Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана

haeul

Poznat
Poruka
9.528
Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана

Потребан нам је свесрпски дијалог, рекли сте недавно, уз напомену да у новије време небројено пута понављани термин унутрашњи дијалог, а поводом Косова, није најсрећније одабран. Чини се да се у тој препоруци може наслутити и Ваше уверење да нам је као друштву, односно народу, потребна садржајно свестрана ауторефлексија, не само поводом српског Јерусалима. О чему је, поред теме Косова, у овом историјски тешком тренутку такође неодложно потребно разговарати и промишљати? Како свесрпски разговор уопште остварити на начин да то не буде тек „одрађен“ национални подухват?

Пре него што одговорим на ово Ваше питање (најсадржајније и најумније питање које ми је из медијске сфере икад упућено), дозволите ми, драги пријатељу, да Вама, уредништву, сарадницима, пријатељима и читаоцима „Печата” од срца честитам његов јубиларни, петстоти број. То чиним са закашњењем будући да сам прву половину децембра углавном провео у Москви. Али боље икад него никад...

Данас је, по мом скромном мишљењу, нама Србима најпотребнија свестрана ауторефлексија на тему самог нашег духовног бића, идентитета, историософског самоодређења, самосазнања и самоосећања, историјско-цивилизацијског назначења и усмерења, као и надисторијског, метафизичког садржаја појма православно Српство (уколико, наравно, такав садржај још постоји). Јер, духовно, идентитетски, историјски и историософски, културно-цивилизацијски, па и верски, ми, савремени Срби, лутамо (част изузецима!) кроз лавиринте идолâ, опсенâ, фатаморганâ, заблудâ и самообманâ, оличених, понајпре и понајвише, у увозним и домаћим идеологијама западњачког просветитељства, рационализма и индиферен-тизма, а у новијем раздобљу југословенства и марксизма у форми титоизма. Ако оваква ауторефлексија изостане или ако из ње извучемо закључке у духу споменутих и иних идеологија, опстаћемо, бар за неко време, али не више као историјски европски народ под знаком крста, односно и са хоризонталном и са вертикалном димензијом живота, него као аморфна маса произвођачâ и потрошачâ, без органског односа међусобно и са другим народима, без духовне вертикале, а самим тим и без крста као знамења и путоказа. Таква механичка заједница недовршених Европљана може се упоредити са сољу која је обљутавила, те више није низашта, по речима Самога Христа (Мат. 5, 13). Уосталом, Нови Завет нас учи да народ није тек пука овоземаљска, биолошко-социолошка појава већ духовна, трансцендентна категорија: „... Створио је (Бог) од једне крви сваки народ човечанства (...) да траже Господа” (Дела ап. 17, 26 – 27).

Без поновног откривања и потврђивања ове визије о народима света, дакле и српског народа, није могућ трајни национални програм, програм који превазилази ефемерне политичке односе и комбинације. Без таквог, суштински неизмењивог и незаменљивог програма није, међутим, могуће избећи замке и заседе идеолошког идолопоклонства. Шта би нам, примера ради, вредело ослобођење од прикривеног, али још увек жилавог југословенства и титоизма ако га заменимо вером у неолиберални капитализам, у вредносно „неутралну” државу, лишену било каквих етичких или религијско-метафизичких исходишта, у „људска права” која не знају за основно право, право на живот, у „демократију” која долеће на крилима „Милосрдног анђела”, у мондијалистичко друштво принудне једнакости (уз нешто већу једнакост богатих и моћних!), али и брисања различитости и самосвојности? Да не идем даље! А није да не бих могао...

Косово и Метохија су наша вечна тема и вечна брига. То је показао и округли сто Косово, јуче, данас, сутра, одржан 17. новембра у Матици српској у Новом Саду. На том скупу сте и Ви учествовали, и у свом излагању подсетили да је на Метохији било Ваше прво службовање, такође и да је Косово од тада једна од централних тема Вашег живота. Где сте и када службовали у Метохији и по чему су се највише Косово и Метохија толико урезали у Ваше срце?

Одговор на ово питање може бити само личнога карактера, нека врста јавне исповести. Када сам, пре више од пола века, завршио прву годину студијâ теологије, међу нас, тадашње студенте, дошао је необичан студент, доста старији од нас. Дошао је из Призрена, а послао га је тадашњи рашко-призренски владика, Павле, потоњи патријарх. Ја сам већ као сомборски гимназиста проводио летње распусте у манастирима, најпре у Бачкој (Бођани), а затим на Фрушкој Гори. Већ сам, изгледа, имао неку предиспозицију за монаштво иако то тада, у мојој раној младости, још није била до краја искристалисана одлука. Упознавши новога колегу на студијама, заинтересовао сам се за манастире и монашто још више. Јер, нови колега је био јеромонах Јован Радосављевић, који је и данас, као деведесетогодишњак и најстарији српски монах, духом и телом чио, бодар и мудар духовник у чину архимандрита. Његова личност, начин живота, погруженост у молитву и однос према ближњима на мене су учиниле огроман утисак. Спонтано сам га замолио – а он се са љубављу одазвао – да ме упозна са истакнутим монасима и са манастирима јужно од Саве и Дунава, које до тада још нисам био видео, али сам о њима доста тога чуо и прочитао. Тако сам, благодарећи њему, упознао све познате и признате духовнике, почев од светога старца Јустина Поповића, и све наше велике светиње, од Ћелија, преко Жиче и Студенице, до Дечана и Пећке Патријаршије. Међу духовницима које сам упознао највећу важност у мом животу имали су ава Јустин Поповић, који ме је доцније и замонашио, и владика Павле, који ме је рукоположио у чин јерођакона у Призрену и у чин јеромонаха у манастиру Свете Тројице код Мушутишта, на падинама Шар-планине. Тај скровити историјски манастир – као и цркву у Мушутишту, чије су фреске биле старије од грачаничких – Арнаути су касније до темељâ порушили и, наравно, тиме унапред себи обезбедили право да се кандидују у УНЕСКО...

Као млад монах одлазио сам из Београда кад год сам могао и боравио сам, често и релативно дуго, у манастирима, највише у Дечанима, чијем братству сам био прибројан, али и у Пећкој Патријаршији, Девичу, Грачаници и Сопоћанима, као и у оним мањима – у поменутој Светој Тројици у околини Призрена и, нарочито, у Гориочу код Истока. У тим манастирима сам упознао српски народ из околине, а често сам, са другом сабраћом или сâм, и посећивао, разним поводима, Пећ, Призрен, Ђаковицу, Ораховац, Исток, Урошевац, Митровицу, па, ређе, и Приштину, као и околна села. Једино у косовском Поморављу нисам никада био. У сећању су ми остали многи доживљаји из тих дивних крајева. Навешћу само два: једног лета, замењујући покојног игумана Саву Кривокућу, ишао сам пешке, у пратњи једног побожног сељака, од Црног Луга код Пећи до Истока, улазећи у куће свечарâ у тим селима ради благосиљања славског жита и колача, а другом приликом сам цео боговетни летњи дан пешачио по Мокрој Гори, од бачије до бачије, ради благосиљања млечних производа у планинским катунима. Треба ли помињати да су Срби тога дêла Старе Србије после неких хиљаду и по година потпуно истребљени? Ово искуство, поред студија теологије, било је драгоцена животна школа моје младости. Ето откуд познајем ако не баш сваку стопу наше заветне земље, а оно у довољној мери да ми заувек остане у срцу и души...


▻ Извор: http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_irinej_predugo_lutamo_kroz_lavirinte_idola_opsena_samoobmana

Не знам како очекујете да људи преносе текстове када уводним постовима дајете исто толико простора колико и одговорима.
 
Poslednja izmena:
Данас је, по мом скромном мишљењу, нама Србима најпотребнија свестрана ауторефлексија на тему самог нашег духовног бића, идентитета, историософског самоодређења, самосазнања и самоосећања, историјско-цивилизацијског назначења и усмерења, као и надисторијског, метафизичког садржаја појма православно Српство (уколико, наравно, такав с

Ovde sam prestao da čitam. Kakva promišljanja, metafizika, naznačenje...u kom veku ovaj živi?

Pare da se prave, vladiko, pare. Bez para nema ni jake Srbije. Kad prosečna plata bude 2000 evra, onda može da se gubi vreme na ova... ''promišljanja''.
 
Ovde sam prestao da čitam. Kakva promišljanja, metafizika, naznačenje...u kom veku ovaj živi?

Pare da se prave, vladiko, pare. Bez para nema ni jake Srbije. Kad prosečna plata bude 2000 evra, onda može da se gubi vreme na ova... ''promišljanja''.
У ком веку ти живиш? Какав првокласни идиотизам и примитивизам!

Паре? А где је то Владика рекао да не треба да уложимо напоре у опоравак привреде? Да си наставио да читаш постављени текст, који ти је очигледно преко главе, наишао би на део који говори управо о томе.

Паре? Ено их колико хоћеш у џеповима штеточина и професионалних антисрба. Велике нам вајде од тога.

Ако Срби престану да буду Срби, српског народа више неће бити, па таман био и најбогатији на свету. О томе Владика говори.
 
Poslednja izmena:
A crkva nema kesh u svojim dzepovima? :D :D :D

Kakvo licemerje

Prvi hrišćani molili su se u katakombama i pod vedrim nebom, ali hram svetog Save mora da ima zlatom obložen krst i kupolu i mora da se uloži još 19 miliona evra. Što ne ulože te milione evra u oporavak privrede?
 
''uložimo pare u oporavak privrede''. Floskula kao i sve drugo što je blagoizvoleo projaviti.
Флоскула је твоја прича о 'веку' и савремености у контексту приче о ономе што је ванвременско и надвремено.

Како предлажеш да дођемо до твојих пара без опоравка привреде? Дочекујеш на нож чак и ставове који се поклапају с твојима. То само открива до које мере си заслепљен мржњом.

- - - - - - - - - -

Prvi hrišćani molili su se u katakombama i pod vedrim nebom, ali hram svetog Save mora da ima zlatom obložen krst i kupolu i mora da se uloži još 19 miliona evra. Što ne ulože te milione evra u oporavak privrede?
Опоравак привреде са 19 милиона? Твоје (не)познавање економије надмашује чак и твоју мржњу, злобу и предрасуде.

Шта ти радиш са својим парама? Што не уложиш мало у опоравак привреде?

Узгред, Храм Светог Саве нема златну куполу. Опет лажи.
 
Nisu to moje pare, već pare koje trebaju Srbiji. Eto ti kako za početk: umesto da se 19 miliona evra ulupa u crkvu, neka se uloži u omogućavanje pokretanja malih biznisa Srba na Kosmetu. To će im pomoći neuporedivo više od metafizičkih tlapnji.

Šta će crkvi uopšte pare?
 
Новац у 'џепу' Цркве је исто што новац у џепу лопова? Рекао си све о себи.

Ти си жртва испирања мозга.

Novac u dzepu crkve, znaci, da novac nije tamo gde treba da bude - kod naroda, i da cirkulise u privredi.

Covek umre, porodica ne zna gde ce pre, sto od tuge sto od troskova i drugih problema, a pop dodje, i za 45 min pevanja, trazi 70 evra!
Toliko o lopovima.

Religiozni fanatik mi prica o ispiranju mozga....kakav vic :D :D :D
 
Poslednja izmena:
Sto bi crkva menjala narod?

Narod je samo isplivao u vecini kakav je....Nema vise arshina kulture iz SFRJ i onda oni sto su se krili da se ne vide koliki su uzivaoci ove vrste kulture, sad dolaze na svoje..
Jos su gori po pitanju osude drugacijih, oni su kritikovali ove, a ovi sad i biju jer znaju da je bacanje smeca, pljuvanje, opijanje, ku.vanje i ostalo ipak nesto nizeg razreda zabava, a i imaju osecaj nize vrednosti , neki od rodjenja, a neki onda kad u nekom ku.rcenju nalete na nekog ko to isto obavi sa dva prsta...

Crkva kao nacionalna institucija, jer to kod nas jeste, ima cilj i zadatak da hrani nacionalni mentalitet, identitet i kulturni nivo, a ne da se ponasa kao parni valjak pa da melje i pasira podanike kao krompire...Zaboravljate da je religija stvar izbora a i u njoj je stvar puta a ne ovo ili ono...procedura...
Uvazavanje i ostalo na zalost Crkvi bas i ne polazi za rukom , jer zna da bi se zamerila narodu kad bi na svadbi ili pricescu rekao neko stoko ne guraj se nije ovo red za ulaz u klub ili rasprodaju brendiranih bruseva i cipkastih gacica...

Ali to jos i da im zamerite sto na svojim vratima popustaju populizmu, ali da crkvi namecete ono sto sami niste mocni, e to nije u redu..to je tipican kukavicluk,, sad cu da se kujcim preko crkve kad ovako ne smem..
 
Novac u dzepu crkve, znaci, da novac nije tamo gde treba da bude - kod naroda, i da cirkulise u privredi.
Јелте? А одакле новац у џепу Цркве? Јесу ли и ти што су јој га дали 'народ', или је тај узвишени појам резервисан само за пролетере и атеисте?

Religiozni fanatik mi prica o ispiranju mozga....kakav vic :D :D :D
За вас је 'религиозни фанатик' свако ко је иоле религиозан. То не говори ништа о нама који смо религиозни, већ само открива вашу мржњу, нетолерантност и лицемерје.
 
Druga mogućnost je da vladike prodaju, konkretno ono što sam ja video kako ulaze u kola ispred patrijaršije, Audi A6 2.5 TDI Quattro, Škoda Superb 1.9 TDI i Mercedes E320 CDI (svi sa potpuno zatamnjenim svim staklima, što je je li zabranjeno zakonom), kupe patriotski Fiat 500, a razliku uplate recimo dečijoj klinici u Tiršovoj, koja se raspada, preko puta najvećeg pravoslavnog hrama nasvijet.
 
Nisu to moje pare, već pare koje trebaju Srbiji. Eto ti kako za početk: umesto da se 19 miliona evra ulupa u crkvu, neka se uloži u omogućavanje pokretanja malih biznisa Srba na Kosmetu. To će im pomoći neuporedivo više od metafizičkih tlapnji.
Šta će crkvi uopšte pare?
Типичне гадости и боговорачке кухиње.

А шта ће теби паре? Што их не поделиш сиромасима? Што их не донираш у поменуту сврху? Зашто од других очекујеш више него што си сам спреман да учиниш?

Без тих 'метафизички тоапњи' данас не би било ни Срба ни Србије, нити језика којим пишеш - истина, хрватском латиницом.
 
Јелте? А одакле новац у џепу Цркве? Јесу ли и ти што су јој га дали 'народ', или је тај узвишени појам резервисан само за пролетере и атеисте?


За вас је 'религиозни фанатик' свако ко је иоле религиозан. То не говори ништа о нама који смо религиозни, већ само открива вашу мржњу, нетолерантност и лицемерје.

Mrznju nemam ni prema kome, ni prema neprijatelju.
Toliko o mrznji.

A toleranciju na bezobrazluk i nehumanost nemam. Nula! To sto tvoja crkva radi je neverovatan bezobrazluk i neverovatna nehumanost. Unistava i eksploatise sirotinju, na temelju straha od Boga. Prema tom zlu, nemam toleranciju.

Religiozni fanatik je svako ko brani jednu takvu instituciju.

Kod mene nema apsolutno nista licemerno, kako pricam, tako se i ponasam. Dok popovi, koji propovedaju skromnost, zive deset puta luksuznije od lekara koji spasavaju zivote.
Toliko o licemerju.
 
Хистерична рекација форумских богобораца и црквомрзаца само сведочи о квалитету интервјуа.

Дубоко вас погађа то што на својој страни имате само моралне и интелектуалне медиокритете.
 
Prvi hrišćani molili su se u katakombama i pod vedrim nebom, ali hram svetog Save mora da ima zlatom obložen krst i kupolu i mora da se uloži još 19 miliona evra. Što ne ulože te milione evra u oporavak privrede?

ne mora u privredu

nek ulozi u skole , da deca uce , zaostalo nam je skolstvo

ili da pomaze bolesnima , da kupi nekoliko skenera , ljudi cekaju dugo da se lece , mnogi umru pre nego sto stignu na red

ima mnogo pametnih nacina da se potrose pare
 
Типичне гадости и боговорачке кухиње.

А шта ће теби паре? Што их не поделиш сиромасима? Што их не донираш у поменуту сврху? Зашто од других очекујеш више него што си сам спреман да учиниш?

Без тих 'метафизички тоапњи' данас не би било ни Срба ни Србије, нити језика којим пишеш - истина, хрватском латиницом.

Ti si kao Vučić. Svaku kritiku doživljava kao mržnju i napad na sebe i vrednosti koje zastupa.

Ne znaš da li ja pomažem i koliko, a nećeš ni znati. ''.A ti kada činiš milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka šta čini desna, da bude tvoja milostinja u tajnosti''.
 
Хистерична рекација форумских богобораца и црквомрзаца само сведочи о квалитету интервјуа. Дубоко вас погађа то што на својој страни имате само моралне и и телелтуалне медиокритете.

Odlicno je sto sve vise i vise ljudi uvidja zlo koje cini crkva. Jer otimati od naroda, propagirati skromnost a ziveti u luksuzu, je cisto zlo.
Ako je tebi to OK, ako se ti sa time slazes, onda svaka cast. S kim si - onakav si.
 
Без поновног откривања и потврђивања ове визије о народима света, дакле и српског народа, није могућ трајни национални програм, програм који превазилази ефемерне политичке односе и комбинације. Без таквог, суштински неизмењивог и незаменљивог програма није, међутим, могуће избећи замке и заседе идеолошког идолопоклонства. Шта би нам, примера ради, вредело ослобођење од прикривеног, али још увек жилавог југословенства и титоизма ако га заменимо вером у неолиберални капитализам, у вредносно „неутралну” државу, лишену било каквих етичких или религијско-метафизичких исходишта, у „људска права” која не знају за основно право, право на живот, у „демократију” која долеће на крилима „Милосрдног анђела”, у мондијалистичко друштво принудне једнакости (уз нешто већу једнакост богатих и моћних!), али и брисања различитости и самосвојности? Да не идем даље! А није да не бих могао...


Sjano govori Irinej. Demokratija na krilima Milosrdnog andjela :D
 
moze crkva uticati a popravljanje moralnosti u srbiji

prvo da sredi sebe , da prestanu biti licemeri

da se ponasaju kako propovedaju,

da izbace luksuz iz svojih zivota

pa onda da krenu u ofanzivu sirenja morala i da postanemo manje kvarno drustvo



Moralnost nema veze sa crkvom,moralnost se uci u kuci to je stvar kucnog vaspitanja.
 
Хистерична рекација форумских богобораца и црквомрзаца само сведочи о квалитету интервјуа.

Дубоко вас погађа то што на својој страни имате само моралне и интелектуалне медиокритете.

Baš kao Vučić. Ako nisi primetio, samo ti ovde vrištiš o mržnji, napadima, histeriji...u psihologiji postoji pojava znana kao reaktivna formacija. Laički rečeno, subjekat projektuje svoja osećanja i reakcije na svoje sagovornike koje zamišlja kao mrzitelje. Dodao bih tu i dijagnozu ''persona hysterica infantilis''. Vas dvojica ste savršeni primer.
 

Back
Top