedno mesto u tekstu u kome je, u zavisnosti od prevođenja, ubijanje životinja na istom nivou sa ubijanjem ljudi: “Ko umlati vola isti je kao i onaj koji je ubio čoveka.”

Takvi falsifikati i manipulacije, kao što je preokretanje “ubijanja” u “umorstvo”, paralelni su sa padom etičko-moralnih vrednosti i podstiču iste. Tako sada crkva može bez problema da pomaže rat, što je do sada najčešće i činila. Potrebno teološko osiguranje je sama sebi skrojila i unela ga u Bibliju. Takva pogrešna učenja nemaju ništa zajedničko sa Isusom iz Nazareta i njegovim učenjem. On je bio pacifista, učio je i živeo miroljubivo - iako danas crkve drugačije žive i uče. Vreme je da se izađe iz njih.

Nastaviće se...

Bilo je još mnogo drugih jevanđelja...

Mnogi ljudi misle da Biblija sadrži sva jevanđelja koja su ostavljena potomstvu. To je zabluda. Pored četiri jevanđelja (Matej, Marko, Luka, Jovan) bilo je još mnogobrojnih jevanđelja, koja su bila od prvih hrišćana veoma cenjena. Tako jevanđelje Nazarena, Ebionićanina, Tomino, Jevrejsko i Egipćansko jevanđelje. Postoji još jevanđelje po Filipu, Petru, Mariji, Nikodemu i Vartolomeju, nekoliko dečijih jevanđelja, protojevanđelje Jakova, Petra, Jovana, zatim spisi Pavla i razne knjige, poslanice i drugi zapisi. Ne treba zaboraviti jevanđelje savršenog života i jevanđelje Esena (stara jevrejska verska grupa, 150. pre Hrista do 70. posle Hrista). Svi ovi tekstovi su od ondašnje crkve proglašeni lažnim i odbačeni u celosti.

Falsifikovanje sve do IX veka...

Učenje o reinkarnaciji bilo je odbačeno...

„Ne postoji dakle pravo Jevanđelje koje sadrži apsolutnu istinu. Sve su to samo prepisi prepisa, sa delimično velikim promenama. Kod svih tih korekcija, odnosno falsifikata, ne može se isključiti da je pri tom izbačen i onaj deo teksta koji svedoči o vegetarijanskom/veganskom, odnosno teranskom načinu ishrane i od alkohola apstinentnom načinu života, kako kod Isusa, tako i kod prahrišćana. (Napomena... Teranski način ishrane - frugivor - način života koji poštuje kako životinjski tako i biljni svet. Pokušavaju se konzumirati proizvodi koji biljku niti povređuju, niti ubijaju. Taj način ishrane sadrži voće, povrće, višegodišnje bilje, žitarice, mahunasto povrće, orahe, semenke, semenje...) Takvi tekstovi nisu bili u skladu sa ondašnjim gornjim slojem rimskog društva, koji su čak ljudsko robovanje smatrali potpuno legitimnim. I posle koncila u Konstantinopolju (553. godine) crkva je odbacila uslove za učenje reinkarnacije, naime preegzistenciju duše. Sve do početka IX veka su i nadalje bili ispravljani tekstovi jevanđelja, odnosno prilagođeni dotičnim zaključcima koncila.

Ko nije verovao da je Biblija nadahnuta duhom bio je proklet od strane rimske crkve...

Izvodi iz 4-tog Zasedanja sveopšteg crkvenog sabora u Trientu 1546. godine...

“Jer one (sve knjige Starog i Novog zaveta) potiču iz usta Hristovih, ili su nadahnute od svetog Duha, i sačuvane su u neprekidnom praćenju u katoličkoj crkvi. Međutim, ko sve te knjige ne priznaje kao svete i kanonske, i ko svesno i promišljeno ne poštuje predanja, o kojima je bila reč, taj je isključen (doslovno anathema sit = neka je prokletstvo nad njim, ili taj neka je proklet), što znači da je bio predan katoličkom večnom prokletstvu. Jedno takvo prokletstvo imalo je za pogođenog već u životu na zemlji teške posledice: on je bio prezren, isključen iz društva i time je bio određen za odstrel. Zato nije imao nikakvu zaštitu od države i nikakva građanska prava. Ko ga ubije nije bio kažnjavan. Anatema je bila eventualno isto što i indirektna presuda na smrt. Iako je 1546. na Koncilu u Trientu zaključeno prokletstvo svih onih koji nisu verovali da je Biblija došla iz usta samog Hrista, bilo je istovremeno odlučeno da jedino crkva određuje šta je došlo iz usta Hrista: samo ono izdanje Biblije koje se stotinama godina koristilo i dokazalo u crkvi, treba da se posmatra kao merilo pri javnim čitanjima, naučnim diskusijama, propovedima i objačnjenjima. Niko ne bi trebalo sebi da dozvoli da je odbaci iz bilo kog razloga.”

Citati teologa i istraživača Biblije...

Brus M. Mecger - američki teolog: “Rukopisi Novog zaveta čuvaju tragove dve vrste dogmatskih promena: prvo promene i brisanja onih mesta koje su smatrane neprihvatljivim i neprijatnim, i drugo ona mesta koja unose dokaz voljene teološke pouke ili crkvenog običaja u tekst ili pismo.” (Iz teksta Novi Zavet, str. 204.)

Ditlef Nilsen - danski istoričar religije: “Prvo su korigovani rukopisi jevanđelja izostavljanjem i ubacivanjem, da bi se međusobno uskladili. Kada se na taj način napravio prihvatljiv tekst, onda se cela crkvena umetnost interpretiranja stavila u pokret u službu harmonizacije, da bi se iz toga napravilo jevanđelje. (Istorijski Isus, str. 26/27.)

Anton Majer - nemački sociolog: “Neprozirna tama obavija nastajanje Novog zaveta kao Svetog Pisma. Poštenije je priznati tu tamu, koju Novi zavet deli sa svim svetim pismima, kao zaista osnovanu, umesto da se teološki skriva. Nijedan rukopis Novog zaveta ne postoji u originalu. Svi rukopisi su kasniji prepisi, koji, izuzimajući pojedine deliće, dosežu tek do IV veka. Samo mali broj rukopisa sadrži ceo Novi Zavet, ali nijedan ceo izvorni tekst. Čak ni najstariji nisu bez prenosnih grešaka.”

Kako se u odnosu na to ponaša crkva?

“Crkva je teškim kaznama od samog početka potiskivala informaciju o nesigurnosti teksta Novog zaveta, sve do početka novog vremena.” (Cenzurisani Isus. Sociologija novog Zaveta str. 168.)

Bild zeitung (novine) i njena narodna Biblija...

Na velika zvona, izašla je u novinama, sa najvećim tiražom u Evropi, “Narodnu Biblija” na tržište. Delotvornom reklamom predata je - u prisustvu odgovornih redaktora - na potpis papi. U kojoj meri Biblija sadrži istinu pokazuje jedan intervju od 16.11.2004. godine. Bild je pitala jednog istraživača Biblije o nastajanju Starog zaveta, pri čemu je ovaj priznao: “Biblija je pisana od strane ljudi.” Ali je istovremeno primetio da su te priče svakako važeće. Na pitanje da li su Adam i Eva stvarno živeli rekao je otvoreno: “Ne. Sva lica, od početka Biblije, samo su legendarne figure.”

Pod tim legendarnim figurama nalazi se, po izjavi eksperta za istraživanje Biblije, prof. dr. Manfreda Eminga, i Noje.

Čovek se pita zašto se veruje “legendarnoj figuri Noja” (Bild novina), kroz koga je bog navodno rekao: “Sve što se mrda i živi neka bude vaše jelo. I strah i trepet od vas neka bude svim životinjama na zemlji.” (1. Mojs. 9:2-3) Zašto se više veruje “legendarnoj figuri Noje” nego rečima božjim iznetim kroz Mojsija: “...dao sam vam sve biljke, koje donose seme, na celoj zemlji, i sva drveća sa plodovima, koji donose seme, za vašu ishranu.”

Nije samo novina Bild ta koja ovde pita u čemu se sastoji vrednost Biblije. Ali i na to profesor ima odgovor: ona treba da otvori pristup u božji svet. Možda je tačno da ona to treba. Činjenica je, međutim, da su zbog falsifikovanja Biblije i njenih pronicljivih teoloških tumačenja bezbrojni ljudi bili ubijeni (krstaški ratovi, inkvizicija, pomor naroda). I danas samo na “hrišćanskom” zapadu svakodnevno milioni životinja u tamnim zatvorima u mukama moraju da čekaju na strahovito “izvršenje smrtne kazne” da bi potom bile pojedene od ljudi.

Nastaviće se...

Isus je bio čovek iz naroda a ne iz crkve...

Knjiga - ftp://ftp.universelles-leben.org/pub/Srpski/s006se.pdf

“Ovo je Moja Reč - Alfa i Omega” - jevanđelje Isusovo - Hristova objava koju poznaju istinski hrišćani širom sveta. Ova knjiga nije falsifikovana od Jeronima i nije prevedena od strane teologa. Ona je inspirisana od Isusa Hrista.

Iz sadržaja...

* Obilje do sada nepoznatih aspekata iz Isusovog života

* Beseda na gori, sada još protumačena i produbljena od strane Isusa Hrista

* Osnovno o životu nakon smrti

* Zakon setve i žetve kao pomoć za svakodnevnu samospoznaju

* Ishrana i zdravlje po Božijem zakonu

* Odricanje i fanatizam

* Primena sile i prolivanje krvi su protiv Božijeg zakona

* Isusove mogućnosti i granice kod buđenja mrtvih

* Nema večnog prokletstva

* Preduslovi za lečenje iz Duha Božijeg

* Ko su proždrljivi vuci u jagnjećoj koži

* Upozorenje na zloupotrebu Hristovog imena za nehrišćanske ciljeve

* Dublji aspekti braka i partnerstva pred Bogom

* Čovekova slobodna volja

* Doba Svetlosti koje dolazi

* Zašto je Isus mogao da bude uhvaćen i razapet

* Ko zna Boga u sebi, tome nisu potrebne zemaljske vođe

* Carstvo mira Isusa Hrista nastaje preko ljudi koji vrše Božiju volju

* I još mnogo toga drugog.

Namaste.

Kamael:

Moze li ukratko, recenica dve, ne znam kome je do citanja cele knjige.

Kliknite za proširenje...

Neko malo pametniji je ukrotio budale na finjaka plus im uzima pare za tandara-mandara.
a neko bezobrazniji em seče pojedinim muškim vernicima organe em im uzima pare za "dobar poso".

- - - - - - - - - -

Vrhunac manipulacije da platiš da te kasape

Ali Certifikat o Zastupanju Boga nema - niko.
Niti ga je imao niti će ga imati.

Ali oće da bez Certifikata nasrnu, povrede pa i ubiju.
Umislili da im Certifikat u mozgu - to se zove patološko stanje i trebalo bi da se leči.
Medjutim obolelih je previše pa je neisplativo.

Ziv je Jeronim umro nije !

Hvala Bogu pa su se očuvali i održali rukopisi Novog Zaveta pre Jeronima. Imali su ih mnoge verske grupe na Zapadu a takođe i na Istoku uključujući i Carigradsku Crkvu koja nije nikada prihvatila Jeronimove novotarije u prevodu. Tako da Jeronim nije mogao oduzeti Božiju Reč od onih koji su voleli Bibliju. Poput Helvedija, Jeronimovog savremenika na primer. Helvedije je raskrinkao Jeronimova zastranjeivanja ne samo po pitanju krivotvorenja Biblije već i za mnoge druge stvari. Ali i bez Helvedija, prejeronimovski rukopisi su se očuvali vekovima. Naš recimo prevod Novog Zaveta od Vuka Karadžića je zasnovan na Textus Receptus...liniji izvornog teksta.

Jovan Prezviter:

Hvala Bogu pa su se očuvali i održali rukopisi Novog Zaveta pre Jeronima. Imali su ih mnoge verske grupe na Zapadu a takođe i na Istoku uključujući i Carigradsku Crkvu koja nije nikada prihvatila Jeronimove novotarije u prevodu. Tako da Jeronim nije mogao oduzeti Božiju Reč od onih koji su voleli Bibliju. Poput Helvedija, Jeronimovog savremenika na primer. Helvedije je raskrinkao Jeronimova zastranjeivanja ne samo po pitanju krivotvorenja Biblije već i za mnoge druge stvari. Ali i bez Helvedija, prejeronimovski rukopisi su se očuvali vekovima. Naš recimo prevod Novog Zaveta od Vuka Karadžića je zasnovan na Textus Receptus...liniji izvornog teksta.

Kliknite za proširenje...

Karadzicev prevod je bolji od prevoda Starog Zaveta Dj.Danicica,,ali su psalmi odlicno prevedeni....tu nema sta

Rocknrollsores:

Karadzicev prevod je bolji od prevoda Starog Zaveta Dj.Danicica,,ali su psalmi odlicno prevedeni....tu nema sta

Kliknite za proširenje...

Moguće. Ali smatram da je i Stari Zavet solidno preveden. Jedino što se može uraditi jesu arhaizmi to se može poraviti. Ali i bez toga ko hoće da razume tekst lako će pronaći značenje. Sve ostalo je Božijom milošću i promislom uređeno kako treba.

Jovan Prezviter:

Moguće. Ali smatram da je i Stari Zavet solidno preveden. Jedino što se može uraditi jesu arhaizmi to se može poraviti. Ali i bez toga ko hoće da razume tekst lako će pronaći značenje. Sve ostalo je Božijom milošću i promislom uređeno kako treba.

Kliknite za proširenje...

Kako si ti razumeo ono ''ne ubij'' a zatim savete o ubijanju na milion načina?

svesnaglista:

Kako si ti razumeo ono ''ne ubij'' a zatim savete o ubijanju na milion načina?

Kliknite za proširenje...

U originalu stoji:"Nećeš počiniti greh ubijstva". Dakle, postoji zapovest da se ne ubija niko ko nije kriv zakonu i pravdi. Ubijstvo u tom kontekstu je greh.

Jovan Prezviter:

U originalu stoji:"Nećeš počiniti greh ubijstva". Dakle, postoji zapovest da se ne ubija niko ko nije kriv zakonu i pravdi. Ubijstvo u tom kontekstu je greh.

Kliknite za proširenje...

A u kom kontekstu nije greh?

svesnaglista:

A u kom kontekstu nije greh?

Kliknite za proširenje...

Kada se krši zakon Božiji i zakon o bezbednosti. Naravno, i vremenski kontekst ne treba zanemariti u kome je šta propisano u vezi radikalnih mera. Ali generalno prema grehu i svakom zlu Biblija je sasvim određena. Zlo mora biti iskorenjeno najpre iz srca.

Jovan Prezviter:

Kada se krši zakon Božiji i zakon o bezbednosti. Naravno, i vremenski kontekst ne treba zanemariti u kome je šta propisano u vezi radikalnih mera. Ali generalno prema grehu i svakom zlu Biblija je sasvim određena. Zlo mora biti iskorenjeno najpre iz srca.

Kliknite za proširenje...

A odakle bi se drugo moglo iskoreniti?

Ti dakle smatraš da je Bog dao zakon po kome je ubistvo nekada greh, a nekada nije.
I onda je postavio redare da vode računa o tome kako se zakon primenjuje.
Te ako neko njegov zakon ne poštuje treba ga ubiti. Ako neko proceni da u komšijinom
srcu zlo nije moguće iskoreniti takođe ga može ubiti.

Po čemu bi se onda taj Bog razlikovao od bilo kog vlastodršca koji je u ma koje
doba vladao na ovom svetu?

Rasejani Prorok:

Neko malo pametniji je ukrotio budale na finjaka plus im uzima pare za tandara-mandara.
a neko bezobrazniji em seče pojedinim muškim vernicima organe em im uzima pare za "dobar poso".

- - - - - - - - - -

Vrhunac manipulacije da platiš da te kasape

Ali Certifikat o Zastupanju Boga nema - niko.
Niti ga je imao niti će ga imati.

Ali oće da bez Certifikata nasrnu, povrede pa i ubiju.
Umislili da im Certifikat u mozgu - to se zove patološko stanje i trebalo bi da se leči.
Medjutim obolelih je previše pa je neisplativo.

Kliknite za proširenje...

Sve tačno. Sve si lepo objasnio. Nema dalje.

- - - - - - - - - -

DeTro_bbb:

Ziv je Jeronim umro nije !

Kliknite za proširenje...

Pa ako je svetac... nije čak ni onda. Mogao se od tada reinkarnirati više puta.

- - - - - - - - - -

Jovan Prezviter:

Hvala Bogu pa su se očuvali i održali rukopisi Novog Zaveta pre Jeronima. Imali su ih mnoge verske grupe na Zapadu a takođe i na Istoku uključujući i Carigradsku Crkvu koja nije nikada prihvatila Jeronimove novotarije u prevodu. Tako da Jeronim nije mogao oduzeti Božiju Reč od onih koji su voleli Bibliju. Poput Helvedija, Jeronimovog savremenika na primer. Helvedije je raskrinkao Jeronimova zastranjeivanja ne samo po pitanju krivotvorenja Biblije već i za mnoge druge stvari. Ali i bez Helvedija, prejeronimovski rukopisi su se očuvali vekovima. Naš recimo prevod Novog Zaveta od Vuka Karadžića je zasnovan na Textus Receptus...liniji izvornog teksta.

Kliknite za proširenje...

Biblija nije božja reč iz prostog razloga što su ljudi iz nje izbacili između 35 i 60 jevanđelja koja govore o Isusovom 17-godišnjem boravku u Indiji, njegovom braku sa Marijom Magdalenom i njegovom potomstvu. Najnoviji primer prekrajanja Biblije je ovo što sledi...


Prevod Daničić-Karadžić:

Novi zavet, Prva poslanica Jovanova, 5:7-8.

7. Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Riječ i sveti Duh; i ovo troje je jedno.
8. I troje je što svjedoči na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.


Prevod Lujo Bakotić, Emilijan Čarnić i Novi Svet:

7. I troje je što svjedoči na zemlji:
8. duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.


Ovo je lako proveriti.


Prevod Daničić-Karadžić:

Jevanđelje po Luci, 23:43

43. I reče mu Isus: zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.


Prevod Lujo Bakotić, Čarnić i Novi Svet:

43. I reče mu Isus: zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju.


Ovo su mali, ali i veliki, primeri ljudskog prekrajanja Biblije samo u XX i XXI veku. A koliko se vekova Biblija prekraja?

Ovo nijedan hrišćanin ne može da pobije. Razmislite malo više o tome.

- - - - - - - - - -

Rocknrollsores:

Karadzicev prevod je bolji od prevoda Starog Zaveta Dj.Danicica,,ali su psalmi odlicno prevedeni....tu nema sta

Kliknite za proširenje...

Ovo uopšte nije odgovor na ovu temu.

- - - - - - - - - -

Jovan Prezviter:

Moguće. Ali smatram da je i Stari Zavet solidno preveden. Jedino što se može uraditi jesu arhaizmi to se može poraviti. Ali i bez toga ko hoće da razume tekst lako će pronaći značenje. Sve ostalo je Božijom milošću i promislom uređeno kako treba.

Kliknite za proširenje...

Sve prerađivano više puta. Da ne kažem falsifikovano. Originala nema nigde.

- - - - - - - - - -

svesnaglista:

Kako si ti razumeo ono ''ne ubij'' a zatim savete o ubijanju na milion načina?

Kliknite za proširenje...

Ada, nikako. Pa čak ni tako.

- - - - - - - - - -

Jovan Prezviter:

U originalu stoji:"Nećeš počiniti greh ubijstva". Dakle, postoji zapovest da se ne ubija niko ko nije kriv zakonu i pravdi. Ubijstvo u tom kontekstu je greh.

Kliknite za proširenje...

Nema originala. Sve su ljudi preradili. I prikazali boga kao zlikovca koji traži krv od Mojsija. Fuj.

- - - - - - - - - -

svesnaglista:

A u kom kontekstu nije greh?

Kliknite za proširenje...

Svako ubistvo koje nije u funkciji jedenja ubijenog je greh. Ljudi ne bi trebalo da jdeu meso, pa ne treba ni da ubijaju.

- - - - - - - - - -

Jovan Prezviter:

Kada se krši zakon Božiji i zakon o bezbednosti. Naravno, i vremenski kontekst ne treba zanemariti u kome je šta propisano u vezi radikalnih mera. Ali generalno prema grehu i svakom zlu Biblija je sasvim određena. Zlo mora biti iskorenjeno najpre iz srca.

Kliknite za proširenje...

Kakav božji zakon? Svi hrišćani krše propis o nekonzumiranju krvi, jer svi piju industrijsko mleko iz tetrapaka, puno karavlje krvi i gnoja. Sama Biblija je prikazala biblijskog boga (ne pravog boga, jer pravi bog nema nikakve veze sa likom koji ga tumači u Bibliji) kao zlikovca koji je na razne načine pobio na milione ljudi. Sve je lepo opisano u Starom zavetu. Kome treba takav bog? Meni i ostalim pametnim ljudima ne treba.

- - - - - - - - - -

svesnaglista:

A odakle bi se drugo moglo iskoreniti?

Ti dakle smatraš da je Bog dao zakon po kome je ubistvo nekada greh, a nekada nije.
I onda je postavio redare da vode računa o tome kako se zakon primenjuje.
Te ako neko njegov zakon ne poštuje treba ga ubiti. Ako neko proceni da u komšijinom
srcu zlo nije moguće iskoreniti takođe ga može ubiti.

Po čemu bi se onda taj Bog razlikovao od bilo kog vlastodršca koji je u ma koje
doba vladao na ovom svetu?

Kliknite za proširenje...

Nemoj se spuštati na njegov nivo. On ne razume osnovne stvari iz oblasti duhovnosti.

Tema je opširna, kao i priča koja stoji iza nje, ne može je svako shvatiti.

Već rekoh da to nije bio nikakav bog, jer je od Mojsija tražio krv poklanih volova, ovnova i golubova, a pravom bogu ne treba ničija krv. Namaste.

svesnaglista:

A odakle bi se drugo moglo iskoreniti?

Ti dakle smatraš da je Bog dao zakon po kome je ubistvo nekada greh, a nekada nije.
I onda je postavio redare da vode računa o tome kako se zakon primenjuje.
Te ako neko njegov zakon ne poštuje treba ga ubiti. Ako neko proceni da u komšijinom
srcu zlo nije moguće iskoreniti takođe ga može ubiti.

Po čemu bi se onda taj Bog razlikovao od bilo kog vlastodršca koji je u ma koje
doba vladao na ovom svetu?

Kliknite za proširenje...

Božija pravda i ljudsko razmišljanje ne mogu imati mnogo zajedničkog. Zato je teško razumeti Božiju promisao.

Što se tiče kazne za greh ona ima preventivnu ulogu. Ona spasava zajednicu od kvarenja. Zajednica propada kada nema osude za greh jer se greh veoma brzo širi. Evo uzmi na primer poplavu realiti šou progama. Hoće neko reći da oni nemaju veoma negativnu ulogu u društvu? Propagiranje nemorala, droge, nasilja misliš da nema nikakvu ulogu u kvarenju društva? Propagiranje destrukije je ono što Bog želi da spreči u svom narodu. Pored svega toga tu su i paganski rituali koje mnogi praktikuju u svom životu svesno ili nesvesno i time prizivaju zlo u društvu. Pogledaj koliko ima samoubijstava i ritualnih ubijstava po Srbiji i svetu. Zar nije i čuvena porodica Marjanović nažalost umešna u takve okultne radnje..pa Mala Ivanča itd. Toga svega ne bi bilo kada bi se Zakon Božiji poštovao i sprovodio. Zato je Gospod veoma oštar i nepomirljiv kada su ove stvari u pitanju. Upravo to ukazuje na Božiju dobrotu u nameri da zaštiti čovečanstvo od pogubnog delovanja greha i zla. Zato je Gopsod dopustio izvršenje smrtne kazne za greh da bi delovao preventivno. Međutim, Jevrejima je dao pravo da osnivaju gradove "za prestupnike" gde bi mogli naći utočište iako su načinili neki teži greh. To samo pokazuje da Bog voli i grešnike i da želi da se i oni spasu. Oni bi tako izolovani mogli ostati u životu ali ne bi uticali na kvarenje Božijeg naroda. Time Gospod pokazuje isto da smrtna kazna nije bila uvek jedino rešenje ni u starom Izralelu ali da je greh nešto veoma zlo.

Danas Bog nudi "utočišne gradove" za grešne kroz Hrista i Njegovu žrtvu. Ali smo dužni da ukoravamo greh i da ukazujemo na njegove opake posledice i da se molimo za pokajanje grešnika...a Bog će suditi na kraju.

Zoran Jov:

Kakav božji zakon? Svi hrišćani krše propis o nekonzumiranju krvi, jer svi piju industrijsko mleko iz tetrapaka, puno karavlje krvi i gnoja. Sama Biblija je prikazala biblijskog boga (ne pravog boga, jer pravi bog nema nikakve veze sa likom koji ga tumači u Bibliji) kao zlikovca koji je na razne načine pobio na milione ljudi. Sve je lepo opisano u Starom zavetu. Kome treba takav bog? Meni i ostalim pametnim ljudima ne treba.

Kliknite za proširenje...

Onaj koji osuđuje greh koji većina nažalost voli i hodi u njemu. U željama srca svog pokvarenog i grešnog. Onaj koji kaže da je zlo nešto što je loše i koji kaže čoveku pravu istinu o njemu a ne da mu laska da je "dobar" po svojoj prirodi i da je bog sam sebi.

Eto taj zakon.

Jovan Prezviter:

Božija pravda i ljudsko razmišljanje ne mogu imati mnogo zajedničkog. Zato je teško razumeti Božiju promisao.

Što se tiče kazne za greh ona ima preventivnu ulogu. Ona spasava zajednicu od kvarenja. Zajednica propada kada nema osude za greh jer se greh veoma brzo širi. Evo uzmi na primer poplavu realiti šou progama. Hoće neko reći da oni nemaju veoma negativnu ulogu u društvu? Propagiranje nemorala, droge, nasilja misliš da nema nikakvu ulogu u kvarenju društva? Propagiranje destrukije je ono što Bog želi da spreči u svom narodu. Pored svega toga tu su i paganski rituali koje mnogi praktikuju u svom životu svesno ili nesvesno i time prizivaju zlo u društvu. Pogledaj koliko ima samoubijstava i ritualnih ubijstava po Srbiji i svetu. Zar nije i čuvena porodica Marjanović nažalost umešna u takve okultne radnje..pa Mala Ivanča itd. Toga svega ne bi bilo kada bi se Zakon Božiji poštovao i sprovodio. Zato je Gospod veoma oštar i nepomirljiv kada su ove stvari u pitanju. Upravo to ukazuje na Božiju dobrotu u nameri da zaštiti čovečanstvo od pogubnog delovanja greha i zla. Zato je Gopsod dopustio izvršenje smrtne kazne za greh da bi delovao preventivno. Međutim, Jevrejima je dao pravo da osnivaju gradove "za prestupnike" gde bi mogli naći utočište iako su načinili neki teži greh. To samo pokazuje da Bog voli i grešnike i da želi da se i oni spasu. Oni bi tako izolovani mogli ostati u životu ali ne bi uticali na kvarenje Božijeg naroda. Time Gospod pokazuje isto da smrtna kazna nije bila uvek jedino rešenje ni u starom Izralelu ali da je greh nešto veoma zlo.

Danas Bog nudi "utočišne gradove" za grešne kroz Hrista i Njegovu žrtvu. Ali smo dužni da ukoravamo greh i da ukazujemo na njegove opake posledice i da se molimo za pokajanje grešnika...a Bog će suditi na kraju.

Kliknite za proširenje...

E onda mu je sada ostalo jedino da se pobrine da vanzemaljci ne dođu do nas,
da ih ne ukvarimo, pošto je čitava planeta utočište za grešnike.

Ti Božije zakone vidiš jednako kao i ljudske zakone. Boga jednako kao i bilo
kog diktatora, osim što ga moćnijim smatraš. I teže je tu tvoju ''promisao'' shvatiti
nego Božiju.

Al neću Zorana da nerviram na njegovoj temi.

Evo ćutim..

Jovan Prezviter:

Božija pravda i ljudsko razmišljanje ne mogu imati mnogo zajedničkog. Zato je teško razumeti Božiju promisao.

Što se tiče kazne za greh ona ima preventivnu ulogu. Ona spasava zajednicu od kvarenja. Zajednica propada kada nema osude za greh jer se greh veoma brzo širi. Evo uzmi na primer poplavu realiti šou progama. Hoće neko reći da oni nemaju veoma negativnu ulogu u društvu? Propagiranje nemorala, droge, nasilja misliš da nema nikakvu ulogu u kvarenju društva? Propagiranje destrukije je ono što Bog želi da spreči u svom narodu. Pored svega toga tu su i paganski rituali koje mnogi praktikuju u svom životu svesno ili nesvesno i time prizivaju zlo u društvu. Pogledaj koliko ima samoubijstava i ritualnih ubijstava po Srbiji i svetu. Zar nije i čuvena porodica Marjanović nažalost umešna u takve okultne radnje..pa Mala Ivanča itd. Toga svega ne bi bilo kada bi se Zakon Božiji poštovao i sprovodio. Zato je Gospod veoma oštar i nepomirljiv kada su ove stvari u pitanju. Upravo to ukazuje na Božiju dobrotu u nameri da zaštiti čovečanstvo od pogubnog delovanja greha i zla. Zato je Gopsod dopustio izvršenje smrtne kazne za greh da bi delovao preventivno. Međutim, Jevrejima je dao pravo da osnivaju gradove "za prestupnike" gde bi mogli naći utočište iako su načinili neki teži greh. To samo pokazuje da Bog voli i grešnike i da želi da se i oni spasu. Oni bi tako izolovani mogli ostati u životu ali ne bi uticali na kvarenje Božijeg naroda. Time Gospod pokazuje isto da smrtna kazna nije bila uvek jedino rešenje ni u starom Izralelu ali da je greh nešto veoma zlo.

Danas Bog nudi "utočišne gradove" za grešne kroz Hrista i Njegovu žrtvu. Ali smo dužni da ukoravamo greh i da ukazujemo na njegove opake posledice i da se molimo za pokajanje grešnika...a Bog će suditi na kraju.

Kliknite za proširenje...

Imate ljude koji vas teraju u zlo i negativnost, i one koji vas teraju u ljubav i dobrotu... Ali nigde nemate one koji vas uče balansu, koji je potpuno prirodan za celokupnu kreaciju, pa i za nas, već vam odvlače pažnju na to da je balans beskrajna ljubav i samo ljubav, što nikako nije tačno. Kraće rečeno, mnogo ste polarizovani. Mrzeti zlo u sebi znači mrzeti polovinu sebe samoga... totalno pogrešno.

Ne postoji ni greh ni kazna za greh.

Bog i Isus Hrist nemaju nikakve zajedničke tačke. Ako je bio bogoborno i bogohulno obrezan, Isus je bio na nižem nivou od svih ljudi koji se nisu obrezali. Čovek koji inicira obrezivanje (onaj koji obrezuje recimo svoje dete) polazi od toga da je bog pogrešio u anatomiji ljudskog tela, te da se on drznuo da tu grešku ispravi. Dakle, sa punim pravom se može smatrati da je obrezivanje bogohulni, bogoborni i protivprirodni čin, usmeren, u krajnjem slučaju, direktno protiv božanske ličnosti. Nadam se da će bog oprostiti onim ljudima koji su obrezali Isusa i Muhameda, ali i ostale nesrećnike koji se nisu pitali o tome. Izuzetak je neki muškarac koji bi zbog braka sa Jevrejkom ili muslimankom, recimo, obrezao sam sebe; njemu nema oproštaja. Treba spomenuti i ovo. Kada se neko obreže, njemu se zatvaraju srčana čakra i sve ostale gornje čakre (grlena, “treće oko” i krunska čakra), pa pomenuti bogoborni, bogohulni i protivprirodni čovek postaje prizemno živo biće, koje može da se bavi samo osnovnim, životinjskim nagonima. Pored toga, oni božji protivnici koji su izmislili obrezivanje se nisu obrezivali, niti su obrezivali (skrnavili) svoju decu. Ima nekih verskih fanatika koji su me pitali zašto sečem nokte i kosu. Odgovorio sam im da to radim iz istog razloga iz koga golubovi čupaju sami sebi ofucano perje ili zmija menja košuljicu. Kad bih video da golubovi sami sebi čupaju kljun ili prste na nogama, ili da zmija sama sebi čupa zube ili kesu sa otrovom - onda bi me mogli ubediti da i čovek treba da secka kožicu sa glavića. Bog je stvorio sve delove tela za neku funkciju, a ne za seckanje. Znam da mnogima ovde smeta ova tužna istina, ali nijedan neobrezan vegan, koji jede samo voće i povrće, ne može se nikako spasiti preko obrezanog Isusa Hrista, koji je jeo meso, mleko i jaja. Šta će meni, kao neobrezanom veganu, krv obrezanog Isusa Hrista, koja je bila puna mesa, mleka i jaja, kad je moja krv čista? Ne treba mi uopšte. Ni meni niti bilo kom veganu. Ljudi koji jedu samo voće i povrće ne treba da slede ljude koji jedu meso, mleko i jaja. Onaj ko se hrani na takav način ne može se baviti duhovnošću i ne može doživeti prosvetljenje. Kad se životinja kolje ona nabija strahove u mišiće. Onaj ko jede meso unosi u sebe smrt, životinjske strahove i strah kao takav - a sa strahom i strahovima nema prosvetljenja. Kraj priče.

Prevod Lujo Bakotić, Čarnić i Novi Svet:

43. I reče mu Isus: zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju.

Kliknite za proširenje...

Tako prevode samo JS i adventisti. Naravno da Isus nikada nije ovako govorio. Zaista kazem ti danas. Ma ne, kazem ti juce.

Jovan Prezviter:

Onaj koji osuđuje greh koji većina nažalost voli i hodi u njemu. U željama srca svog pokvarenog i grešnog. Onaj koji kaže da je zlo nešto što je loše i koji kaže čoveku pravu istinu o njemu a ne da mu laska da je "dobar" po svojoj prirodi i da je bog sam sebi.

Eto taj zakon.

Kliknite za proširenje...

Ne postoji nikakav "božji zakon" u obliku bilo kakve knjige ili bilo kog ljudskog formata. Bogu svaka čast, a demonima koji su se neukim ljudima predstavili kao bog i od njih tražili da im kolju i prinose krv poklanih volova, ovnova i golubova, sve najgore. Bogu ne treba ničija krv. A taj "zakon" koji pominješ, da li on važi i za one silne bezbožnike, što glume moralne vernike, a podmeću neistine u ime sagovornika, i istorijske falsifikate u ime istoričara, mislim na neuspele propovednike, nedovoljno obučene u svojim beznačajnim protestantskim verskim zajednicama, koji namerno i svesno, sa predumišljajem, konzumiraju industrijsko GMO mleko sa farme, iz tetrapaka, puno kravlje krvi i gnoja? Božji zakon zabranjuje konzumaciju krvi. Zašto je onda konzumirate iz mleka?

Zašto ne poštuješ "eto taj zakon"?

- - - - - - - - - -

svesnaglista:

E onda mu je sada ostalo jedino da se pobrine da vanzemaljci ne dođu do nas,
da ih ne ukvarimo, pošto je čitava planeta utočište za grešnike.

Ti Božije zakone vidiš jednako kao i ljudske zakone. Boga jednako kao i bilo
kog diktatora, osim što ga moćnijim smatraš. I teže je tu tvoju ''promisao'' shvatiti
nego Božiju.

Al neću Zorana da nerviram na njegovoj temi.

Evo ćutim..

Kliknite za proširenje...

Zatvorenik, možda dobrovoljno, ali ipak zatvorenik - ne čini u životu ono što želi, nego čini ono što mrzi, slepo se povinujući dijaboličnoj mehaničnosti, koja sa svoja tri aspekta - strahom, glađu i seksualnošću - vlada njegovim mizernim životom; on postaje čovek koji funkcioniše samo na dve ili tri donje čakre, kao bogohulno obrezani ljudi u koje se i u čiju se krv uzda. Ova potpuno imaginarna egzistencija ne poseduje u sebi ništa stvarno, osim mogućnosti za evoluciju - koja ostaje skrivena... i čini glavni cilj ezoteričnih studija i rada na sebi.



Taman posla da me nerviraš, pa nisam ja mlekonja. Ojha.

- - - - - - - - - -

Nifont:

Tako prevode samo JS i adventisti. Naravno da Isus nikada nije ovako govorio. Zaista kazem ti danas. Ma ne, kazem ti juce.

Kliknite za proširenje...

Baš me briga ko prevodi i kako prevode.- Prevodi postoje. Smešni su kao crtani film. A ja nisma hrišćanin i meni su smešni. A svi su oni hrišćani. Ili se barem nazivaju tako. Ali vode se kao hrišćani. Biblija je falsifikovana i dalje se falsifikuje. Nema pardona.